MEĐUNARODNI KONKURS „SUZE KOZARE“ GRADIŠKA 2018

Na međunarodni nagradni, pjesnički konkurs „Suze Kozare“ koji je je za temu imao stradanje Srba Kozaračkog područja ili stradanje Srba u nekim drugim krajevima Republike Srpske i Srbije pristiglo je ukupno 77 radova.

Konkurs je organizovalo Udruženje srpskih književnika Slovenije u saradnji Sa gradskom bibliotekom u  Gradišci.

Radovi su pristigli većinom iz Srbije i Republike Srpske, moramo naglasiti da je veoma mali odziv bio sa područja Potkozorja te se pitamo da li to zaboravljamo svoje pretke ili stvarno prelako opraštamo, jer ruku na srce ima Potkozarje dosta vrsnih pjesnika?

No nadaćemo se da je ovo samo početak i da ćemo se ipak probuditi…a neki su odavno uveliko budni što se vidi po dobrom broju pristiglih, kvalitetnih radova.

Dodjela  nagrada biće upriličena na velikoj pjesničkoj večeri 19. oktobra 2018. godine u prostorijama gradske biblioteke u Gradišci.

Žiri u sastavu:
Profesor Snježana Miljković 
Profesor Rajka Golić i
Profesor Silvana Aleksić (predsjednik)

vodeći se pravilnikom USKS donio je odluku:

Glavne nagrade:

1. Jasenovac – šifra: Grumen -Milad Obrenović

Rođen 1954.godine u Rogatici. Osnovnu i srednju ekonomsku školu završio u rodnom gradu, a studije na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu.
Do sada objavio 16 knjiga poezije, aforizama i pripovjetki.
Pjesme, aforizmi i pripovjetke su mu objavljeni u preko 200 Zbornika i Antologija u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Libanu.
Takođe su objavljivani u preko 20 novina i časopisa i 5 elektronskih časopisa.
Radovi su mu prevođeni na engleski, francuski, ruski, rusinski, makedonski i arapski jezik.

Više puta nagrađivan za aforizme, poeziju, zdravice, epigrame i kratke priče.
Član Udruženja književnika Srbije.
Član Beogradskog aforističarskog kruga.
Član Udruženja umetnika Železnica Srbije.
Živi i radi u Rogatici, Republika Srpska.

JASENOVAC

Ja tužniju kuću ne vidjeh do sada
niti jecaja toliko može da se sluša,
cvili, tuži, plače sedamsto hiljada
srpskih, romskih, jevrejskih umorenih duša.

Čujem kako škripe izmješane kosti,
nogu, kičmi, rebara, lobanja i ruku,
o Bože Gospode, da li im oprosti
toliku nesreću, nevolju i muku.

Sjekirom, maljem, srbosjekom i žicom
dovodili pojedinačno i u koloni,
odsjecali uši, vadili oči oštricom,
mučili, ubijali i klali anamoni.

Gdje god se okreneš jame i stratište
lebde u vazduhu stradalničke duše,
čuješ kako djeca umorena pište
vapaj i kletva u krvi se guše.

I Sava je duše gutala bez mjere
hranila talase, vrbake, virove,
samo zato što su bili druge vjere
a krvnici provodili svoje hirove.

Zar su mogli biti toliki demoni,
i u gasne komore trpati ljude
samo zato što nisu bili kao oni,
akrepi, nakaze, utvare i lude.

Da nas više nema dušmani su htjeli
da napoje svoje genocidne duše,
vampiri, sotone i crni ad cijeli,
tri naroda naskroz htjeli da uguše.

Zar je moglo tako nešto da se desi,
zar um ljudski ikad zamisliti može,
duše nesretnika u krilo vaznesi,
nikad ne ponovi Gospodare Bože.

