Од песника данас вам представљамо младу Невену Милосављевић са њеним песмама

Невена Милосављевић, рођена је 1990. године. Већи део свог живота провела је у Лешку на Космету, последњих година живи у Звечану, такође на Космету. Мајка је два сина Бошка и Аврама, који су јој уз супруга Петра највећа подршка. Дипломирала је српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Радила је у основној школи као наставник српског језика, сада ради као новинар на ТВ Данкос +, где има своју ауторску емисију. Сарадник је издавачке куће ,,АСоглас“ из Зворника, сарадник и часописа ,,Суштина поетике“, члан хуманитарне организације ,,Српска нит“ из Подгорице и члан књижевно-уметничког друштва ,,Митрикс“. Администратор је неколико патриотских страница. Као лектор, рецензент и уредник сарађивала је на преко 60 књига, а добитник је и 23 међународне награде за поезију. Пише поезију, прозу, хаику поезију, афоризме, критичке осврте и приказе. Као лектор помаже уређењу текстова на сајту ,,Злочини над Србима“. Више пута се нашла у улози водитеља културних манифестација и књижевних вечери. Пише од своје девете године. Аутор је збирке песама ,,Источник“, која је проглашена Књигом године издавачке куће ,,АСоглас“.

Приводи крају мастер студије српске књижевности.

Смртовање

Украсти секунд од времена за живот,

тренутак кад сунце оде на губилиште

и положи на стену зрак…

Тад смрт дође на конак,

да одболује његове ране.

У тим смртима, не умем да кријем,

шта сањам и какве ме слике буде,

која ми сећања савешћу суде,

какве се молитве низ усне слежу,

шапатом брује, јецају.

Умирим срце да чујем зебњу, како

односи моћ. Не могу спасти свет.

Не могу спасти ни себе.

Очајем догоревам, у турбном сазнању

‒ колико кратко траје овај лет.

Ево ме, смрти

(Владици Атанасију)

Ево ме, смрти, животе вечни!

Сада о себи, јашта, све знам,

а у мени још гори жизни плам;

Ходим, ходим, уз лестве, горе,

ал’ вуку ме лавре, ветар и море…

Коме хитам, а кога остављам,

чији ме то озго сазива глед?

– Ходи, чедо, на те је сад ред!

У тај ма’, ко зденац из чемпреса

раскрилише се врата свих Небеса,

на њим’ стоји Отац, подно славолука

и Његова пружена бесамртна рука.

Ходим, ходим, да се опет родим!

Сновиђење под Маслинском гором

Уснио сам јагањце под гором Маслинском,

кротке, у љубави, као духовно братство,

и дурмиторске пашњаке хајдучких трава,

зеленике и бистрике расутих бунара.

Усних и вукове у Јудиним одеждама,

острвљени проповедаше ислеђења.

Јасно, ко на длану, гледао сам &nbsp…

Opširnije
Opširnije

УБИСТВО ВОЖДА КАРАЂОРЂА ПЕТРОВИЋА

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? СВИ УЧЕСНИЦИ УБИСТВА ВОЖДА КАРАЂОРЂА СУ УМИРАЛИ У СТРАШНИМ МУКАМА, А ПОТОМСТВО ИМ ЈЕ ИЛИ ПОЛУДЕЛО ИЛИ РАНО УМИРАЛО ОСТАВИВШИ ЊИХОВЕ ЛОЗЕ БЕЗ НАСЛЕДНИКА!

Како су прошли касније у животу убице вожда Карађорђа?

Да подсетимо, Карађорђе је убијен 1817. године  на имању Драгића Војкића у Радовањском лугу, по налогу његовог кума књаза Милоша Обреновића, док је убиство организовао још један Карађорђев кум, смедеревски кнез Вујица Вулићевић, а непосредни извршилац убиства је био Никола Новаковић.

Карађорђевом пријатељу Драгићу Војкићу, на чијој земљи је убијен, су напрасно помрли сви укућани, тако да је крај живота дочекао потпуно сам и у великом сиромаштву и то се у Великој Плани и Поморављу дуго памтило.

