Лепе песме песника удружења српских књижевника и њихових пријатеља

ПЛАВЕ ОЧИ ТВОЈЕ
У очима твојим видех себе.
Плаво небо,
плаво море.
Плаво твоје око.
Летим као птица,
и бродим као морнар.
Пишем на једном облаку,
твоје име.
Тражим те у таласима,
плавога мора.
Крадем од сунца зраке,
да их подарим теби.
Узимам оз облака,
кап кише која још није пала.
Желим да ти овлажим усне.
Желим да ти залијем,
корен твоје лепоте.
Желим да ми,
још брже и лепше цветаш.
И да ти цветови буду плави,
као плаветнило твога ока.
Уздишем,
и примичем се још више.
Да видим негде у прикрајку,
да ли сам сам поред тебе.
Из твога плавог ока,
измами једну плаву сузу.
Коју сам попио својим пољупцем.
Осетих тада још више,
део тебе.
Осетих покрете твојих руку.
Мирис твоје коже,
стиже до моје душе.
Стигох до жеље,
која се скривала у теби.
Засијала је васиона цела.
Таласи плавог мора,
носили су љубав нашу.
Ми смо тада срећно,
досегли до звезда.
Београд,16.07.2013.г.
Аутор песник: Раде Пантелић

Прва награда – Вечерње новост 1997.
НАША   СТАЗА
До понора стаза води,
пропиштала земља ова.
По њој моје племе  ходи,
стигла клетва Лазарева.
Крик Милоша и Ивана
пролама се, опомиње.
Из понора пријети тама
и демони и звијериње.
Из Божура капљу сузе,
крв просута Југовића.
Српску земљу други узе,
дједовину Немањића.
Плодом лоза оманула,
пуста поља без пшенице,
умукнула наша фрула,
свуд пепео и згариште.
Не пију се слатка вина,
издахнула крсна свијећа,
неста  мирис рузмарина,
јоргована у прољећа.
До понора стаза води,
ту ће бити крај нам снова,
по њој моје племе ходи –
стигла клетва Лазарева.
Зорка Чордашевић
Франкфурт

Прва  награда  – Милутин Михајиловић 2013.
Горњи Милановац
ОТАЏБИНА
Овде сам где живот купију на рате
у безнађе крчме на кантару беде,
чекајући анђеле да им наду врате,
обешеним цестама о небеске греде.
Дишем овај катран зарђалих груди
црно испод нокта завештавам сину,
судбину нам кроје хуље и нељуди,
вечни пламен срама лиже отаџбину.
Не верујем више ни Богу, ни оцу
не тиче се мене умирање птица,
док ми се над главом ко уже на коцу
немилосно њише џелатова жица.
Ој, Србијо мајко, хтео бих ти рећи:
Опраштам ти лажи, сузе скамењене!
Кад с обале реку сам не могу прећи
нека барем река пређе преко мене.
Не верујем да ће ходочашће доћи,
у тишину којом време  ране боји,
страх ме да сачекам, а бојим се поћи
према свету у ком – сутра не постоји.
Чувам дане да их вечерају вуци,
док безнађе света очњацима дробе,
овде где и живот умире у руци
ја две смрти живим и љубим их обе.
Аутор песник: Љутомир- Љутко – Рундић

Лозница
Још док цигарета,
тиња на столу и догорева.
А дим се лагано шири,
према прозору,
собе моје.
У безумљу,
тражим опрост твој.
Нову љубав, не тражим,
јер друге,
љубави за мене,
више не постоје.
Очи ми,
од дима сузне,
а тело у болу пати.
Палим, још једну,
на ту скоро догорелу,
и незнам како,
све то, да схватим.
Како да срцу,
нађем лек?
Како за свој бол,
мелем наћи?
Како волети неку другу?
Када рука моја жели,
Жели само тебе.
Само тебе,
дотаћи.
И бол и туга, око мене,
а цигарета и даље гори.
Патња ми раздире,
моје груди,
и чезне за тобом,
да те воли.
А тебе нема,
остајем сам
Са својом тугом,
и цигаретом
која још гори.
Београд,14.07.2013.г.
Аутор песник: Раде Пантелић

