Savez Srpske Dijaspore Slovenije
MEĐUNARODNI KONKURS „SUZE KOZARE“ GRADIŠKA 2018

MEĐUNARODNI KONKURS „SUZE KOZARE“ GRADIŠKA 2018

Na međunarodni nagradni, pjesnički konkurs „Suze Kozare“ koji je je za temu imao stradanje Srba Kozaračkog područja ili stradanje Srba u nekim drugim krajevima Republike Srpske i Srbije pristiglo je ukupno 77 radova.

Konkurs je organizovalo Udruženje srpskih književnika Slovenije u saradnji Sa gradskom…

Opširnije
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС „СУЗЕ КОЗАРЕ“  ГРАДИШКА 2018 - НАГРАЂЕНИ

МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС „СУЗЕ КОЗАРЕ“ ГРАДИШКА 2018 - НАГРАЂЕНИ

ЈУ Народна библиотека Градишка у сарадњи са Удружењем Српких књижевника у Словенији- библиотека „Вук Караџић“ Љубљана:
Објављује резултате конкурса „Сузе Козаре“ Градишка 2018
На међународни наградни, пјеснички конкурс „Сузе Козаре“ који је је за тему имао страдање Срба Козарачког подручја или страдање Срба у неким другим крајевима Републике Српске и Србије пристигло је укупно 77 радова.

Радови су пристигли већином из Србије и Републике Српске, морамо нагласити да је веома мали одзив био са подручја Поткозорја те се питамо да ли то заборављамо своје претке или стварно прелако опраштамо, јер руку на срце има Поткозарје доста врсних пјесника.

Но надаћемо се да је ово само почетак и да ћемо се ипак пробудити…а неки су одавно увелико будни што се види по добром броју пристиглих, квалитетних радова.

Жири у саставу:

Професор Сњежана Миљковић

Професор Рајка Голић и

Професор Силвана Алексић (предсjедник)

водећи се правилником УСКС донио је одлуку:

Главне награде:

Јасеновац – шифра: Грумен -Милад Обреновић
Сузе Козаре – шифра: Миа -Милорад Мракић
3.Прозор наш је отворен и небу је мио

– шифра: безсузна молитва -Милорад М. Ђурђевић

Споредне награде:

Не плачи Козаро – шифра: Листај горо – Јулка Ерцег
2.Сузе Козаре – шифра: Козара – Ратко Поповић
Јецај пјесме Драганове – шифра: Силазак с ума – Милена Дрпа

Доделе награда биће упризорене на великој пјесничкој вечери 19 октобра 2018…

Opširnije
У ЉУБЉАНИ ВЕСЕЛО И ЗАДОВОЉНО

У ЉУБЉАНИ ВЕСЕЛО И ЗАДОВОЉНО

Десети „Весели дани српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније“  одржани су од 24. -26. августа 2018 године у Љубљани.

Већ у петак у смјештај хотела Бит центар почели су да пристижу гости из више крајева бивше Југославије тако да је више од стотину учесника угоштено од стране поменутих организатора.

Други дан ове манифестације  одржан је дефиле од просторија ССДС и УСКС по центру Љубљане до  цркве Ћирила и Методија. Ни киша ни ружно вријеме нису спријечили Србе да искажу своје незадовољство својом позицијом у Словенији уз свирку и песму чланова дефилеа. Наравно, Срби нису ни варвари а ни примитивци мирном, достојанственом шетњом, својом музиком, ношњом и пјесмом дали су јасну поруку „у овој земљи постојимо и ми“…

Пред судом и тужилаштвом учесници дефилеа су се накратко  задржали а потом наставили свој шетњу незадовољства до цркве Ћирила и Методија где је све чекао ручак са роштиља и пиће.

