Nezaboravne večeri srpske kulture u Ljubljani

Pripremio: Vedran Vojvodić

28 i 29 novembra 2015 godine Udruženje srpskih književnika Slovenije i savez srpske dijaspore Slovenije je upriličio međunarodne susrete pisaca uz bogat kulturno umetnički program, koji je trajao do kasnih jutarnjih sati. Programu je prisustvovalo oko 300 ljudi koji su bili oduševljeni izvedbom Kulturno-umetničkih grupa, nastupom priznatih književnika koji su stigli iz Srbije, Nemačke, Republike Srpske, Makedonije, Hrvatske , Slovenije i drugih regiona. Posebne čestitke su pripale organizatorima i onima koji su predano i sa visokim smislom učestvovali u vođenju samog programa.

U sklopu dvodnevne prezentacije kulture pod nazivom »PESNIKOVA DUŠA«, nastupile su različite pevačke i folklorne grupe pod sloganom – »PETO DABARSKO VEČE«, koje je osmislio i predvodio g.din Živko Vuković.
U pesničkom delu programa su učestvovali i pisci iz Republike Srpske, Stevka i Ranko Preradović, Violeta Božović i drugi, a poznati banjalučki književnik Ranko Preradović je tom prilikom imao i promociju svojih izabranih dela, čiji je urednik i idejni priređivač književnik Mirko Vuković iz Banjaluke.

Dobitnica zlatne plakete za knjigu godine u žanru najbolje objavljene knjige poezije za 2015 godinu je književnica Violeta Božović, koja je u drugom delu programa promovisala i predstavila nagrađenu knjigu pod nazivom »SAN U KAMENITOM VRTU«, čiji je izdavač Udruženje pisaca Republike Srpske i dijaspore Prijedor, a koju ptpisuju recenzenti : vajar Boris Staparac, Dalj Hrvatska,- prof Saša Gajić-Ljubljana Slovenija i prof Veselinka Životuć, Beograd-Srbija.

U toku večeri pročitan je izveštaj komisije za dodelu međunarodne literarnih medalja (nagrade) i povelja uspešnosti akademskih kriterija 3. »Pesnikova duša« Ljubljan 2015 , najboljih od najboljih – Javna objava – konkurs (broj: 28/10-USKS/2015) koji je trajao od 01.11 do 20.11.2015 godine. Stručna komisija (žiri) imao je težak posao, pristiglo je 197 različitih kvalitetnih radova, od kojih je 21.11.2015 komisijski biti izabrani najbolji od najboljih. Svim učesnicima želimo puno sreće. Organizatori.
Saveza srpske dijaspore Slovenije i Udruženja srpskih književnika Slovenije,
sa predsednikom Sašom Gajićem.
Saveza srpske dijaspore Slovenije i Udruženja srpskih književnika Slovenije, sa predsednikom Sašom Gajićem.

Medaljske nagrade sa poveljama uspešnosti akademskih kriterija za knjižna izdanja poezije i romane:
1. Za knjigu poezije godine sa zlatnom plaketom »San u kamenitom vrtu«, vrhunskoj pesnikinji Violeti Božović;
2. Za roman godine sa srbrnom medaljom »Svetski rat protiv jednog čoveka«, srpskom romanopiscu Radovanu Miliću;
3. Za roman godine sa poveljom uspešnosti i bronzanom medaljom »Greh iz mladosti«, srpskom romanopiscu Radi Panteliću.

Medaljske nagrade sa poveljama uspešnosti akademskih kriterija za rodoljubivu poeziju godine:

1. Povelja uspešnosti sa zlatnom plaketom Velikoj pesnikinji Zorki Čordašević za pesmu godine »Desanka moli za pomilovanje«;
2. Povelja uspešnosti sa srbrnom plaketom pesniku Ratku Popoviću za pesmu godine »Ne budite deset Jugovića«;
3. Povelja uspešnosti sa bronzanom plaketom pesniku Miodragu Tomiću za pesmu godine »Tvrd je Srbin, samo znaj«.

Medaljske nagrade sa poveljama uspešnosti akademskih kriterija za guslarsku poeziju godine:

1. Povelja uspešnosti sa zlatnom plaketom Velikom pesniku guslarskih pesama prof. dr. sci. Čedomiru S. Ivanoviću za guslarsku pesmu godine »Pesma o hajduku Janku Šarčeviću«.

