Skip to content Skip to main navigation Skip to footer

ČIME SLOVENIJA DOKAZUJE PRIJATELJSTVO SRPSKOJ NACIJI ?

IZVEŠTAJ O PRAVIMA
SRPSKOG NARODA U SLOVENIJI

Saznaje: Srpska dijaspora

Tokom protekle godine status srpskog naroda u Republici Sloveniji se u izvesnoj meri popravio. Uprkos činjenici da su Srbi najbrojnija etnička zajednica oni nemaju priznat status naciolane manjine. Budući da je za tako nešto, navodno, potrebna promena ustava, slovenačke vlasti izrazile su spremnost da popravi položaj srpske zajednice. Tako je u Zakonu o Radio-televiziji pored ostalih nepriznatih nacionalnih manjina nabrojana i srpska. Država se obavezala da uvrsti i sadržaje na srpskom jeziku u programe javnog servisa. Višestruko malobrojnija slovenačka zajednica u Srbiji uživa status nacionalne manjine. Ne raspolažemo podacima da su predsednik vlade, ministri kulture i prosvete i predstavnici Narodne skupštine prilikom poseta Republi ci Sloveniji tokom 2010. godine javno postavljali pitanje statusa i prava srpskog naroda u ovoj zemlji.
Predsednik Tadić je prilikom jedne od poseta izneo očekivanje da pripadnci srpske zajednici ostvariti prava u Sloveniji.98 97 Izuzetak predstavlja poseta predsednika Tadića R. Sloveniji oktobra 2009. godine kada je posetio predstavnike srpske zajednice u Sloveniji i izjavio da se razgovaralo o tome kako da se instuitucionalno zaštite naši sunarodnici u R. Sloveniji. Tadić: Srbi moraju da imaju sva prava u Sloveniji, Blic, 01. 10. 2009. 76

U Ljubljani je tokom proteklog perioda otvoren Srpski kulturni centar. U Sloveniji ne postoji niti jedna škola na srpskom jeziku. Najveći napredak od objavljivanja Izveštaja o političkim pravima srpskog naroda u regionu Republika Slovenija je učinila kad je reč o „izbrisanim građanima“. Reč je o stanovnicima Slovenije koji su, i pored toga što su imali stalno prebivalište u Sloveniji, 1998. tajnim administrativnim aktom lišeni svih dotadašnjih prava. Ministarstvo unutrašnjih poslova Slovenije je u tajnosti, ne saopštavajući odluku zainteresovanim stranama,
(te bez prava žalbe) izbrisalo ove građane iz Registra stalnog prebivališta. Većina tih ljudi pripada srpskom narodu.99Izbrisani građani, nesvesni ove odluke slovenačke Vlade su zatim često pozivani u organe uprave „da regulišu papire“ gde su im dokumenta oduzimana ili poništavana. Iako je Ustavni sud Slovenije u dva navrata (1999. i 2003.) presudio da je takav postupak bio neustavan, a brojne evropske instance više puta upozoravale da se status izbrisanih mora pravično rešiti, nepravda do danas nije u potpunosti ispravljena. Konačno, marta 2010. godine Skupština je usvojila Zakon kojim bi trebalo da omogući se pravo na stalno prebivalište retroaktivno vrati izbrisanim građanima. Ipak, nedostaci ovog akta se sastoje u tome što će veliki broj izbrisanih građana biti prinućen da
prolazi kroz težak postupak dokazivanja, budući da su u velikom broju bili prinuđeni da Sloveniju napuste bez dokumenata kojima bi dokazali da su na 98 Dežela najzad priznala „izbrisane“ Srbe, Dnevnik, 12.77

Dan brisanja u Republici Sloveniji imali stalno prebivalište. Takođe, ovaj zakon uopšte ne reguliše pitanje naknade štete koju su izbrisani građani pretrpeli ovim protivpravnim aktom slovenačke države. Prilikom usvajanja ovog akta, parlamentarnu debatu pitanju pratile su oštre reči i pogrde na račun izbrisanih građana, koji su opozicioni poslanici nazivali „agresorima“ i „špekulantima“, a po njegovom usvajanju opozicija je izglasala iznošenje zakona na referendum. Ipak Vlada Slovenije je pokrenula postupak za ocenu ustavnosti ove odluke pred Ustavnim sudom, koji je presudio da bi referendumsko glasanje o ovom zakonu bilo neustavno. 13 jula 2010. je Evropski sud za ljudska prava doneo doluku kojom nalaže Republici Sloveniji da izbrisanima retroaktivno vrati pravo na trajno prebivalište (čak i državljanstvo!).
Izmenama i dopunama Zakona o uređenju statusa državljana drugih država naslednica bivše SFRJ
koji je usvojen 8. marta 2010. godine omogućeno je vraćanje statusa za 25,671 lice, većinom srpske nacionalnosti. Do sada je 7,313 građana dobilo slovenačko državljanstvo a 3,630 dozvolu za stalni boravak. Smatrajući zakon neustavnim, opozicioni poslanici prevođeni strankom bivšeg premijera
Janeza Janše pokrenuli su inicijativu da se usvojeni zakon iznese na referendum100. Međutim,
Ustavni sud Slovenije je juna 2010. presudio da referendum o ovom zakonu neće biti održan, jer bi takvo glasanje bilo neustavno. 100 Da li će biti vraćena prava izbrisanima? Politika, 19.03.2010.

