ЛЕПЕ ПЕСМЕ ПЕСНИКА УСКС И ЊИХОВИХ ПРИЈАТЕЉА

НА   ГРАНИЦИНа граници ума и сјајана граници сунца и рајаи за јуна и за маја,на граници блештавог хоризонтана граници мира и фронтаи код Јерусалима и код Хелеспонта,на граници мртвог и живогна граници ни правог  ни кривогнеба жарног, неба сивог,на граници краја каљавог пукана граници се крпе и нога и руканаднели се лудило и мукана граници један рат се водина граници паћеник ходина Дунаву, бистрој водина граници, од границе близуна граници чекајући хипер- кризу. Свет је позван на експертизуна граници и правда и злобана граници и нада и глобахлеб и јогурт тражена роба…на граници у бегу завршисмона граници страх продужисмовреме и судбину не оптужисмо!Аутор песник – Михаило Савић  – Аустрија   ПРОФЕСИОНАЛАЦЈа у душу не верујемОдсутна јеСвојим треном царујемЧитам јеИ када завршавам и када поново почињемЗаувек одан отаџбини остајем!Из тог живота излаза немаПрихватамПроверена је наређења темаОптужба и позив на одговорност, чему?Да будем кловн генерација надолазећој?Не! Хвала вам на свемуГомило практиканата у служби важећој…Изволите, водите меНе бојим се на ваша злодела слали сте меНе кајем сеКлица неправде туђе је семеИскопано да се употреби против менеДа вас заштитим господо драгаУзалудКаљуга историје постаје сагаЗа трудНаградиће вас својски из Ден ХагаХоће ли вас по томе памтити?Пожелели бисте да вам и салутирам?Под плашт истине умотану лаж сакритиСвака вам част, честитам…Страдаћу на крају храбро и поносноКако пркосном приличиЦвилећете и ви ускоро, несносноСмејте се циничкиПокусаћу прошлост и мрсно и посноПомиловаће ме мајчино цвеће росноУ аманет ми осташе и моје ранеПеку меЦрв времена ме изједа, полако, на тенанеЖале меКажу, песме су моје одавно испеванеИпак, чекај!Не јецај!Био ли безгрешног друштва талацДужност сам своју држави одужиоБио сам професионалац!Аутор песник – Михаило Савић  – Аустрија   ОПКОЉЕНА  ПТИЦАВјеро наша, птицо опкољена,Смогни снаге и рашири крила,И птићи ће с тобом полетјетиЛетом твојим што си нас учила.Сад у трену кад ти гуше крике,Кликни гордо, реци да те има,Спери љагу , биједу и неправду,Не могу те сатрти лажима.Сад кад вијенце плету ти од трњаИ зтазама пелине ти саде,Узвиси се, птицо неумрла,Моћи својом сруши барикаде.Кидај ланце, каме и окове-Птићи ће ти у одбрану стати,Доста нам је ћутања и мрака,Грло твоје мора пропјевати.Растјерај нам таму и облаке,Ено Сунце кроз облаке вири,Крчи коров, вриједна препелице,Крчи коров нек´  се цвијеће шири.Твоју пјесму сви смо научилиИ молитву молити се Богу,Пјевај вјеро, птицо неумрла,Пјевај вјеро, ништа нам не могу…УСКС – аутор песникиња Зорка  Чордашевић   НЕЗНАНКАНије знана, није његовананит ´ је осм ´јех  брзо измамиланије луду залудила главупусте мисли гордо поломила.Дал ´ се сјета у се´  удубилапа су очи у празно зурилел´јепе очи , крупне дјевојачкечар и зебњу у срце сјуриле.Сједи даље, на корак од менечита штиво корисно и течнони не слути посматрач да жудиовај призор да потраје вјечно.Она пушта косе низа плећапа их веже у смеђе чворовене зна душа камо да треперипорив срља у њене дворове.Огањ пламти не гаси га никоа напољу пада сумрак тмурнитек устаде лијепа незнанканасрнуше осјећаји бурни.