 

2. Suze Kozare – šifra: Mia -Milorad Mrakić

Rođen 1963 godine u Bosanskoj Gradišci.Već duže vrijeme radi u opštinskoj upravi u Gradišci kao matičar. Pisanjem se bavi od rane mladosti. Radovi su mu objavljivani u časopisima širom bivše SFRJ. Poslednjih godina piše rijetko, ali pošto mu je u srcu Kozara riješio je da se javi na ovaj konkurs.

Suze Kozare

Istorija, života učiteljica
nije nam bila prijateljica,
nikada nas nije mazila i pazila
čeličnom čizmom često nas je gazila.

Takvo je bilo i prošlo stoljeće
tadašnje rane još dugo nas boljeće,
fašizam je cijelim svijetom zavladao
i naš je narod stravično starado.

Logor Jasenovac- fabrika smrti
naš narod srpski htio je zatrti,
nedužnih bića stotine hiljada
iz njega nisu izašli nikada.

Krvava je tekla rijeka Sava
nosila je leševe preklanih glava,
o dragi, svevišnji, svemogući Bože
zar se toliko mrziti može???

Ubijaše nas bez ikakvog obzira i mjere
samo zato što smo bili druge vjere,
sjekirom, maljem, kolcem i kamom
usmrtiše bebu zajedno s mamom.

Krvnici, ubice, crni dželati
da li je i vas rodila mati,
šta su vam kozarske siritice krive
kad im ne dadoste da ostanu žive???

I danas majka Kozara jeca
silna su joj ovdje pogubljena djeca,
da ih je je neko spasiti mogo
danas bi bili bogatiji mnogo.

O, Bože svevišnji, i svi Tvoji sveci
ne daj da stradamo k'o naši preci,
i ne dozvoli da ikad više meci
ugase život tek rođenoj djeci!!!

3.Prozor naš je otvoren i nebu je mio

– šifra: bezsuzna molitva -Milorad M. Đurđević

Član:

Udruženja književnika Republike Srpske;
Srpskog književnog kluba ”Vihor” Derventa;
Srpskog književnog kluba ”Talasi” Prnjavor… …
objavio samostalne zbirke pjesama:
”Molitva”, 1995.; ”Oda Postojanju”, 1997.; ”Slovo Pisano”, 1999.; ”Početno Veliko”, 2001.; ”Ljubavi”, 2005.; ”Od izvora do izvora”, 2006.; ”Reč Ljubav Javi”, 2008.; ”Zdravorodna”, 2013.; ”Kolovječno” (prvo i drugo izdanje), 2017. …
slikovnice: ”Koka”, 2014.; ”Cuko”, 2014.; ”Gica”, 2014.; ”Žirafa”, 2016.; ”Roda”, 2016.; ”Kos”, 2017. ; ”Medo”, 2017.; ”Cvrčak”, 2018. …

2015. god. kratki roman / novela ”Stotinu razloga zašto ne/razvesti brak” – Vodič kroz tugu;
2017. god. kratki roman / basnoslovna bajka ”Blagostanje – naša posla… …znam ja nas”
…zastupljen u više od stotinu zajedničkih zbirki i zbornika pjesama…

Prozor naš je otvoren i nebu je mio

Kada je moj djeda svijetlog pogleda pao u jamu
To je bilo od kame koju mu onaj tamo
Zabi u grudi
Pričala poslije baka nek su proklete jame
I suzama zalijevala božure sijeda
koje je posijao vjetar
tamo gdje je mislio da je vječna kuća moga djeda

Kada je moj otac svijetlog pogleda ostao na njivi
To je bilo od metka koji mu sin od onog tamo
Zari u uzdah
Koji je kasnije u naletima vjetra nek su proklete jame
Pominjala moja majka od tuge pjevala
Dok je vječne kuće moga djeda i moga oca
Suzom presahlom svake nedjelje zalijevala

Kada sam ja svijetlog pogleda u nevid stao
To je bilo od pogleda zloduhog koji mi onaj tamo drug moj
Darova za Slavu
Sad moja supruga rosi božure suzama radosnicama
Na vječnim kućama moga djeda i moga oca
Srećna što ne ostadoh u streljačkom zidu
Zahvalna Molitvi što sam živ i što vidim u nevidu