СУСРЕТ
СРЕТОХ ЈЕ,  НА ЊОЈ МИ ПОГЛЕД СТАДЕ,
У МЕНИ СЕ ЖИВОТНЕ, ПРОБУДИШЕ НАДЕ.
ДУГА КОСА ПАЛА ЈОЈ ДО ПАСА,
БЕШЕ ЗГОДНА И ЛЕПОГА СТАСА.
ВЕТРИЋ ЈОЈ ЈЕ КОСЕ, НЕЖНО МИЛОВАО,
ЗА ЛЕПОТУ ТАКВУ, ЈА НИСАМ НИ ЗНАО.
СОЧНЕ УСНЕ, А БИСЕРНИ ЗУБИ,
БИЋЕ СРЕЋАН, КОГА ОНА ЉУБИ.
ОБЛИК ЛИЦА ПЛАВЕ ОЧИ ЖАРЕ,
ВИТКОГ СТАСА И ПРЕКРАСНЕ ГЛАВЕ.
ДУГЕ НОГЕ, А БОГАТА ЊЕДРА,
БУЈНЕ ГРУДИ, ЛЕПЕ ГРАЂЕ БЕДРА.
ЛЕПО ВРЕМЕ, А ПРОЛАЗЕ ЉУДИ,
ЗАСТАЈКУЈУ, ДОК СЕ ЖЕЉА БУДИ.
ВЕТРИЋ ТАКО ХЛАДИ ЗГОДНО ТЕЛО,
БУЈНЕ ГРУДИ И ЛИЦЕ ВЕСЕЛО.
ДОК МИЛУЈЕ, ЊЕНО ЗГОДНО ТЕЛО,
ОЧИ ЖАРЕ, УЗ ЛИЦЕ ВЕСЕЛО.
СТАЗИЦОМ ЈЕ ГАЗИЛА ПО ТРАВИ,
ПРАТИШЕ ЈЕ ИЗНАД ОБЛАК ПЛАВИ.
ВЕТРИЋ ЉУЉА ХАЉИНИЦУ ЊЕНУ,
ЊЕНОГ ЛИКА НОСИМ УСПОМЕНУ.
ИЗГЛЕДАШЕ КАО ГОРСКА ВИЛА,
СВАКОМ МОМКУ МОЖЕ БИИТИ МИЛА.
Аутор песник: Саша Гајић

ЛЕПОТА   ЖЕНЕ
ЊЕНА ДУГА ЦРНА КОСА,
ЦРНИЈА ЈЕ ОД ГРАНИТА.
МЕКА БАЈНА КАО СВИЛА,
РАСУЛА СЕ ПО ПЛЕЋИМА.
КАДА БЛАГИ ВЕТРИЋ ПИРНЕ,
ЊЕНЕ КОСЕ ТАД ДОДИРНЕ.
ЗАЛЕПРША МЕКА СВИЛА,
ЧИНИ МИ СЕ ЛЕБДИ ВИЛА.
ЊЕНЕ ОЧИ, ДВА КЕСТЕНА ВРЕЛА,
УКРАШЕНЕ ЧАРОБНИМ ВЈЕНЦИМА.
ДУГИХ ЦРНИХ ТРЕПАВИЦА,
И СВИЛЕНИХ ОБРВИЦА.
КОГА ГЛЕДА И КОГА ПОГЛЕДА..?
РАСТОПИО БИ СЕ ДА ЈЕ САНТА ЛЕДА.
КАД ГОВОРИ И КАД ЗБОРИ,
ТАД БИСЕРИ ЗАТРЕПЕРЕ.
УСНЕ ЈОЈ СЕ У ЛИК СТВОРЕ,
НАБУБРЕНЕ, НАВЛАЖЕНЕ.
А ИЗ УСТА МЕД СЕ ТОЧИ,
ОД ПЧЕЛИЊЕГ; МНОГО СЛАЂИ, МНОГО СОЧНИ.
НИЗ УЛИЦУ КАДА КРЕНЕ, КОРАКОМ ГАЗЕЛЕ,
ЊЕНО ВИТКО ТЕЛО КАО ВИЈОЛИНА.
ОТКРИВА СВУ ЧАР И ЛЕПОТУ ЖЕНЕ,
ТУ ВЕЛИКУ РАСКОШ ПРЕЛЕПИХ ОБЛИНА.
ЕХ ДА МИ ЈЕ БАР ТРЕНУТАК ЈЕДАН,
ДА ПРИЛЕГНЕМ ПОРЕД ЊЕНОГ ТЕЛА.
ДА ДОДИРНЕМ ЊЕНЕ ГРУДИ ВРЕЛЕ,
СЈЕДЕ БИ МИ КОСЕ ПОЦРЊЕЛЕ.
Песник – Петар Стојановић – Петрија