Исти дан славље је настављено у просторијама парохијског дома православне цркве. Уз Србе из Љубљане су се веселили између осталих и пријатељи из Београда, Прилепа, Бијелог Поља, Франкфурта, Беча, Русије, Теслића, Вировитице, Ријеке…

Млади шармантни водитељ Глигорије Алексић, започео је програм захвалом спонзорима дружења, а потом позвао предсједника УСКС и највећег лидера Срба у Словенији  Сашу Гајића да се обрати присутнима.

Господин Саша Гајић је свима пожелио добродошлицу а потом је у свом излагању објаснио незавидан положај Срба у Словенији, чије је излагање пропратио  буран аплауз више присутних.

Мали музички предах су извели чланови КУД-а „Душан Станковић“ из Чечаве код Теслића, а потом су награђени присутни пјесници који су побиједили на 8. Пјесничком конкурсу „Песничка душа“.

Обавјештена је јавност да сви награђени пјесници који се не одазову на додјелу награда неће више бити помињани ни у једним медијима а њихова награда ће завршити у поступку правилника и конкурсног текста организатора.

Награђени пјесници су:

1.мјесто Саша Николић-Пале- „Волели се лудо“
3.мјесто Силвана Алексић- Теслић- „ Кад желим заустављам казаљке сата“

Додатно златном значком жири је наградио Милу Костића за пјесму „Ех што  нисам голуб бели“. Почасна чланица УСКС Зорка Чордашевић одликована је златном плакетом за најчитанију збирку хаику поезије „Звона у даљини“.

У наставку су своје пјесме читали Раде Пантелић из Београда и Душица Милентијевић, Александар Поповић и Сара Гајић из Љубљане, те неки други.

Музичке паузе изводио је млади виртуоз на хармоници Милисав Деспић из Теслића. У наставку дружења публици се преставиило и КУД Просвјета Загреб пододбор Вировитица.

Вечери су биле богате дешавањима испреплетене прелепим народним ношњама, па су сем конкурса „Песничка душа“  почитани и добитници још три конкурса овог удружења.

„Златни змај“ је назив афористичарског такмичења, а својим афоризмима публику су насмијавали Љубисав Грујић- Груја, Живко Продановић, Деана Саиловић и Миле Костић.

 

Деана Саиловић из Сремских Карловаца је поред награде за афоризме добила и награду (плакету са златном повељом) за најчитанију књигу афоризама у овој години.

У оквиру конкурца „Златно перо“ своји стиховима публику су поздравили Вера Коропник Ратковац, Милорад Шаровић, Ненад Симић, Мирјана Лукић и свештеник Милорад Васиљевић који је одржао пригодну бесједу са јасним циљем; очување идентитета.

Четврти конкурс који је је био у спомен очувања вијековног српског иструмента гусала. „Златне гусле“ окупиле су више десетина такмичара из окружења. Титулу најбољег понио је Милорад Шаровић из Београда, друго мјесто припало је Саши Николићу са Пала а треће Ратку Поповић из Челинца.

Награђени су присутне забавили својим умијећем .Да ивер заиста не пада далеко од кладе доказао је осмогодишњи Ђорђе Николић иначе син Саше Николића који је присутну публику задивио својим гласићем а и гуслањем. Нема сумње да ће малиша заиста израсти у врсног гуслара.

Како се чува српска традиција у Ријеци подсјетиле су нас чланице куд-а „Вретено“ иначе прошлогодишње побједнице куд-а.

За крај вечери наступили су чланови »бенд Упролазу«  у нешто краћем саставу; Никола, Ненад и Јована који су госте забављали до дуго у ноћ.

Сутрадан дружење је наставњено уз музику поменутог бенда, наступили су  и награђени пјесници и афористичари а посебну пажњу публике привукао је Избор за мис фолклора Балкана и Еу.