Kada je moj sin ponosno stao pred svijetli nevid
Osjetio sam da Prag nam nije izgorio
Da Prozor naš je otvoren i nebu da je mio
Da Krov će naš pjevati pjesmu o božurima
Koji svaki dan kao Vidovdan slave Žive
Koji pominju u krvi predaka stvorene njive
I one nebeske naše dok pomena na VidovDan ima

Sporedne nagrade:

1. Ne plači Kozaro – šifra: Listaj goro – Julka Erceg

Rođena u Vojvodini, prosvetni radnik, radila u biblioteci skoro dve decenije u Doboju. Napisala je šest svojih knjiga. Priprema dvoknjižje. Pesme i kratke priče. Objavljivala u mnogim časopisima, Zbornicima u Srbiji, Republici Srpskoj, u BiH , u Hrvatskoj, u Bugarskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj i na Novom Zelandu sa srpskim pesnicima. Nagrađivana u Frankfurtu, u Beogradu, Doboju, Modriči, Derventi, Barajevu, Ćupriji. Imala promocije u Beču, Belgiji, i dr. Više puta nagrađivana i pohvaljivana. Iako u penziji i dalje piše i pomaže mladim pesnicima, kako da objave svoje prve knjige.

Ne plači Kozaro

Ne plači Kozaro,
Evo te gledam sa visine
ponosno nosiš slavno ime.
Mnogo si dece u večnost dala
Večna ti slava i hvala.
Ne plači Kozaro,
Nikada više, duša njihova
Sa tobom diše.
Ne plači Kozaro
Oduvek si hrabra bila
Zagrljajem svojim sve ih obavila.
Ne plače Kozara
Pomalo još jeca
Otišla su u legendu
Sva njena deca.

2.Suze Kozare – šifra: Kozara – Ratko Popović

Ratko Pipović, rođen u Šnjegorini Srednjoj opština Čelinac.Autor je dvije objavljene zbirke pjesama, “Pretakanje života” i “Putokazi”, treća zbirka “Sunce u zavičaju” čeka svjetlost dana. Zastupljen je u 25 zbornika poezije u Srbiji i R. Srpskoj. Nagrade i priznanja: 2015 na konkursu “Pesnikova duša” u Ljubljani, srebrna i bronzana medalja za pjesme: Petar “Petrović Njegoš” i “Ne budite deset Jugovića”, 2016 na konkursu “Zlatno pero” u Ljubljani, pjesma “Pšenica” nagrađena je zlatnom.medaljom. 2017 u Tesliću treća nagrada za pjesmu “Sveti Sava”, 2018 u Loznici od KK “Vukovo pero” treća nagrada za pjesmu “Slava”, iste godine u Ljubljani, pjesma “Orao Svetog Save” nagrađena je bronzanom medaljom od SSD Slovenije. Dobitnik je i “Plakete” opštine Čelinac za 2018 godinu.

Suze Kozare

Sa Kozare munja sijeva
I čuje se udar groma
Tužnu pjesmu Skender pjeva
Potkozarska plaču zvona
Knežopoljka majka plače
Tri joj sina ubijena
Plač se čuje do Manjače
Nesrećna je ona žena

Topovska se čuje jeka
Na Kozaru Srbi bježe
Hitlerova soldateska
Oko Srba obruč steže
Kuće guta crven vrela
Niotkuda nema kiše
Pod Kozarom sva se sela
U pepeo pretvoriš
Na Kozari mnogo ljudi
A okolo vatra živa
Gospod se na nebu čudi
Na planini šta se zbiv
Ustaška se pjesma čuje
S Drakulića i Motika
Srpska majka svud se psuje
Veličaju Kvaternika
Jasenovac logor smrti
Napuniše sa Srbima
Djecu, žene i sve Srbe
Ubijaše maljevima

