UDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA U SLOVENIJI
I EVROPSKE AKADEMIJE SRPSKIH NAUKA I UMETNOSTI
U Ljubljani, dana 30. januara 2023
Razpisuje Međunarodni konkurs za književno priznanje i nagradu
»ZLATNO PERO« i »VITEZ POEZIJE« LJUBLJANA 2023«Početak : 30. januar 2023
Kaj konkursa : 15. mart 2023
Međunarodno…
...
Biografija
Moje ime je Veselin Mandarin.
Pesnik sam, pisac i glumac.
Rodjen sam 30.04.2001 godine u Kikindi, Srbija.
Clan sam Banatskog kulturnog centra ,,Novo Milosevo« i kluba ,,Magicno veče,, Beograd.
Prva zbirka pesama predata je na stampanje ,i uskoro bi trebala biti objavljena.
Par pesama obljavljeno…
...
Милан Р. Симић
ФИЛОЗОФЕМЕ
Највеће чудо на свету. Ни из чега све.
*
Времену историја није потребна, време је потребно историји.
*
Уметност је божји архитекта.
*
Колико Лепота додаје Свету, тачно за толико Ружноћа му одузима.
*
Успешно уметничко дело трајно припада садашњости.
*
Не умиремо, умиру наше илузије о постојању у непостојању.
*
Пре стварања, обуздај надахнуће.
*
Мудри размишљају о чему ће да размишљају.
*
Свет се уморио: помози му ако си кадар.
*
Најјачи страх је истовремени страх и од живота и од смрти.
*
Моћно је царство библиотека, једно од најмоћнијих.
*
Пуна им уста живота, а живот им пролази у непостојању.
*
Велики прасак – најкраћа драма са највише улога.
*
Тачно јесте да је од Самоће до Усамљености најдужи пут.
*
Учење не познаје журбу.
*
Колевка – најзлатнија реч.
*
Нема писања без читања.
*
У Верском рату, и атеисти виде свога бога.
*
Ја верник.
Ти верник.
Он верник.
Ми – атеисти.
*
Немогућа је дисциплина ума, али покушај.
*
Све је живот, али и све је мука од живота.
*
Клетва: Да-бог-да неваскрсао!
*
Осмрћени смо зачећем.
*
Лако је убити Бога у човеку, тешко ђавола.
*
Пишем, исписаним да постојим и из Непостојања.
АФОРИЗМИ
Недоказан смо народ.
Вековима чекамо боље сутра.
Национални програм свели смо на две речи.
Помози Боже.
Бог је престао да пише одмах после својих десет заповести.
Схватио је да се од писања не живи.
У Србији влада велики страх, а није ни био на изборној листи.
Неукључен телевизор је наш прозор у свет.
Ако вам се Бог не јави, после звучног сигнала оставите поруку.
Уђите у нашу историју.
Тамо се лепо живи.
Читам Његоша и не могу да верујем.
Свака му је к`о моја!
Наша садашњост пљунута je срећна будућност.
Да писци више читају, не бисмо имали више писаца него читалаца.
Више ме не зову на рођенданска славља.
Од како су чули да за рођендане поклањам књиге.
Шта ти је судбина: сваког јутра будим се као Србин.
Ми имамо изабране лекаре, наша држава има изабране пљачкаше.
О власти у Србији пише се најбоља сатира на свету.
Жао ми је наше државе, пљачка је ко стигне.
Афоризам без речи је цитирања народа који ћути.
Терао ме ђаво да живим од писања.
Победници пишу историју у коју више нико не верује.
Ја сам и монархиста и републиканац. Кад се хоће, све се може.
Наравно да примам мито.
Поштујем наше обичаје.
Немојте тако о полицији.
Лежећи полицајци немају везе са криминалцима.
Божје заповести нису потписане.
Дође ми да одем у лудницу и одморим се као човек.
У мојој кући од сутра ће се живети боље.