На осми годишњи међународни натјечај за МИСС фолклора Балкана и ЕУ

Љубљана 2018, пристигло је 39 пријава, од тог  броја пристигле су и 4 непотпуне пријаве. Наведене пријаве пристизале су из 7 држава и то: Србије,Српске – БиХ, Хрватске,  Македоније, Аустрије, Немачке и Италије. Избор »МИСС фолклора Балкана и ЕУ« Љубљана 2018, организатора Савеза српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније је са жиријем   уврстио у најљепше од најљепших (3) љепотице које су загрлиле лијепе ленте…а то су Оливера Ђукановић, Ана Мастиловић и Романа Живковић, а које су по чињеничној евиденцији е-медија Српска дијаспора подржало 23.795…

Opširnije
ОБАВЕШТЕЊЕ СВИМ ВОДСТВИМА ОБЕ СРПСКЕ МАТИЦЕ РОТЕСТНИ ЗАХТЕВУИ СЛОВЕНАЧКОМ ДРЖАВНОМ ВОДСТВУ УЗ ОБЈАШЊЕЊЕ

ОБАВЕШТЕЊЕ СВИМ ВОДСТВИМА ОБЕ СРПСКЕ МАТИЦЕ РОТЕСТНИ ЗАХТЕВУИ СЛОВЕНАЧКОМ ДРЖАВНОМ ВОДСТВУ УЗ ОБЈАШЊЕЊЕ

ПРОТЕСТНИ ЗАХТЕВУИ УЗ ОБЈАШЊЕЊЕ

Полиција било да је корумпирана, неструковна, расистичка, шовинистичка, националистичка, прави штету било то Србима или другим поштеним људима. Уз то много већу штету прави својим поштеним колегама и посебно држави и новчано и по угледу. Управо тако је и са државним тужиоцима и судијама. Они заједно чине огледало правне државе, а дали и поштења.?

Није могуће говорити о поштењу када се поштени, значајни и достојни људи, који су словеначком друштву у много чему допринели, било то здравственој превентиви или уопште сврстају међу лопове.

Да у Словенији се то догађа, расте мржња словеначких репресивних органа искључиво против Срба у Словенији, све они изједњачавају са лоповима. Требало би за њих предложити, да упитају 5.112 словенаца који живе у Бањалуци, како живе и дали би своје фирме и све имање препустили Србима из Љубљане да се замене, да се врате у Словенију, а они у Р. Српску у Бањалуку.

Шта то говори, управо то да смо сви заједнио пре каквих 26 година живели у заједничкој држави СФРЈ, држави по којој смо се селили, остваривали перспективе, радили те уз бракове са породицама остајали по различитим крајевима заједничке државе. Дакле, и сада нас, а и Словенаца живи по свим новонасталим републикама бивше Југе.

Цењени наши, ових добрих десетак година како делују наша српска друштва кроз Савез српске дијаспоре Словеније, кроз различите активности, а посебно кроз наш правни сектор брезплатне правне помоћи, а на основи којега имамо велики архив пресуда у име народа.

Тако имамо доста доказа да о овоме можемо отворено причати. Пуне се затвори по Словенији већином Србима. Ми не тврдимо да међу њима има и лопова, али верујте има доста поштених Срба.

Врше се бројни претреси српских станова, мање више у вези увођења страха и панике њихових суседа. Српске малолетне девојчице које се у школама посвађају са вршњакињама страше се по репресивним државним институцијама без присуства родитеља. Да цењени моји то је данас моје или твоје малолетно дете, а сутра и Ваше..

У љубљанској општини највеће зло против Србима креће из Полицијске станице Љубљана Вич Рудник, они чак поузимају и особе које живе на подручју других љубљанских насеља која имају своје станице полиције, рецимо Љубљана Шишка, Љубљана Бежиград итд.

Чињенично, полицијска станица Љубљана Вич рудник има и посебне полицајце који долазе на суд дају лажне изјаве и чак организују различите писмене монтаже, како би праве и здраве Србе осудили.

