NAJBOLJI MEĐU NAJBOLJIMA DOBITNICI MEĐUNARODNIH NAGRADA “PESMA GODINA EU I BALKANA” LJUBLJANA 2024

ZDRUŽENJE EVROPSKE AKADEMIJE SRPSKIH NAUKA I UMETNOSTI
УДРУЖЕЊЕ ЕВРОПСКE АКАДЕМИЈE СРПСКИХ НАУКА И УМЕТНОСТИ

ASSOCIATION OF EUROPEN ACADEMIY OF SERBIAN SCINCES AND ARTS

Celovška cesta 134., Ljubljana 1107 p.p. 2315

REŠENJE br. 05/24

Izbor pesama i kandidata na  Međunarodnom knjževnom konkursu i »PESMA GODINE BALKANA i EU« Ljubljana 2024, koji je raspisala Evropska akademija srpskih nauka i umetnosti.

Navedeni konkurs je isključivo vezan za Statut UEASNU  iz registra društava (udruženja) br. 2243857000 od 2.2.2011 – člani: 5,6,7,12 i 13 uz Pravilnik o takmičenjima, nagradama i  priznanjima – kriteriji ocenjivanja član 31.

Konkurs je uspešno okončan 10. 08. 2024. godine.

Prijave na konkurs su pristigle iz 10 država, a najveći broj pesnika javio se iz Srbije, Republike Srpske – BiH, Crne Gore, Rusije, Nemačke, Hrvatske, Austrije, Švicarske, Italije i Slovenije. Žiri, u sastavu: predsednica doktorand filologije Dajana Lazarević,  potpredsednik mr razredne nastave  Biljana Dobrilović Kajganić (pesnik i publicista), počasni Akademik Drago Borštnar, publicista Nenad Simić i kulturni animator i predsednik Saveza SDS Igor Mitić  koji se sastao drugi put 09.10.2024 godine i doneo odluku o imenima konkursnog izbora, a kojih je za konkurs Akademije pristiglo 43 prijave pesnika kandidata, od kojih je bilo 9 sa nepotpunom zahtevanom pristiglom dokumentacijom. Saznajemo, da se 7 prijava vratilo nazad u vezi pošte koja je poslana preporučno i nije na vreme bila preuzeta u vezi godišnjih odmora. Stručni žiri  je odlučeio da se  redosled još ne postavlja po vrsti, tako da je za uži izbor pregledao i izdvojio prijavljene pesme.

Opšti stav stručnog žirija je da su i mladi pesnici izuzetno daroviti i da im konkurs poput ovog služi kao vetar u leđa. Žiri je saglasan i oko stava da je većina prispelih pesama idejno i estetski odlično zamišljena. Jasno je da je svaka pesma lični doživljaj pesnika o onome o čemu piše, pa smo, analizirajući ko će poneti titulu najboljeg, dugo razmatrali pristigle radove, a kojih je za konkurs Akademije 53 te smo odlučili da se sastanemo i po drugi put što smo i učinili.

Međunarodni konkurs UEASNU »PESMA GODINE BALKANA i EU« Ljubljana 2024

Stručni žiri je žri je izabrao pesme autora za 3 glavne i 4 dodatne nagrade i to sledećih:

Izbor pesama i kandidata na  Međunarodnom knjževnom konkursu i »PESMA GODINE BALKANA i EU« Ljubljana 2024, koji je raspisala Evropska akademija srpskih nauka i umetnosti.

Stručni žiri za izbor za Najlepšu pesmu Balkana i EU, koji se sastao drugi put doneo je sledeću odluku:

1. Mesto je dobila pesma (20 od mogućih 20 točki) autora Dragoljuba Stankovića

„Dođi mi, Srbkinjo moja“.

Radi se o ljubavnoj pesmi sa elementima rodoljubive poezije. Lirski subjekat se obraća voljenoj osobi koju oslovljava samo kao Srbkinju, ističući njenu narodnu pripadnost. Obećava joj samo blaga, koja u sebi kriju voljena Otadžbina i srpski narod. Pesma je stilski lepa, ritmična, samim tim – pevljiva i neguje ljubavna, porodična i patriotska osećanja.

