DODIK BRANI SRPSKU
Zakon o Sudu i Tužilaštvu BiH neće važiti u RS!
Mi ne tražimo ništa više od onoga što nam po Dejtonu pripada i ne prihvatamo BiH onakvu kakvu nameću visoki predstavnici, pa smo zbog toga odlučili da na referendumu čujemo glas naroda – da li je za Dejtonski sporazum ili BiH kakvu, bez ikakve odgovornosti, kreiraju visoki predstavnici.
Odluka Narodne skupštine Republike Srpske da raspiše referendum na kojem će se građani izjasniti da li prihvataju zakone koje su nametnuli visoki predstavnici, a posebno zakon kojim su uspostavljeni Sud i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, izazvala je burne reakcije u BiH – tačnije u Sarajevu – i krugovima međunarodne zajednice. Sarajevo, Brisel i Vašington su optužili predsednika RS Milorada Dodika, na čiji zahtev je održana sednica republičkog parlamenta, da krši Dejtonski sporazum i podriva državu BiH.
Zvaničnici Evropske unije i Amerike su zapretili i sankcijama rukovodstvu RS. Iako nije imenovan, svima je jasno da bi se prvi na udaru mogućih sankcija našao predsednik RS Milorad Dodik. U intervjuu za „Politiku“ Dodik je detaljno objasnio zbog čega je inicirao raspisivanje referenduma.
Šta Vas je motivisalo da predložite raspisivanje referenduma?
Najvažnije je reći da se u BiH od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do danas sprovodi neproglašeni protektorat međunarodne zajednice. Ona je vukla mnoge poteze kojim je rušila Dejtonski sporazum. O tome svedoči činjenica da su sprovodeći takozvani duh Dejtona odustali od njegovog slova.Na kraju, mi smo došli do pitanja: „Da li prihvatiti takvo stanje i legalizovati ga ćutanjem i prećutnim odobravanjemili ustati u odbranu Dejtona“?
Znači li to da je raspisivanje referenduma i pokušaj odbrane Dejtona?
Svakako. Mi smo odlučni da odbranimo Dejtonski sporazum, mada u njemu ima i odredbi koje nisu povoljne za RS. Mi, ipak, poštujemo Dejton i ne želimo da prihvatimo tumačenja koja se daju kroz formu „duha Dejtona“. Visoki predstavnici su često nametali zakone, iako na to nemaju pravo. Naravno, iza njih je stajala politička sila velikih zemalja, koje su ih podržavale. I uvek se otvara dilema: šta je jače –sila ili zakon? Kada znate da politička sila pravi zakone, onda je jasno da je sila, u ovom slučaju, iznad prava.
Verujete li da će na kraju pravo pobediti silu?
Verujemo da će na kraju pravo pobediti silu. Mi ne tražimo ništa više od onoga što nam po Dejtonu pripada. Nismo ljubitelji BiH, ali smo je prihvatili u dejtonskom okviru. Mi ne prihvatamo BiH onakvu kakvu nameću visoki predstavnici. Ne činimo ništa čime bismo ugrozili dejtonski kapacitet BiH i njen teritorijalni integritet. Ali, ne prihvatamo BiH koju neko drugi kreira mimo Dejtona.
Šta je najvažnije za vas u ovakvoj situaciji?
Ovo je ključni momenat da stavimo tačku na takvu praksu. Do sada su, zbog takvih pokušaja, najčešće osuđivani političari, a sada je vreme da se izjasni narod. Mi imamo legalno i legitimno pravo da raspišemo referendum. Suština referendumskog pitanja je: da li ste za Dejtonski sporazum ili za zakone koje nameću visoki predstavnici?
Da li ste očekivali ovako žestoke reakcije?
Svaki jak potez u politici, pogotovo u BiH, može da bude rizičan. Zato ističem da ovo nije izjašnjavanje o statutu RS nego o za nas neprihvatljivoj praksi međunarodne zajednice. Mi ćemo održati referendum i imaćemo odluku naroda. Mi se držimo one narodne „tiha voda breg roni“. Da li će kasnije uslediti i neki drugi referendum, pa i onaj o statusu RS, više zavisi od buduće prakse međunarodne zajednice nego od nas. Da ponovim – mogući referendum o statusu RS biće naš odgovor na bilo čiji pokušaj da mimo volje srpskog naroda ukine RS. Nama je sada najbitnije da – kada je reč o referendumu – opipamo puls međunarodne zajednice, odnosno da ozvaničimo svoje pravo na neposredno izjašnjavanje građana o svim bitnim pitanjima za RS.
Zašto je postavljeno pitanje koje sugeriše da su odluke Tužilaštva i Suda BiH sporne?
