Osmi godišnji međunarodni konkurs za pesničko priznanje i nagradu “ PESNIKOVA DUŠA” Ljubljana 2017/2018.

Izveštaj komisije za dodelu međunarodne literarne nagrade »Pesnikova duša« 2017/2018 – Udruženja srpskih književnika Slovenije

ODLUKA

Dana 01. decembra 2017 godine u Ljubljani održan je sastanak komisije za dodelu literarne nagrade i priznanja Pesnikova duša Udruženja srpskih književnika Slovenije. Strukovna komisija (žiri)pregledali su 219 radova (od kojih je bilo 59 nepotpunih) preostali su u roku, predviđenim propozicijama konkursa, prispeli na adresu Udruženja srpskih književnika Slovenije. Intelektualni radovi pristigli su iz sledećih zemalja: Švedske, Švicarske, Austrije, Nemačke, Italije, Srbije, Srpske – BiH, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije. Komisija je pregledala spomenute radove i zaključila da prema propozicijama konkursa, kao i literarnim kriterijama nagrađuje pesme: pesnika Saše Nikolića (pesma Voleli se ludo), pesnikinje Željke Vračević (pesma Ne žalim), pesnikinje Silvane Aleksić (pesma Kad želim zaustavljam kazaljke sata).

Preuzeto iz komisijskog izveštaja – U rajskoj škrinji dobrih pesama koje smo dobili bilo je teško izabrati one koje će biti izabrane kao najbolje od najboljih. Moramo naglasiti da su odlučivale nijanse. Iz nekih je progovorilo dugogodišnje životno iskustvo poput igumana Stefana u Gorskom vijencu, a u drugima pesnicima mladalačke želje i emocije za dokazivanjem, obrazovanje i polet mladosti kao u mladom Danilu, vladici crnogorskom. Međutim, došlo je i dosta stihova koji su puni entuzijazma, skladne rime…ali su nedovoljno povezane pa tako onaj prvi utisak ne biva do kraja dobro izveden. Primetili smo takođe, da se mnoge teme vrte iz godine u godinu a ruku na srce nije baš sve tako potrošeno da ne bismo mogli pronaći neku novu nit i tematiku. U oblacima istih lepo je biti svoj i autentičan, pa možda čak i pronaći neki novi stil pisanja. Zašto da ne. Mnogi od nas umemo pesnički da se izrazimo ali nažalost samo retki ta osećanja na lirski način znaju preneti na papir. I pored evidentne narativnosti koja se dakako nalazi u mnogim pristiglim stihovima ne možemo a da ne primetimo škrtost lirskih osećanja koja su jako slabo povezana i bljesnu samo na trenutak. Većina od nas robujemo ustaljenoj rimi dvanaesterca koja je pretežno na uštrb harmonije i izražajnosti. No kako već rekosmo na početku ima tu i jako dobrih stihova i dakako treba imati u vidu da od (napišeš broj radova) pristiglih radova i bilo bi nerealno očekivati da svi budu odrađeni na visini zadatka. Žao nam je, što su pojedine čak iznad očekivanja dobre pesme bile odbačene kao svojeručno ne potpisane. Pa ipak, sve dok je nas i zdravlja, biće i stihova.

1. Za postignuto prvo takmičarsko mesto zlatna plaketa, statua ili medalja sa poveljom USKS uz takmičarsku lentu (peškir) ako se dodatno organizatori odluče. Uz navedeno i novčana nagrada, koja se isključivo dodeljuje već od sakupljenih financijskih donacija zajedno i to 70% za prvo mesto uz zahvalnicu, o novčanom iznosu nagrađeni će biti obavešteni.

2. Za postignuto drugo takmičarsko mesto srbrna plaketa, statua ili medalja sa poveljom USKS USKS uz takmičarsku lentu (peškir) ako se dodatno organizatori odluče.. Uz navedeno i novčana nagrada, koja se isključivo dodeljuje većod sakupljenih financijskih donacija zajedno i to 30% za drugo mesto uz zahvalnicu, o novčanom iznosu nagrađeni će biti obavešteni.

