Bingo!!!!! Srećković!!!!!

Piše: Radovan B. Milić

Paraziti nikad siti.

Sve što živi na nama ili u nama i uzima hranu tj. hrani se nama je parazit! Parazitni crvi prolaze razne faze razvoja u kojima mogu izgledati vrlo različito. Njihova jajašca se unose u telo gutanjem prljavštine, a nakon toga se izlegu u male larve. Ovaj mikroskopski nakot  se razvija u crevima ili u krvi zdravih osoba i posle kratkog vremena u njima biva uništen. Paraziti su svuda na zemljinoj kugli, a Slovenija ni u kom slučaju nije izuzetak. Uspeo sam nabrojati da u ovoj podalpskoj zemlji ima oko 60.000 zdravih organizama, i tek toliko parazita koliko ima prstiju na jednoj ruci. U pola dana i pola noći, svako ko živi u Sloveniji, može njihova imena  bez problema izdeklemovati.  Ipak i pored malobrojnosti, parazitna gamad je uspela u junu mesecu 2008 godine, naprečac i u jurišu, da odnese jedan zdrav organizam. Svi zdravi organizmi Slovenije znaju o kome i o čemu se radi, jer jedna poštena i srpska stradalna duša, od tada više nije među nama.
Da bi se paraziti uništili, srpski domaćini svakog proleća  odrezuju bolesne grane u  voćnjacima, a domaćinstva  kreče i dezinfikuju od zimske nataložene prljavštine. Tradicija  prolećnog krečenja započinje i ovde, među nama u Sloveniji. Problem je u tome što se paraziti odmah prepoznaju, zbijaju redove, pa istog momenta angažuju advokate i prete tužbama i sudom, a u zadnje vreme sve češće i ubistvom.  Među »slovenačkim« parazitima ima pravnika, ekonomista, glumaca, novinara, kompjuterskih stručnjaka, pa čak i pljuvača sa diplomom Beogradskog univerziteta,  koji ne biraju koga i kada će pljunuti. Najčešća meta pljuvanja je sve ono što nosi srpski prefiks. 
Jedan iz ove grupe parazita izjavljuje: »Crkva ne samo da se nije pokajala za svoju ratno-huškačku politiku, nego je preuzela ponašanje nekadašnje nomenklature, sa kojom je, da podsetimo, odlično sarađivala. Mlatipopovi su ne samo podnošljiva, nego i nužna figura crkve koja laže, jer nije u stanju da se pogleda, vidi i pokaje. Svi koji  joj veruju su sami krivi«. Odmah posle ove i ovakve izjave slede nove: » Biljana Plavšić i srpske fašistkinje su po definiciji povezane sa smrću. Srpska pravoslavna crkva ima najstrašniji diskurs mržnje i netolerancije. Mitovi o Karadžiću i Mladiću su kič produkcija za nepismene. Pravoslavni popovi su mlatipopovi sa masnim bradama«. To je samo delić iz niske bisera upućenih na račun Srbije, srpske crkve i Srba uopšte, a koje izdašno finansira Ministarstvo vera i  dijaspore Srbije. Posle sličnih izjava, kojima već nekoliko godina zapljuskuje i šokira javnost, parazit je umislio da može biti jedan od hiljadu uvršćenih kandidata za Nobelovu nagradu za mir. Šesdeset hiljada zdravih srpskih organizama u Sloveniji je ćutalo, ne želeći  zamerke. Za to vreme, društvo za istorijske socijalne i druge antropologije i kulturno stvaralaštvo TROPOS, uvidevši da Srbi ćute i ne reaguju, oštro je reagovalo i uputilo otvoreno pismo Nobelovom komitetu u kome ih pozivaju da dobro provere delatnost nominiranih, jer oni za svoje aktivnosti ne zaslužuju apsolutno nikakvu nagradu.  Naprotiv. Nominirani kandidat iz Slovenije, poznat je upravo po tome da ni u kom slučaju ne može biti, niti je zaštitnik ženskih prava, jer je poznat kao kršitelj svega za šta se navodno zalaže. Autori otvorenog pisma Nobelovom komitetu podsećaju da je ovaj kandidat manipulant ljudskom nesrećom, posebno ženskom, čije je pojmovanje blizu rasizma, ako već nije rasističko, a odnose između muških i ženskih razume kao društveni rat iz kojeg je moguće izvući korist.
Ipak, i pored toga što je parazit ostao bez Nobelove nagrade za mir, zahvaljujući društvu TROPOS, a nikako Srbima, to još ne znači da je ostao i da će u buduće ostajati bez nagrade Ministarstva vera i dijaspore u vladi Republike Srbije, bar ne dok u njemu stoluje Ministar Srećković.  Samo u toku prošle godine, organizacija na čijem je čelu izbacivač parazitnih i bolesnih parola o srpskom narodu, državi i crkvi, uzela je od ojađenog srpskog naroda ni manje ni više nego 17.000 evra. Taman smo nekako to progrcali, obraćajući se više puta žalbom navedenim ministarstvima (MzD i MK), a usledio je novi namet na poreske obveznike Srbije.

