ZIDANJE SKADRA
Grad gradila tri brata rođena,Do tri brata tri Mrljavčevića:Jedno bješe Vukašine kralje,Drugo bješe Uglješa vojvoda,Treće bješe Mrljavčević Gojko;;Grad gradili Skadar na Bojani,Grad gradili tri godine dana,Tri godine sa trista majstora,Ne…
ШТА БИХ ЈА БЕЗ ТЕБЕ
У мору свакодневних, досадних слика
нека звијер канџом срце ми гребе.
Ко за сидро, ухватим се твога лика;
кажи ми, шта бих, шта бих ја без тебе.
А киша, киша лије. Соба без сунца.
Све ријечи у мени се свађају.
Стигли смо, најзад и до тога врхунца –
очи нам се ватром саме гађају.
Пуста, простана мора. Велики вали.
Откад те имам, више познам себе.
Толико смо много једном другом дали.
Кажи ми, шта бих, шта бих ја без тебе.
Дала бих ти сад крви и много више;
у мени шарене змајеве пушташ.
Не постоји гумица којом се брише
та љубав, кад дишем – како слушаш.
ОДУМИРАЊЕ ДУШЕ
Теби и мени нема спаса,
ово љето је љето суше;
То је само једно одумирање душе.
Тебе и мене једу црви,
успомене прошле нас туше;
То је само једно одумирање душе.
Било је лијепо, признајем,
ал’ лоше ствари добро руше;
То је само једно одумирање душе. …
Биографија
Јелена Вујановић рођена је у Новом Граду у Републици Српској 25. маја 1993. године, где је завршила основну и два разреда средње школе. Због бављења спортом долази у Београд и ту, са малим прекидима, остаје до данас. По звању је мастер политиколог, а тренутно пише докторат на Факултету политичких наука у Београду и аутор је неколико научних радова из области политичког маркетинга.
Поезију пише од кад зна за себе а њене песме објављене су у бројним зборницима (зборници: “Косово и Метохија је душа Србије“, „Тријумф песме и вина“, „Завичајни уранак“, „Сјећање на љубав“, зборник „Фестивала лепе речи Тител“, „Све док је твога благог ока 2021“ итд).
У марту 2021. године штампана је њена прва збирка поезије са називом „Ма није ми ништа“, у издању Бранковог кола из Сремских Карловаца, а већ у августу за ову књигу бива награђена наградом „Стражилово“.
Како сама каже, поезија је за њу уточиште и бунт против свеопште релативизације осећања и вредности. …
УТОЧИШТЕ
Тражим себи ластино гнездо
да преживим ову јесен.
Врапци су се већ населили
и сва гнезда су заузета.
Ветар ми рече да погледампо старим кућама,по празним двориштима,под пустим стрехама…
Плашим се туђих огњишта
и непознатих домова,
старих шума и мрачних лугова.Како заноћити тамо
где нема више никог,
где птице не певају,где кроз црепове кише добују
своју тужну песму?Ветре, остани са мном дазаједно преживимо ову јесен,растаћемо се на пролеће,а можда се никад и не растанемо,ни тебе ни мене више нигде нико не чека…
ПОЉСКО ЦВЕЋЕ
Мирише пољско цвеће сад кад му време није,кад јесење руже царују и зима се спрема,ветар се у крошњама липа кријеод студи, од киша и олуја, а тебе нема…
Нема те, ко зна сад где си, у чијем се срцу кријеш,у чију част старо црвено вино пијеш,почуј, јесен пева, сети ли те та аријада негде постоји једна Марија…
Мирише пољско цвеће и душе лептироваоко светиљке лебде док киша упорно лије,месец ми шаље пољубац и прегршт нових снова,у тим сновима тебе одавно било није…
 …
Сећање на Силвију Павић
Силвија Павић, кћерка познате књижевнице Вере Павић-Антић рођена је 2.јуна 1970.године у Горњем Милановцу. Била је члан Председништва Књижевне омладине Србије и најмлађи члан Књижевног клуба,”Момчило Настасијевић”. Почела је да пише од раног детинства. Први рад јој је објављен у “Илустрованој политици”. Била је и члан радакције,”Дечијих новина” у Горњем Милановцу. Објављивала је своје песме и прозне радове у часописима широм Југославије. У родном граду је завршила основну и средњу школу, а потом уписала психологију на Филозофском факултету у Београду и студије економије у Крагујевцу. Изгубила је живот у саобраћајној несрећи 26.августа 1989.године. Постхумно су јој објављене збирке песама “Безвремена”и “Шта је живот”. У знак сећања на ову дивну девојку сваке године у Горњем Милановцу Књижевни клуб “Момчило Настасијевић” додељује “Повељу Силвија Павић” талентованим песникињама.
БЕЗВРЕМЕНА
У лакој сенци багремасавила се туга.Ове би вечери требалода срце певамеђу јаблановима,
међу врбама,међу липама.
Зашто сваким новим звукомостаје слутња …