NARODNE IZREKE

prof. Jovana Vujičić

Ako želiš jezgro, slomi ljusku.
Ako hoćeš da napakostiš čoveku, poželi da mu žena umre.
Ako kantar ne valja, ti budi ispravan.
Ako komšijska kuća gori, gledaj u svoju.
Ako ne počneš, nećeš ni završiti.
Ako nekome nešto nije dalo majčino mleko, kravlje nije nadoknadilo.
Ako pijemo kao stoka – biće dosta, ako pijemo kao ljudi – biće malo.
Ako sreću ne sretneš, nećeš je ni stići.
Ako zima ustima ne ujede, ona repom ošine.
Ako zlo neće na tebe, a ti beži od njega.
Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.
Baci dobro niz vodu, voda će opet tebi da donese.
Badava je dobro seme, kada je rđavo oranje.

Batina ima dva kraja.
Bez muke nema nauke.
Bez starog vola, nema duboke brazde.
Bez zdravlja nema bogatstva.
Biser ne valja pred svinje bacati.
Bogat jede kad hoće,a siromah kad može.
Boj se Boga, ali i onoga koji se Boga ne boji.
Bolest i planinu obori, a kamoli čoveka.
Bolje je biti malo lud, nego malo pametan.
Bolje je imati pametnog neprijatelja, nego ludog prijatelja.
Bolje je jedanput zaplakati, no sto puta uzdahnuti.
Bolje je ne obećati, no reč ne održati.
Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.
Bolje je svoje jaje nego tuđa kokoška.
Bolje kad kaplje nego kad teče.
Bolje manastir da rasturiš, nego dvoje mladih da razdvojiš.
Bolje poštena smrt nego sramotan život.
Bolje svašta jesti nego svašta govoriti.
Bolje vrabac u ruci, nego soko na grani.
Budalu ne ruži, već mu savet pruži.
Da je dobro, i djavo bi se ženio.
Da je maćeha dobra u bašti bi se sejala.
Da nema vetra pauci bi nebo pomrežili.
Da se reči kupuju, manje bi se govorile.
Daleko od očiju – daleko od srca.
Davljenik se i za slamku hvata.
Dete mnogo milovano – nikad dobro vaspitano.
Dobar glas daleko ide, a loš još dalje.
Dobra žena praznu kuću čini da je puna.
Dobra devojka sama se udaje.
Dobro je teško videti, a lako se pozna.
Dok imaš – svačiji si, kad nemaš – ničiji si.
Dok jednom ne smrkne drugom ne svane.
Dok ne iskopaš nov bunar, ne pljuj u stari.
Dok srce ne zaboli, ne može oko zaplakati.
Državi ne duguj, sa žandarima ne druguj, a ženi tajne ne kazuj.
Državu čuvaj od neprijatelja, a ženu od prijatelja.
Drži reč ko rešeto vodu.
Drži se novog puta i starog prijatelja.
Drvo se na drvo naslanja, a čovek na čoveka.
Drvo se savija dok je mlado.
Dva puta meri, a jednom seci.
Gde nevolja ruča tu i tuga večera.
Gde se stariji ne čuju, tu Bog ne pomaže.
Gde velika zvona zvone tu se mala ne čuju.
Gledaj napred, al se osvrni i nazad.
Gledaj vola jel debela vrata, a devojci kakva joj je majka.
Gori je ženski jezik no turska sablja.
Govori da bih te video.
Gvoždje se kuje dok je vruće.
Gvoždje se kuje dok je vruće.
I iz krivog odžaka dim pravo izlazi.
I kad kune, majka blagosilja.
Ispeci pa reci!
Iz prazne kuće i miševi beže.
Iza Mire tri đavola vire.
Jabuka koja dockan sazri, dugo stoji.
Jedno krivo drvo ceo tovar raspe.
Jezik bode u srce.
Jezik je više glava posekao nego sablja.
Kad oči govore, usta ćute.
Kad se perje prospe teško ga je sakupiti.
Kad stari pas laje, treba videti šta je.
Kad čovek nema svoga dobra, tudje zlo premeće.
Kajanje je lek za svaki greh.
Kašalj, šuga i ljubav ne mogu se sakriti.
Ko do dvadesete ne zna, do tridesete nema, teško kući koja ga ima.
Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada.
Ko je lud ne budi mu drug.
Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.
Ko lomi veru, njega će vera.
Ko ne plati rukom, taj će dušom.
Ko se ljudi ne stidi ni Boga se ne boji.
Ko se na tudjim kolima vozi neće daleko stići.
Ko se vatre ne nagrije, taj se dima ne nadimi.
Ko se zadnji smije, najslade se smije.
Ko staro ne krpi, ni novo ne nosi.
Ko visoko leti, nisko pada.
Koji se pas silom u lov vodi, taj zeca ne hvata.
Koju vodu moraš piti, nemoj je mutiti.
Koliko je od zemlje do neba, toliko je od čoveka do nečoveka.
Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.
