MART MESEC PROPRAĆEN SA KRVLJU I LJUDSKIM ŽIVOTIMA (Cunami uz potrese u Japanu i borbe za bogatu LIBIJSKU koloniju)

Neimenovani zvaničnik SAD: Libija ostala bez pola PVO

VAŠINGTON – Vazdušni napadi zapadnih saveznika onesposobili su više od 50 odsto libijske protivvazdušne odbrane, rekao je jedan visoki zvaničnik američkog ministarstva odbrane, a prenosi agencija Asošijeted pres.

Prema rečima tog zvaničnika, koji je želeo da ostane anoniman, takav rezultat je omogućio zapadnim saveznicima da se ove sedmice usredsrede na proširenje zone zabranjenih letova na celu Libiju.

Ta zona, koju je prošle sedmice uveo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), za sada se održava uglavnom nad libijskim primorjem i gradom Bengazijem, glavnim pobunjeničkim uporištem na istoku zemlje.

Ministar odbrane Robert Gejts i drugi američki zvaničnici najavili su da će vojna uloga SAD u operacijama u Libiji početi da opada tokom predstojećih dana, s obzirom da druge zemlje sve više ulaze u akciju.

Prema njihovim rečima, prestaje potreba za ofanzivnim akcijama velikih razmera kao što su udari krstarećih raketa „tomahavk”, koje su tokom vikenda ispaljivane u velikom broju, uglavnom sa američkih brodova i podmornica kod libijske obale.

Američki predsednik Barak Obama izjavio je tokom posete Čileu da su u prošlosti dešavalo da SAD „poduzimaju akcije unilateralno, ili bez pune međunarodne podrške, a tipična posledica je bivala ta da najveći deo tereta (tih akcija) padne na američke snage”.

Beta – objavljeno: 22/03/2011

Libija: Novi talas vazdušnih udara

Avioni SAD, Velike Britanije, Francuske, Italije i Kanade ponovo su bombardovali Libiju jer odbacujuju prekid vatre koje je vojska objavila sinoć
Zapadne sile ponovo su bombardovale Libiju uz obrazloženje da se akcija nastavlja i da se odbacuje prekid vatre koji je libijska vojska objavila kasno sinoć. Cilj im je da napadnu protivazdušnu odbranu i onemoguće libijske avione da patroliraju nebom, kao i da zaustave napredovanje snaga lojalnih Gadafiju ka Bengaziju.

Obama: NATO preuzima komandu nad akcijom u Libiji

Američki predsednik Barak Obama izjavio je u Čileu da će NATO biti uključen u koordinisanje sledeće faze vojne akcije u Libiji i dodao da će do prebacivanje komande doći u narednim danima.

NATO će biti uključen u funkciju koordinacije zbog vanrednih kapaciteta Alijanse, rekao je Obama na zajedničkoj konferenciji za novinare sa čcileanskim predsednikom Sebastijanom Pinjerom.

Obama je kazo da je početni fokus vojne akcije protiv Libije bio da se eliminiše njena protivvazdušna odbrana, kako bi se efikasno uvela zona neletenja a avioni i piloti koalicije ne budu izloženi pretnji dok je sprovode, a drugi vid toga je obezbeđenje da se mogu sprovesti humanitarni aspekti misije.

„Ali, želim da naglasim da predviđamo da do te tranzicije dođe u narednim danima, ne nedeljama”, istakao je Obama.

On je rekao da će arapske zemlje, koje su tražile uvođenje zone neletenja još pre usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, biti deo te misije.

Obama je podsetio da su SAD kao deo međunarodne koalicije krenule u vojnu akciju da bi sprovele rezolciju UN o zaštiti civilnog stanovništva u Libiji.
Odobrio sam da se taj mandat ispuni, rekao je Obama i dodao da će se pridržavati tog mandata.

„Takođe sam rekao da je američka politika da (libijski lider Moamer) Gadafi ode. Pored vojnih, primenili smo niz mera da podržimo tu politiku”, dodao je američki predsednik.

On je rekao da su SAD brzo pokrenule domaće i mobilisale međunarodne sankcije protiv Gadafijevog režima.

„Tako postoji niz politika koje primenjujemo, koje su stvorene kao jedan od najačih međunarodnih konsenzusa oko izolaciije Gadafija i nastavićemo da ih sledimo”, reako je Obama.