3. Za postignuto treće takmičarsko mesto, bronzana plaketa statua ili medalja sa poveljom USKS uz zahvalnuicu.

4. Napominjemo, da je ujedno strukovna komisija kroz pesnički pokret (i konkursno obećanje) »PESNIKOVA DUŠA« 2017 uz Pravilnik o priznanjima i nagradama USKS za autore konkurisanih pesama moderne poezije dodatno potvrdila pesmu Rajska ljubav od pesnika Ivana Gaćine, (pesmu U Ljubljanskim mlekarnama) pesnika Miloša Đonovića (pesmu Eh što nisam golub beli) pesnika Mile Kostić. Imenovanima biće uručene diplome, zlatne značke i zahvalnice.

Strukovna komisija je dodatno ocenila i pojedine autorske knjižne radove, koji su prispeli tekuće godine u srpsku biblioteku USKS »VUK KARADžIĆ« Ljubljana. Tako će pesnikinji Zorki Čordašević za zbirku Zvona u daljini biti uručena povelja sa zlatnom plaketom ili medaljom.

Napomena – navedene nagrade i priznanja biće uručena u Ljubljani na velikoj godišnjoj kulturno-umetničkoj prezentaciji »X. VESELI DANI SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE« 25-26.08. 2018 godine, a možda i R. Srpskoj za vreme neke od kulturno umetničkih prezentacija, o čemu ćemo sve nagrađene na vreme obavestiti.

Za prvo nagrađene pesnike (glavne nagrade) hotelski smeštaj (jedno noćenje) i putne troškove (autobuska ili vozna povratna karta) snosiće organizator, a za dodatno nagrađene samo troškove hotelskog smeštaja (jedno noćenje).

Iskrene čestitke svim učesnicima, a dodatno najboljima od najboljih!

Organizatori USKS sa predsednikom Sašom Gajićem

Saša Nikolić – Pale

Saša Nikolić je rođen 3. januara 1975. godine u Olovu, opština Olovo, od oca Ljubomira i majke Nevenke, rođene Vasković. Od 1996. godine zaposlen je u policiji Republike Srpske u Palama, gdje i stanuje sa porodicom – suprugom i četvoro djece. Od 2012. godine predsjednik je Crkveno-upravnog odbora Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Drecelju kod Olova.
Do sada je objavio šest knjiga: Srbi – Drecelj i Dreceljani (2012), Život u pjesmi (2013), Crkva u Drecelju (2015), Paljanska policija (2016), Orlovi lavljeg srca (2017) i Pravoslavlje (2017).

VOLjELI SE LUDO

Nekada smo srećni zagrljeni bili,
mladalačke dane skupa provodili,
voljeli se mnogo i svi su to znali,
jedno drugom ljubav nesebično dali.

Božija nas sila neka razdvojila,
na rastanku ti si mnoge suze lila,
moje srce i sad i vene i pati,
tebe niko meni ne može da vrati.

Život dalje ide, a mi razdvojeni
jedno drugom nismo mi bili suđeni,
ostale su pjesme, a i uspomene
zaljubljeno srce do groba da vene.

Godinama zajedno u ljubavi bili,
voljeli se ludo i to nismo krili,
bez razloga pravog mi smo se rastali
ostalo je srce za tobom da žali.

Saša Nikolić

Željka Vračević – Prnjavor

Rođena 22.09.1991.godine u Prnjavoru. Osnovnu školu „Sveti Sava“ pohađala u obližnjem selu Gornji Smrtići, a srednju Gimnaziju u Prnjavoru. Diplomirala 2014.godine na Filološkom fakultetu u Banjaluci i stekla zvanje profesorice engleskog jezika i književnosti.

Trenutno priprema svoju prvu zbirku poezije i ozbiljnije radi na plasiranju svog literarnog rada u javnost. Član je omladinske sekcije Srpskog književnog kluba „Talasi“ u rodnom Prnjavoru.