Оста уздах само јадном меникоји прати ход јој низ плочникеодјекују кораци жестокивраћаће се  у снене ходнике.Заносник се у сну препустиопред јавом му још заборав танкасве што желим, нек´ остане наданаићи ће лијепа незнанка.Аутор песник – Михаило Савић  – Аустрија   СУСРЕТСРЕТОХ ЈЕ,  НА ЊОЈ МИ ПОГЛЕД СТАДЕ,У МЕНИ СЕ ЖИВОТНЕ, ПРОБУДИШЕ НАДЕ.ДУГА КОСА ПАЛА ЈОЈ ДО ПАСА,БЕШЕ ЗГОДНА И ЛЕПОГА СТАСА.ВЕТРИЋ ЈОЈ ЈЕ КОСЕ, НЕЖНО МИЛОВАО,ЗА ЛЕПОТУ ТАКВУ, ЈА НИСАМ НИ ЗНАО.СОЧНЕ УСНЕ, А БИСЕРНИ ЗУБИ,БИЋЕ СРЕЋАН, КОГА ОНА ЉУБИ.ОБЛИК ЛИЦА ПЛАВЕ ОЧИ ЖАРЕ,ВИТКОГ СТАСА И ПРЕКРАСНЕ ГЛАВЕ.ДУГЕ НОГЕ, А БОГАТА ЊЕДРА,БУЈНЕ ГРУДИ, ЛЕПЕ ГРАЂЕ БЕДРА.ЛЕПО ВРЕМЕ, А ПРОЛАЗЕ ЉУДИ,ЗАСТАЈКУЈУ, ДОК СЕ ЖЕЉА БУДИ.ВЕТРИЋ ТАКО ХЛАДИ ЗГОДНО ТЕЛО,БУЈНЕ ГРУДИ И ЛИЦЕ ВЕСЕЛО.ДОК МИЛУЈЕ, ЊЕНО ЗГОДНО ТЕЛО,ОЧИ ЖАРЕ, УЗ ЛИЦЕ ВЕСЕЛО.СТАЗИЦОМ ЈЕ ГАЗИЛА ПО ТРАВИ,ПРАТИШЕ ЈЕ ИЗНАД ОБЛАК ПЛАВИ.ВЕТРИЋ ЉУЉА ХАЉИНИЦУ ЊЕНУ,ЊЕНОГ ЛИКА НОСИМ УСПОМЕНУ.ИЗГЛЕДАШЕ КАО ГОРСКА ВИЛА,СВАКОМ МОМКУ МОЖЕ БИИТИ МИЛА.USKS – aутор песник: Саша Гајић   НЕ ДАМ НИШТА ШТО ЈЕ МОЈЕНе дам језик рода могаЗа богатство цијелог свијета,Не дам вјеру прадједоваШто је мрзе, што им смета.Не дам химну Светог СавеОд свега је више волим,Не дан свето јеванђељеГдје се кајем, гдје се молим.Не дам моју Крсну славуЧуваћу је ко зјеницу,Ни икону КрститељаНе дам Бадњак ни чесницу.Не дам Врачар , звијезду сјајнуРод ми води кроз вијекове,Ћирилицу не дам ВукаНе дам гусле Филипове.Ни анђела Бијелог не дамПод крила ми род склонио,Не дам Призрен ни ДечанеГдје је Лазар вино пио.Не дам земљу метохијскуШто је туђин својом зове,Не дам Божур ни КосовоНе дам круне Душанове.Не дам, не дам Свету ГоруНи њезине свијетле лавре,Не дам ништа што је мојеНе дам моје Православље.УСКС – аутор песникиња Зорка  Чордашевић     МОЈ РОЂАЧЕ СА ПРЉАЧЕУ напуштеном воћњаку гачу вранеПлодне њиве неоранеНигје жуте мисираче.Мој рођаче са Прљаче!Накривљене ћуте древне воденицеНема пјесме водарицеНе лупају ни пратљаче.Мој рођаче са Прљаче!Испод моста луња ничије мачеА ријека Укрина процвјеталаДа задиви посматраче.Мој рођаче са Прљаче!Сеоска школа зјапи празнаК´о највећа божја казнаЈош понеко у њој ђаче.Мој рођаче са Прљаче!На нашем огњишту старе кућеУ мирису проје врућеСамо мајка чека, плаче…Мој рођаче са Прљаче! (Награђена пјесма на Прљачи 2012) Аутор песник – Радоје Регојевић – Швајцарска   СРПСКИ  ЈЕЗИКТО ЈЕ ЈЕЗИК ОД ПРЕДАКА,УВЕРЕЊА ТО СУ ЈАКА.ЊИМ’ ГОВОРИ И МОЈ ДЕДА,ПРЕКРИЛА ГА КОСА СЕДА.ЊИМ’ ГОВОРИ МОЈА БАКА,ТРАДИЦИЈА СРБА ЈАКА.ЊИМ’ ГОВОРЕ, ТАТА, МАМА,НЕГУЈТЕ ГА И ВИ С НАМА.ТИ ГОВОРИ КАКО ПИШЕШ,ЈЕР КАД ПИШЕШ, ЛАКШЕ ДИШЕШ.А ПИСАТИ ТИ ИЗВОЛИ,БАШ КАКО СЕ И ГОВОРИ.СРПСКИ ЈЕЗИК ЦЕНУ ИМА,ДОПАДА СЕ СВИМ СРБИМА.УСКС – аутор песник: Саша Гајић     18. ГОДИНА ПОСЛИЈEЗором се понос пробудио сјетанНа столу осамнаест каранфилаПостаде и наш брак пунољетанСа осмјехом љубим те мила.Ах! Тај октобар- идила јесењаНије се крила суза радосницаВјетар је носио мирис кестењаИ умилно мазио наша лица.Успомене драге и данас јездеНа дивном трону ономад засијашеДвије кћери – свјетлуцаве звијездеПлод и богатство љубави наше.Признајем , није баш увијек идеално билоАл´  само се лијепи откоси пластеОд којих се чврсто гнијездо свилоУ брачној постељи славуја и ласте.( 07.10.2012…