3. Jecaj pjesme Draganove – šifra: Silazak s uma – Milena Drpa

Rođena 14. juna 1950. godine u Gornjoj Slatini kod Šamca. Osnovnu školu završila u Šamcu, Gimnaziju u Gradačcu, a studije srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Pedagoškoj akademiji u Tuzli. Od 1974. do 1987. godine radila u Osnovnoj školi ”Vladimir Nazor” u Donjim Kladarima kod Modriče, a od 1987. godine do penzionisanja (2014. godine) u Osnovnoj školi ”Sveti Sava” u Modriči. Od 2014. godine živi u Modriči i u Beogradu. U prvim godinama svog rada pokrenula i uređivala školski list ”Naša stvarnost” koji je dva puta dobijao Srebrenu plaketu u akciji lista ”Politika” ”Tražimo najbolji školski list”. 2000-te godine formirala u Modriči Omladinski književni klub ”Mladost” i njim do danas rukovodi. Piše pjesme za djecu i za odrasle, pripovijetke, kratke priče i haiku. Prvu pripovijetku objavila je u sarajevskom časopisu ”Porodica i dijete” 1983. godine. Do danas ima objavljene tri zbirke poezije, jednu zbirku poezije za djecu, jednu zbirku haiku poezije i jednu zbirku pripovjedaka. Zastupljena u mnogim zbornicima i književnim časopisima i dobitnik je više nagrada za svoje stvaralaštvo.Najdraža i najvažnija joj je nagrada ”Najdraži učitelj” koju joj je dodijelilo Ministarstvo prosvete i sporta Vlade Republike Srbije 2003. godine. Član je Udruženja književnika Republike Srpske i Udruženja književnika Srbije.

Jecaj pjesme Draganove

Pjesniku Draganu Kolundžiji

Rosa ga, šta li, Suncem napojila
i živ ostao sred svih tih tmina.
Sačuva Nebo,il’ Zemlja mila
da pripovijeda, bar jednog Sina.

I pripovijeda. Riječi pečati
grumenjem nesna već pola vijeka
iz vrela Pjesme. Voda će stati
kada Pogledu nestane lijeka.

Pjesnik Kozare. Bespuća. Jama.
Smrtnog cvrkuta zbunjene Laste.
Pjesnik zalaska uma. I srama.

Sa njim Planina nanovo raste.
Čovjek i Pjesma dižu se, jezde.
U jecaj Pjesme krune se Zvijezde.

Dodjela nagrada biće upriličena na velikoj pjesničkoj večeri 19. oktobra 2018. godine u prostorijama gradske biblioteke u Gradišci.

Propratila Vesna Petrović

---

МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС „СУЗЕ КОЗАРЕ“ ГРАДИШКА 2018

На међународни наградни, пјеснички конкурс „Сузе Козаре“ који је је за тему имао страдање Срба Козарачког подручја или страдање Срба у неким другим крајевима Републике Српске и Србије пристигло је укупно 77 радова.

Конкурс је организовало Удружење српских књижевника Словеније у сарадњи Са градском библиотеком у  Градишци.

Радови су пристигли већином из Србије и Републике Српске, морамо нагласити да је веома мали одзив био са подручја Поткозорја те се питамо да ли то заборављамо своје претке или стварно прелако опраштамо, јер руку на срце има Поткозарје доста врсних пјесника?

Но надаћемо се да је ово само почетак и да ћемо се ипак пробудити…а неки су одавно увелико будни што се види по добром броју пристиглих, квалитетних радова.

Додјела  награда биће уприличена на великој пјесничкој вечери 19. октобра 2018. године у просторијама градске библиотеке у Градишци.