Враћамо се на два оброка дневно.
Плагијатори моји, пређите на другога.
Нема овде више шта да се прича, и тачка
БИОГРАФИЈА
Милан Р. Симић рођен је 1959. године у Великој Плани (Србија) где и живи. Пише прозу, драме, филозофеме, афоризме, књижевну критику и есеје. Есеји су му превођени на македонски и пољски, афоризми на немачки, енглески, мађарски, бугарски, пољски, румунски и руски, филозофеме на пољски, проза на словачки и словеначки језик.
Аутор је књига:
Романи:
Порицање стварности
Оде ми да полудим
Бели свет коначно
Ништа вредно помена
Збирке прича:
Недовршена прича
Приручник за будуће мучитеље и убице
Збирке огледа и критика:
Али нећемо више о томе
Али хоћемо управо о томе
А то тонуће у простору
Есеји да ти блаже горчину
Дневник читаоца
Дневник читаоца 2
Збирке филозофема:
Приручник за побуну верујућих
Аристотел по други пут међу Србима
Збирке афоризама:
Чизма режим чува
Гласаћемо се још
Ено секире, камо га кум?
Зовите ме Аристотел
Жуљ на жуљ
Kaпа доле
Радио-драме:
Расвануће (Радио Београд Други програм)
Сневач од сламе (Радио Београд Трећи програм).
Добитник је првих награда:
Стеван Сремац (проза)
Милутин Ускоковић (проза)
Милан Богдановић (за најбољу књижевну критику објављену у Србији 2016. године)
Прве награде Чивијада 2016 у категорији најбољи афоризам
Прве награде Радио Београда за драмску минијатуру
Повеље Карађорђевић (драма „Расвануће“)
Признања Општне Велика Плана (за свеукупан књижевни рад)
Витез позива за 2017 (свеукупни допринос српској култури)
Радоје Домановић за збирку афоризама Жуљ на жуљ за 2017.
Драгиша Кашиковић
Шумадијске метафоре (проза)
Прве награде Чивијада2020 у категорији најбољи афоризам
Награде „ТИПАР“, Пљевља, 2022 (за збирку афоризама „Капа доле“)
Награде „Банатско перо“, за афоризме, Житиште 2022.
Од 1994. године уређује часопис за културу и уметност Наш траг. Учествује у раду Великог жирија „Вечерњих новости“ за књигу године (награда „Меша Селимовић“) од 2016…
...
Biografija
Ja sam Ana Milivojević, imam dvadeset godina. ( 11. 10.2002) Pisanjem se bavim od osnovne škole. Studiram srpski jezik i književnost. Objavila sam zbirku poezije i proze ,, Srce aprila’’. Moji radovi su nagrađivani i objavljivani u raznoraznim zbornicima u Srbiji i van nje. Član sam književnog…
...
Generalna skupština na 71 zasedanju UN usvojila je rusku rezoluciju za borbu protiv veličanja nacizma. Protiv rezolucije bila je SAD i Ukrajina i Palau. Verovatno za njih nije ni čudno. Za usvajanje ovog dokumenta glasalo je 115 od 193 zemlje članice UN-a, dok je 55 delegacija, me…
...
У својој души
Покажи ми моћ својих додира,
тамо где ти слутње кроје име.
Угаси сваку жељу да те имам,
док те дубоко у себи не откријем.
Не дозволи да мање волим дете у себи.
Ја знам свој пут, и волим част, више него кору хлеба.
Свом јасним зорама дала сам име.
Кроз чињенице блиставе, к'о сунце кад сине.
Међу вуковима сам одрасла,
и знам шта је борба.
Волим и разумем чврстину,
понизност и достојанство.
Верујте, највећи говорници,
не би могли да ме уставе.
Увек стојим за својим изговореним речима.
Тече крв на рукама мојим,
од мојих рана од којих цветају
руже најлепших боја.