2. Povelja uspešnosti sa srbrnom plaketom Pesniku guslarskih pesama Dragoslavu M. Brnoviću za pesmu godine »Majka«.

3. Povelja uspešnosti sa bronzanom plaketom Pesniku guslarskih pesama Ratku Popoviću za pesmu godine »Petar Petrović Njegoš«.
Medaljske nagrade sa poveljama uspešnosti za ljubavnu poeziju:

1. Povelju uspešnosti akademskih kriterija sa zlatnom plaketom velikom pesniku Radi Panteliću za pesmu Moj cvete plavi;
2. Povelju uspešnosti akademskih kriterija sa srbrnom plaketom pesnikinji Mili Jovovanović za pesmu Šetnja sa njom;
3. Povelju uspešnosti akademskih kriterija sa bronzanom plaketom pesniku Radovanu Miliću za pesmu Kraj.

DESANKA, MOLI ZA POMILOVANJE
Ni vedre noći, ni mirnog sanka
ni srećne zore da svane,
niodakle Sunca, Desanka
moli Gospoda za pomilovanje!
Na rod ti hule laži i hajka
nad zemljom kruže crne vrane.
Opet se sprema Krvava bajka
Desanka, moli za pomilovanje!
Dečani ćute – za liturgijom žude.
Kraj majke gladno umire janje.
I mrtve junake zlotvori sude,
Desanka, moli za pomilovanje!
Zbog bratske diobe i izdaje
i Mjesec lice skrio u granje,
golgota ova predugo traje
Desanka, moli za pomilovanje!
Autor, pesnikinja: Zorka Čordašević

 

Kraj
Šaputao sam joj
Da mi je hladno
da me zebe
i kako se bojim
da će nam ledena kiša
sprati rime
pre nego što nastupe
dosadne zime.
Šaputao sam joj
da se u meni
sve steže,
i kako drhtim
zbog slutnje
da je za mene
ništa više
ne veže.
Htedoh joj šapnuti
kako je još uvek volim
al’ začuh ledene reči;
Hladno mi je! Idem,
oprosti molim.

Autor, pesnik: Radovan B. Milić

 

ŠETNJA SA NJOM

Govorila si mi kako se od zvezda raste,
rekla si da mostovima zbog njih niču ruke,
kukuruz pod nebom klasa u svili.
Rekla si: – Otvori oči u noći,
videćeš siromaštvo dana,
naći ćeš ono što tražiš,
uzećeš ono što želiš!
Rekla si: – Zvezde su darežljive,
spustiće ti prah u oči,
sijaće ti svaka trava,
umivaće te jutarnja rosa,
smejaćeš se kad ti se plače,
umnožiće ti se snovi.
Zvezde su prskalice sreće.
Rekla si: -Zvezdama se kite devojke da im kosu prepozna sunce.

Poslušah te, majko, i sad sam slepa za dan.

Ništa ti ne razumeš, dete.
Mi smo se zavoleli u noći.

Autor, pesnikinja: Mila Jovanović

DIVLJA RUŽA

Opet ću ti, dragi,
kad se srma prospe
na borove grane
i puteljke bele…
Opet ću ti doći
u oblaku mekom,
ljubiti ti usne
ispod snene jele.

Možda ću ti doći
u proleće rano
kad zumbuli cvatu
ili kad se behar
sa trešanja sliva.
Biću možda tada
samo zračak sunca
što ti drago lice
svetlošću umiva.

Sigurno me, dragi,
prepoznati nećeš.
Od lepote moje
ostaće tek sena.
Divlju ću ti ružu
sa grudi ubrati,
po mirisu znaćeš
da sam ista žena.

Autor, pesnikinja: Mila Jovanović

 

 

NE BUDITE DESET JUGOVIĆA

Dok Beograd u plamenu gori
Mnoge vlade u Evropi ćute
U Briselu – naši agresori
Na Srbiju spremaju regrute

Miljenici Toni Blera,
Bil Klintona i Žaka Širaka
Ko u doba Adolfa Hitlera
Protiv srpskog ustaše barjaka

Mračne duše pomućenog uma
Hoće silom na Kosovo ravno
Da probude deset Jugovića
I Lazara što spava odavno

Opomene ništa im ne znače
Da Kosovo mi nećemo dati
Pred naletom ma kakvije sila
Za pravdu smo spremni umirati

Volimo te Otadžbino naša
Tuđinova nikad nećeš biti
Ko pokuša mačem da te sječe
Od mača će i sam poginuti.
Autor, pesnikinja: Mila Jovanović

 

NAJLEPŠA NOĆ

Noć, ova noć.
noć samo, za nas dvoje.
Noć, koja čednu te dade.
Da srca naša u jedno se spoje.

