Велике међународне традиционалне културно уметничке презентације »ВЕСЕЛИ ДАНИ« задњих, пар година, изводе се у вези настале корона пандемије, доста другачије. То јесте више дана, део у Љубљани, а део у Републици Српској. Иначе, наставићемо то и у матици Србији. Наведене презентације »ВЕСЕЛИ ДАНИ« посећивало је и више хиљада заинтересованих, било то по дворанама или на отвореном. Сваке године је учествовало и више од 15 различитих друштава и група из Србије, Српске, Македоније, Хрватске и Словеније. Ове године та значајна велика презентација, њен књижевни део изведен је у Љубљани 19.06 и у граду Дервента 20.08.2021. Наступила је између осталих и женска певачка група Културно – уметничког друштва младих »БОСИЉАК« из Дервенте у саставу: Јелена Нединић, Антониа Ковачевић, Сара Николић, Николина Кршић, Милена Ковачевић, Тамара Недић, Милица Мрђа и Наталија Ковачевић.
„СУЗЕ КОЗАРЕ 2021“НАЈБОЉИ ОД НАЈБОЉИХ
На Међународни конкурс за књижевно признање и награду „Сузе Козаре“ пристигло је 50 радова из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Њемачке, Аустрије, Канаде и Словеније. Тема конкурса била је и ове године, страдање Срба са подручја Козаре. Од пјесника се тражило да се, на што бољи начин, на папир пренесу емоције које су се „родиле“ приликом дотицања теме страдања српског народа на Козари. Тематика пјесама овог конкурса је сама по себи тешка, све пристигле пјесме су пуне емоција, а пјесници су имали слободу да сами наслове своју пјесму. Ријечи покољ, сузе, крв, мучење, клање и њима сличне, као и синтагме: ријека спаса, немилосрдни душманин, недужно дијете итд. избијају у први план многих пјесама. Многе пјесничке слике остављају нас без даха:
„Кроз очи капље срце.
῾мјесто крви дајем ти сузе.“
Такође, и сљедећа пјесничка слика тјера нас да се замислимо над смислом и сврхом свега учињеног:
„Чељад млада и ја, први у колони,
у очима сузе а кораци тешки,
не знајући куда, не знајући коме
корачамо смртно-бесмртни и блиједи.
Жири у саставу проф.Сњежана Миљковић, проф. Милена Грбић и ја, мр Рајка Голић, као редсједник истог, састао се три пута. На првом састанку одабрали смо 9 радова који су ушли у ужи круг, а на сљедећим састанцима смо се усагласили око имена награђених и имена додатно награђених. Сви радови имали су тражено техничко уређење, а награђени радови имају и поетске вриједности, што је на крају и пресудуло у одлуци кога наградити.
Главне награде:
1. „Сузе ῾мјесто крви“, Александар Брашанац (шифра „Јерусалим 888-1“)
2. „Остао сам сам – 1942“, Бранка Благојевић (шифра „Коријен“)
3. „Сунце и жица“, Радован Пиљак (шифра „Растко“)+
Додатне награде:
1. „Завјет“, Ана Арежина (шифра „Љубав“)
2. „Крвава Сава“, Милан Тривунчић (шифра „Плива и Сава“)
3. „Дијани Будисављевић“, Недељка Ђукић Боројевић (шифра „Селена 2“)
Главне награде
1.Александар Брашанац – шифра„Јерусалим 888-1“
Рођен 1974.г. у Пријепољу (Р. Србија), завршио средњу економску школу. Послије завршеног Богословског института (2006) уписује Богословски факултет (одсек практичн исмер) и 2015.г. са десетком, дипломира на истом код др.професора Епископа Порфирија Перића, садашњег Патријaрха српскога.Ожењен, отац петоро дјеце (три кћерке и два сина).Свештиничку службу обављао у Пријепољу, Тивту, Бачкој Паланци а тренутно је четврти парох у новосадској општини Каћ.
СУЗЕ ‘МЈЕСТО КРВИ
У детињству капљаху често
Са одрастањем злоба их узе
Огањ љубави доносе жртву
“мјесто крви дајем ти сузе.
Ријеке спаса појах у душу
Жртва теби у свему први,
Грешан ридам над собом
Дајем ти сузе ‘мјесто крви.
Живот вјечности капља
провидан к’ плот медузе,
у ноћипоју трећи пјетли
‘мјесто крви дајем ти сузе.