Nesuglasice u NATO-u o Libiji

Nesuglasice u NATO-u o akciji u Libiji, koje vladaju već nekoliko dana, danas su kulminirale na sastanku ambasadora zemalja Alijanse, tako što Francuska odbija da NATO preuzme komandu međunarodne koalicije u Libiji a Turska ne želi da Alijansa ima zeleno svetlo u uspostavljanju zone zabrane leta.
Na sastanku ambasadora 28 zemalja članica, većina predstavnika se založila da NATO preuzme komandu vojne akcije u Libiji, naveli su diplomatski izvori bliski sastanku.

Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn izjavio je da njegova zemlja, „kao i mnoge druge, želi da međunarodna koalicija bude u okviru NATO-a”.
Francuska je, međutim, ocenila da ako NATO preuzme komandu, onda arapske zemlje ne samo da neće hteti da se pridruže, već će to i osuditi.
Operacije koje vode snage SAD, Britanije i Francuske su nacionalne i koordinišu ih američki glavni štabovi u Ramštajnu (Nemačkoj) i u Napulju (Italiji).
Američki ministar odbrane Robert Gejts izjavio je juče da se SAD nadaju da će koordinaciju operacije u narednim danima predati Francuskoj, Britaniji ili NATO-u.

Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je danas u britanskom parlamentu da se nada da će Alijansa „u jednom trenutku” preuzeti komandu, navodeći mogućnost da američki, francuski ili američki oficir bude imenovan na čelu komande.

Francuska još nije spremna za to.

Šef francuske diplomatije Alen Žipe izjavio je danas da je NATO spreman da u narednim danima pruži podršku međunarodnoj koalciji, aludirajući na dodatnu a ne centralnu ulogu Alijanse.

Jedan neimenovani francuski zvaničnik izjavio je da bi trebalo „pronaći formulu o načinima uloge NATO, a da se zastava (alijanse) nigde ne pojavljuje”.
Rastuću tenziju svedoči i stav Norveške, koja je najavila da suspenduje svoje učešće u Libiji dok se ne razjasni komandni sistem koalicije.
Italija se založila za komandu NATO-a, navodeći da će u protivnom da razmotri korišćenje svojih baza za intervenciju u Libiji.

Nemačka i Turska su se izričito izjasnile da ne žele da NATO, ako treba da interveniše, bombarduje Libiju kao što to koalicija čini u poslednjih 48 sati.
Nesuglasice se ne odnose na komandu, već na prirodu intervencije NATO-a, ocenjuje AFP.
Posle nedelju dana intenzivne debate, postignut je dogovor o operativnim planovima za dve od tri misije koje bi NATO imao a to su obezbeđivanje humanitarne operacije i poštovanje embarga na oružje.

Međutim, turski ambasador u NATO-u je u nedelju uveče zatražio da se razmotri treća misija a to je zona zabrane leta, jer Turska želi čvrste garancije o tom angažmanu kako libijski civili ne bi bili ugroženi.
Diplomatski izvori su naveli da su razgovori u NATO-u veoma teški i da su večeras opet završeni bez postizanja konačnog dogovora.

Gejts: Libijci moraju sami da odluče o Gadafiju

Američki sekretar za odbranu Robert Gejts izjavio je u Sankt Peterburgu, gde se nalazi u okviru dvodnevne posete Rusiji, da bi Libiji bilo bolje bez Muamera Gadafija na vlasti, ali da Libijci moraju sami da odluče o tome.

Gejts je ponovio stav američke administracije da eksplicitni cilj vojne intervencije Zapada protiv libijskog režima nije zbacivanje Gadafija s vlasti.
„Mislim da je svima apsolutno jasno da bi Libiji bilo bolje bez Gadafija. Ali Libijci moraju samo da odluče o tome”, kazao je sekretar Gejts u intervjuu agenciji Interfaks.

On je smatra da će oni to verovatno i učiniti, ali da bi bila greška kada bi to bio cilj zapadne vojne operacije u Libiji.
SAD i Francuska su demantovale da će koalicione snage pokušati da ubiju Gadafija, a isto je učinio i načelnik generalštaba britanske vojske, pošto je britanski šef diplomatije Vilijam Hejg odbio da isključi tu mogućnost, podseća agencija Frans pres.

