Nacionalno dostojanstvo uz ogledalo istine

Pripremila dopisnica: Zorica Dragović

Na poslovnoj konferenciji ,,Srbija i dijaspora 2013,, gospodin Dačić izjavio je da Srbija mora da stvori uslove da dijaspora u zemlju više ulaže, a ne samo da šalju novac u vidu doznaka. Koliko je tek mučnih senki u mislima srpskih političara što ne mogu svojim rukama da dohvate novac svojih Srba iz dijaspore, kao što jesu Srbima u matici, uzeli i snove i obasjane puteve, već svoj apetit moraju  da guše pred vidom doznaka.
,,Srbi danas u svetu ne predstavljaju nikakav faktor, ni Srbija kao zemlja, niti Srbija kao dijaspora. To govorim zato što do sada nisam sreo ni jednog Srbina u političkim strukturama gde sam bio, ali zato Bošnjake, Albance i Turke jesam, a nas ima mnogo više,, i dodaje gospodin Dačić ,,a ne samo da se ljubimo, grlimo se, nazdravljamo i zaklinjemo se u vernost i ljubav, a iza toga nema ničeg drugog,,.
Po prvi put je iskren opis jednog srpskog političara, i iskreno izneta slika srpske politike gde nije umešan lik srpskog naroda i lik Srba u dijaspori. Gospodin Dačić je odlučno priznao da srpski narod u matici i dijaspori, od svojih lidera ima samo njihove potrošene radnje ljubljenja, grlenja, nazdravljanja i zaklinjanja na vernost i ljubav, a…iza toga nema ničeg drugog…ne za pluća Srbije i dah srpskog naroda.
Ako nas ima mnogo više, od Bošnjaka, Albanaca i Turaka, kako je kazao gospodin Dačić, ostao nam je dužan objašnjenja zašto nas onda umom ima tako malo, skoro ni malo.? Da li je problem u tome što su srpski političari ostali dobrom voljom ,,žrtvovani,, u svojoj Srbiji, i što se nisu oprobali u dijaspori, svojim odlaskom iz Srbije pomogli najviše zemlji po kojoj hodaju i srpskom narodu kome su hod presekli?.
Ako Srbi u svetu ne predstavljaju nikakav faktor, ni Srbija kao zemlja, niti Srbija kao dijaspora, zašto se gospodin Dačić ne povuče iz politike i učini spas svom biću? Tako i spas Srbiji i srpskom narodu.
Nemajući svoj faktor u svetu, Srbija kao zemlja i Srbija kao dijaspora, nedostatak nije ni u grumenu zemlje, jer su u njoj svete kosti Srba koji su je uvek od zuluma otimali, niti u Srbima koji žive u dijaspori, jer Srbija i njen narod još jedino ima pomoć i nadu od Srba iz dijaspore. Sav gnusni i sramni nedostatak državnog i nacionalnog faktora u svetu, posledica je zarazne bolesti koja se širi iz srpskih političara.
I u košnici trutovi pčelama korist ne donose, niti med sladi ljudska usta trudom trutova, pa tako  Srbija i Srbi imaju samo neispravljenu štetu svojih političara.
Ako je gospodin Dačić omalovažio svoju zemlju i svoj narod koji živi van granica rodne grude, onda je potrebao da objasni koliko je on i oni, učinili za svoje Srbe van srpske granice. Možda je za njega sitnina borbe Srba (na primer) u Sloveniji za svoja prava i za hod kroz lavirint da se izbrisani izvedu na put prava dostojanstvenog života?

Dok se srpski političari znoje u zagrljajima, zdravicama, zakletvama na vernost, a iza toga nema ničeg, Srbi iz dijaspore, u odabranom, Srbi iz dijaspore Slovenije, ne štede sebe da odbačeni od matice, i izbrisani iz prava zemlje u kojoj žive, od nemogućeg otmu pravo mogućeg.
Da nije istina da Srbi iz dijaspore matici donose samo doznake, već donose platno istine koje šire u svojoj otadžini sa nadom na milost, razumevanje i zaštitu svojih političkih ,,otaca,, citiraću neke od reči dvojice srpskih sinova, koji se ne predaju i Srbiju i srpski narod otimaju od tvrdnje da nije faktor u svetu.
,,To je delo organizovanog poduhvata slovenačke države da jednoj većoj grupi ljudi uskrati pravo na boravak, da ih na jedan elegantan način istera iz Slovenije, jer su smatrali da će im stvarati probleme na nacionalnoj osnovi. Nisu hteli da stvaraju Knin u Sloveniji. Vodja DEMOS-a Pučnik je to tada uradio tako što im je velikodušno ponudio slovenačko državljanstvo. Zakon im nije branio da ostanu u Sloveniji, ali im nije ni rečeno da će, ako ga uzmu, biti izbrisani. Tako su na grub način izbrisali 25671 osobu i oni su preko noći postali stranci trećeg reda, kao oni koji ilegalno predju granicu i koje može svaki policajac da ih izbaci iz zemlje,, rekao je gospodin Milan Aksentijević. (u emisiji ,,Srbija na vezi,, RTS, decembar 2013.)
,,U Sloveniji postoji Savet za pitanja nacionalnih manjina pripadnika naroda bivše SFRJ sa kojima uopšte ne saradjujemo. Mislim da država Srbija treba da napravi strategiju, definiše kulturnu politiku i kulturni prostor. Kad odredimo cilj, pred nama je onda put sa preprekama koje će morati da se prevazilaze, ni na čiju štetu, već na obostranu korist,, reči su gospodina Nikole Vlahovića. (u emisiji ,,Srbija na vezi,, decembar 2013.)
Više od doznaka, i lepljivih novčanica, što je noćna mora gospodina Dačića i ostalih srpskih političara, dvojica sinova iz dijaspore, stigli su u Srbiju da još jednom, u nizu borbe ostalih Srba iz sveukupne dijaspore, iznesu bolnu istinu da odgovorni na čelu države Srbije, ništa ili skoro ništa ne čine za svoje Srbe u dijaspori, sem činjenice da ih bole doznake koje ne mogu zadovoljiti njihove lične potrebe.
Majka u dete ulaže ,,jedan,, hleb i ako ga ulaže ljubavlju, dete, kad postane čovek, uzvraća joj ,,dva,, hleba. Koliko su srpski političari uložili u svoje Srbe u dijaspori, toliko su i slepi da vide koliko Srbi iz dijaspore čine za svoje u matici Srbiji.
Meša Selimović je napisao ,,Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti,,.
Kad gospodin Dačić, i ostali srpski političari, budu izrasli u čistoti svoje politike, odani zaklinjanju koje su sejali dok su se penjali stepenicama ka vrhu palube i kormila na njoj, i kada se budu pomučili za svoj narod u granicama Srbije i van nje, izaći će iz svoje savesti kroz koju gledaju Srbiju bez faktora u svetu. Tek tada će doznake biti deo administracije, a uložen novac Srba iz dijaspore biti pšenica koja će se njihati na zemlji Srbiji i hlebom nasušnim hraniti njen narod do prava faktora u svetu.