Proglašavamo je za najbolju pesmu na ovom Međunarodnom književnog konkursu!

2. Mesto je dobila pesma(19 od mogućih 20 točki) autora Milovana Miće Petrovića

„Trag koji tugu svija“

Nalik na stihove nama dobro poznate iz književne tradicije, ova pesma nosi jednostavan ritam i rimu, čineći nas pomalo nostalgičnima u njenom čitanju. Najveće ljubavi su najčešće nesrećne, na šta nas podseća i ova pesma.

3. Mesto je dobila pesma(18 od mogućih 20 točki) autora Ljubomira Manasijevića „Usamljeni boem“

Zbog ljubavi se prave razne gluposti – što je osnovni lajtmotiv ove pesme. Boemski život je, uprkos brojnim manama koje nosi, relativno čest motiv u srpskoj književnosti i umetnosti. Ipak, istaknut je značaj prave ljubavi, iz čije ruke je najslađe vino.

4. Mesto je dobila pesma(17 od mogućih 20 točki) autora Miljane Živković „Kamin priča“

Blankvers sa nostalgičnim prizvukom, ljubav koja se naslućuje, iako nije

jasno istaknuta, već samo kao „čežnja iz prošlosti“. Pesma koja ima noć da razneži čitaoce i navede ih da maštaju.

5. Mesto je dobila pesma (16 od mogućih 20 točki) autora Ane Anči Milojević „Koraci “

Astrofična pesma sa jasnom rimom, koja daje utisak šaptanja, šuštanja ili tajnovitog koraka. „Ima nade“ za ljubav, poruka je ove pesme, a nama je dodatno drago što nagrada dolazi u ruke mladog autora.

6. Mesto je dobila pesma (16 od mogućih 20 točki) autora Vesne Milošević Kanjo „Bele ptice“

Simbol belih ptica je višeslojan, a pojavljuje se u gotovo svim kulturama na svetu. Slična situacija jeste u ovoj pesmi – asocijacije su na ljubav, slobodu, ali i ljudsku dušu, koja leti sa dušom voljene osobe.

7. Mesto je dobila pesma (15 od mogućih 20 točki) autora Mirka Simova Bjelajca „Sreo sam pjesmu“ Pesma sporog ritma, koja se isto tako mora čitati. Ljubav iz prošlosti, koja boli, ali i raduje, na trenutak oživljava dušu. Pesma koja nema kraj, jer bez obzira na broj pesničkih slika – nešto se čini nedorečenim.

Redosledom glavne 3 nagrade dobitnike sleduju akademske plakete ili medalje uz priznanje, a dodatne po redosledu sleduju Diplome i „zlatne“ značke. Navedene nagrade planiramo dodeliti prilikom Međunarodne kulturno umetničke prezentacije „NAUČNICI I UMETNICI U LEPOTAMA SADAŠNJOSTI“ u Srbiji, Srpskoj ili Sloveniji.

Napomena: Po pravilniku organizatora dobitnici nagrada kada se pozovu, dužni su ih tada i lično preuzeti u koliko to tada ne obave iz bilo kojih razloga, smatra se da od navedenih odstupaju, odnosno da ih navedene ne zanimaju.

ČESTITAMO SVIM DOBITNICIMA I VIDIMO SE NA DODELI.

    UEASNU predsednik

prof. Saša Gajić – počasni akademik

 

ИЗБОР ЗА НАЈЛЕПШУ ПЕСМУ БАЛКАНА И ЕУ OKTOBAR 2024. ГОДИНЕ

 