Gejts je kazao da ne bi bilo mudro ubiti Gadafija, jer bi to moglo ugroziti krhku koaliciju koja podržava vojnu intervenciju.
On je ponovio jučerašnju izjavu novinarima da očekuje da će druge zemlje preuzeti vodeću ulogu u vojnim operacijama u Libiji od SAD u roku od nekoliko dana.

Tanjug/Beta-AFP

Vojni avion poleće iz baze u Avijanu u Italiji Foto AP

PORTRET BEZ RAMA: NIKOLA SARKOZI

Francuski kobac u ulozi jastreba

Ilustracija D. Stojanović

Novi zaplet na libijskoj sceni najavljen je pre nedelju dana kada je francuski kobac rešio da odigra ulogu jastreba, na kojoj bi mu možda pozavideo i Toni Bler. Vreme Miloševića i Sadama je odavno prohujalo, na meti je sada Gadafi.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da će partnerima u Evropskoj uniji predložiti „ciljane vazdušne napade” na Libiju i ometanje sistema za navođenje. U isto vreme, Tripoli je saopštio da razmatra prekid diplomatskih odnosa s Parizom zbog priznavanja opozicionog Prelaznog nacionalnog saveta.

Prema saznanju „Frans presa”, Sarkozi je predložio napade na tri mete: vojni aerodrom u Sirtu, udaljen 500 kilometara istočno od Tripolija, zatim aerodrom u Sebi, na jugu zemlje, i Bab al Aziziju, gde se nalazi centralna komanda vojske libijskog lidera Muamera Gadafija u Tripoliju.

Na predlog, prvenstveno, Francuske, a zatim i Britanije i Libana, koji je to učinio u ime Arapske lige, Savet bezbednosti UN krajem minule nedelje usvojio je rezoluciju kojom se uvodi zona zabrane leta nad Libijom i odobrava upotreba svih neophodnih mera da bi se zaštitili civili od napada trupa Muamera Gadafija.

Kao odgovor na vojne pokliče francuskog predsednika, sin libijskog lidera Seif al Islam obavestio je javnost da je Tripoli platio predizbornu kampanju Nikoli Sarkoziju 2007. godine, što je Jelisejska palata demantovala.

Dan pre nego što se oglasio njegov sin, libijski lider Muamer Gadafi rekao je u intervjuu za italijanski list „Đornale” da oseća da ga je „izdao” njegov bivši saveznik – italijanski premijer Silvio Berluskoni, dok je za Nikolu Sarkozija izjavio da je „mentalno poremećen”.

U međuvremenu, najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je za nedeljnik „Puan” obavila agencija Ipsos pokazuje da Sarkozi beleži novi rekord u nepopularnosti – francuskog predsednika podržava svega 31 odsto ispitanika, što je za tri odsto manje nego pre mesec dana.

Nikola Sarkozi, po zanimanju advokat, sadašnji predsednik Republike Francuske i koprinc Andore, kao i predsednik konzervativne partije Unija za narodni pokret, rođen je 28. januara 1955. u Parizu od oca Mađara Pola Sarkozija de Nađ-Boče i majke Francuskinje Andree Mala.
Na predsedničkim izborima 2007. Sarkozi je pobedio Segolen Roajal u drugom krugu predsedničkih izbora sa 53 odsto glasova i 6. maja 2007. nasledio je Žaka Širaka postavši 23. predsednik Francuske.

Iz prvog braka sa Mari Dominik Kulioli ima dva sina, Pjera i Žana. U drugom braku sa Sesilijom Siganer Albeniz dobio je sina Luja. Uprkos tome što su bili i formalno razvedeni, Sesilija se pojavila na proslavi povodom izbora Sarkozija za predsednika u svojstvu njegove supruge.
Drugog februara 2008. Nikola Sarkozi se u Parizu oženio italijansko-francuskom pevačicom i nekadašnjom manekenkom Karlom Bruni, što je bilo prvi put da se jedan francuski predsednik ženi tokom svog mandata.

Sarkozijeva popularnost naglo je opala posle njegovog venčanja sa Karlom Bruni. Na lokalnim izborima održanim marta 2008. stranka Nikole Sarkozija kao i čitava francuska desnica pretrpeli su poraz, osvojivši oko 40 odsto glasova.
Sada se francuski jastreb visoko vinuo.

Sanja Stijović