NE ŽALIM

Ako sve su moje potonule lađe
Da nečije druge ugledaju more
I moje je Sunce moralo da zađe
Drugima da svanu obasjane zore.

Moje dostojanstvo ako li je blatno
Da opere plahte nečijeg morala
I u crno moje prekrečeno platno
Da njihovo bude u boji korala.

Godine u paklu ne žalim ni trena,
Ako drugi mjesto dobiše u raju
I na moje oči morala je mrena
Da zvjezdano nebo oni ugledaju.

Opekline bolne kao od meduza
Prerasle u širom otvorene rane,
Ako su mi silni biseri od suza
Nekom oko vrata nizali đerdane.

Niti jedan svoj ja ne žalim grijeh.
Načini ga biće od krvi i mesa.
Ako li je tužnom podario smijeh
I vinuo slabog pravo u nebesa.

Željka Vračević

Silvana Aleksić -Teslić

Silvana Aleksić, rođena 28.XI.1977. godine u Zavidovićima (BiH). Izbjegla 1996 godine u Teslić, gdje je i danas nastanjena. Udata, majka 17- godišnjeg Gligorija. Po zanimanju prof. Razredne nastave. Pisanjem se bavi još od osnovne škole, nagrađivana na više literarnih konkursa, a pjesme su objavljivane u nekoliko zajedničkih zbornika. Silvanina zbirka pjesama „Kneginja bez žezla i krune“ naišla je na pozitivne kritike čitalačke publike.

Kad želim zaustavljam kazaljke sata…

Koračam s tobom, rame uz rame
sreća mi krila ko ptici daje,
u mojoj glavi jedna je želja
nek ovaj dan vječito traje.

Svih ovih dana, želja me muči
da kad sam s tom obuzdam vrijeme,
možda ja ljubav pokazat ne um'jem
al da te želim nema dileme.
Plućima punim udišem smjelo
tvoj miris koji tako mi prija,
u glavi sreća u srcu nemir
a oko smeđe ko Sunce sija.

Od silne želje da dan potraje,
zaustavila sam kazaljke sata,
da l’ je u kvaru briga me nije
dok su mi ruke oko tvog vrata.

Volim te male trenutke sreće
kad srce kuca divlje i ludo,
volim kad želja postane stvarnost,
želja je život, želja je čudo!

Silvana Aleksić

Ivan Gaćina- Zadar

Ivan Gaćina rođen je 15.4.1981. u Zadru, Republika Hrvatska. Visoku stručnu spremu i akademski naziv magistra inženjera računarstva stekao je nakon tri završena studija na Sveučilištu u Dubrovniku 2010. godine. Piše poeziju i haiku poeziju, kratke priče, aforizme i recenzije književnih djela te se povremeno bavi digitalnim fotografiranjem. Član je nekoliko udruženja i društava: Matica hrvatska (od 2010.), Hrvatsko književno društvo (ogranak Zadar) (od 2014.), KLD „Rešetari“ (od 2015.), Udruženje srpskih književnika u otadžbini i rasejanju – USKOR (od 2015.), Savez književnika u otadžbini i rasejanju – SKOR (od 2016.), Društvo „dr Saša Božović“ Beograd (od 2016.), Kultura snova (od 2017.). Izdao je dvije samostalne zbirke poezije: „Tebe traži moja rima“ (KC Kalliopa, Našice, Hrvatska, 2014.) i „Tvorac Misli / Prolaznik u noći“ (SVEN, Niš, Srbija, 2015.). Radove je objavljivao i u zajedničkim zbirkama: zastupljen u više od 200 zbornika i preko 10 različitih časopisa.

RAJSKA LjUBAV

Pratim vasionu uz drevne simbole,
na uzdarju snova tražim te posvuda,
preplavljuje sjeta dok me brige bole
brodeći u svetost kroz doline čuda.