САЊАЛА СИ
Сањала си у срцу
без бола,
на јсатуку мом
мила моја,
гола…..
… Осмех те мој
миришљаву крио
док сам у твом
оку био.
На твојој пути
ко лептир жути
што кишу слути
драг ти био.
Ти ниси била гола
анђела моја.
Ниси ти била,
већ љубав моја,
мила моја.
Аутор песник: Љубенко Звиздић

МОРЕ ПОЉУБАЦА
На моме телу пољупци твоји,
љуби ме нежно,
нећу да бројим
љубићу те душо
љубити до јутра
… и опет ћу наставити сутра.
Љуби ме нежно осећам
укус усана твојих
страсно те милујем
језиком додирујем.
Од тебе сам врела,
тресем се цела…
Дрхтим цео много сам
те пожелео,
привијам те себи
нежно ме греби.
У очи ме гледаш
и другој ме не даш…
Не желим те дати,
са мном ћеш остати…
Ова игра трајаће до јутра
Биљана љубави
шта ће бити сутра?
Љубави мила ја сам твоја,
осећам се као
у бајкама снова.
Тајна љубав сада нас спаја,
волећу те до самога краја…
Срце и душу теби ћу дати,
тихо ми причај
да ти чујем глас,
желим те: својом звати.
У соку сам нашем,
желим те толико
љубиш ме драги као
нико досад.
Пришао сам тихо у очи те гледам,
љубим те нежно и никоме те не дам…
Стегни ме јаче,
од среће срце ми скаче,
желим те за себе
бићеш само моја…
Узми ме за руку
заувек сам твоја…
Аутори песници: Биљана Бебић Гајић и Иван Гајић
СРЕЋНА НОВА
ПЕСМО МОЈА, ИСПОД СВОДА ПЛАВА,
ПОСЛЕ СНОВА ДОЛАЗИ НАМ ЈАВА.
ДОЛАЗИ НАМ И ВИШЕ ОД СНОВА,
СВИ СТАРИЈИ, А ГОДИНА НОВА.
СВЕ ШТО ПРОЂЕ, ВРАТИТИ СЕ НЕЋЕ,
ЗАТО СВИМА, ЖЕЛИМ ПУНО СРЕЋЕ.
НЕК’ ВАС СРЕЋА, ДОБРО ЗДРАВЉЕ ПРАТИ,
А УСПЕШНОСТ, ДА ВАС НЕ УСКРАТИ.
ДА ВАМ ЖЕЉЕ, ДОНОСЕ ВЕСЕЉЕ,
У ДОБРОТИ, ДА ВАС ЉУБАВ ГРЕЈЕ.
ТУГА И БОЛ, ДА СЕ НЕ ПОВРАТЕ,
ДА ВАС ЛИЧНА ЗАДОВОЉСТВА ПРАТЕ.
НЕКА БУДЕ, ДОСТОЈАНСТВА ВИШЕ,
ДА НАЦИЈА, ЈОШ ЛАКШЕ НАМ ДИШЕ.
СВЕ УЗ ПРАВДУ И ВЕРУ У БОГА,
СВОЈ НАЦИЈИ, ПРАВОСЛАВЉА МОГА.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић

