NACIONALNA ŠTETA UZ POLITIČKA PREVIRANJA – KO DA VIŠE?

Republika Srpska je nedavno preko Narodne skupštine usvojila pravni okvir za vraćanje

svoje nadležnosti, a verovatno i garanciju svoga postojanja. Imajući u vidu dosadašnje činjenice i rad vlastodržaca RS, moramo priznati da je daleko je od idealnoga. Pa ipak, principijelno političko dešavanje većih stranaka opozicije ili bar njezina vodstva su podlegla političkim željama muslimanskih (bošnjačkih) partija iz BiH. Mi kao socijalna stranka Srba Slovenije smatramo, da je to isključivo u ovom pogledu velika nacionalna greška opozicije.  Ona nije pokazala, ni po kojoj varianti srpsko jedinstvo. Možda su vodstva opozicijskih partija u Srpskoj naseli medijskom linču  »bezakonja« kako to svi mediji Federacije BiH, pa i brojne njihove muslimanske internetne stranice tvrde, te u svoje dobro i za sebe pridobivaju Srbe u Srpskoj, a i šire.

Priznati  moramo, da im to uspeva, takve praznoglavce privući, te uz njih dodatno na TV BN prikazati  svoje postupke kroz njihove želje, pozvavši opozicijske predstavnike RS uz muslimanske iz Federacije, a vladajuću poziciju zaboravili.

 Upravo, ona strana sa kojom je vođen rat. Pokušavamo biti objektivni, mada istini za volju oni niti su za Dejton, a niti su za suživot sa tri glavne nacije (Srbe, Hrvate i Muslimane), oni žele BiH samo za sebe. Pa im se ti isti, mogu nakon realizacije TV nastupa za leđima podsmejavati. Ako se prisetimo, vraćanje nadležnosti RS na BiH su u nazad kakvih približno petnaestak godina »kumovale« uz stranke pozicije i pojedine opozicione stranke u RS, što je to tada išlo veoma glatko i pokazalo se za RS kao velika nacionalna greška.

 Ako se prisetimo one narodne  »na greškama se učimo«. Mada to izgleda, nikim čudom za pojedine Srbe ne važi ili su kratkovidni ili praznoglavi.. Svakako prisetimo se, nedoraslost tadašnjih političara je građanje RS hipotetički udarilo po glavi. Lično mislimo, da je oko ponovnog preuzimanja nadležnosti RS nazad uz Ustav BiH i sam Dejton moralo bi prevladati jedinstvo kako u opoziciji, tako i poziciji svih srpskih stranaka u Republici Srpskoj. Politički kodeks i nacionalna etika srpskih političkih stranaka u RS činjenično odstupa od jedinstva ili bolje reći od interesa svih građana Republike Srpske i njenoga očuvanja. Sva naša, dosadašnja srpska stradanja, a i sami temelji »ugrađenih« junaka RS, ako se tako nastavi, pitanje je – dali je imalo smisla..

Sve kroz šta smo prolazili bio je činjenično jedan put, ka zajedničkom cilju, a koji je za nas bio svetnja oko očuvanja Srba i pravoslavlja. Prisetimo se i i stradanja od 1941. Do 1945. Te od 1912. Do 1918. godine.

Kroz vekove pre toga, govorimo o ratovima i velikim stradanjima, a to smo mi i to je nama pripadalo sve uz božju pomoć. Navedimo novije vreme, ono što smo doživljavali u Krajini, Sarajevu (Markale), Kosovu i Metohiji (Račak), činjenično je još i strašnije nego u Drugom svetskom ratu.  Nije li očekivati od stranaca, neku novu sličnu režiju na škodu Srba i Republike Srpske? Mada još uvek postoji nada i odlučnost, još ništa nije gotovo. Sve postupke srpskih partija treba sagledati i činjenično bar pokušati razumeti.

 Mi  Srbi, moramo živeti u sadašnjosti i svakako pametno prihvatati nacionalno jedinstvo u sopstvenom vremenu, biti odlučni kako za sebe, tako i za naša mlada pokoljenja. Svet se menja, a put kroz istoriju  i novoj epohi koja je nastala padom Berlinskog zida, oni koji su živeli u Titovoj Jugoslaviji je prošlost, mada pojedini odbijaju da žive u sadašnjosti i novim naraštajima spremnim da žive u vremenu koje dolazi. Svi Srbi moraju znati, da je sada došlo vreme za odlučnost, ili ćemo nestati kao nacija ili ćemo dosledno živeti. Hoćemo li dozvoliti, da nam otmu Kosovo i da nas pretvore kroz vlastodržce izdajnika ili smo sami već potpisnici izdaje.. Hoćemo li dozvoliti asimilaciju srpskog naroda u Crnoj Gori, da ih proteraju..  Da, pred nama je i odgovor na pitanje, želimo li živeti ili mreti. To je pitanje sa kojim su se u istoriji suočavali Jermeni od 1894. Do 1915, ili Jevreji 1939, to pitanje rešavamo.

 Prisetimo se Haga i svih osuđenih srpskih generala, pa i Mladića u toj haškoj sudnici nazvanoj  »pravdom«.. Svakako, o tome se danas i radi, oni hoće da nas unište, da nas isele, asimiliraju.  Baš kada budemo shvatili, da na takva pitanja moramo odgovoriti pred sopstvenim očima bićemo kadri da damo prave odgovore. Svim Srbima jedini cilj treba da bude, da sprečimo neprijatelje, da nikada više ne spuste ruke na našu decu.

Zašto genocid u Srebrenici? Da bi se sakrio Jasenovac, da bi se sakrila Oluja.. Mi možemo bežati od priča o genocidu, ali one će nas pratiti, hteli mi to ili ne. Oni se nikada neće smiriti, potomci ubica nas će kroz istoriju optuživati. Oni imaju  Dakle, o izdajnicima u svim tim ratovima, a i samom miru nije potrebno puno govoriti, nekome je nacija u sopstvenom džepu, a nekome u poštenju, ponosu i nacionalnom dostojanstvu.

Srbi bi morali uz nacionalno jedinstvo da iskoriste i svoje prijatelje Ruse i Kineze. Pretnje i sankcije protiv Srpske su u dobroj meri, priznali ili ne, već nametnute. Kako ono glasi ona starinska »Zavadi pa vladaj«.

 Vodstvo Socijalne stranke Srba Slovenije sa predsednikom Sašom Gajićem.