CILJ POHVATATI UGLEDNE INTELEKTUALCE I HRABRE SRPSKE BRANIOCE NA SEVERU KOSOVA – POSLE ČEGA KOSOVSKE VLASTI NEĆE IMATI PROBLEMA

Saznaje za Vas: Srpska dijaspora

Zupče: Deblokiran put prema Ribariću, Kfor pomerio punkt

Put koji su blokirali lokalni Srbi sa Kosova odblokiran je i oslobođen za saobraćaj oko 15 časova. Vojnici Kfora pomerili su kontrolni punkt koji je stajao u blizini dečjeg obdaništa.
Magistralni put Kosovska Mitrovica – Ribariće u mestu Zupče, koji je danas bio dva sata blokiran, otvoren je za saobraćaj oko 15 sati.

Put koji je bio blokiran kaminonima, oslobođen je za saobraćaj oko 15h, nakon što su predstavnici Srba iz Ibarskog Kolašina postigli dogovor sa vojnicima Kfora, koji su pomerili punkt.
Lokalni Srbi blikorali su taj put, zahtevajući od Kfora da pomeri kontrolni punkt koji su nedavno postavili u blizini dečjeg obdaništa.
Blokada u Zupču 10.09.2011
Srbi blokirali put Kosovska Mitrovica-Ribariće u Zupču zbog pokušaja Euleksa da uhapsi jednog mladića iz tog sela. Privrednici sa severa Kosova protestovali kod prelaza Brnjak.
Građani i privrednici na severu Kosova kamionima su blokirali putni pravac od Kosovske Mitrovice do Ribarića u selu Zupče zbog pokušaja Euleksa i Kfora da uhapse jednog srpskog mladića iz tog sela.
U toku su pregovori predsednika Skupštine opštine Zubin Potok Stevana Božovića i predstavnika Kfora. Situacija u selu Zupče je mirna, ali napeta, prenosi agencija Beta.
Božović traži od predstavnika Kfora da se povuku ka južnoj Kosovskoj Mitrovici, prenosi Beta.
“Mora se prestati sa akcijama zastrašivanja i demonstriranja sile sa ciljem da se narod Ibarskog Kolašina, prema tvrdnjama meštana, natera da se iseli sa tih prostora”, rekao je Božović u pregovorima.
Istovremeno, privrednici sa severa Kosova održali su miran protest kod administrativnog prelaza Brnjak, sa koga su poručili da ne žele granicu sa Srbijom. Privrednici su do prelaza stigli uz zvuke sirene u koloni od tridesetak kamiona i nekoliko putničkih automobila.
Na kamionima su bile srpske zastave i transparenti na kojima je pisalo: “Nećemo granicu i okove”, “Mi nismo kriminalci”, “Nećemo carinu, hocemo plave šlemove”.
Za vreme protesta nije bio dozvoljen saobraćaj preko tog prelaza, koji se nalazi na putnom pravcu Zubin Potok – Ribariće.
Predsednik Privredne komore Kosova i Metohije Branko Miljković rekao je da nije upoznat sa današnjim protestom.
Privrednici na severu Kosova organizovali su se u dve komore, od kojih jednu, čiji članovi su danas protestovali, ne priznaje Privredna komora Srbije.
Radnici srpskog pravosuđa juče su održali miran protest u Kosovskoj Mitrovici sa ciljem da očuvaju statusnu neutralnost suda u ovom gradu, a zaposleni u “Elektrokosmetu”, takođe, su protestovali protiv integrisanja u kosovske institucije.

Poternice za 400 Srba 9. septembar 2011.

PRIŠTINA – U skladu sa dogovorom – uhapsiti lidere Srba sa severa Kosova – koji su postigli šef Euleksa Gzavije de Marnjak i kosovski premijer Hašim Tači, sastavljen je spisak od oko 400 imena, iole uticajnijih Srba, koji moraju biti saslušani u vezi „narušavanja javnog reda i mira i ometanja službenih lica u obavljanju posla“ u poslednje tri godine, tačnije od dana jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti. Ovu informaciju potvrdili su izvori „Pravde“ bliski De Marnjaku.

– Na tom spisku se nalazi više lica koja se deklarišu kao predsednici ili direktori paralelnih srpskih institucija, ali i veliki broj studenata i osoba koje nemaju kosovska lična dokumenta -navodi naš izvor, naglašavajući da je „prvih pedesetak mesta na tom spisku rezervisano za lica koja su ranije Kfor i NATO označili kao predvodnike „kriminogenih paralelnih institucija“.

Isti izvor navodi da je u toku dostavljanje poziva, lično ili putem isticanja na oglasnim tablama policijskih stanica, kojima se poimenično pozivaju okrivljeni da se jave najbližoj policijskoj stanici ili istražnom sudiji radi izjašnjavanja o navodima iz optužnice.

Biljana Dikovic
‎

09.09.2011. 17:17 Na Jarinju i Brnjaku carinici EULEKS-a?

Na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak do kraja nedelje trebalo bi da budu raspoređeni policajci i carinici Euleksa, a njihova uloga će biti monitoring, ali ne i naplaćivanje carine, saznaje Blic od međunarodnog izvora u Prištini.
Sa tim rešenjem koje nude međunarodne institucija na Kosovu ne slaže se Priština, koja insistira da se na severu prema centralnoj Srbiji uvede klasična carina, a da na punktovima budu kosovski policajci i carinici, dodao je izvor lista.

Slanje isključivo Euleksa uz podršku Kfora, koji je već na administrativnim prelazima, smatra se dobrim prelaznim rešenjem dok se pregovorima Beograda i Prištine u Briselu ne postigne konačan dogovor.