САМО ТВОЈА
Кроз аутобуско стакло
смењују се суме, ливаде,
путеви сто у празно воде.
Ја идем ка теби,замисљена
у главни град, Београд.
Срце јако лупа у грудима
то ни сад не престаје.
Задњи сусрет, тугу наговестава
цутим и упијам сваку ти црту лица.
Говорис да сам незрела, сањалица
нисам с тобом насмејана.
Колико сам те само волела
али како то наглас реци,
твоје смедје оци на мени
биле су ми довољне
и меки глас када ме зовес.
Говорио си да даљина убија,
моју према теби, видим никада
и сузе су нам падале,
твоја одлука није се мењала
било је у тим оцима кајања
и љубави , само премало.
И поново бих досла на твој позив
само да бих те јос једном пољубила.
Аутор песникиња: Биљана Вицентијевић

Путовао сам
Путовао сам босоног по глибу
сремском,по глибу мом.
Гледам звезде умешене
у блату на
ногама мојим…
осећам мирис фуруна од
черпића твог.
Застајкујем
да видим топот уморних вранаца
што из атара таљиге са бундевама носе,
путујем по прашини
што ми се лепи
на ознојане ноге…
кроз гакање гусака
на сокаку ,
виолинска гудала
од јечна и жита
милују ми стопала детињства.
Ширим руке од клипова кукуруза…
отварам срце амбару да уђе…
равницоооо
мирису шарени мој…
Путујем и ослушкујем мирис диња,
заносна стрњишта моја …
ево иду моје босе ноге ка вама…
уплићу се слике к'о бичеви свињарски
милих торова мојих.
Аутор песник: Мика Влацивић Владисављевић
Као да звезде свој валцер плешу.
Све обучене у дугине боје.
А месец диригент,диригује.
И успут шири,златно жуте зраке своје.
Шушти греж свила,жутих звездица.
И лепрша се, лети у круг.
Како је само леп овај валцер.
Много је звездица,а пут им дуг.
Плаве се очи,ко небо плаво.
Немо гледају,шта ће све бити.
Дал ће се музика,оркестра чути.
Та плавокоса и не слути.
Руке су спремне,играти валцер.
У ритму Штрауса,који га створи.
На лепом плавом Дунаву засвира.
А љубав пуста проговори.
Само се ехо љубави чуо.
У тој звезданој дугој ноћи.
Увече дођох на кратко само.
Али до зоре,немогох поћи.
Купах се у тој љубавној кади.
Купах се у љубави мојих снова.
Ниједна ноћ не беше ми лепа.
Као што беше,звездана ноћ ова.
Звезде су плесале,на небу горе.
Месец је синфонији тактове слао.
Био је то плес по месечини.
Да би својој љубави,љубав давао.
И метеори су летели небом.
Правили су ватромет славе ове.
Моје су огледало биле њене очи.
Јер љубав,љубављу себи зове.
Благодет узех овога света.
И у том чину себе подарих.
Усне сам слатке те ноћи љубио.
Па зар има од тога лепших ствари.
Само сам чуо ехо љубави.
Док су ми звезде на небу сјале.
И док је месец небом марширао.
Да би се волеле,љубави праве.
Београд,23.01.2013…