1. ДОЂИ МИ, СРБКИЊО МОЈА

Кад би ми дошла, Србкињо моја

Скупио бих све драгачевске трубаче

На фрули и ћеманима свираче

Свака песма и нота била би твоја

Чекао бих те на путу, код првог завоја

Хајде, обрадуј ме, Србкињо моја

Кад би ми дошла, Србкињо моја

Обукао бих ново одело старога кроја

Венчаница моје мајке била би твоја

Пристајаће ти, као снег бела боја

Дођи ми, дођи, Србкињо моја

Дођи ми, дођи, Србкињо моја

Дочекаће те са буклијом ракије

Што се само за славу и свадбу пије

Виноград, воћњак и њива биће твоја

Само ми дођи, Србкињо моја

Ако ми дођеш, Србкињо моја

Чућеш хор славуја најлепшег поја

Биће свадба испод старе шљиве

Поред оне од прућа тарабе криве

Биће сватова, незна им се броја

Дођи, да будеш срећна, Србкињо моја

Дођи да те грлим, Србкињо моја

Радост мајци и мени донеси

Само осмех у бошчалук понеси

Јер ти си семе од најбољег соја

Дођи ми, дођи, Србкињо моја…

Autor pesme Dragoljub Stanković

 

2. ТРАГ КОЈИ ТУГУ СВИЈА

Љубав наша од раја до пакла

Суза бистра мора проговорити,

Сивило облака душа је дотакла,

Срце не може више теби опростити…

Сада кад нема за нас више наде

Бездушност у живот залутала

Љубав из одаја душе се краде

Срећа разума у срцу је нестала…

Време дође и наш неизбежан крај

Кога видимо у различитој боји,

Исто сунце нас и сада греје знај…

Више нема силе која може нас да споји.

Ни сене пуног месец плаветног неба

Сјај звезда над пучином мора…

Уместо заводљивих очију љубав ми треба,

Оста да ме милује само светла зора…

Мислима лутам кроз одаје срца

Чувах тајне срцу мом само знане

Када си била верна моја сапутница,

За све наше срећом проведене дане.

У срцу оста неизбрисив траг који тугу свија

Не знајући растанак да ли је грехота…

Или само велика животна илузија

Чаробном успоменом до краја живота.

Autor pesme Milovan Petrović

 

3. УСАМЉЕНИ БОЕМ

(глоса)

,,Вина, Мило!” — орило се,

у кафани песме брује.

Ана глуми да не чује,

крије поглед испод косе.

Док је Мила овде била,

и ноге би поломила

нежне руке да ми пружи,

рујним вином док ме служи.

Сад се Мила изгубила,

Тугујем док пијем, патим.

Од чежње и вина пијан

често рачун дупло платим.

Туђе руке вино носе,

с презиром ми чашу пруже.

Пријатељи ми пркосе,

неће са мном да се друже.

Ана точи, Ана служи,

Није вино ко од Миле.

Крчмарице љубоморне

одувек су на њу биле.

Ал’ за Милом срце тужи!

Ведра, љупка, нежна Мила

да ме рујним вином служи!

Наћи ћу је, ма где била!

Autor pesme Ljubomir Manasijević

 

4. KAMIN PRIČA

Moj um luta

kroz goruće priče iz kamina,

drvena cepanica

samo je nemarno pala

i govori o svom poslednjem satu.

Leptiri budućnosti,

gusenice iz prošlosti

u tinjajućim sećanjima…

Već dim pleše

i otvara vatru na prve prstenove,

šišti i vriska imena doma moga,

zovu me u plamenu iskru koja pucketa

da odvede na put do kućnih svetala.

U sabranim delima,

više od pola veka

generacija radosti i tuge u nizu,

jarko i toplo svetlo

skriveno je u njihovom srcu.

Uz svetlost sveća

još jedna tiha čežnja u prošlost

a ja ne grlim vas utrnulim rukama,

sama na umrtvljenoj hladnoći

mračnih dana…

Upalte mi svetlo!