Konju, ženi i pušci ne treba verovati.
Krpi rupu dok je manja.
Lako je iza šest volova plug držati.
Lako je ljubav steći, ali je teško zadržati.
Lako je tudjim rukama vrelo gvoždje hvatati.
Lavica jedno okoti, ali lava.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
Ljubav je puna i meda i jeda.
Ludi boj biju, a mudri vino piju.
Mi o vuku, a vuk na vrata.
Mlado se drvo savija.
Mnogo dobija onaj koji svašta ne kupuje.
Mnogo vremena treba da od deteta postane čovek.
Navika je jedna muka, a odvika dve muke.
Ne boj se smrti, nego zla života.
Ne ceni vola po rogovima ni čoveka po brkovima.
Ne ispiraj svakim usta.
Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne veruj sve što čuješ.
Ne može se dlanom sunce zakloniti.
Ne traži djavo čoveka, nego čovek djavola.
Ne valja pljuvati pa lizati.
Ne valja svakom loncu biti poklopac, ni svakoj čorbi zaprška.
Ne zamahuj ako ne smeš da udariš.
Ne čini dobro, da te čudo ne nadje.
Ne čini zlo, da ti ne dodje još gore.
Nema tereta bez deteta.
Nema zime dok ne padne inje, ni proleća dok sunce ne sine, ni radosti dok ne deliš s kime.
Nemoj da te pita starost gde ti je bila mladost.
Nesta vina – nesta razgovora, nesta blaga – nesta prijatelja.
Nije siromah ko malo ima, već ko mnogo želi.
Nije sramota pasti, sramota je ne dići se.
Nije zlato sve što sija.
Nijedno zlo ne prodje neopaženo.
Niko nikog ne može osramotiti, dok se sam ne osramoti.
Novac sitno zveči, al se daleko čuje.
Obećanje, ludom radovanje.
Obraz ide s glavom.
Obraz nema više od dva prsta, ali više vredi od dva sveta.
Od ljubavi se živi, ali se za nju gine.
Od pruta biva veliko drvo.
Od rane trešnje i lepe žene čovek malo koristi ima.
Od reči mu nema tvrdjeg grada.
Od zla gore, a od dobra bolje nema.
Od zlata jabuka.
Od zle ćudi nema većeg zla.
Ovce bleje kad su žedne, a ljudi kad se napiju.
Pametan popušta, magarac ne dopušta.
Pod jednim pazuhom ne mogu se dve lubenice nositi.
Pokraj suva drveta i sirovo izgori.
Poštena je čoveka lako prevariti.
Prazna vreća ne može uspravno da stoji.
Prošla baba s kolačima.
Prvo pljuni pa pogledaj u šolju.
Prvo skoči pa tek onda reci hop.
Rdjav je čovek koji se tudjem zlu raduje.
Reči vežu i dreše.
Siroto dete samo sebi pupak vezuje.
Sita mačka miševe ne lovi.
Sitna mačka miševe ne lovi.
Spolja gladac a unutra jadac.
Starog slušaj, al ne idi za njim.
Svaka je kvočka na svom gnezdu jaka.
Svaka muka za vremena, a sramota zavijeka.
Svaka ptica svome jatu leti.
Svekrva se ne seća da je i ona nekad snaha bila.
Teško onoj kući gde dima nema.
Teško onome ko nema svoga za nevolju.
Teško vuku za kojim psi ne laju.
Tko drugom jamu kopa, sam u nju pada.
Torba je najteža kada je prazna.
Treba znati zasvirati i za pojas zadenuti.
U cara Trojana kozje uši.
U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci.
U kojoj kući muž ženu bije, tu sreće nije.
U mladosti ko ne uči, u starosti taj se muči.
U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.
U svakom žitu ima kukolja.
Učini dobro – ne kaj se; učini zlo – nadaj se.
Velika drva dugo rastu, ali začas padnu.
Vo se vezuje za rogove a čovek za reč.
Voda svašta opere, osim pogana jezika.
Voda sve opere osim crna obraza.
Vrana vrani oči ne vadi.
Za dobrim se konjem diže prašina.
Zao glas i ptice nose.
Zasviraj i za pojas zadjeni.
Zid ruši vlaga, a čoveka briga.
Zlatan lanac slobodu ne pruža.
Zlato se u vatri probira, čovek u nevolji.
Zlo brzo dođe, a polako prodje.
Zlo ništa ne radi u pola.
Zloba jede dušu kao rđa gvožđe.
Zora sviće, biće dana.
Žedan konj vode ne probira.
Željezo se kuje dok je vruće.
Žena je zlo bez kojeg se ne može.
Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji.
Žena se uzda u plač. a lupež u laž.
Žena će samo onu tajnu čuvati koju ne zna.
Žene su da zbore, a ljudi da tvore.
Ženu mnogo ne mazi, nego je pripazi.
Što pređe preko zuba ode preko brda.
Što prođe preko devet zuba ode preko devet brda.