Opširnije

Лепе песме песника удружења српских књижевника и њихових пријатеља

  ЈОЛЕ И САТИграо се мали Јоле,играо се без дозволе.Није се ни помучио,да би време научио.Колико је било сати,тада није мого знати.Све због неке игре нове,па закасни на часове. Играо се  пустог рата,с три дечака истог спрата.Пуцале су трмблон мине,да из цеви ватра сине.Пуцали су на сва врата,док не дође његов тата.па погледа свога сата,језа поче да га хвата. Ја знам да се игра воли, Јоле ти трк својој школи.Сутра игре неће бити,сат се мора научити.До школе се мора знати,колко ће то потрајати.Тако даље по свом реду,по школскоме распореду. Касниш  данас на два часа,учитељ  се чудом чуди.Ни извини не зна рећи,какви су то сада људи.Хоћу тата да ти дође,и оправда закашњење.Прихватити рече уча,нећу лажно извињење. Јолета је учит стао,већ поподне његов тата.Да научи све делове,тог висећег кућног сата.Бистар Јоле,брзо учи,док сат куца тика така.На сат знао он гледати,исто вече још пре мрака. Београд,27.11.2013.г.Аутор:Раде Пантелић ШТА ЈЕ ТО СР(Б)СКА ЋИРИЛИЦАТо је сунце Србиново у које се најчистије загледа.То је пуна домаћинска кућа.То је  најпотпунији завјет са Православљем.То је суза до највећег бола.То је најпространија Србинова радост.То је крв из које се васкрсава.То је Савин пут , светосавници и светојавници.То је Лазарево најистинитије причешће.То су руке мелемнице девојке Косовке.То су знамени беспоштедног подвиговања.То су бројанице  ископаних очију.То је трпљење до кости.То је најпаметнија ср(б)ска тканица.То је  наше име и наша судбина.То је  траг по којем нас познају.То је  наше зборење, дисање и јуначење.То је наша мученичка епопеја.То су гусле, око Србиново.То је путир суза сестре Батрићеве.То је мећава љепоте и сладости.То је зор од гордости и истрајавања.То је слога, смелост , снага и ситост.То је ведрина којом се Србин  рађа и умире!Аутор песник: Мр. Слободан М. Чуровић         ŠTA JE TO SR(B)SKA ĆIRILICATo je sunce Srbinovo u koje se najčistije zagleda.To je puna domaćinska kuća.To je  najpotpuniji zavjet sa Pravoslavljem.To je suza do najvećeg bola.To je najprostranija Srbinova radost.To je krv iz koje se…

Opširnije

Песничке награде освојене на сајму књига у Београду 2013

  СРБИЈО   ЦАРИЦЕПрва награда – ВЕСЕЛИН ЈОВАНОВИЋ –- Јадарски  Одисеј –Србијо,  мајко не клечи никомподигни главу, рашири крила.Не могу лажном крњит´ те сликомевропска земља увијек си била.Двориле те слушкиње и слугеиз пехара рујно вино пила,царевала кроз године дугецарица си на Балкану била.Ником ниси замутила воду,нити коме међе преорала,с пуном софром сваког дочекалавјечно крв си лила за слободу. Твоја храброст бијеше понос свијетаопјевана звони кроз вијекове,чувају је гусле Филиповесад Европи постала си мета.Колијевка ти света МетохијаКосово ти срце у грудима,крв кроз вене , црвени Божури.стани Европо , куда ти се жури?Не знамо се бичу повијати,нити играт´ уз туђу музику,немој свијету слати лажну сликувећ Европо у Србију сврати.За трпезом да сте гости нашикад славимо и кад свадбујемо,на крштењу када кумујемо,да вас прате млади тамбураши.Да видите наше обичајекако браћа химну Сави поју,за Косово, свету земљу своју.манастире што до неба сјаје.О, Србијо моја напаћенаО, румена јабуко са гране!Немој мајко ником на кољенасвета земљо, Ти ниси од лане.Аутор песникиња: Зорка ЧордашевићНаграда уручена за крсну славу Св. Петку на сајму књига у Београду.     КАД  СМО БИЛИ ЗВИЈЕРИХиљадама страдалих Срба од комунистичког погрома- Трећа награда- Јадарског Одисеја –Скидамо историју пуну ћутањаса тајних гробница и препуних јама,мртве изводимо у живот и шетњу,скидамо камење заборава, срама.Убијене мастилом а онда пушком,вадимо из мртвих да поново живе,наталожене неистине смичемо,са наше прошлости суморне и сиве.Са наших памћења, туге и лутања,пуцају зарђали катанци и браве,а унутра паучина,  блато и талог,као у филму ужаса и страве.На небу у Господњем царству вјечности,неко кришом, мало одшкринуо двјери,да долине суза,  гробнице и тајне,кажу какви смо били кад смо били звијери.Аутор песник: Милад Обреновић- Рогатица-Обје награде  су додијељене истог дана, на сајму књига у БеоградуИскрене честитке – Удружење српских књижевника Словеније       PESNIČKE NAGRADE OSVOJENE NA SAJMU KNJIGA U BEOGRADU 2013     SRBIJO   CARICEPrva nagrada – VESELIN JOVANOVIĆ –- Jadarski  Odisej –Srbijo,  majko ne kleči nikompodigni glavu, raširi krila.Ne mogu lažnom krnjit´ te slikomevropska zemlja uvijek si bila.Dvorile te sluškinje i slugeiz pehara rujno vino pila,carevala kroz…