Није потребно бити никакав стручњак, знате да прво пријаве долазе од полиције и тек на тужилаштва и судове. Уз ту веома сумљиву станицу полиције, делује и  један број крими полицајаца из љубљанске криминалне полиције. Ту је и станица прометне полиције Љубљана Брдо где се исто тако догађају сумљиви догађаји на штету Срба.

Баш у вези овога и много другога, ми ћемо у странци СССС након овог протестног окупљања, а и будућих великих протеста између другога захтевати од словеначке владе као почетак да се:

Одстране водства полиције, Љубљана Вич Рудник, Љубљанске прометне полиције, љубљанске криминалне службе, полицијске управе Љубљана, Окрожног и вишег државног тожилаштва Љубљана, Окрајних, Окружних, Виших и Врховних судова Љубљана, као и Управних судова Љубљана.
Да државни збор Р. Словеније оформи комисију из свих странки парламента да провери све дипломе запослених по полицији, судовима, а посебно тужилаштвима Словеније. Имамо информације, да је доста диплома сумљивог порекла из БиХ, Хрватске, Косова, где дотични никада нису били нити пријављени у тим крајевима нити су боравили. Тако имамо инспектора, који су од механичара скочили до високих радних места, има и трговаца…
Да се озбиљно размотри и усвоји или допуни закон о полицији, тужилаштву и судству Словеније којега ће предложити наша Социјална странка Срба Словеније, а који ће у добре две године очистити било то корумпиране или неструковене из словеначке полиције, тужилаштва и судства.

Није ли поштеним држављанима управо то и основа за поштен живот и благињу свих словеначких држављана? Хоћемо ли од својих пореза и других даџбина плаћати такве лопове? Хоћемо ли дозволити немире у Словенији у вези таквих појединаца?

Живи и здрави нам били уз Божју помоћ.

Socijalna stranka Srba Slovenije
OBAVEŠTENJE SVIM VODSTVIMA OBE SRPSKE MATICE
PROTESTNI ZAHTEVUI UZ OBJAŠNJENJE

Policija bilo da je korumpirana, nestrukovna, rasistička, šovinistička, nacionalistička, pravi štetu bilo to Srbima ili drugim poštenim ljudima. Uz to mnogo veću štetu pravi svojim po…

Opširnije
MIS FOLKLORA BALKANA I EU LJUBLJANA 2018

MIS FOLKLORA BALKANA I EU LJUBLJANA 2018

Osmi godišnji međunarodni natječaj za MISS folklora Balkana i EU Ljubljana 2018.

Izbor  »MISS folklora Balkana i EU« Ljubljana 2018, organizatora Saveza srpske dijaspore Slovenije i Udruženja srpskih književnika Slovenije. Izveštaj žirija (strukovne komisije) za izbor MISS folklora Balkana i EU – Ljubljana 2018 – pod…

Opširnije
17. Међународни Илиндански пјеснички сусрети „Прљача 2018“

17. Међународни Илиндански пјеснички сусрети „Прљача 2018“

Стиховима повезују људе и крајеве

Побједник 17. Међународних Илинданских пјесних сусрета „Прљача 2018“ је Олибера Синђелић из Богатића, са пјесмом „ Језеро сенки“  у категорији љепота вода.

Манифестацију је организовао Српски књижевни клуб „Вихор“ Дервента у Центру за културу.

Побједник у категорији шаљиве пјесме је Гвозден Нешковић из Дервенте са пјесмом „ Рибар Тома пеца сома“.

У категорији „Укрински водени цвијет“ побједник је Боро Петковић из Дервенте са пјесмом „ Коме цвијеташ лептиру“.

Међународни манифестацију отворио је  начелник општине Милорад Симић, који је генерални покровитељ сусрета.

„Ми из локалне зајендице подржавамо овај облик манифестација, и ја као начелник општине. Волим поезију и људе који то пишу, и мене често наговарају да пишем, али ја радо прочитам све што је написано“, рекао начелник Симић.

