Представљамо вам књижевницу из Америке Бојану Радовановић са њеним причама

Бојана Радовановић рођена  у Београду, 27. јула 1980. године.  Дипломирала је на Филолошком  факултету у Београду, на Катедри за српски језик и књижевност. Радила као Наставник српског језика и књижевности у Барајеву.  

Прве објављене песме на српском и енглеском језику:  ,,Зоро рана”, Бели плашт” и песма ,Боље да си за чергом кренуо”, која је добила посебне похвале жирија на Конкурсу српске библиотеке у Лондону,2015.

На истоименом конкурсу 2020. године  песма:  „Иду ли нам гости” је првонаграђена и објаљена.

Живи у Америци са супругом и сином и ради као васпитач и Тутор српског језика.

 Панда

Мајка јој је говорила да је много скуп. – За те паре можемо да купимо јакну и чизме за зиму. – 

А била је јесен те 1990, и на четвртом спрату Института за мајку и дете било је много уплашених  мајки са много слатке деце. У земљи је започело неко тешко време, а у тим собама, ходницима и срцима ширио се страх од непознатог, новог и чинило се тежег од надолазећег времена, сапутника за цео живот.

Нема тих ратника,јунака, који не би пали пред храброшћу родитеља,њиховом спремношћу и снагом.  Узимале су шприцеве и игле у руке, те мајке, и вежбале како,под којим углом, правилно убризгавати инсулин, бодући болничке јастуке.Ех, како је болна и племенита судбина тих јастука била.  Када би се осетиле спремне јастуке су замењивала њихова деца.

Срећа те су деца брзо преузимала одговорност. Бојао се не бојао боце, друге ти нема него с њом.  У дечијој глави храброст  хитро превазиђе страх. Важан си јер сам можеш нешто тако страшно.  А и како дете да дозволи да се те дивне, нежне и савршено мирне мамине руке, после беспрекорно одрађене процедуре, још дуго, дуго, дуго тресу.

У тој збуњености мноштвом информација и навикавању на бол боцкања, њу је из мале радње у приземњу Института, непрестано гледао он. Мекана, црно бела њушкица,светлуцавог погледа,желела је да се нађе у загрљају те девојчице,  док је и она бојажљиво при сваком проласку крај излога проверавала да ли је још чека.

Чинило се да ће се на гледању све завршити, али дечије су жеље искрене,јаке и чисте, а када су такве лако постају стварност, само што касније, као одрасли људи, забораве на то једноставно правило, па им се отежале, ослабљене и упрљане, жеље све теже остварују.

Дође деда у посету девојчици и она се расшапута. Срамота је од мајке било да на глас изговори. Поведе деду за руку до мале радње и први пут загрли свог панду.  Проходао је болничким ходником, а данас је прешао тридесету, па ето понешто и исприча о тој десетогодишњој девојчици. 

Дедино срце, меко ко та плишана играчка, мудро је знало да се чизме и јакна брзо прерасту, а успомене никада.

                         &nbsp…

Opširnije

Представљамо вам песника из Русије, уметника и кантаутора Ерјомина Николаја Викторовича

Родина Много ль, мало ли по свету пройдено,Ждёт усталого Вечный Причал.Мы уйдём, но останется Родина,Как поётся, «начало начл»… Кумачовая, иль златоглавая,Во хмелю, или в строгом посте – Я люблю тебя, вечно неправаяНа жестоком Голгофском кресте. Помяни меня, Родина милая.Уходящего в Вечный покой.И за мрачной, холодной могилоюМне не нужно Отчизны другой… О, святая моя, непутёвая.Во снегах заплутавшая Русь…Сквозь врата преисподней свинцовыеЗвонкой песней к тебе я прорвусь.Домовина Колико год корака у живот да стаје,Вечно Пристаниште на уморног чека.Ми ћемо отићи, а она остаје –Наша Домовина, „почетак почетка“… Била ти пурпурна, златоглава, сива,Била у пијанству, или строгом посту –Ја волим баш тебе, што си, вечно крива,Разапета на Голготском крсту. Домовино мила, понекад помени И мене, свог скромног, умирућег слугу.Иза гроба тамног, препуног студени,Ја нећу тражити Отаџбину другу. О, моја света, о, лакомисленаРусијо моја, изгубљено-снежна…И кроз врата ада, вечно затворена,До тебе ће стићи моја песма нежна.