Blic piše da se trenutno vode razgovori o ovoj opciji rešenja, a dogovor se nastoji postignuti i preko Roberta Kupera, posrednika EU u pregovorima Beograda i Prištine.

“Pokušava se obezbediti saglasnost za rešenje sa Euleksom. To ne znači carinu već bi pripadnici Euleksa samo evidentirali robu”, kaže sagovornik Blica.

Iz kosovske vlade je poručeno da pristaju da akcizna roba ide na Merdare, a sve ostalo na južnu Mitrovicu kako bi se ocarinilo.

U Brisel je otputovao šef Euleksa Gzavije de Marnjak, koji bi tokom dana i u subotu trebalo da razgovara čak i u vojnom komitetu NATO.
Biljana Diković
‎”Hteli da kontrolišu nebo”

Nekoliko meseci posle Berišinog ispada direktor albanske civilne avijacije Ervin Mazniku sastao se s jednim službenikom Ambasade SAD u Tirani kako bi se dogovorili o budućim pregovorima s NATO, na kojima je trebalo da se ugovori prenos kontrole vazdušnog prostora iznad Kosova.

„Vlade Albanije i Kosova potpisale su sporazum po kojem se nadležnost kontrole vazdušnog prostora prenosi na Albaniju. Molim za podršku u NATO kako bi se ovo ostvarilo. Imamo i studiju o izvodljivosti“, rekao je Maznik.

Nevena Đukanović

Rešenje za Sever pre kandidature?

EU hoće da iskoriste vreme do oktobra kada se očekuje mišljenje Evropske komisije o statusu kandidata i da pritisnu Srbiju, kažu analitičari.

Sa rešavanjem „statusa“ severa Kosova u ovom trenutku više se žuri Evropskoj uniji nego Srbiji. EU nastoji da iskoristi vreme do oktobra, do mišljenja Evropske komisije o spremnosti Srbije da dobije status kandidata, a taj pritisak će potrajati sve do decembra, kada će zemlje članice, verovatno, odlučivati o kandidaturi.

Pored ovakvog mišljenja većine analitičara s kojima smo razgovarali, ima, doduše, i onih koji misle da se sada žuri i ostalim stranama kojih se tiče ovo pitanje. Beogradu, zbog predstojećih izbora, a Prištini, da što pre dođe do ukidanja srpskih institucija na Kosovu.
Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku, smatra da će mišljenje EK za Srbiju biti u stilu: „Dobri ste, možete da dobijete kandidaturu, ali morate da nastavite povlačenje institucija do decembra”. Jer „znaju da mi, ukoliko dobijemo kandidaturu možemo da nastavimo politiku koju imamo na severu Kosova, a to je više pomaganje nego održavanje institucija koje tamo postoje”, kazao je Todorić i dodao da Srbija finansira te institucije, ali da nema instrumenata za njihovu kontrolu.I Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, slaže se sa tezom da EU nastoji da iskoristi ovaj trenutak. „EU hoće da sever Kosova bude deo Kosova koje su priznale najmoćnije evropske države, odnosno da se sever inkorporira sa velikim stepenom autonomije. A, s druge strane, Srbija ne prihvata to rešenje i smatra da još može da izvuče nešto povoljnije od velike autonomije”. Upitan da objasni o kakvoj je autonomiji reč odgovara da je „formalna podela isključena, jer najmoćnije zapadne zemlje to ne prihvataju”.„Mi sada polazimo od toga da je u ovom trenutku naša pozicija jača, jer je sever Kosova isključivo nastanjen Srbima i pokušavamo da zadržimo ono što sada imamo. Kako vreme prolazi biće nam sve teže da očuvamo taj status, zato što Brisel i najmoćnije sila Zapada kažu da Srbija mora da normalizuje odnose sa Prištinom, a oni pod tim podrazumevaju da sever Kosova bude deo Kosova”, upozorava ovaj naš sagovornik.I on smatra da je Srbija bliža tome da je dobije nego da ne dobije kandidaturu, ali nije siguran da će pozicija Srbije za dve godine biti bolja nego sada. Pribićević se pribojava da će Kosovo ponovo pokušati sa primenom sile, jer zna da je Srbija pred dobijanje kandidature najslabija.Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i bivši ambasador Srbije u Francuskoj, smatra da se Srbiji, po svemu sudeći, žuri i zbog izbora. „Jer ovakvo stanje kakvo je na Kosovu posle 25. jula i posete nemačke kancelarke Angele Merkel ne sluti na dobro, naročito partijama vladajuće koalicije”, ocenjuje on i dodaje da bi za Demokratsku stranku bio „ozbiljan udarac” ukoliko Srbiji ne bi dobila kandidaturu, što je bila parola sa kojom je dobila prošle izbore.Po mišljenju nekih sagovornika Srbija se navodno nada da će jednoga dana Sever moći da se „otcepi“ i, pri tome, računa na nekoliko narednih godina.„Kad potpredsednik vlade iznese tako nešto, predlog za podelu, onda to treba shvatiti ozbiljno. Ivica Dačić, koji je to iznosio, nije bilo ko, već potpredsednik vlade”, kaže Simić.A na naše podsećanje da je zvanična strategija ipak celo Kosovo, ne samo zbog Ustava, već i zbog toga što bi podela bila pogubna za Srbe južno od Ibra, kaže da nema odgovor na to da li mi hoćemo celo Kosovo ili sever Kosova. „Jer danas-sutra u nekoj alternativnoj istoriji da kažu: ’Evo vam Kosovo, pa vi razbijajte glavu šta ćete s njim’, iskreno se pitam šta bi Srbija uradila. Ona prosto više nema snage da izdržava nekoliko miliona Albanaca, bez velike međunarodne podrške”.