Он каже да треба његовати овакав облик организације манифестације, и да  локална заједница подржи око десет књига које издају локални писци.

Оливера Синђелић која је награђени пјесник у категорији најљепше пјесме посвећене водама рекала је да по први пут учествује на конкурсу који организује СКК „Вихор“ Дервента.

„Ово је моје прво учешће на вашем конкурсу, а мој син годинама учествује. Драго ми је због награде, нисам очекивала то морам да признам. Надам се учешћу и даље и да ће конкурс и манифестцаија дуго трајати“ у изјави рекла је Синђелићева.

Побједник у конкуреницји шаљивих пјесама Миле Нешковић је рекао да учествује у ставрању традиције клуба, и да је награђиван и 2002. Године.

„ Морам бити захвалан Вихору који ме постакао да пишем. Не могу рећи да ми је сведно, веома је пријатно да будеш награђен за своје дјело. И будуће ће учствовати и вјерујем да ћу добити још коју награду“, каже са осмијехом на лицу Нешковић.

Међународни 17. Илиндански пјеснички сусрети „Прљача 2018“, започели су у Босанским Лужанима, гдје је у Ловачкој кући одржано дружење пјесника, а чему је претходио одлаза на ријеку Укрину на реону „Висећи мост“, гдје су пјесници говорили стихове својих пјесма.

Пјеснички сусрети више од манифестације

Предсједник СКК“Вихор“ Дервента Ненад Симић је рекао да је на расписани наградни конкурс за избор најбоље пјесме посвећене љепотама вода стигла су 72 рада пјесника аутора са простора Републике Српске, БиХ, Хрватске, Бугарске, Србије, Македоније, Словеније, Црне Горе.

„Од пристиглих 75 радова жири је изабрао најбоље радове којима смо уручили признања и награде. Штампали смо и зборник радова свих пристиглих радова и радова чланова Вихора-а и пријатеља Клуб“, рекао предсједник Клуба „Вихор“ Ненад Симић.

Он је оцијенио да су пјеснички сусрети су постали више од манифестације.

„Успостављена пријатељства и контакти на сусретима пјесника у Дервенти трају нераскидиво и улазе у 17. годину постојања. А има ли ишта љепше када пријатељства трају? То је наш заједничички допринос развоју културе нашег града, али и градњи мостова међу  људи ширег региона“, оцијенио је Симић.

Он је рекао да су током свих претходних година имали материјалну помоћ и разумјевање начелника Милорада Симића,  пријатеља из привредног живота, али и бројних појединица.

Похваљене су пјесме Биљане Китић Качар из Прњавора, Александре Матић из Братунца и Нермина Делића из ФБиХ.

Жири за избор најбољих пјесма чинили су Славен Шмуља,предсјендик  и чланови Далиборка Малешевић и Санела Станковић.

Генерални покровитељ манифестације је Начелник општине Милорад Симић, а спонзори Туристичка организација општине Дервента, и други.

Манифестацији је присуствовао начелник општине Дервента Милорад  Симић, народни посланик Игор Жунић, предсједник Савезе Срба српске дијаспоре Словенија Саша Гајић, и многи други.

Жеља нас успостава сарадње са Вихором

„ Драго ми је да сам  присутан овој Вашој великој традиционалној песничкој презентацији испред Савеза српске дијаспоре Сл овеније, које броји 11 српских друштава и наравно Удружења српских књижевника Словеније.

Жеља нам  је између осталога да и са Вашим књижевним удружењем успоставимо сарадњу. Предложићу чак да заједно водимо књижевни традиционални међународни конкурс за најбоље песме „ПЕСНИКОВА ДУША“. Ми иначе добро сарађујемо и са појединим удружењима из Српске, као и Србије, рекао је Саша Гајић, предсједник Савеза Срба српске дијаспоре Словеније на манифестацији у Дервенти.

Организатори манифестације су Гајићу уручили захвалницу Клуба за учешће на 17…

Opširnije