Na konkursu Ministarstva dijaspore koji je bio otvoren u Januaru mesecu 2011. četiri društva iz Slovenije su još pre petnaest dana dobila pare.  Ništa ne bi bilo čudno, kada bi ostali učesnici bili upoznati sa rezultatima konkursa i sudbinom uloženih projekata. Ovako zaista sve više verujem u priče koje kruže Slovenijom, da Ministarstvo vera i dijaspore daje pojedinim društvima  iz Slovenije određena sredstva za uložene projekate na konkursu, za koja su unapred sigurni da će im polovina sredstava biti vraćena na ruke. Zapravo će se ta sredstva u polovičnoj vrednosti vratiti na ruke onome ko je omogućio da te pare izađu iz Srbije. A ko je taj? Pita se 60.000 zdravih organizama umanjenih za onih pet parazitnih, zbog kojih krečimo i ovog proleća.
U najnovijoj tajnoj podeli para poreskih obveznika Srbije, srpsko društvo koje deluje u blizini  granice, već je dobilo iznos u visini 3.800 evra. Zna li neko za to? U kabinetu Ministarstva vera i dijaspore, a kao odgovor na pitanje, rekoše da će rezultati svima biti dostupni uoči Vaskrsa. Podatak da su pare već rasposlate, nisu hteli komentarisati. Srećković je u Bratislavi  bez pardona izjavio, da su rezultati već objavljeni na spletnoj strani Ministarstva. Ni jedan ni drugi odgovor nije tačan. Pitam se: Da li važi još uvek ona stara srpska, da ko laže taj i …!  Bitno je da ni jedna, a ni druga izjava ( kabinetska i Ministrova) nisu istinite, ali je zato istina da su pare odavno izašle iz Ministarstva, da su već razdeljene i da se to krije.  Znači da Đekna još nije umrla, a kad će ne znamo?  Rezultati konkursa još nisu objavljeni, a učesnici i  dobitnici lutrije »Bingo Srećković«  iz Slovenije, su već poznati: A ko su »srećnici«?
Dobitnik broj jedan je bivši kandidat srpskog roda za Nobelovu nagradu iz Slovenije – pljuvač, valjda da  bi ublažio troškove neuspele kandidature i naplatio uspešnu pljuvačinu majke Srbije.  Drugi dobitnik  je Rotary– junac koga je majka svojevremeno savetovala, a on taj savet objavio u »svojim novinama«, koje danas kao Mostovi spajaju slovenačke policijske istražne radnje sa srpskim korpusom u Sloveniji, brukajući Srbe uzduž i popreko. Savet koji je on najverovatnije, nespretno magistarski,  želeo upututi mladim Srbima Slovenije, kao što je to njemu njegova mamica uradila je:  »Sine, ako želiš uspeti u životu moraš ili krasti ili učiti«, a on se ipak opredelio za »učenje«. Uspelo mu je da se »uvrsti« u red intelektualaca, ali se i dan, danas čudom čudi i pita; Da sam znao da je ovako jednostavno doći do titule Magistra, prvo bih završio osnovnu školu. Treći dobitnik »Binga Srećković«  je parazit kočničar, koji je učestvovao u odnošenju zdravog organizma 2008. godine. Onaj koji se do crne zemlje klanjao slovenačkom političaru – ultra desničaru, koji Srbe voli kao što voli koka kolu. Hladnu i na stolu.  O četvrtom dobitniku koji živi i deluje negde na slovenačkoj obali ovaj put se ne bih izjašnjavao, mada njegovi snovi i  apetiti dosežu do mesta Atašea za kulturu u Ambasadi Srbije u Ljubljani. Na kraju krajeva, nije važno ko je pare dobio, važan je način na koji deluje g. Srećković.  Zbog njegove samovolje, kao što reče jedan moj prijatelj, Srećkoviću bi trebalo zakonom zabraniti da izgovara reč dijaspora, isto kao Vuku Draškoviću da izgovara reč i ime Draža (Mihailović). Tada bi dijaspora i nacija od njih dvojice imala najviše koristi. I jednom i drugom je dosta da izgovore samo  Danica.
Ali, u opštem ćutanju i sprezi Ministarstva vera i dijaspore sa parazitima iz Slovenije, a od nedavno i sa  mlatipopovima koji takođe ćute o onome o čemu  piše nominiranka za Nobelovu nagradu za mir, i za to uvek biva  nagrađena od istog ovog Ministarstva,  javlja se vojni biskup Juraj Jezerinac i poziva Srpsku pravoslavnu crkvu da se izjasni o haškim presudama generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču i napada ništa gore i nimalo žežće od srpskih parazita i Rotary – junaca  iz Slovenije koji prde u istu tikvu  i istim smradom kao i biskup Jezerinac. Za njega mitovi o Gotovini i Markaču nisu kič produkcija za nepismene, kao što su po pisanju Srećkovićeve miljenice ali ne i društva Tropos,  mitovi o Karadžiću i Mladiću kič produkcija za nepismene Srbe. 
Ali, da nije sve izgubljeno, svedoči nam g-din Miroslav Vujanić iz Mitropolije Dabrobosanske koji se ograđuje i odvaja od ekumenističke jeresi i na indirektan način daje za pravo nominiranki za Nobela, da su u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ostali sve sami mlatipopovi masne brade uz po neki časni izuzetak koji još uvek ćute  i čekaju svoj trenutak prosvetljenja. Ovaj časni otac sa Pala – Romanija, iz Mitropolije Dabrobosanske, podseća nas da smo svedoci istovetnih činjenja i u drugim pomesnim crkvama (Grčkoj i Ruskoj) gde su pravoslavni vernici i klirici zbog jeresi ekumenizma, koju propovedaju i u kojoj učestvuju mnogobrojni Episkopi, odlučili da se ograde od tih Episkopa i njihovih klirika, tj. da prekinu opštenje sa njima. A kako i ne bi, jer nas tom prilikom i za savest upita. »Kada se molite zajedno sa »braćom iz sestrinske vam crkve Papine« da li pomenete i sve nevine mučenike srpske, koji su umoreni samo zato što su bili pravoslavni?«
Da ova Jeres postoji i u Sloveniji, to je i meni jako dobro poznato. Znaju mlatipopovi da su stvarno postali mlatipopovi pa se i ne ljute kad ih ovako zovu. Znaju da su prodali dušu đavolu za malo sitnine, ostavljajući vernike na cedilu.  Zna to i Jezerinac, a zna i nominiranka, tako da se niko od njih na nikog ne ljuti niti se oglašava. Svi oni po nešto znaju, a znaju i zašto znaju, samo ja još uvek ne znam, ili bar nisam siguran; ko je od Papinih mlatipopova akcionar u firmi Barska plovidba Pute iz Luke Bar? Ko je suvlasnik 2810 akcija u u firmi u čijem je vlasništvu i kockarski opremljeni brod na liniji Bar – Bari? Vide mlatipopovi da Vladika Grigorije vozi »maserati« od 200.000 evra, da ima svoj motel u kome obitava i dan i noć sa pevačicama i ljudima iz sveta muzike, sporta i uopšteno sa javnim ličnostima. Da ima svoje privatne firme gde zapošljava ljude, da odpušta i prima radnike kako on hoće, da je postao biznismen, da je skinuo ikonostas po crkvama, da je držao predavanja sa katolicima, čak i klečao sa njima. Nije li se i on  zakleo na siromaštvo? Kaže da u Srbiji niko nikog ne proganja zbog verskog ubeđenja, a zbog čega onda  ovaj farisej progoni Vladiku Artemija, njegove monahe i Arhimandrita Simeona? Zar zbog toga što ne žele Papu u Srbiji!? Dok god mlatipopovi imaju ovakvog učitelja za uzor, normalno je da i oni bar malo budu neki »sitni akcionari« o narodskim parama. Ne mogu, a da se ne zapitam;da li su već,  ili tek planiraju uskoro nekoga prevariti? Najverovatnije da će to biti neka sestrinska crkva negde u belom svetu, možda Bugarska, Rumunska, Ruska , Palestinska ili ko zna koja i gde. U ostalom to nije ni važno, samo pod uslovom da ne bude prevarena ona koja neće pod Papine skute. Greota bi bilo, a što se tiče one u kojoj jeres vlada, za njih ni 100.000 evra ne bi bilo mnogo.
Poštovani čitaoci lista srpskog rasejanja Koreni. 
S'obzirom da je i ova zima bila duga, paraziti su za sobom posejali mnogo prljavštine, kao da ih ima celih 60.000, a nema ih. Ima ih tačno toliko koliko sam napisao na početku članka. Danas po Vaskrsu, nije lako sve od jednom okrečiti, a sve zaprljano i crno obeliti, jer paraziti što popljuju, to krečana gašenog kreča ne može dezinfikovati. Zato izvinite na opširnosti.

