СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР

Мр Слободан М. Чуровић Апис

ЖИВА СВЈЕТЛОСТ ХРИСТОСЛАДНА

Хиљаду година је живе свјетлости главе светог Јована Владимира,

свјетлости којом се вјекови убожују .

Хиљаду година гледа очима блажени Владимир, са виса на којем столују одабрани и одбрањени Христовом непролазном милошћу.

Вријеме стари а он светац подмладив и земним пакостима непобједив.

И данас када се устремљују нови Владислави, богоругници и богокивници

услачано на Румију румену јабуку.

И данас од Твоје главе до васкрнице, свуда су наше крванице док си окренут јасном, Крсту часном.

На небу жртвом звијездиш, јер такве само Бог бира, док из врата лију богоручни млази, да боље видимо себе.

И да се молимо теби пресвети

Јоване Владимире…

Наша ср(б)ска историја вјере јесте памћење на прве, вјечне смрти и жртвовања, мучениковања.Све после тога је било понављање, још ужасније, још модерније, геноцидније.

Е такви су српски мучитељи,посјечени, засјечени смртнином, подложени, одглављени, одрубљени, али Христови, побједиоци ужаса, вјековима очеречени, храбролики, страхоносцима мржње неустрашени.

Срби христољубни, православни,чија је праведнина, побједнина у дарју духа Светога, у печатнини вјечнујућег, неодморних војника, страдалничких жића, јер Србин је Србин зато што мора бити Србин.

Сва су наша мученија, згибенија, канути златници од сузица , лелека и трпљења, само зато што смо Србници, светосавници, косовници,витезовници.Кивници нас закивали, да фреске запиште, сваки наш мучениковић је свјетлозборна жива икона, пламтива, јауком запамтљива, што мање да су били затеклиоци земног, у настаниоце небесја се уточише, усидрише, уњихани христозрачним свељубављу.

Ето такви су наши српски мученици.

Колика је само ђерданица тих непобједивих мучеништава, тих вјеровјерних угарака Богу милом, уздарака оданости.Завећаће, забожиће само онај народ што из тога страдања исклија.

Наше истинито растковање је светковање најчистијег, најплеменитијег, док смо слушали словца пастира праве вјере, ми јесмо били божији народ.

Између вјеровати и живјети било је истинска мјера, код наших првих светитеља, светилника неугасиве оданости Богу, гдје је следовало једно другом и где је снага вјере била радост побједе несавладане никада.

И наше памћење на Светог Јована Владимира јесте враћање у чистоту првости.

„Још као дечак примивши краљевство, растијаше украшен мудрошћу и светлошћу.“- каже се за Владимира у „Љетопису попа Дукљанина“ неког непознатог Зећанина који је преписан са словенског изворника.

Мудрошћу неплашивом он свјетлошћу живи , као и сви други српски свеци, они су свјетлошћу доказиви, и у свјетлости радосниви.Они су свјетлила, свјетлоносци, свјетлоштитци, светлојавци.

Свети Јован Владимир је носио то бреме, оборужан молитвама и именом Божијим које је плодотворно и заштитничко, према легенди и змије је разотровао а Господ услишио његов вапај на планини Облик да никог не уједу.

Ни прогонство у Преспу куда га послао цар Самуило није га сломило .

Иако у алкама свезан он је добромисллима одбјегао Богу.Зато му се и указује анђео Господњи храбрећи га и најављујући му шта ће се збити.

Косара када га види, кротка, блага и скромна, пуна знања и мудрости, „а речи су му слађе од меда“, своје срце му одано предаје и измоли оца да га ослободи и постаје му жена.

Он је био на висини етичких закона и владао по њима, он истински вјерује, а то значи и да живи у складу са начелима Божијим, он са Косаром „живи у светости и чистоћи, љубећи Бога и служећи му дању и ноћу, по правди краљеваше.“

Ријеч Владислава би лажна, он презре снагу дрвеног крста који је тражио Владимир као потврду да су му намјере истините.Али опет анђели га одбранише и сила Божија.

У Преспи га опколе војници љубоморног шуре Владислава и одсијеку му главу.

Његова свијетла глава је прва глава мучениковања српских светитеља коју приложоше на олтар Божији.

Све се то зби 22. маја.

Епископи су његово тијело сахранили са пјесмама и похвалама.

Чудесна исцјељења над његовим гробом свједоче о његовој светости и чистости, о љепоти његове жертве.

Косара ће пренијети и тијело његово У Крајину и положити у цркву Свете Марије.

У манастиру Шин Ђон од 1381. год. у елбасанском крају лежи тијело његово.

Јован Скилица који је живео вијек раније од попа Дукљанина говори о мученичкој смрти кнеза Владимира два пута.

Свети Јован Владимир је постао светац охридске, односно грчке цркве, да би тек посредством грчког житија и службе био 1861. год. уврштен у ред српских светитеља.

Свјетлост је име мученика.Сви наши свеци су окупани том прозорљивом нелако, достигнутом свјетлошћу, и Свети Симеон и Свети Лазар.

Закотрљана глава Јована Владимира је прва глава српског мученија, глава је символ, врх, глава је мјера два свијета, куда се прогледује и куда је земни невид.

Али оно откинуто надтрпљењем Бог привија и пришива вјечнику, а тамо се давно преселио