Noćas kraj tvoga tela.
Ne mogu ni miran biti.
Noćas ću tvoje usne.
Noćas ću srećno ljubiti.

Noćas ćeš biti moja.
Jedina žena, ti na svetu.
Noćas ćeš biti I ukras,
u mojoj sobi I u krevetu.

Noćas neću poljupce brojati.
Neću na nebu ni brojati zvezde.
Noćas ću pustiti naša tela.
Da u ljubavnom gnezdu svome jezde.

Noćas će biti neki početak.
Noćas će vatromet tela da pali.
Noćas će ljubav koja se snila.
Biti bez snova u našoj javi.

Ne želim da zora dođe nam brzo.
Ne želim da noć bude nam kratka.
Želim da tela naše plove.
U milovanja duga I slatka.

Noćas ti darujem sebe.
Noćas se novi život stvara.
Noćas ti budi carica moja.
U zagrljaju snažnom kod svoga cara.

I pusti priče iz snova.
Nek budu samo , sećanje neko.
Noćas si bila ti moja žena.
Koju sam eto, srećno dočeko..

Beograd,14.11.2015.g.
Autor:Rade Pantelić

 

MOJ CVETE PLAVI …

Ne, nemoj večeras da spavaš.
Dok zvezde za tebe u noći brojim.
Ako mi bude pomalo hladno.
Pokri me toplim zagrljajem tvojim.

Pokloni mi I usne tvoje.
Za svaku zvezdu poljubac jedan.
U ovoj noći i pored tebe,
samo sam tvoje ljubavi žedan.

Grej me toplim zagrljajem tvojim,
Usnama s karminom slikaj po meni.
Nek nebo bude postelja naša,
da srećno plovimo zaljubljeni.

Ne, noćas ti nedam ni spiti.
Ljubavi moja najlepši cvete.
Želim da noćas budeš pupoljak,
zaliven srećom ljubavi klete.

Bio sam tvoj samo u snovima.
A noćas vodimo ljubav na javi.
Najlepša ženo duge plave kose.
Najlepši moj, moj cvete plavi.

Beograd.17.08.2015.g.
Autor:Rade Pantelić

OSEĆAM…

Tebe bi voleo rado kraj sebe.
Ti vilo bela a kose plave.
Tebe bi voleo prelepa ženo.
Znam da će biti ljubavi prave.

Dođi u moju meku postelju.
Od mekog beličastog lepog oblaka.
Dođi na moju ruku da te milujem.
Od rane zore pa sve do mraka.

Nebo me plavetno u mislima pita,
Zar samo dan za te lepe strasi.
Zbunjen samo bio a odgovor znam.
Do kraja života hteo sam mu kasti.

Kod mene trofej nećeš samo biti.
Na mojim rukama magija se nudi.
U telima našim paliće se vatra.
Na javi će biti, za čim srce žudi.

U tvojim venama I tečem I gorim.
A tvoje telo rumeno od sreće.
Poljupce mnoge prosuo sam tada.
Osećam da se, vasiona kreće.

Beograd,14.08.2015.g.
Autor:Rade Pantelić

 