Da ne bude zabune. Mi iz Slovenije imamo legalno izabranog delegata za Skupštinu dijaspore i Srba u regionu koji bi trebao umesto nas krečiti i dezinfikovati. To je gospodin Aksentijević.  On  je bio kandidat ispred Saveza srpske Dijaspore Slovenije i drugih društava  (ukupno osamnaest), sa više hiljada članova. Protiv sebe, na izborima, imao je  dva izuzetno vredna kandidata. Ko god da je od njih trojice pobedio, Srbi Slovenije bi se njim ponosili. Ali, šta nam vrede demokratski izbori, kada demokratski delegat Aksentijević nije po meri Ministra Srećkovića, ili možda šefa SPO Danice Drašković. Aksentijević je ozbiljan čovek i ne kocka se svojom državom, pa zbog toga za njega i nema mesta u firmi »Bingo Srećković«.  Ipak mi Srbi u Sloveniji se ne razlikujemo od Srba bilo gde u svetu, pa ni od Srba u Srbiji. Imamo i rezervnog delegata, do duše nelegitimnog, koji niti kreči niti beli, već muti , zavađa i tuži. O tome kako i na koji način je on postao delegat, već je bio u Korenima tekst pod naslovom: Dvoličnost manjinskog delegata iz Slovenije Todorovića. O njemu ne bih posebno pisao.