Жири у саставу:
Професор Сњежана Миљковић
Професор Рајка Голић и
Професор Силвана Алексић (предсједник)

водећи се правилником УСКС донио је одлуку:

Главне награде:

1. Јасеновац – шифра: Грумен -Милад Обреновић 

Рођен 1954.године у Рогатици. Основну и средњу економску школу завршио у родном граду, а студије на Економском факултету у Крагујевцу.
До сада објавио 16 књига поезије, афоризама и приповјетки.
Пјесме, афоризми и приповјетке су му објављени у преко 200 Зборника и Антологија у Србији, Македонији, Црној Гори, Републици Српској и Либану.
Такође су објављивани у преко 20 новина и часописа и 5 електронских часописа.
Радови су му превођени на енглески, француски, руски, русински, македонски и арапски језик.

Више пута награђиван за афоризме, поезију, здравице, епиграме и кратке приче.
Члан Удружења књижевника Србије.
Члан Београдског афористичарског круга.
Члан Удружења уметника Железница Србије.
Живи и ради у Рогатици, Република Српска.

 

ЈАСЕНОВАЦ

Ја тужнију кућу не видјех до сада
нити јецаја толико може да се слуша,
цвили, тужи, плаче седамсто хиљада
српских, ромских, јеврејских уморених душа.

Чујем како шкрипе измјешане кости,
ногу, кичми, ребара, лобања и руку,
о Боже Господе, да ли им опрости
толику несрећу, невољу и муку.

Сјекиром, маљем, србосјеком и жицом
доводили појединачно и у колони,
одсјецали уши, вадили очи оштрицом,
мучили, убијали и клали анамони.

Гдје год се окренеш јаме и стратиште
лебде у ваздуху страдалничке душе,
чујеш како дјеца уморена пиште
вапај и клетва у крви се гуше.

И Сава је душе гутала без мјере
хранила таласе, врбаке, вирове,
само зато што су били друге вјере
а крвници проводили своје хирове.

Зар су могли бити толики демони,
и у гасне коморе трпати људе
само зато што нису били као они,
акрепи, наказе, утваре и луде.

Да нас више нема душмани су хтјели
да напоје своје геноцидне душе,
вампири, сотоне и црни ад цијели,
три народа наскроз хтјели да угуше.

Зар је могло тако нешто да се деси,
зар ум људски икад замислити може,
душе несретника у крило вазнеси,
никад не понови Господаре Боже.

 

2. Сузе Козаре – шифра: Миа -Милорад Мракић

Рођен 1963 године у Босанској Градишци.Већ дуже вријеме ради у општинској управи у Градишци као матичар. Писањем се бави од ране младости. Радови су му објављивани у часописима широм бивше СФРЈ. Последњих година пише ријетко, али пошто му је у срцу Козара ријешио је да се јави на овај конкурс.

Сузе Козаре

Историја, живота учитељица
није нам била пријатељица,
никада нас није мазила и пазила
челичном чизмом често нас је газила.

Такво је било и прошло стољеће
тадашње ране још дуго нас бољеће,
фашизам је цијелим свијетом завладао
и наш је народ стравично старадо.

Логор Јасеновац- фабрика смрти
наш народ српски хтио је затрти,
недужних бића стотине хиљада
из њега нису изашли никада.

Крвава је текла ријека Сава
носила је лешеве прекланих глава,
о драги, свевишњи, свемогући Боже
зар се толико мрзити може???

Убијаше нас без икаквог обзира и мјере
само зато што смо били друге вјере,
сјекиром, маљем, колцем и камом
усмртише бебу заједно с мамом.

Крвници, убице, црни џелати
да ли је и вас родила мати,
шта су вам козарске сиритице криве
кад им не дадосте да остану живе???

И данас мајка Козара јеца
силна су јој овдје погубљена дјеца,
да их је је неко спасити мого
данас би били богатији много.

О, Боже свевишњи, и сви Твоји свеци
не дај да страдамо к'о наши преци,
и не дозволи да икад више меци
угасе живот тек рођеној дјеци!!!