Srpski narod je najveća manjinska zajednica u Republici Sloveniji. Iako je njegov udeo u ukupnom stanovništvu opao od 1991. do 2002. (sa 2,44% na 1,98%), u Sloveniji i dalje živi 38,964 pripadnika srpskog naroda. Srpskom narodu u Republici Sloveniji nisu zagarantovana nikakva manjinska prava niti mu slovenački pravni poredak priznaje status nacionalne manjine, uprkos činjenici da predstavlja najveću etničku zajednicu posle većinskog naroda. Ustav Slovenije (član 64) priznaje i veoma kvalitetno uređuje prava „autohtonih nacionalnih zajednica“. Međutim, takav ustavni položaj priznat je jedino italijanskoj i mađarskoj manjini, pa su srpskom narodu uskraćena prava koja su zajamčena malobrojnijim pripadnicima ovih nacionalnih zajednica (zagarantovano
učešće u parlamentu i u lokalnoj samoupravi, pravo na zvaničnu upotrebu maternjeg jezika u opštinama u kojima žive, pravo na vaspitanje i obrazovanje na maternjem jeziku, na oblikovanje svog vaspitanja i obrazovanja, učešće u usvajanju propisa koji se tiču njihovog manjinskog statusa…).101 Ipak, ovom prilikom je Srbima učinjena nepravda, budući da su u Sloveniji prisutni kao starosedeoci podložni ubrzanoj asimilaciji.102 U selima Marin101 Više o tome: B. Krivokapić,

Zaštita manjina u međunarodnom i uporednom pravu, Knj. 3, Zaštita manjina u nacionalnim porecima država, Beograd 2004, str. 70. 102 Prema rezultatima Popisa iz 1991. godine, od ukupnog
broja lica koja su se deklarisala kao Srbi, njih 14.046 je bilo rođeno u Sloveniji, tj znatno više nego što je bilo pripadnika italijanske i mađarske manjine zajedno; a prema popisu iz 1948. godine Srba je u Sloveniji bilo 7.048 (0,50%), Mađara 10.579 (0,76%), Italijana samo 1.458 (0,10%), ibid, str.
79 dol, Milići i Paunovići, koja se nalaze u Beloj Krajini, oblasti u blizini granice sa Republikom Hrvatskom, Srbi žive već više od tri stoleća i mogu se smatrati starosedeocima Slovenije.103 O
tome da koreni srpskog naroda u Sloveniji sežu daleko dalje u prošlost nego što to priznaju slovenačke vlasti, svedoči, pored ostalog, i podatak da je srpski narod u Maridolu još 1829. godine ustanovio obrazovanje na svom jeziku, dok je 1878. osnovana i srpska škola.104 Međutim, posle 1992. godine u Sloveniji je potpuno ukinuta nastava srpskog jezika, tako da učenici iz redova srpske manjine danas uopšte nisu u mogućnosti da na organizovannačin uče svoj maternji jezik, niti da se upoznaju sa ćiriličnim pismom. Katedra na Filozofskom fakultetu u Mariboru na kojoj je izučavan srpski jezik takođe je ukinuta. Na Nacionalnoj televiziji Slovenije još uvek nema nijedne emisije na srpskom jeziku, iako prema procenama Saveza srpskih druš tava Slovenije, oko 20.000 srpskih domaćinstava plaća TV pretplatu.105 Čak 3.116 ispitanika koji su se 1991. izjasnili kao Srbi na popisu 2002. su se izjasnili kao Slovenci, a 3.749 njih nije želelo da odgovori na pitanje o nacionalnoj pripadnosti.106
Ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić, 103 T. Petrović, Srbi u Beloj Krajini, jezička ideologija u procesu zamene jezika, Beograd 2009, str. 25. 104 Više o tome: D. Ognjanović, Pogled kroz prošlost i viđenje budućnosti Srba u Beloj Krajini, u knjizi: Srbi u Sloveniji, ur. V. Petrović, Beograd 1997, str. 103. 105 Položaj i perspektive srpskog naroda u zemljama okruženja, Ministarstvo za Dijasporu Republike Srbije, Beograd 2009,str 159. 106 M. Komac, Srbi u Sloveniji, Teme: Časopis za društvene nauke, XXVIII, br.2, Niš 2004.

Prilikom posete Sloveniji januara 2009. godine izjavio da će Srbija učiniti sve da se „naši sunarodnici“ u Sloveniji osećaju što je moguće bolje, a da su ustavna rešenja Slovenije o statusu Srba proces o kome će se razgovarati u budućnosti.107 Dragoljub Mićunović, predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije, je prilikom posete Sloveniji, aprila 2010. godine, ocenio da su odnosi dve države u usponu. Mićunović je izjavio i da je tokom njegovih susreta u Ljubljani pokrenuto pitanje kako Srbi u Sloveniji mogu dobiti status nacionalne manjine.108
107 Novo poglavlje u odnosima Srbije i Slovenije, Politika 21.01.2010. 108 BETA, 7.6.2010.

ZAKLJUČAK:

U Republici Sloveniji zbog nepriznavanja statusa nacionalne manjine srpskom narodu preti
asimilacija, naročito zbog nepostojanja mogućnosti da učenici iz redova srpske manjine organizovano uče srpski jezik i da se upoznaju sa ćiriličnim pismom.

PREPORUKA:

Republika Srbija treba da nastavi sa naporima da za srpski narod u Republici Sloveniji obezbedi manjinska prava, naročito pravo na nastavu maternjeg jezika koja se može osigurati i bez promene ustava, u skladu sa postojećim propisima ili međunarodnim sporazumom.