MAJKA

U anale legende i bajke
nema skuplje riječi od majke,
niti teže kletve za čovjeka
od gubanja majčinog mlijeka!
Teško tome ko na majku pljune,
koga majka mlijekom prokune
taj se grešnik odrekao sreće,
njemu Gospod, nikad pomoć’ neće!
Čovjeku je od iskonskog doba
prva kuća, majčina utroba,
svi smo u njoj životom začeti
od nastanka ljudi na planeti…
-Nema roda, bez majčinog ploda!
Gospod što je Vladar vasioni,
majku zemlju ljudima pokloni
i dade je u amanet nama,
kada stvori Evu i Adama!?
Svevišnji je još u ta vremena
blagorodna stvorio sjemena
i u majku zemlju ih posija,
novi život da iz njih proklija;
al’ nijedno proklijalo nije,
bez majčine blažene ćelije…
Jeli suze, bolnije i jače,
no kad majka za čedom zaplače,
i ima li sjenke sigurnije,
no kad majka iznad čeda bdije?…
Prvi život u čovjeku budi
rajsko piće iz majčinih grudi,
prva kuća, svakome je bila,
topli kutak materinog krila,
svi smo javu predavali sanku
uz majčinu čednu uspavanku
i tijelo čeličili svoje
u majčine mekane povoje…
Vitlejemska svjedoči pećina
o rođenju Gospodnjega sina
u utrobi Djeve začetoga,
Božjom voljom od Duha Svetoga;
za hrišćane ona će ostati:
Sveta Djeva, Prepodobna Mati!
Jeli voljom Svevišnjeg Gospoda,
Crkva majka čitavog naroda
i vodilja Gospodnjega puta
da joj stado duhovno ne luta?!
Crkva skuplja pod kupole svete,
čitav narod k’o majka dijete
i molitvom prenosi na njega
sa Nebesa volju Svevišnjega,
a krštenje kao tajna sveta,
rođenje je ponovno đeteta
i pričešće, posle časnih posti
da nam Gospod grehove oprosti!?
Sva čudesa tajna, nevidljiva,
majka crkva vjerniku otkriva
i brižno nas čuva ispod skuta
da duhovno stado ne zaluta.
Osim crkve, kao Božjeg hrama
druge majke nije bilo nama,
nit’ zaštite osim njenog krova,
kroz krvavi period vjekova;
to je naša tapija potonja,
pred nepravdom ljudskog bezakonja.
Pa i danas po srpskom Kosmetu
ispunjava svoju dužnost svetu,
srpski narod, pazi i okuplja
majka crkva, svetinja najskuplja!…
Šta za majku otadžbinu reći
za koju se umire stojeći?
Sem Gospoda, drugi iko zna li,
nabrojiti, one što su pali,
bezimene i znane junake
na oltaru otadžbine majke?
Majka sina kad u vojsku prati
predaje ga otadžbini mati
i kaže mu: Srećan put ti sine
na braniku majke otadžbine!
Od kada je ljudi i Svijeta
zakletva je otadžbini sveta,
u zakletvi kaže se na kraju:
Za nju život i glava se daju!…
Koliko je srpskih sokolova
tu zakletvu, do poslednjeg slova
ispunilo otadžbini majci?…
Kosovski su besmrtni junaci
u pokolju na Gazimestanu,
svi k’o jedan u istome danu,
za junačku otadžbinu dragu,
hrabro pali na njenome pragu
i žrtvene postadoše freske
na oltaru ‘’Srbije Nebeske’’!
Pa zar nisu, Ćele kule glave
svjesne žrtve, otadžbinske slave!?
Vjekovima u srcu je nama,
Jugovića majka nad majkama
koja rodi devet sokolova,
ali posle boja sa Kosova
i krvave naše pogibije
nijednoga dočekala nije!
Pa od bola majčinskog za njima
prepuče joj srce u grudima,
još kad pozna ruku Damjanovu
bol pokosi dičnu majku ovu!…
Pored devet junaka iz boja,
ta je majka, mila braćo moja
bila tašta srpskih velikana:
Knez Lazara i Strahinić Bana!
Pa zar ovo ne pomenut’ ime:
Blage srpske majke Jevrosime,
što je Marka sjetovala sina
da se mane megdana i vina
i zborila: Dojadi mi sine
prati tvoje krvave ‘aljine…
Jeli majka Gojkovica mlada
iz temelja Skadarskoga grada,
iz kamena materinsku hranu,
slala sinu nejakom Jovanu?
Pa dali je mila braćo moja
ikad bilo grešnijeg podoja!?
Majčina je suza simbol tuge,
majčin osmjeh ima boje duge,
majčina je briga najbrižnija,
majčina je ljubav najčistija,
majka čedu na balzam miriše,
majka za nas i živi i diše,
od rođenja pa do smrti nama,
majčino je ime na usnama!
Kada čovjek ode u tuđinu
i napusti majčinu toplinu,
vrlo često kad majku pomene
suza čežnje iz oka mu krene
i dirljivo niz obraz poleti,
kad se lika majčinoga sjeti,
ili noću, kada majku sanja,
ovlaži se jastuk od plakanja…
Kada neko majci pismo piše
često rukom suzne oči briše,
a često se puta dogodilo
suza čežnje, pokapa mastilo…
I čeljade od stotinu ljeta
kad odlazi s’ ovoga svijeta,
majka mu se po svijesti mota
na kapiji vječnoga života!
Junaku je s’ ranama iz boja,
prva riječ: Aoh majko moja!
Stvorenje se svako majci divi,
s’ njom se rađa, umire i živi,
-u anale legende i bajke
nema skuplje riječi od majke!
Pjesnik: Dragoslav M. Brnović