Tužilaštvo i Sud BiH nisu ni dejtonska ni ustavna kategorija. Ne stoji ni argument da su ove institucije, koje su plod nametnutog zakona visokog predstavnika, legalizovane usvajanjem zakona o njima u Parlamentarnoj skupštini BiH. Parlament BiH nije mogao da usvoji zakon bez saglasnosti strana, a Narodna skupština RS nikad nije dala saglasnost za to. Ovakvog apsurda nema nigde u svetu – da ilegalni organi optužuju ljude i da im sude.
Kakav rezultat referenduma očekujete i kako taj rezultat u praksi može da utiče na rad pravosudnih organa u BiH?
Siguran sam da ćemo dobiti podršku naroda. Onima koji zbog ove činjenice pričaju da referendum nije ni trebalo raspisivati, poručujem da je nama u ovoj bici neophodno da imamo i zvanično izraženu volju naroda. Referendum će ubuduće biti nezaobilazna politička činjenica u RS. Ako narod odbaci zakone koje su nametnuli visoki predstavnici, onda je to snažna obaveza za sve političare RS i njene predstavnike u zajedničkim organima da izvrše jak pritisak da se više ništa ne može odlučiti na nivou BiH dok se ne ispoštuje volja naroda. Referendum je naš jedini mogući demokratski odgovor na ovakvo stanje.
Da li se ovim referendumom, kako prigovara opozicija, skreće pažnja javnosti sa teškog socijalnog stanja?
Opozicija ima pravo na svoj stav, ali neka pitanja kao ovo koje je biti ili ne biti za RS i srpski narod, ne dozvoljavaju podelu na vladajuće i opozicione stranke. Zadovoljan sam što su to shvatili u Srpskoj demokratskoj stranci. Imamo mi teškoća, ali neka suštinska nacionalna pitanja ne mogu da nas dovedu u poziciju da kažemo: evo sad je teško, pa nećemo. Ako bismo se ponašali po ovom obrascu onda nikada ne bi došlo vreme za odbranu naših nacionalnih interesa i pozicije RS.
Zašto oni koji osporavajući pravo na raspisivanje referenduma nisu naveli nijedan propis koji bi podržao njihove tvrdnje?
Zato što ne mogu u Dejtonskom sporazumu, u Ustavu BiH i nekom drugom zakonu naći odredbu koja bi im dala za pravo. Zbog toga oni daju izjave po tehnologiji onih koji su upravo kršili dostojanstvo demokratske Evrope i sveta namećući rešenja u BiH na način koji je odavno napušten u modernim državama. Oni su od BiH napravili protektorat kojim upravljaju bez ikakve odgovornosti. I sada kada su otvorena ta pitanja, onda su, naravno, krivi lokalni političari, a ne oni koji se ovde ponašaju kao mali bogovi.
Zašto su nezapaženo prošle reči Volfganga Petriča da je zadatak visokih predstavnika bio da diktatorskim sredstvima uvedu demokratiju u BiH?
Volfgang Petrič je razotkrio tehnologiju vladanja i otkrio suštinu onog protiv čega se mi borimo. Mi ne radimo ništa protiv zapadnih demokratskih vrednosti i nikog ne ugrožavamo. Mi branimo svoja prava koja smo dobili u Dejtonu i to ćemo nastaviti da radimo. Petričeva izjava samo potvrđuje tačnost izreke da između naknadne pameti i podlosti stoji znak jednakosti.
Niko nije komentarisao ni podatke da je Sud BiH do lane za ratne zločine Srbima izrekao 1.067 godina zatvora, Hrvatima 137,5 a Bošnjacima 95 godina, niti se osvrnuo na činjenicu da Sud BiH petroaktivno primenjuje zakon što je suprotno pravnoj praksi i teoriji.
Šta ćete uraditi posle referenduma?
Mi smo spremni da posle referenduma razgovaramo o Sudu i Tužilaštvu BiH. Moguće je da donesemo novi zakon i da određena dela procesuiraju Tužilaštvo i Sud BiH, ali u okviru zakona za koje je nadležna BiH. Drugi uslov je da se ovi organi ne mešaju u pravosudni sistem RS Ako se to ne prihvati, mi ćemo doneti republički zakon u kojem će biti odredba da Zakon o Sudu i Tužilaštvu BiH ne važi u RS.
Da li će Vas pretnje sankcijama pokolebati?
Ja sam čovek koji se, inače, ne plaši, i ne odstupam od onog što radimo. Neću to učiniti ni sada. Ako se desi da međunarodni zvaničnici posegnu za sankcijama, onda to neće biti udar samo na mene kao predsednika RS, već i na srpski narod i njegovu političku volju. Ne verujem da će međunarodni zvaničnici sebi dozvoliti ovakvu vrstu političko-pravnog nasilja.
Izvor: Politika