У греху као таоци смрти
Зато Исус сотону смрви,
Животом Јагње нам врати
Дајем ти сузе ‘мјесто крви.
Терет греха пече и боли
Туга души радост одузе,
Кроз очи капље срце
‘мјесто крви дајем ти сузе.
Отац из гроба подиже Сина
Подземљом суђаво и црви пустињом
Сешири Оаза Живота
Дајем ти сузе мјесто крви.
Потоци крви завјет вјере,
Ангели перу крваве блузе,
зажизањ,завјечн ујужизањ
‘мјесто крви дајем ти сузе.
Агнец село ми без деобе
Свет деоба брзо се мрви
Гладан тог хлеба живота
Дајем ти сузе мјесто крви.
Оче, сагреших небу и теби
и због тога страх ме обузе
ко некада тво јблудни син,
‘мјесто крви дајем ти сузе.
Склопих очи а срце је будно
у граду што содомски врви,
на олтар лажни дувам и пљујем
сузе су увертира прије крви.
Бранка Благојевић -Шифра:
”Коријен”
Бранка Благојевић рођена 1985.године у малом поткозарском селу Горњи Подградци,гдје је завршила основну школу”Младен Стојановић”.По занимању правница и пјесникиња у души. Тренутно је у припреми за објаву њена прва збирка поезије.
OСТАО САМ САМ – 1942
Сједим на пропланку, и замишљам школу,
жеља ми је силна да учим да пишем,
нисам знао слова, ал` волио сам књиге.
Ех, та дивна слова, видио, од брата,
ал` ми нису дали у школу да одем,
тек касније сазнах – због крвавог рата.
Чули су се пуцњи, помислих: олуја.
Потјер`о сам краве убрзаним ходом,
немир ми се јави, нисам знао зашто,
кад сам стиг`о кући, све сам разумио.
Војници с пушкама држали су мајку,
уплашена, плачна, гледала у оца,
питао сам одмах за драгога брата,
војник ме удари, зашутјех, ни словца.
Ја онако ситан, ставише ме грешком,
међ` другаре млађе, одведоше путем,
и не видјех више ни оца ни мајку,
ни јединог брата, мог најбољег друга.
Остаде ми кућа опустјела, празна,
души мојој тешка, несхватљива казна.
Чељад млада и ја, први у колони,
у очима сузе а кораци тешки,
не знајући куда, не знајући коме
корачамо смртно-бесмртни и блиједи.
Стигли смо на мјесто, окружено жицом,
у ред нас сврстали, и косу одсјекли,
стрпали у кавез, ознаке нам дали,
само број на себи и жиг смо носили.
Одлазили друзи, другарице миле,
у групама некуд, нисмо знали куда,
жељели смо и ми ићи, мислили смо
да су одабрани да се врате кући.
Да гледамо жар у огњишту свог дома,
и сањиви мирис Козаре у јутро,
окусимо ручак драге њежне мајке,
посматрамо оца како коље куца.
Спас`ли су ме једног јутра, срећан бејах,
у несрећи овој, никад нигдје горој,
ни сам не знам како, а не знам ни ко је,
знам само да ме у Сиску нахранише.
И знам да сам јео, јео и пио, све
док ме стомак мио није заболио.
Прошли су мјесеци, од најближих мојих
ни трага ни гласа, нигдје никог свога,
сам сам као дух у туђој кући био,
радио сам све што су ми наредили,
бар нисам мислио о судбини злој.
Чујем опет пушке, овај пут су наше,
не мислим наивно да стиже олуја,
партизана ево нас дјецу да спасу,
за пар дана кући ја се вратих с њима.
Огњиште ми празно, до самог темеља,
срушили нам кућу пуну здравља, среће,
наиђе комшија, питам га за своје,
каже ми кроз сузе: Сви су убијени…
А ја, ја од суза падох на кољена,
ја од боли остах закован уз земљу.
Стару шталу коју само не спалише,
тад сам претворио у ново огњиште,
нема прозора, још увијек, али биће,
створићу ја себи живот нови свој.
Ал` заборавити никад нећу мајку,
ни оца, ни брата, мог најбољег друга,
мучење, ни слике, ни звуке, ни боли
коју носим за вијек вијекова у души.
3.Радован Пиљак
– Шифра: ”Растко”
Радован Пиљак рођен 1950.године у Петровом Врелу,општина Гламоч.Члан је УК Републике Српске и до сада је објавио 12…
...
