ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ СИМПАТИЧНУ ПЕСНИКИЊУ И ДОКТОРКУ ИЗ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ СА ЊЕЗИНИМ ПЕСМАМА

 

ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ СИМПАТИЧНУ ПЕСНИКИЊУ И ДОКТОРКУ ИЗ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ СА ЊЕЗИНИМ ПЕСМАМА

Анђела Дукадиновић је Бујановчанка, рођена 02.11.1999. године. Осим формалног образовања, након кога стиче звање доктора стоматологије, бави се уметношћу и културом. Председница је Удружења грађана за промоцију и заштиту културних добара „Адет“. извођач изворне и духовне музике, поета и глумица локалног аматерског позоришта. Писањем поезије бави се од малена, а њена испирација су живот, љубав и уметност. 

 

Криј се сунце

Сунце јарко још се скривај

Драгога ми не дозивај

У наручју моме спава

Једна љубав чиста, права

Зраке своје не просипај

Ка зеници ока смеђег

Да не слутим свему крај

Да не бројим сате без њег’

Сачувај га бар још мало

Док у моме крилу дише

Ноћу ми се само дало

Да на мене он мирише

Чезнем сунце, немој поћи

Срцу ми је много мило

Иако ће опет доћи

Да проживим што се снило

Кад обасјаш бело лице,

Подићи ће трепавице,

Пољубиће мене тада,

Вратиће се, не знам када

Среће ће ми кратко бити,

Јер ми драги мора поћи

А ја желим њега крити

Да издржим да л'ћу моћи?

Окно

Која ли је моја звезда?

Да л’ се с овог окна види?

Што се човек пита вазда?

Зашто увек за све бриди?

Хоћу ли се винут тамо

Где ми мисли хитро струје

Где се слике створе само

Где вера нади кумује?

Биће тако како Господ жели,

Нек се винем где Му души мило

Бићу ЧОВЕК што се сели,

Тамо где је срце снило..

За тебе

За тебе – то је игра без граница,

За тебе – само сам непознаница,

Пером пишеш на мапи моје душе

Жудиш да маргине све се сруше.

Храбро и јасно,

Топло или хладно,

Прецизно и тачно

Бело или црно.

За тебе – терен за извиђаче,

За тебе – бојно поље за освајаче,

Лажну узбуну би да направиш,

Границе би да утврдиш.

Нежна и снажна,

Крхка и моћна,

Разумна и блага,

Јесам ли оставила трага?

За тебе можда извор за забаву,

За тебе – роса за снагу,

Житија твојих сушу натопих,

Цветај и расти, крај очију мојих.

Сетан и чио,

Оштар и мио,

Заштита и напад,

Откуд теби такав несклад?

За тебе – огањ што вечно гори,

За тебе – немир што живи у свакој пори,

До смрти и назад,

Али у рај или у хад?

 

Раскршће

Чега ли су оно сузе моје знак?

Дал су среће за сусреће

Ил раскршћа туге и несреће

Нит су среће за сусреће

Нит су туге за раскршће

Но за слатку младост жал

Што из ока кану бисера вал..

Шта ли оно поглед мој говори?

Дал то сету буди

Ил немир вијори

Нит ми сету буди

Нит немир вијори

Но му срце збори

Искочиће оно из груди!

Што ли ми крај тебе руке дрхте саме?

Дал то жудњу крију

Ил страхове таме

Нити жудњу крију

Нит страхове таме

Но ми чезну само

Да пригрлим твоје раме..

Што крај тебе сневам

Да о теби и за тебе певам?

Дал то буди благост твоја или моја жал,

Да ми ноте срца мога

Заиграју страсни бал..

Нит је благост, нит је жал,

Но су дамо, твоја част и морал!