Opširnije

POEZIJA

PISMO   SINU
-Jelena Trikić sinu Nikoli-
Nosiš ime svetitelja
to će majku  da sokoli.
O, Nikola, čedo milo!
Oprosti mi za sve boli
što me nećeš upamtiti,
ni u moje sjesti krilo,
al´ će tata za oboje
tebi ljubav podariti,
jer si bio naša želja.

Ja sam znala…

Opširnije

PESME UDRUŽENJA SRPSKIH KNJIŽEVNIKA SLOVENIJE I NJIHOVIH PRIJATELJA

ПЕСМЕ УДРУЖЕЊА СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА СЛОВЕНИЈЕ И ЊИХОВИХ ПРИЈАТЕЉА

ПРАВОСЛАВЉЕ  И  СЛОБОДА
ПРАВОСЛАВНА ЗЕМЉА ЈАКА,
СЛАВНИХ ЉУДИ И ПРЕДАКА.

ВИТЕЗОВА СТОЈЕ СЛИКЕ,
СПОМЕН ПЛОЧЕ ЗА ВЕЛИКЕ.

ДОСТОЈНИ СУ СВАКОГ СЛАВЉА,
ПОНОС СРПСКОГ ПРАВОСЛАВЉА.
ИМЕНА СЛАВНА ВЕЧНО НАМ ЖИВЕ,
ПОНОС МЛАДИМА, НАШЕ ОТАЏБИНЕ.

ИМЕНА ТАКВЕ ЧЕЛИЧНЕ БРАЋЕ,
НОВЕ ЈУНАКЕ У БОРБИ ДАЋЕ.

ВИТЕЗОВИ НЕБЕСКОГТ ЦАРСКОГА РАЈА,
СПОМЕНИЦИ ЛИКОВА НОВОГА СЈАЈА.

ДОК КИШЕ ЛИЈУ, СНЕГОВИ ВИЈУ,
У СВАКОМ СРЦУ СРПСКОМ СЕ КРИЈУ.

ЈУНАЦИ НАШЕГА СРПСКОГА РОДА,
ДОСТОЈАНСТВО ВЕРЕ ИСПОД ПЛАВОГ СВОДА.

УСК аутор песник: Саша Гајић

PRAVOSLAVLJE I SLOBODA

PRAVOSLAVNA ZEMLJA JAKA,
SLAVNIH LJUDI I PREDAKA.
VITEZOVA STOJE SLIKE,
SPOMEN PLOČE ZA VELIKE.

DOSTOJNI SU SVAKOG SLAVLJA,
PONOS SRPSKOG PRAVOSLAVLJA.

IMENA SLAVNA VEČNO NAM ŽIVE,
PONOS MLADIMA, NAŠE OTADŽBINE.

IMENA TAKVE ČELIČNE BRAĆE,
NOVE JUNAKE U BORBI DAĆE.

VITEZOVI…

Opširnije