МЕМОРАНДУМ ПРЕДСТАВНИКА САВЕЗА КУЛТУРНИХ ДРУШТАВА: АЛБАНАЦА, БОШЊАКА, ЦРНОГОРАЦА, ХРВАТА, МАКЕДОНАЦА И СРБА У СЛОВЕНИЈИ ЗА ДОПУНУ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

Потписани представници, сваког појединачног савеза културних друштава (према
азбучном реду националне заједнице АБЦХМС), који чине чланство Савета Владе за
питања националних заједница припадника народа некадашње СФРЈ у
Републици Словенији,
на заједничком састанку, 25.02.2014, сагласно смо прихватили следећи закључак.
У сагласности са Одлуком 3.тачке 2.седнице Савета владе за питања националних
заједница припадника народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији, дана
28.јануара 2014,године предлажемо Савету, чији смо чланови у учешћу половине
чланства тог саветодавног тела Владе Републике Словеније, да прихвати нашу доле
формулисану иницијативу на следећој седници Савета. Потписани представници
желимо како би на споменутој седници, наша иницијатива била прихваћена као
закључак Савета, а истог, тај орган могао би посредовати у разматрање Влади.
Наша иницијатива, иницијатива свих изабраних представника националних
заједница, а чији смо чланови Савета владе за питања народних заједница припадника
народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији гласи:
Национална заједница припадника народа некадашње Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије који живимо у Републици Словенији, према међународним
стандардима, јесмо националне мањине. Двадесет година, после осамостаљења
Републике Словеније, нас је са политичком Декларацијом као националне заједнице:
Албанаца, Бошњака, Црногораца, Хрвата, Македонаца и Срба (набројане према
азбучном редоследу) који смо словеначки грађани, одредила Скупштина
(Državni Zbor) Републике Словеније.
Предлажемо да нас, после 22. године, Република Словенија поново укључи у правни
ред, наше државе Републике Словеније, и да нас, у новим геополитичким
околностима, после распада СФРЈ, третира као мањинске националне заједнице.
Устав Републике Словеније нека се допуни следећим чланом:
64.а члан
(положај и посебна права националних заједницапо, према свом извору, из
некадашње СФРЈ у
Словенији)2
Албанци, Бошњаци,Црногорци, Хрвати, Македонци и Срби који живе у Републици
Словенији, јесу национално-мањинске заједница.
Њихов положај и посебна права одређује закон.
Шира аргументација, споменуте иницијативе, била је претстављена у стручној
аргументацији коју је на 2.седници Савета Владе поднела др. Вера Кржишник-Букић,
научна саветница на Институту за питања народности из Љубљане, а укључена је у
Записник, споменуте седнице. Том стручном аргументацијом, слажемо се доле
потписани, због тога је као, објашњавајућа допуна, саставни део иницијативе за
допуну Устава Републике Словеније, односно нашег Меморандума.
Љубљана, 25. 02.2014

АРГУМЕНТАЦИЈА ЗА УКЉУЧЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА:
АЛБАНАЦА, БОШЊАКА, ЦРНОГОРАЦА, ХРВАТА, МАКЕДОНАЦА И СРБА
У УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

( из експозеа др. Вере Кржишник-Букић, научне сараднице Института за питања
народности на 2.седници Савета Владе за питања националних заједница
припадника народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији, дана 28.01.2014)
У последњој деценији, дошло је до бројних и ојачаних разлога као и аргумената за
укључење националних заједница (НЗ): Албанаца, Бошњака, Црногораца, Хрвата,
Македонаца и Срба (АБЦХМС) који живе у Словенији, у Устав Републике Словеније
(РС).
Садржај споменутих разлога и аргумената могуће је претставити на различите начине,
и у зависности, од изабраних, појединачних аспеката и акцената. Узимајући у обзир
обим и комплексност тематике као целине, може се методолошки приступити њеној
артикулацији и разматрању преко шест следећих тематских контекста: историјско-
правног контекста; билатерално-компаративног контекста; међународно-правни
контекста; текућих домаћх политичких околности; интересних аспеката државе,
словеначке нације и словеначког народа; захтевеа народних заједница АБЦХМС у
самој РС. У наставку биће садржајно и формално, згуснуто, претстављених:3
22 РАЗЛОГА и АРГУМЕНТА
за укључење НЗ АБЦХМС у Устав РС:

I. Историјско-правни контекст
– Укључење НЗ АБЦХМС, у Устав РС, пошто је споменута тематика била присутна у
политичком контексту, као и правно-формално све до 1991.године, у свим Уставима
Словеније из социјалистичког периода, када су народи и народности били
конститутивни елемент, тако Федерације, како и сваке од федералних јединица.
(значи I. разлог/аргумент ”пакетног укључења” АБЦХМС у Устав РС, био је, и још
увек је, елемент конститутивности свих 6 народа и народности, у држави
Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији/СФРЈ, чија међународно
правно призната наследница данас, је држава РС).
– РС није испунила, своја обећања, из периода пре одржавања плебисцита (о
осамостаљењу) из децембра 1990, ”како се за (припаднике АБЦХМС) ништа неће
променити на горе /лошије,” из децембра 1990. То обећање садржано је у следећим
документима:
Споразум политичких странака и посланичких скупина Скупштине Републике
Словеније о заједничком иступању на плебисциту за самосталну и независну
државу Републику Словенију (6.12.1990), Писмо о добрим намерама (6.12.1990).
(значи, 2.разлог: за укључење: испуњење самоиницијативнoг обећања РС из
децембра 1990, где је реч, о испуњењу недовршеног задатка државе РС).
– У ново насталим геополитичким околностима које су уследиле после
распада СФРЈ, једино примерено да се политичко-статусна категорија
конститутивности народа и народности, бивше заједничке државе, у случају затечених
мањинских делова народа, ван његовог вечинског насељавања, замени односно
компензира са национално мањинским именовањем и статусом, у ново насталим
државама, са подручја бивше заједниче (државе).
(знаћи, 3. аргумент: за укључење АБЦХМС у Устав РС; успостављање, у новим
околностима, колективног статусног положаја на национално мањинској разини у
Уставима, држава наследница бивше СФРЈ.
– Тематика националности, такве је врсте тематика, која изискује разматрање у
континуитету, уколико се у вези са њом није дошло до одређене, например значајне
демографске промене ( исте се нису десиле, пошто је у другој половини 1991.године
затражило словеначко држављанство преко 174 хиљада грађана СФРЈ који нису били
припадници АБЦХМА са сталним боравком у РС, и том је приликом око 171 хиљада,
словеначко држављанство, и добило.
(значи, 4. разлог за укључење: јесте елемент сталног боравка бројних АБЦХМС, као
традиционално присутних популација на територију Словеније, у 20.веку, и пре тога.4
II. Билатерално компаративни контекст
У Споразуму о наслеђивању иза некадашње СФРЈ из 2002.године, питање општег
оквира јединственог уређења национално мањинске проблематике, остало је у РС
затворено, односно у споменутом документу ради се о пуној отсутности решавања
национално мањинске тематике
(знаћи 5. разлог: битно отсуство Споразума о наслеђивању иза некадашње СФРЈ,
мада је иницијатор истог била управо Скупштина РС, са актом Налази, становишта и
уређење будућих међунационалних односа на подручју Југославије, 5.10.1990)
– Остале државе, наследнице бивше СФРЈ, имају национално мањинско питање,
принципијелније и нормативно, праведније решено, од РС.
(дакле 6. разлог:компаративна неуравнотеженост нормативног уређења споменуте
тематике, држава наследница СФРЈ, са посебним освртом на РС).

