SEĆANJE NA MLADU PESNIKINJU SILVIJU PAVIĆ

   Сећање на Силвију Павић

Силвија Павић, кћерка познате књижевнице Вере Павић-Антић рођена је 2.јуна 1970.године у Горњем Милановцу. Била је члан Председништва Књижевне омладине Србије и најмлађи члан Књижевног клуба,”Момчило Настасијевић”. Почела је да пише од раног детинства. Први рад јој је објављен у “Илустрованој политици”. Била је и члан радакције,”Дечијих новина” у Горњем Милановцу. Објављивала је своје песме и прозне радове у часописима широм Југославије. У родном граду је завршила основну и средњу школу, а потом уписала психологију на Филозофском факултету у Београду и студије економије у Крагујевцу. Изгубила је живот у саобраћајној несрећи 26.августа 1989.године. Постхумно су јој објављене збирке песама “Безвремена”и “Шта је живот”. У знак сећања на ову дивну девојку сваке године у Горњем Милановцу Књижевни клуб “Момчило Настасијевић” додељује “Повељу Силвија Павић” талентованим песникињама.

БЕЗВРЕМЕНА

У лакој сенци багрема
савила се туга.
Ове би вечери требало
да срце пева
међу јаблановима,

међу врбама,
међу липама.

Зашто сваким новим звуком
остаје слутња 
као јека?

ПОЧЕТАК КРАЈА

На прашњавом друму
нижу се путокази,
а ја крећем само оним
који воде ка рају.

А онда се сетим
да мој пут почиње
од ознаке за крај.

САТ

Круг живота,
бреме сумње,
глад за јадне,

клупа ѕа уморне,
живот за мртве,

љубав за невољене.

Дванаест суза
у океану јада
плове по обалама
без воде и сна.

СВИТАЊЕ

И све тече –
у ранама остаје прошлост.
И све оно нерођено
доћиће једном
преточено у звуке.

Само мало ми певајте
и још једном поновите
задње стихове

тако ћутљиве и уплашене.

Можда из свега овога
роди се свитање.