Я русский Я русский, но моей России нет,Вернее там стоит моя Россия,Где ночь навек попрал нетварный Свет,И ликовствуют Ангелы святые. Я русский… По– славянски–  кое-как,Но свято верю в высшую реальность,Где не господствуют товарный знакИ паспорт без графы «национальность». Я русский, что от русского отвык,Угрюмый червь в ряду Господних тварей,Но узнаю родной державный ликВ портретах православных Государей. Я русский, да!И что мне до иных,Дорвавшихся до власти тихой сапой.Моя Россия там, где сонм святых,И дедушки, и бабушки, и папа. Вода времён сотрёт подлунный след,На смену нам придут другие люди.Я русский, и моей России нет…Но сердцем, духом верую, что будет.  2003Рус сам Рус сам, али моје Русије овде нема,Јер она се успела онамо вазнетиГде таму покри Светлост нерукотворена,И где ликују Анђели свети. Рус сам… По словенски, некако,Али верујем у вишу реалност,Ону, где није све под робном марком,Где у пасошу не пише националност. Мада сам се од руског одвикао, Рус сам,Јадни црв сред Господњих створења.Али у царским портретима знамДа препознам државна знамења. Рус сам! И немам ништа са онимаШто се докопаше власти испод жита.Моја је Русија с мојим праоцима,Где свете прати анђелска свита. Времена ће воду луна да испије,Неки други људи нас ће заменити.Рус сам, и нема моје Русије…А душом и срцем знам да ће је бити.                          &nbsp…

Opširnije

Представљамо вам песникињу из Новог Града РС симпатичну Јелену Вујановић са њеним песмама

Биографија

Јелена Вујановић рођена је у Новом Граду у Републици Српској 25. маја 1993. године, где је завршила основну и два разреда средње школе. Због бављења спортом долази у Београд и ту, са малим прекидима, остаје до данас. По звању је мастер политиколог, а тренутно пише докторат на Факултету политичких наука у Београду и аутор је неколико научних радова из области политичког маркетинга.

Поезију пише од кад зна за себе а њене песме објављене су у бројним зборницима (зборници: “Косово и Метохија је душа Србије“, „Тријумф песме и вина“, „Завичајни уранак“, „Сјећање на љубав“, зборник „Фестивала лепе речи Тител“, „Све док је твога благог ока 2021“  итд). 

У марту 2021. године штампана је њена прва збирка поезије са називом „Ма није ми ништа“, у издању Бранковог кола из Сремских Карловаца, а већ у августу за ову књигу бива награђена наградом „Стражилово“.

Како сама каже, поезија је за њу уточиште и бунт против свеопште релативизације осећања и вредности.&nbsp…

Opširnije

Predstavljamo vam pesnika simpatičnu Biljanu Minić sa njenim pesmama

Biografija

Zovem se Biljana Minić. Da bih ispunila želju roditeljima i postala „gospođa s fiksnim radnim vremenom“, studirala računovodstvo i finansije u Novom Sadu. I – nisam postala gospođa već obična devojka koju reči jure i traže da budu zapisane.

Objavila sam zbirku poezije „Sre…

Opširnije

Шок за поборнике „сребреничког геноцида“: Одликовање немачког председника историчару Гидеону Грајфу

Вест да ће израелски историчар Гидеон Грајф, који је на челу „Независне међународне комисије за истраживање страдања народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995“, добити посебно одликовање немачког председника Штајнмајера за допринос у подручјима изучавања и предавања о Холокаусту, несумњив је шок за поборнике „сребреничког геноцида“.

Овако експерт за међународне односе др Срђан Перишић гледа на писање Ал Џазире да ће идућег месеца Гидеону Грајфу на посебној церемонији у Тел Авиву бити уручен орден „Крст за посебне заслуге Федералне Републике Немачке“, као једном од најпознатијих међународних стручњака који је дао изузетан допринос истраживању Холокауста.