III. Међународно- правни контекст
– НЗ АБЦХМС, су према међународним стандардима националне мањине (НМ),
унаточ томе да их РС као НМ, не признаје.
(знаћи 7.разлог: РС нека води рачуна о европским конвенцијама, и осталим
европским повељама, документима ОУН и препорукама овлаштених органа
међународних организација који се баве национално мањинском тематиком и
човековим правима).
– У сагласности са Оквирном конвенцијом за заштиту националних мањина (ОКЗНМ)
НЗ АБЦХМС у РС испуњавају, не само један алтернативни услов, него чак оба
споменута услова, алтернативних услова у Конвенцији. Дакле, не само да живе у
Републици Словенији, у незнатном броју или ”традиционално”,него живе ту у
значајном броју и традиционално.
(знаћи 8. разлог: испуњенa су оба услова јединог, у Европи, правно обавезујућег
документа, на национално мањинском подручју).
– У акту Протокол бр.12 Европске конвенције о људским правима (ЕКЉП) којег је
2010 године, под дугогодишњим притисцима Европе и домаће цивилне јавности,
прихватила и ратификовала Скупштина (С) РС, у првом члану истог
наређена је општа забрана дискриминације, а такође је наведено, како ”ниједна јавна
власт не сме вршити дискриминацију никога”, поготово на не основу ”припадности
националној мањини”.
(значи 9.разлог: важећа, званична, антидискриминациона приврженост РС, како у РС
не сме постојати никакав облик дискриминације на националном основу, дакле не и
између формално-правно признатим и формално-правно непризнатим националних
заједницама).5
– Већ пре 10 година, Европски комесар, заштитник права грађана, Алваро Гил Роблес.
приликом посете Републици Словенији, препоручио је НМ статус за АБЦХМС у РС, а
исто такву подршку дао је и садашњи Европски комесар, заштитник права грађана
Нилс Муижниекс на Округлом столу ”Ко су националне мањине у РС?” у октобру
прошле године
(значи 10. разлог: савет Европског комесара, заштитника права грађана, како у
2003.години у Љубљани и 2013.године,такође у Љубљани).

IV. Актуелне домаће политичке околности и стручне основе
– Споменуте етничке заједнице у РС, Народна скупштина РС, са актом Декларација
Републике Словеније о положају националних заједница припадника народа
некадашње СФРЈ у Републици Словенији,11.фебруара 2011, одредила је и признала као
народне заједнице: Албанаца, Бошњака, Црногораца, Хрвата, Македонаца и Срба у
РС.
(значи 11.разлог: већ је прихваћен значајан политички документ, као идеалана правну
полазну тачку формулације, у Уставу).
– Декларација је усвојена у (С ) РС са више од дветрећинске вечине свих посланика,
што је довољан услов за промену Устава РС.
(значи 12.разлог: недавна подршка свих умерених политичких опција споменутом
политичком документу у С РС).
– Укључење НЗ АБЦХМС у Устав РС, у даним околностима, једноставно је праведно
решење, потез кога је могуће лако оправдати са начелом уставне и моралне
праведности, видети задњи став 15.члана Устава РС.
(значи 13.разлог: стварна примена нормативне праведности има основ у највишем
правном акту РС, у многим законима и осталим правним актима РС као и у
различитим политичким документима и разноврсној одговарајучој идејној продукцији
и традицији у Словенији).
– Већ деценију израђен стручни основ, за уставно признање АБЦХМС који досада
није имао стручне протуаргументације, или споменута није била изричито споменута.
Стручни основ за уставну национално мањинско признање АБЦХМС у РС, садржи на
међународним стандардима конципиран, и за потребе РС, на почетку 21.века,
формулисана примерене дефиниције ”НМ у РС”, према којој би биле, поред већ
уставних НМ, у Устав РС као НМ, укључене и НЗ АБЦХМС као и немачко/немачко
мањина, ако се буде споменута одговарајуће заузела за споменути статус. Формулација
укључења АБЦХМС у Устав РС коју је у октобру 2013.године прихватио Савез савеза
културних друштава конститутивних народа и народности некадашње СФРЈ (Савез
савеза) гласи:
64.а члан6
(положај и посебна права националних заједница, према свом извору, из
некадашње СФРЈ,
у Словенији)
Албанци, Бошњаци, Црногорци, Хрвати, Македонци и Срби који живе у
Републици Словенији, су националне мањинске заједнице.