Умеш ли да их спознаш,
знаћеш колико вреди …
...
»Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem, nestaje i strah od iste. I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje. Vraćanje u neku od…
...
О СВЕОРУЖЈУ БОЖИЈЕМ
Пише: ђакон Павле Љешковић
“Људи ће остати какви су били,
јер неће и неће да знају” – Никола Врањковић
” Носиш ли то калашњиков или шкорпион испод мантије” – добацује ми кратко ошишани набилдовани младић у раним тридесетим годинама, док сједи у башти кафића у Маинској улици, поред којег готово увијек пролазим када се враћам са службе у храму Св. Тројице.
” Никада не носим калашњиков! Ја сам обучаван искључиво за хладно оружје, тако да испод мантије имам сјекирицу и нож”!
Након што сам то изговорио, са осталих столова кафића се зачуо гласан смијех људи који су у мојим ријечима схватили и препознали сарказам и иронију. Међутим, момак се ту није зауставио већ ме је упитао следеће : ” Гдје су ти сад људи из криминалног клана код којег набављаш пушке и пиштоље” ? Рекох му да сам се , ето, баш мало прије растао од њих, те да смо били на тајној и скровитој локацији, на којој смо ” завршили двије, три комбинације”. Након тих ријечи, момак је и сам ,коначно, схватио да се шалим са њим. Због тога је почео да показује знаке нервозе и агресије. Одлучио сам да му приђем и сједнем на једној од празних столица за његовим столом. Причао сам му о томе да не треба да вјерује у лажи о Цркви, које се шире преко разних интернет портала. Када је год била угрожена на свом историјском путу, Црква се никада није бранила земаљским оружјем и насиљем. Хришћани су се у тешким тренуцима по Цркву, увијек облачили у свеоружје Божије , о којем се говори у 6. глави новозавјетне посланице Ефесцима. Облачили су се у ” оклоп правде”(Еф.6,14) и високо подизали ” штит вјере”(Еф.6,16), угледајући се на савјет и поуку св. апостола Павла , која гласи :” И кацигу спасења узмите и мач Духа, који је ријеч Божија”(Еф.6,17). Када је преко срамног закона о вјерским заједницама, Црква била прије неколико година нападнута, хришћани су се бранили постом и молитвом. Као одговор на молитве, Господ је послао величанствене литије. У древна времена , по заповијести Божијој, Мојсије је стари Израиљ извео из египатског ропства. Прије уласка у Изабрану земљу, Јевреји су четрдесет година ходали кроз пустињу. То је инспирисало неке протестанске истраживаче да у 19. вијеку пођу у Египатску пустињу како би наишли на бар неке трагове четрдесетогодишњег лутања. Будући да те трагове нису нашли, дошли су до закључка да је ход Старог Израиља кроз Египатску пустињу просто мит и метафора. Међутим, наше литије су један од савремених доказа да , ипак, није у питању метафора већ реалан историјски догађај, будући да иза сваке литије није остајао никакав траг, чак ни најмањи папирић. Улице градова су биле беспрекорно чисте, иако је њима ходало често и на десетине хиљада људи. Црква се искључиво брани на тај начин , дакле – свеоружјем Божијим и није јој потребна помоћ земаљског оружја!
Такође, говорио сам му о томе да је добро то што се брине о тјелесном здрављу и одлази редовно у теретану. Међутим, треба да се брине и о здрављу духовном. Човјек који је макар мало духовно узнапредовао, никада неће повјеровати у лажи и конструкције, према којим је Црква тражила помоћ од било којих криминалних структура.
Међутим, све што сам успио својим ријечима да постигнем јесте то да је код младића спласнуо агресивни набој и са мном је прилично мирно разговарао. Након дијалога, који је могао трајати неких сат времена, он је , нажалост, остао на својим почетним позицијама. У животу се некада дешава, да без обзира на то што смо уложили велики труд да их промијенимо на боље, људи, ипак, као што …
...
