Милан Р. Симић  

ФИЛОЗОФЕМЕ

Највеће чудо на свету. Ни из чега све.

*

Времену историја није потребна, време је потребно историји.

*

Уметност је божји архитекта.

*

Колико Лепота додаје Свету, тачно за толико Ружноћа му одузима.

*

Успешно уметничко дело трајно припада садашњости.

*

Не умиремо, умиру наше илузије о постојању у непостојању.

*

Пре стварања, обуздај надахнуће.

*

Мудри размишљају о чему ће да размишљају.

*

Свет се уморио: помози му ако си кадар.

*

Најјачи страх је истовремени страх и од живота и од смрти.

*

Моћно је царство библиотека, једно од најмоћнијих.

*

Пуна им уста живота, а живот им пролази у непостојању.

*

Велики прасак – најкраћа драма са највише улога.

*

Тачно јесте  да је од Самоће до Усамљености најдужи пут.

*

Учење не познаје журбу.

*

Колевка – најзлатнија реч.

*

Нема писања без читања.

*

У Верском рату, и атеисти виде свога бога.

*

 Ја верник.

Ти верник.

Он верник.

Ми – атеисти.

*

Немогућа је дисциплина ума, али покушај.

*

Све је живот, али и све је мука од живота.

*

Клетва: Да-бог-да  неваскрсао!

*

Осмрћени смо зачећем.

*

Лако је убити Бога у човеку, тешко ђавола.

*

Пишем, исписаним да постојим и из Непостојања.

АФОРИЗМИ

Недоказан смо народ.

Вековима чекамо боље сутра.

Национални програм свели смо на две речи.

Помози Боже.

Бог је престао да пише одмах после својих десет заповести.

Схватио је да се од писања не живи.

У Србији влада велики страх, а није ни био на изборној листи.

Неукључен телевизор је наш прозор у свет.

Ако вам се Бог не јави, после звучног сигнала оставите поруку.

Уђите у нашу историју.

Тамо се лепо живи.

Читам Његоша и не могу да верујем.

Свака му је к`о  моја!

 

Наша садашњост пљунута je срећна будућност.

Да писци више читају, не бисмо имали више писаца него читалаца.

Више ме не зову на рођенданска славља.

Од како су чули да за рођендане поклањам књиге.

Шта ти је судбина: сваког јутра будим се као Србин.

Ми имамо изабране лекаре, наша држава има изабране пљачкаше.

О власти у Србији пише се најбоља сатира на свету.

Жао ми је наше државе, пљачка је ко стигне.

Афоризам без речи је цитирања народа који ћути.

Терао ме ђаво да живим од писања.

Победници пишу историју у коју више нико не верује.

Ја сам и монархиста и републиканац. Кад се хоће, све се може.

Наравно да примам мито.

Поштујем наше обичаје.

Немојте тако о полицији.

Лежећи полицајци немају везе са криминалцима.

Божје заповести нису потписане.

Дође ми да одем у лудницу и одморим се као човек.

У мојој кући од сутра ће се живети боље.

Враћамо се на два оброка дневно.

Плагијатори моји, пређите на другога.

Нема овде више шта да се прича, и тачка

БИОГРАФИЈА

Милан Р. Симић рођен је 1959. године у Великој Плани (Србија) где и живи. Пише прозу, драме, филозофеме, афоризме, књижевну критику и есеје. Есеји су му превођени на македонски и пољски, афоризми на немачки, енглески, мађарски, бугарски, пољски, румунски и руски, филозофеме на пољски,  проза на словачки и словеначки језик.

Аутор је књига:

Романи:

Порицање стварности

Оде ми да полудим

Бели свет коначно

Ништа вредно помена

Збирке прича:

Недовршена прича

Приручник за будуће мучитеље и убице

Збирке огледа и критика:

Али нећемо више о томе

Али хоћемо управо о томе

А то тонуће у простору

Есеји да ти блаже горчину  

Дневник читаоца

Дневник читаоца 2

Збирке филозофема:

Приручник за побуну верујућих

Аристотел по други пут међу Србима 

Збирке афоризама:

Чизма режим чува

Гласаћемо се још

Ено секире, камо га кум?

Зовите ме Аристотел

Жуљ на жуљ

Kaпа доле

Радио-драме: 

Расвануће (Радио Београд Други програм)

Сневач од сламе (Радио Београд Трећи програм). 

Добитник је првих награда: 

Стеван Сремац (проза)

Милутин Ускоковић (проза)

Милан Богдановић (за најбољу књижевну критику објављену у Србији 2016. године)

Прве награде Чивијада 2016 у категорији најбољи афоризам

Прве награде Радио Београда за драмску минијатуру

Повеље Карађорђевић (драма „Расвануће“)

Признања Општне Велика Плана (за свеукупан књижевни рад)

Витез позива за 2017 (свеукупни допринос српској култури)

Радоје Домановић за збирку афоризама Жуљ на жуљ за 2017.

Драгиша Кашиковић

Шумадијске метафоре (проза)

Прве награде Чивијада2020 у категорији најбољи афоризам

Награде „ТИПАР“, Пљевља, 2022 (за збирку афоризама „Капа доле“)

Награде „Банатско перо“, за афоризме, Житиште 2022.

Од 1994. године уређује часопис за културу и уметност Наш траг. Учествује у раду Великог жирија „Вечерњих новости“ за књигу године (награда „Меша Селимовић“) од 2016. Члан је Српског ПЕН центра.