 

3.Прозор наш је отворен и небу је мио

– шифра: безсузна молитва -Милорад М. Ђурђевић

Члан:

Удружења књижевника Републике Српске;
Српског књижевног клуба ”Вихор” Дервента;
Српског књижевног клуба ”Таласи” Прњавор… …
објавио самосталне збирке пјесама:
”Молитва”, 1995.; ”Ода Постојању”, 1997.; ”Слово Писано”, 1999.; ”Почетно Велико”, 2001.; ”Љубави”, 2005.; ”Од извора до извора”, 2006.; ”Реч Љубав Јави”, 2008.; ”Здравородна”, 2013.; ”Коловјечно” (прво и друго издање), 2017. …
сликовнице: ”Кока”, 2014.; ”Цуко”, 2014.; ”Гица”, 2014.; ”Жирафа”, 2016.; ”Рода”, 2016.; ”Кос”, 2017. ; ”Медо”, 2017.; ”Цврчак”, 2018. …

2015. год. кратки роман / новела ”Стотину разлога зашто не/развести брак” – Водич кроз тугу;
2017. год. кратки роман / баснословна бајка ”Благостање – наша посла… …знам ја нас”
…заступљен у више од стотину заједничких збирки и зборника пјесама…

Прозор наш је отворен и небу је мио

Када је мој дједа свијетлог погледа пао у јаму
То је било од каме коју му онај тамо
Заби у груди
Причала послије бака нек су проклете јаме
И сузама залијевала божуре сиједа
које је посијао вјетар
тамо гдје је мислио да је вјечна кућа мога дједа

Када је мој отац свијетлог погледа остао на њиви
То је било од метка који му син од оног тамо
Зари у уздах
Који је касније у налетима вјетра нек су проклете јаме
Помињала моја мајка од туге пјевала
Док је вјечне куће мога дједа и мога оца
Сузом пресахлом сваке недјеље залијевала

Када сам ја свијетлог погледа у невид стао
То је било од погледа злодухог који ми онај тамо друг мој
Дарова за Славу
Сад моја супруга роси божуре сузама радосницама
На вјечним кућама мога дједа и мога оца
Срећна што не остадох у стрељачком зиду
Захвална Молитви што сам жив и што видим у невиду

Када је мој син поносно стао пред свијетли невид
Осјетио сам да Праг нам није изгорио
Да Прозор наш је отворен и небу да је мио
Да Кров ће наш пјевати пјесму о божурима
Који сваки дан као Видовдан славе Живе
Који помињу у крви предака створене њиве
И оне небеске наше док помена на ВидовДан има

 

Споредне награде:

1. Не плачи Козаро – шифра: Листај горо – Јулка Ерцег

Рођена у Војводини, просветни радник, радила у библиотеци скоро две деценије у Добоју. Написала је шест својих књига. Припрема двокњижје. Песме и кратке приче. Објављивала у многим часописима, Зборницима у Србији, Републици Српској, у БиХ , у Хрватској, у Бугарској, Швајцарској, Немачкој и на Новом Зеланду са српским песницима. Награђивана у Франкфурту, у Београду, Добоју, Модричи, Дервенти, Барајеву, Ћуприји. Имала промоције у Бечу, Белгији, и др. Више пута награђивана и похваљивана. Иако у пензији и даље пише и помаже младим песницима, како да објаве своје прве књиге.

Не плачи Козаро

Не плачи Козаро,
Ево те гледам са висине
поносно носиш славно име.
Много си деце у вечност дала
Вечна ти слава и хвала.
Не плачи Козаро,
Никада више, душа њихова
Са тобом дише.
Не плачи Козаро
Одувек си храбра била
Загрљајем својим све их обавила.
Не плаче Козара
Помало још јеца
Отишла су у легенду
Сва њена деца.