Opširnije

LEPE PESME

  ГЛЕДАМИСПОД АЛПСКИХ ТИХ ВИСИНА, ГЛЕДАМ САВУ КАКО ТЕЧЕ.НИЈЕ ДОСТА КАД СЕ ГЛЕДА, НИ УКРАТКО ДА СЕ РЕЧЕ.ЧВРСТЕ СТЕНЕ ШТО ИХ ВЕЖУ, ИЗДИЖУ СЕ ДО ОБЛАКА,ПА ИХ ЧЕСТО МАГЛА КРИЈЕ, ПОНОС ЉУДИ ОД ПРЕДАКА.МИЛУЈЕ ИХ ОНА ТАКО, ДОК СТОЛЕЋА ОНА БРОЈЕ,ЈУНАЧКИ СЕ ОНЕ ДРЖЕ, ДОК КРОЗ ИСТЕ СЛИКЕ СТОЈЕ. КАО БИСЕР ЧИСТА РЕКА, ГДЕ ЈОЈ РИБЕ ВОДОМ ДВОРЕ,ДОК ПОНЕКЕ ЛЕПОТИЦЕ У ВОДИ СЕ ОНЕ СТВОРЕ.ТУРИСТИ СУ ЗАДИВЉЕНИ, УЗ ПРЕЛЕПУ ОКОЛИНУ,ГДЕ НО СУНЦЕ ШАЉЕ ЗРАКЕ, СА ВИСИНЕ У НИЗИНУ.НА ВРХ СТЕНА, КО НА СТРАЖИ, И КОЗОРОГ ЗНА ДА СТОЈИ,КАО ДА НАМ ТВРДИ ТАКО, ДА СЕ НИЧЕГ ОН НЕБОЈИ.ТЕ ВРЛЕТИ СТЕНЕ ВЕЖУ, ГДЕ ОРЛОВИ ТУ ЦАРУЈУ,АКРОБАТИ ДИВОКОЗЕ, МЕЂУСОБНО ГДЕ РАТУЈУ.ВЕЋ ЈЕ И ДАН НА ИЗМАКУ, ПОСЕТЕ СЕ УДАЉУЈУ,ОКОЛИНА У СВОМ МИРУ, ПРОЛАЗНИЦИ ЈОШ СЕ ЧУЈУ.СУНЦЕ ОДЕ ДА ОДМАРА, ПА ПОЛАКО СТИЖЕ ТАМА,СЕДИМ ТАКО И ПОСМАТРАМ, ПОКРАЈ МЕНЕ ТЕЧЕ САВА.ТАМА СТЕНЕ ЗАГРЛИЛА, А ТИШИНА СВУД ЗАВЛАДА,ДОК ПОНЕКИ КРИК СЕ ЧУЈЕ, А ЗА НЕКЕ НЕСТА НАДА.НАД АЛПАМА МЕСЕЦ ТРЕПТИ, ОКО ЊЕГА ЗВЕЗДЕ СЈАЈЕ,ЧИЈИ ОДСЈАЈ РЕКА ЦРТА, ТЕ У ТАМУ СЛИКУ ДАЈЕ.ОКОЛИНА ТАМОМ ДРЕМА, ИЗНАД МЕСЕЦ ПРАВИ ДАСА,ДОК СЕ СЛИКА ОН У САВИ, А ВОДА СЕ ЗАТАЛАСА.УСКС – аутор песник Саша Гајић   GLEDAMISPOD ALPSKIH TIH VISINA, GLEDAM SAVU KAKO TEČE.NIJE DOSTA KAD SE GLEDA, NI UKRATKO DA SE REČE.ČVRSTE STENE ŠTO IH VEŽU, IZDIŽU SE DO OBLAKA,PA IH ČESTO MAGLA KRIJE, PONOS LJUDI OD PREDAKA.MILUJE IH ONA TAKO, DOK STOLEĆA ONA BROJE,JUNA…

Opširnije

LEPE PESME

  RADOST U KUĆIOd radostiskačemo do neba:sestru nam je donijelamama, veseli smo,šta nam više treba?!Kuća bruji sva u sjaju,svi bi htjeli da malenojneko slatko ime daju,Našeg roda običaj je,i djed tako mudro zbori,da kum djeci ime daje. Borislav…