 

A sad izbor poezije iz knjige godine »San u kamenitom vrtu« dobitnice zlatne plakete , književnice Violete Božović

Nije lako voleti ljude

Nije lako voleti ljude
Oni te mrze ako si ptica,
Al’ ti ih voli i kada te kude
Ne pamti mržnju njihovih lica

Bio ti samo putnik jedan
Po sebi oni kroje ti meru,
Ako si bogat ili si bedan
Po štriku tvome prljav veš steru

Oprosti im srećo,ali se čuvaj
Oni kroz tebe interes ljube,
Zapale vatru,pa viču duvaj
Zatim se iz ognja tvoga izgube

Ipak ti leti u visine
Sa zemlje te neće stići do neba,
Budi miljenik mesečine
tvoja zvezda nekome treba.

I piši za njih oproste Bogu
I leti sretan u tamnine,
Za tobom im pogledi ostati mogu
Kad postaneš sitan zbog visine.

Šta god da činiš,šta god da radiš
Uvek će neko hteti da gineš,
Sve je, lako,baš sve, kad shvatiš
Da su na dnu svoje praznine.

I za to veruj i dobro čini
Blagoslov bacaj svakom ko kune,
Tvoji su letovi na mesečini
Ti ljude voli,neka se bune

Nisi bez veze u duši pesnik
A njemu svi redom, redovno sude
Bio ti svetac il’ najveći grešnik
Nije lako voleti ljude.
V.B

 

San u kamenitom vrtu

Noćas u moj san dragi je došao lik
prisustvo mu nežno svu noć sam rukama tkala
na početku iz sna se stvori lavirint
u njegovom srcu Pesma ova je cvala
Noćas u kameni dvor je stigao korak mu lak
u očima našim su igrale bal svetlost i sena
tad ruke se sretoše, svetlost poljubi mrak
u tami je nežno gorela svetlost njena
Upitah taj dragi lik zašto ga nije bilo
kad svu noć ga tražih po kamenu vrleti tih
što to u meni ga ljubi, kad ništa nije se zbilo
a večno u meni gori od sreće poljubljen stih
Na tihom kamenitom zdanju srednjovekovnog doma
posve na kraju buđenja zorom se sretosmo mi
iz srca nam dugo zvoniše, tamna stoletnja zvona
u njima bio je ja, zvezdom izvezoh mu stih…
Budna i dalje ga tražim, a svugde sad je java
po kosi osećam usne mu drage, tople i meke
da li i njemu k’o meni stvarnost čeka da spava
pa da se sretnemo opet neke noći daleke

PTICA- Posvećeno Rusiji

Znate li kako izgleda ptica
Jure je nebom,da je slome,
Čitava horda pticoubica
Na nebu prave mračne kolone.
A ona leti pravo u sunce
Oblak je štiti, mazi i čuva,
Čisto joj srce ljubav tišti
U pero joj vetar raznežen,duva
Oblaci sivi, oblaci crni
Ispisuju plan da je slome,
A ona leti, po najvećoj tmini
Hrli u svetlost voljenom svome
Iako sama, sva svemir biva
Dok im beži u svoje zaklone,
Grešna što leti, pred hordom kriva
Predlaže suncu, mrak da sklone.
Ako je negde sretnu oblaci
Što na nju ponekad nevino liče,
To je ta ptica što ljube sumraci
Ptica iz moje najnežnije priče.
Posebna priznanja sa zlatnim plaketama uručio je predsednik Saveza srpske dijaspore Slvenije i USKS Saša Gajić Biblioteci Prnjavor u Srpskoj i aktivisti Živku Vuković iz Kopra, kao i svim nagrađenima.
Dani srpske kulture u Sloveniji, u organizaciji Udruženja srpskih književnika Slovenije i Saveza Srpske dijaspore Slovenije događaj su vredan poštovanja i respekta. To je događaj koji pokazuje da srpsko jezičko biće živi i opstaje unatoč nevremenu i neprilikama koje se dešavaju u aktuelnom vremenu današnjice.