Umesto vica, preneću vam istinitu anegdotu koja kruži Slovenijom o visokom funkcioneru Saveza srpskih društava, koji »zastupa« Srbe, pa prosudite sami kakvo je njegovo znanje maternjeg srpskog jezika, a ni slovenački mu nije za pohvalu. U ovom slučaju radi se o ličnosti koju mnogi od vas poznaju, a naročito Ministar Srećković. On piše na čistom –  od srpskog  jezika: »Imam razumevanje za sve, ali nije mi jasno zašto se niste podpisao i pod ovo pismo, kada se podpisujete pod mnogo gore i mnogo ružnije sadržaje. I molim vas, nemojte mi slat ovakvih mejlova, bar dok ne završimo našega spora.
Pozdrav, N« (kraj pisma).

Da zaključim.  »Glavna osobina muve parazita je da nju privlači nečistoća. Da je čovek, ona ne bi znala u bašti da vam pokaže ružu, jer ne zna kako ruža izgleda. Zato bi bez problema znala da nađe  blato, klozet i đubre. Danas u Sloveniji ima i ljudi sličnih parazitnoj muvi. I zato, sve dok srpski redovi ne budu očišćeni od parazita, nisam baš siguran kada će i da li će uopšte paraziti o kojima je već pisao Domanović, biti siti.
Podsetnik za pravnike iz Slovenije. Sloboda  govora, misli i saopštavanje misli je jedno od osnovnih ličnih i političkih prava.

Iskreno se nadam da se paraziti neće prepoznati ili da se neće javiti nekom novom tužbom. Ukoliko se ipak prepoznaju, nek’ ne sleću na cveće, jer paraziti nisu na miomirje naviknuti. To smo već apsolvirali.

Objavljeno: 29 april. 2011