 

2.Сузе Козаре – шифра: Козара – Ратко Поповић

Ратко Пиповић, рођен у Шњегорини Средњој општина Челинац.Аутор је двије објављене збирке пјесама, “Претакање живота” и “Путокази”, трећа збирка “Сунце у завичају” чека свјетлост дана. Заступљен је у 25 зборника поезије у Србији и Р. Српској. Награде и признања: 2015 на конкурсу “Песникова душа” у Љубљани, сребрна и бронзана медаља за пјесме: Петар “Петровић Његош” и “Не будите десет Југовића”, 2016 на конкурсу “Златно перо” у Љубљани, пјесма “Пшеница” награђена је златном.медаљом. 2017 у Теслићу трећа награда за пјесму “Свети Сава”, 2018 у Лозници од КК “Вуково перо” трећа награда за пјесму “Слава”, исте године у Љубљани, пјесма “Орао Светог Саве” награђена је бронзаном медаљом од ССД Словеније. Добитник је и “Плакете” општине Челинац за 2018 годину.

Сузе Козаре

Са Козаре муња сијева
И чује се удар грома
Тужну пјесму Скендер пјева
Поткозарска плачу звона
Кнежопољка мајка плаче
Три јој сина убијена
Плач се чује до Мањаче
Несрећна је она жена

Топовска се чује јека
На Козару Срби бјеже
Хитлерова солдатеска
Око Срба обруч стеже
Куће гута црвен врела
Ниоткуда нема кише
Под Козаром сва се села
У пепео претвориш
На Козари много људи
А около ватра жива
Господ се на небу чуди
На планини шта се збив
Усташка се пјесма чује
С Дракулића и Мотика
Српска мајка свуд се псује
Величају Кватерника
Јасеновац логор смрти
Напунише са Србима
Дјецу, жене и све Србе
Убијаше маљевима

 

3. Јецај пјесме Драганове – шифра: Силазак с ума – Милена Дрпа

Рођена 14. јуна 1950. године у Горњој Слатини код Шамца. Основну школу завршила у Шамцу, Гимназију у Градачцу, а студије српскохрватског језика и југословенске књижевности на Педагошкој академији у Тузли. Од 1974. до 1987. године радила у Основној школи ”Владимир Назор” у Доњим Кладарима код Модриче, а од 1987. године до пензионисања (2014. године) у Основној школи ”Свети Сава” у Модричи. Од 2014. године живи у Модричи и у Београду. У првим годинама свог рада покренула и уређивала школски лист ”Наша стварност” који је два пута добијао Сребрену плакету у акцији листа ”Политика” ”Тражимо најбољи школски лист”. 2000-те године формирала у Модричи Омладински књижевни клуб ”Младост” и њим до данас руководи. Пише пјесме за дјецу и за одрасле, приповијетке, кратке приче и хаику. Прву приповијетку објавила је у сарајевском часопису ”Породица и дијете” 1983. године. До данас има објављене три збирке поезије, једну збирку поезије за дјецу, једну збирку хаику поезије и једну збирку приповједака. Заступљена у многим зборницима и књижевним часописима и добитник је више награда за своје стваралаштво.Најдража и најважнија јој је награда ”Најдражи учитељ” коју јој је додијелило Министарство просвете и спорта Владе Републике Србије 2003. године. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Јецај пјесме Драганове

Пјеснику Драгану Колунџији

Роса га, шта ли, Сунцем напојила
и жив остао сред свих тих тмина.
Сачува Небо,ил’ Земља мила
да приповиједа, бар једног Сина.

И приповиједа. Ријечи печати
грумењем несна већ пола вијека
из врела Пјесме. Вода ће стати
када Погледу нестане лијека.

Пјесник Козаре. Беспућа. Јама.
Смртног цвркута збуњене Ласте.
Пјесник заласка ума. И срама.

Са њим Планина наново расте.
Човјек и Пјесма дижу се, језде.
У јецај Пјесме круне се Звијезде.

 

Додјела награда биће уприличена на великој пјесничкој вечери 19. октобра 2018. године у просторијама градске библиотеке у Градишци.

Пропратила Весна Петровић