Карађорђев кум књаз Милош Обреновић је такође остао без наследника. Милошев најстарији син Милан је умро млад, а у детињству су му умрле и три ћерке. Његов други син, кнез Михаило, убијен је 1868. у атентату од стране браће Косте и Павла Радовановића из Ваљева, који су се светили због затварања њиховог брата адвоката Љубомира и убиства деде проте Николе Смиљанића, који је убијен по налогу књаза Милоша. Кнез Михаило није имао деце, па га је наследио унук Јеврема Обреновића, брата књаза Милоша, Милан. Краљу Милану су такође, док су били у дечаштву, умрла два сина Сергеј и Ђорђе. А само неколико деценија након Михаилове смрти, 1903. године, у мајском атентату, који су органиозовали његови официри предвођени Драгутином Димитријевићем Аписом, убијен је и једини преостали мушки потомак Обреновића, син краља Милана, краљ Александар Обреновић, који је оженио 12 година старију жену и није имао порода, тако да се његовом смрћу породична лоза Обреновића заувек угасила.

Након што је спровео у дело крвави посао који који му је поверио, књаз Милош је Вујицу Вулићевића унапредио у нахијског кнеза што је подразумевало административну и судску власт. Међутим, звање и власт нису могле да га заштите од презира сопственог народа јер га је народ презрео и избегавао. Узалуд је објашњавао да је био приморан да учини злочин, јер му је Милош оставио да бира између своје и Карађорђеве главе. Они који су смели да му се отворено супроставе, оптуживали су га да је, након што је прихватио задатак који му је књаз Милош дао, требао да пошаље неког од својих поверљивих људи у Радовањски луг и обавести кума да бежи. И на тај начин би куму спасио главу, а себи образ и душу. Да би умањио презир народа и колико-толико умирио сопствену савест, платио је да се два километра од Радовањског луга према Великој Плани подигне црква брвнара, коју је народ прозвао ”Покајница”. И на изградњу цркве пала је сенка зато што је народ причао да је она финансирана златницима који су нађени код Карађорђа, пошто је из Русије донео доста новца за касније подизање новог устанка. Врло брзо је Вујица пао у немилост књаза Милоша, који му је одузео управљање нахијом и послао га у Турску у немогућу дипломатску мисију која је због Грчког устанка из 1821. године остала неколико година заточена у кућном притвору у Цариграду. Међутим, кад се Вујица вратио у Србију, Милош је наредио да му се сво имање одузме. Остатак живота Вулићевић је провео у великом сиромаштву, презрен од људи и тешко болестан. Умро је 1828. године, само једанаест година након што је руке упрљао кумовском крвљу. По једној верзији, умро је природном смрћу, а по другој, вероватнијој, је отрован. Иза Вујице су остали син Петар, који је једно време био смедеревски кнез, док га није покосила Ђакова буна, синови Димитрије и Миљко и кћерка Стојанка, који су сви прерано умрли. Прерана смрт покосила му је и сву унучад.

Сви учесници убиства вожда Карађорђа умирали су у страшним мукама. На крају, Карађорђев убица Никола Новаковић је прво награђен новцима направио имање у Левчу, у Опарићу, да би касније, прогоњен грижом савести, полудео. Погинуо је тако што је несрећним случајем са коња пао у воду која га је повукла на воденички јаз у коме је буквално био смрвљен. Никола је био удовац, а имао је сина и једну кћер, девојку од 16…

Opširnije
Opširnije

NAJEPŠA OD NAJLEPŠIH “MISS FOLKLORA BALKANA I EU” Ljubljana 2017

Sedmi godišnji međunarodni natječaj za MISS folklora Balkana i EU Ljubljana 2017
Izveštaj žirija  za izbor  »MISS folklora Balkana i EU« Ljubljana 2017 – organizatora Saveza srpske dijaspore Slovenije i Udruženja srpskih književnika Slovenije

Dana 07. juna 2017 godine u Ljubljani održan je sastanak…

Opširnije