Neka sija, neka gori

kao Zvezda koja treperi

koja me šalje visoko do neba,

pokazat će mi način

na mom putu tako strmom i dalekom

kako da prebrodim nedostajanje

dok se vrata ponovo ne otvore…

Autor pesme Miljana Živanović

 

5.KORACI

Koraci mi tihi , tromi

Na pogrešnom putu hodam ,

Mrzim sve što me ka tebi vodi ,

A kao nikad do sad ja samo tvoja ,

I ne znam šta me to vuče ,

Odbijam da izgovorim na sav glas ,

Vidim te i srce mi skakuće ,

Šapuće duša

,,Ima nade za nas ”

Možda sam ljubavlju sludjena ,

Možda sam stvorila iluziju ,

Ali ono što godinama tajim ,

Sreća me hoće pa neće ,

Kraj pogrešne ulice mi smo stali ,

Mračna je soba ,

Ali gle sijaju sveće.

Autor pesme Ana Anči Milivojević 

 

6. BELE PTICE

Bio bi noćas blizu mom jatu,

video senku moga krila;

ja delić tebe u luninom zlatu,

čuo bi disaje one što ti mila.

Pod tvojim krilom bilo bi nebo,

grejalo nas svaki časak;

pod nama polja ozarena,

od naših tića širila glasak.

Nema mog jata koje znade,

uzalud nebo sečeš i plaviš;

pred tužnom slikom zaneme, pade:

O Bože, da l’; ćeš da me izbaviš?

Na belom pesku bele ptice,

talase morske crveno boje;

slomljena krila ljubimice,

ustavljen let udvoje.

Da l’; da me budiš u reci krvi ?

Da l’; ćeš da ožališ jedini, prvi ?

Pred očima ti moja radost

kada te pratih u letu zvezdo,

a tvoja putanja i blistava mladost,

kao da nas vodila baš u tvoje gnezdo.

Pred očima ti moja krila

kako ih milo ka tebi skrećem;

kao divna bela balerina

samo ja tako po pesku šećem.

Pred očima mi naš život ceo,

kako složno sunce s’; tobom sja;

ne daj me mili ni zemlji ni nebu,

hoću da letim s tobom ja.

Autor pesme Vesna Milošević Kanjo

 

7. СРЕО САМ ПЈЕСМУ

У несну глувог доба дуге зимске ноћи,

на окрајку пожутјелог листа старих новина

сретох незаписану и ненаписану пјесму.

И ситним словима исписано име. Ксенија.

Пјесму утамничену на прашњавој полици.

Учворену невидљивим сјенкама заборава.

И поред очију и очињега вида, слијепу.

Остатком живота ослоњену на дрвени штап.

Непребол огрнут рухом обнажене мјесечине

крунећи остатке давно скривеног у мени,

погледа ме зачуђено, постављајући питање:

Ксенија? Скалине, 21. 6. 1974. године…

Да, мој усуде. Мој кошмару. Моја вјечита патњо.

Ксенија са дугом и лепршавом косом боје кестена.

Очима налик прозирно плавом небу. Крупним.

Њежна као и прецвјетали цвијет маслачка.

Данас је њена душа у потпуној тишини

одлетјела на крилима бијеле свјетлости.

Кроз одшкринута небеска врата вазнела се

у бијели бескрај плавих небеса. У Свјетлост.

Незаписана пјесмо, заплови у бистре воде Рибнице

подно каменог моста Хаџи-паше Османагића.

Немој скривати сузе. Нека теку низ образе.

Стихови моји, плачите. Молите се за Ксенију.

Стихозборите јој ово ненаписано стихотворје.

Пјевајте јој о бијелом облутку са Скалина.

О последњој степеници поред хладне Рибнице.

О смоквама. Пјевајте јој о Рибничкој пећини.

Загрљени, сиђите до стрмих обала зелене Мораче.

Прошетајте оронулим улицама Старе вароши.

Погледајте у старовремене сказаљке сахат-куле.

Да ли још увијек дванаест откуцава?

Пјевајте јој о заласку Сунца на загрљају двије ријеке.

О последњим зрацима што бљеште по површини воде.

О Рибници сребрној и Морачи златној…

Пјевајте јој о сузи што низ моје лице склизну у воду.

Застаните, изнад огледала Скадарског језера.

Тихо уроните у дубоко плаветнило Бојане.

Нека вас морски таласи разнесу по пучини.

Ношени облацима вините се до бијелог бескраја.

Autor pesme Mirko Simov Bjelajac