Њихов положај као и посебна права одређује закон.
(значи 14.разло за укључење НЗ АБЦХМС у Устав РС: већ припремљена стручна
аргументација и формулација, прихваћена и на Савезу савеза,односно свих изабраних
претставника АБЦХМС у Савету владе за питања националних заједница припадника
народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији).
– Стручно гледано, критериј аутохтоности односно територијални принцип није
одлучујуће обележје националне заједнице, на чијем основу су у Устав РС већ
укључене две, односно три мањинске заједнице као што су, према истом критерију,
остале НЗ искључене из Устава РС. За укључење у Устав РС, уз испуњавање и других
критерија, одлучујуће обележје сваке НЗ, јесте њена жеља и воља за очувањем
суштинских особености конкретне националне припадности, једнаке свим етничким
ентитетима, како мањинским наационалних заједница, тако и вечинским националним
заједницама, у нашем случају, словеначког народа.
(значи 15.разлог: искључење димензије аутохтоности уосталом није суштинска
особеност мањинских нционалних заједница али има истовремено дискриминаторну
улогу)
– Вишенационална разноликост друштва у Републици Словенији, са значајним уделом
припадника НЗ АБЦХМС, посебно у неким, медијски истакнутим сферама, као што
су култура и спорт, целокупно друштво у Републици Словенији обогаћује и чини
плоднијом.
(значи 16.разлог: друштвено стимулативна димензија вишенационалне разноликости
у друштву, посебно у култури и спорту)
-Нека не постане пракса, како се свако питање које је логички решиво и зрело за
решавање, решава искључиво приликом протестних скупова, стварних протеста,
конфронтација, него да се ствари решавају, уз сагласност домачих актера и без
интервенција , притисака из Европе и слично.
(значи 17.разлог: разумна сагласност, уз евидентан пут, решавања разматраног
питања).
Видици интереса државе, нације и словеначког народа
-Укључење АБЦХМС у Устав РС, у том случају ради се и о економском интересу
државе, пошто према прогнозама економиста Република Словенија, због старења 7
домаћег становништва за репродукцију свог развоја, већ треба, а и убудуће ће требати
радну снагу, из других држава, од којих има, из већ добро познатих разлога
компаративне предности тржиште радне снаге, са простора некадашње Југославије.
(значи 18.разлог: економски интерес државе).
-Због националног интереса Републике Словеније, у споменутом случају, стварно се
ради о националном интересу, интересу нације у РС, словеначке нације коју чине сви
грађани РС, и не само грађани РС који су припадници словеначког народа
(значи 19.разлог: ради се о интересу словеначке нације)
– Ради се о интересу словеначког народа (СН). СН, бројчано је мали етнички ентитет и
са процесом природне етничке асимилације, кроз неколико генерација припадника
АБЦХМС у РС користи се демографски прираст, који се увечава или због сопственог
демографског смањивања, барем стагнира.
(значи 20.разлог: интерес оћувања словенства).
Субјективна и колективна настојања НЗ АБЦХМС у РС.
– Због самоорганизованости свих НС АБЦХМС, кроз културна друштва, свака за себе,
изразиле су жељу по национално мањинском признању и већ дуже од деценије
основала заједничко удружење, данашњи Савез савеза културних друштава
конститутивних народа и народности некадашње СФРЈ. Иста је овлаштена да заступа
њихове интересе, у односу према држави, а са циљем да РС њихове НЗ поименски
наведе у Уставу и додели им одговарајућа национално мањинска права, која
одговарају потребма њихових заједница, као и објективним могућностима државе,
наравно да иста нису у супротности са интересима уставно признатих мањинских
националних заједница.
(значи 21.разлог: дугогодишње, стрпљиво, постепено и стручно настојање Удружења
АБЦХМС за остваривање њихових захтева за уставно признање).
– Већ је крајње време да се поцле 22.године то питање уреди , пошто је Уставом РС из
1991.године, припадницима АБЦХМС у РС, одузето колективно национално
достојанство у држави боравка, политички и правно су деградирани на разину
атомизираних појединаца. Споменуто колективно достојанство може им повратити
само номиналним сврставањем у Устав РС, према узору на Декларацију из
2011.године
(значи 22.разлог: крајње време за враћање колективног достојанства АБЦХМС у РС).