Opširnije

LEPE PESME PESNIKA UDRUŽENJA SRPSKIH KNJIŽEVNIKA SLOVENIJE

ПођиК'о равница широка ми душа,ја сам она која увек греши,а треба ми не'ко да ме слуша,кад сам тужна, нек'о да ме теши.Пођи са мном да смиримо реке,пођи са мном да летиш до неба,заборави глупаве препреке,помози ми, подршка ми треба.Искуство ми ископало очи,судбина ме изгребала шапом,нека пише на мермерној плочи,да сам грешник под небеском капом. Ја не умем да објасним ништа,а хтела бих да ме нек'о чује,и не нудим мирна пристаништа,само нудим буре и олује.   Аутор песникиња: Љиљана Ољача Јањатовић PođiK'o ravnica široka mi duša,ja sam ona koja uvek greši,a treba mi ne'ko da me sluša,kad sam tužna, nek'o da me teši.Pođi sa mnom da smirimo reke,pođi sa mnom da letiš do neba,zaboravi…

Opširnije

ПОБЕДНИЧКЕ ПЕСМЕ КОНКУРСА "ЗЛАТНО ПЕРО" 2012, I., II. И III. МЕСТО

  КАД СИ ОТИШЛАКад си отишла од мене небо је плакалоптицама које су у тишини нестајале са хоризонта.Само је остала плава река успоменакоја је корачала ћутке крај менеи топлина руку твога загрљаја.Остао сам сам верујући да ми се то не може десити, у ствари, веровао сам у тебе,у нека осећања која само понекад извиру из срца, и то баш онда када су најпотребнија,кад потиру све што није добро и лепо,кад човек лако уз њих заборављаи креће сигуран у љубав некоме коме је јако потребан. Често се будим, а око мене све је празно,тишина и тама плешу уз ритам мојих јецаја.Волео сам де те гледам док спаваш,док чуваш нашу љубав затворених очијуза још једно срећно сутра.Уз тебе, она су свитала лако.И сунце је покушавало да пре мене дође на твоју трепавицу.Узалуд. Умео сам бесконачно до твог осмехада ходам на прстима само да те не пробудим.Волео сам те једнако и кад сам ћутао,кад си сумњала да мислим на неку другуи кад сам ти говорио да без тебе не могу бити срећан.Лепша си ми била од анђелаза које сам чуо да постојеи веровао да су они само твоје копије на небу.А сад се бојим времена које не уме да застанеи које не разуме молитве моје.Осећам, доћи ће кад најмање будем желеои узети ми тренутке кад бихтеби кренуо поновои можда другачијеградио мост до твог срца.А овако, само ме сећања не остављајуи плава река што у даљини трајеи подсећа на тебејер нестаје испод неба без птицау времену које узалуд покушавада ме отргне од тебе.Аутор песник: Љубенко Звиздић   ОСТАЋЕСПУСТИЛО СЕ НЕБО СА НЕБЕСКОГ СВОДА,НА ПЛАНИНСКИ МАСИВ, ДИВНОГ ЉУДСКОГ РОДА.МИЛУЈУЋИ ТАКО И ШУМЕ И СТЕНЕ,УЗ ВИДОКРУГ ОКА МУШКАРЦА ИЛ ЖЕНЕ.ТА ДАЉИНА САКУПЉА СВЕ НИЈАНСЕ БОЈА,НАЈЛЕПША ЈЕ И ДАЉЕ ОТАЏБИНА МОЈА.СА ВИСИНЕ СУНЦА, ШАЉЕ СВОЈЕ ЗРАКЕ,ДА ЛЕПОТA ОБАСЈА, ПОЉА И СОКАКЕ.БИСЕР ВОДУ ИЗВОРА, ПОТОКА ПЛАНИНА,ДО ЈЕЗЕРА, РЕКА, ПРЕЛЕПИХ НИЗИНА.ТУ НАЈЛЕПШУ ЗЕМЉУ ОД ДИВНИХ ПРЕДАКА,ГДЕ И МЕНЕ РОДИ ДАВНО МОЈА МАЈКА.ЈОШ НА СТРАЖИ СТОЈЕ ГРОБНИЦЕ ЈУНАКА,ОТАЏБИНОМ ЦЕЛОМ ОД ДАВНИХ ПРЕДАКА.ТЕ ГРОБНИЦЕ ЧВРСТЕ, К’О КАМЕНЕ СТЕНЕ,ГДЕ ГОДИНЕ СВАКЕ СВЕЖЕ ЦВЕЋЕ ВЕНЕ.ОСТАЋЕ У НАМА УВЕК ПРИЧА НОВА,СЕЋАЊЕ НА ПРЕT…

Opširnije