Шок за поборнике „сребреничког геноцида“

„Због извештаја Независне међународне комисије Гидеон Грајф је прошле године прошао кроз читаву канонаду непризнавања, омаловажавања и разних непримерених критика од стране разних западних медија и њихових „стручњака“ и политика, а сада одједном од стране Немачке треба да буде одликован за посебне заслуге. Иако је јасно да се ради о двоструким аршинима западне политике, у овом конкретном случају немачке политике, сасвим је сигурно да ће овај потез за поборнике лажне тврдње да се у Сребреници догодио геноцид бити не само изненађење, већ и потпуни шок. Не треба заборавити да иста та Немачка, која Грајфа одликује за истраживање геноцида над Јеврејима током Другог светског рата, чиме исказује кајање због онога што су починили Немци, итекако промовише да се у Сребреници догодио геноцид, а тамношње догађаје малтене ставља у исту раван са Холокаустом“, објашњава Перишић.

Иако се, како додаје, Немачка држи те матрице запада којом се из политичких и геополитичких разлога настоји да се Срби и Република Српска оптуже за геноцид, ово одликовање Гидеона Грајфа враћа у жижу интересовања на један другачији начин од онога што смо имали прилику да видимо у последњих годину дана, када је израелски стручњак поднео извештај о дешавањима у сребреничком крају деведесетих година прошлог века у коме је потврђено да се тамо није догодио геноцид.

„Интересантно је да током рада Независне међународне комисије готово да није била примећена једна занимљива димензија, а то је да је у њој био и један немачки стручњак, правник и адвокат Маркус Голдбах, који заступа породице Јевреја који су страдали у Холокаусту, а који су пореклом из Немачке. Та чињеница говори о томе да је та комисија била веома озбиљна, а ово одликовање немачког председника, које је свакако добра вест, несумњиво говори у прилог кредибилитету Гидеона Грајфа као једном од највећих стручњака за изучавање геноцида“, примећује Перишић.

Индиректна потврда Грајфовог рада

Слично размишља и историчар Драгомир Анђелковић који за Спутњик каже да је Грајф врхунски стручњак и човек са огромним реномеом у области проучавања Холокауста, а да је немачко одликовање само још једна потврда његовог међународног значаја и реномеа.

„Такав човек, са таквим кредибилитетом, никада не би себе угрозио тиме што би заступао нешто што није истина. Значи ово је, иако индиректна, још једна додатна потврда његовог рада и на разобличавању лажи о сребреничком геноциду, јер Грајф не би жртвовао оно што је деценијама радио тако што би заступао нешто што није тачно. Он се бори за истину и када се ради о Холокаусту, где продубљује истину о том злочину, и када је реч о Сребреници где показује да то није био никакав геноцид. То јесте био злочин, један од низа злочина у Босни и Херцеговини, али не и геноцид”, категоричан је Анђелковић.

Чињеницу да се Грајфу не оспорава кредибилитет када за своје заслуге у истраживању Холокауста добија орден немачког председника, али се против њега води кампања уз оцене да је доживео „морално посрнуће“ када каже да се у Сребреници није догодио геноцид, професор бањалучког факултета политичких наука Жељко Будимир тумачи тиме да је у Босни и Херцеговини све – политика.

„Такав је и сам закон који је мимо парламента и мимо демократске процедуре наметнут од стране бившег Високог представника Валентина Инцка, па се у том контексту може посматрати и кампања која се води против свих људи који су истраживали и питање Сребренице. То је једна експертска комисија која је на томе радила, ти људи су професори, кредибилни и са именима познатим у науци, па посматрати то кроз оспоравање од стране политичког Сарајева је, у најмању руку, неозбиљно, јер је све што одступа од њиховог виђења истине о рату у Босни и Херцеговини политичком Сарајеву неприхватљиво. Политичко Сарајево функционише само на начин њиховог виђења слике и политике и рата и БиХ, и пре и после Дејтона, а ако одступите од свега тога против вас се води кампања и моментално се проглашавате од фашисте до неког ко није признат и кредибилан“, оцењује Будимир.

Подсетимо, десеточлана „Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године“, на чијем је челу био Гидеон Грајф, конституисана у марту 2019. године од стране Владе Републике Српске. Након више од две године рада на откривању чињеница који стоје иза трагичних догађаја који су се средином деведесетих година одиграли у Сребреници, комисија је донела закључак да злочини у Сребреници не могу бити третирани као геноцид по члану 6а Римског статута.

Сандра Черин&nbsp…

Opširnije