Na kozmičkom vjetru oči zatrepere,
bez kompasa zlatnog ne mogu se snaći,
ko vodilja plamti svjetlokaz Venere
da te kraj zvijezda lakše mogu naći.

Neprebolne tuge uspomene vrate,
osamljeno srce u nadi traži spas
dok klonula duša kroz minule sate
očajnički zove tvoj anđeoski glas.

Nitko te ne ljubi snažnije od mene,
podnebesjem vjere kreira se duga,
poput suhog lista srce tiho vene
prostrane doline kad naplavi tuga.

Nebo lije suze poput kapi kiše,
bez ljubavi čiste zvjezdarja se gase,
ranjeno od bola srce kuca tiše
krhotine pjesme kada dušu skrase.

Stopimo li duše u dugine boje
zajedničkoj sreći neće biti kraja,
svjetlost će obasjat nebne perivoje
kad odškrine ljubav tajna vrata raja.

Ivan Gaćina

Mile Kostić -Dubnica

Rođen 15. aprila 1951. godine u Dubnici. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a stolarski zanat u Vranju. Radio je kao majstor u Gimnaziji „Bora Stanković“ u Vranju. Piše pesme u duhu narodne lirike. Njegova pesma Udala se naša Stana osvojila je prvo mesto na festivalu MLAVA PEVA 1996. godine u selu Veliko Laole kod Petrovca na Mlavi. Pesma Dubničanka objavljena je u monografiji Slobodana Simonovića DUBNICA I DUBNIČANI (2000). Godine 2004. objavio je dramu u dijaloškom obliku Neću tatka da obrukam, 2006. dijalošku priču Pamet noge vodi, a 2009. kraći roman Mesečeva nevesta. Poslovice i izreke Svaka grbina tovar ne nosi (2011), Roman Ulična dresura (2013). Poslovice, poslovičke poredbe i izreke Sreća u plitkom džepu (2014). Knjiga priča Tapija u bunaru (2016) Priče Ispovest u časopisu OTISAK i Svrtka u časopisu SUŠTINA POETIKE – KNjIŽEVNI ČASOPIS. Pesma Svi smo mi isti objavljena je u Zborniku RUDNIČKA VRELA 2007, u Gornjem Milanovcu. Kostić je osvajao nagrade na takmičenjima pevača narodnih melodija. Član je Udruženja književnika u Vranju, Društva za očuvanje kulturno-istorijskih vrednosti Srba ZAPISI u Bujanovcu, Udruženje SRPSKIH KNjIŽEVNIKA u Sloveniji, Udruženja književnika u Otadžbini i rasejanju SKOR u Novom Sadu.

Eh što nisam golub beli

Eh što nisam golub beli?
Da sa Vama ja poletim,
kad se ona i ne nada meni,
u naručje da joj sletim.

Kraj prozora ona stoji,
Golubove moje broji.
Jedan na prozor joj stade,
moje pismo njoj predade.

Golubovi vraćaju se kući,
svi dođoše, samo jednog nema.
Među njima najlepši je bio,
što je moje pismo, njoj nosio.

Sad joj šaljem golubicu,
da dozove pismonošu.
Golubica srećna leti,
i u kljunu sa burmom mi sleti.

Mile Kostić

Miloš Đonović -Ljubljana

Miloš Jovana Đonović rođen je 7.avgusta 1950. u Herceg Novom. Završio je osnovnu školu u Kotoru, a takođe 1969. godine i Pomorsku školu brodomašinskog smjera. Iste godine na jesen upisuje studij Elektrotehnike u Ljubljani gdje absolvira 1975. godine. Pisanjem je počeo da se bavi kao srednjoškolac, sa grupom drugova je u Pomorskoj skoli pokrenuo literarni list Rasketa 1968. godine. Izdao je pod okriljem Srpske zajednice dvije pjesničke zbirke Poeziju 1 i Poeziju 2, prvu 1998. i drugu 2002. godine. Pjesma Blizina mu je štampana u jednom hrvatskom zborniku poezije. Nekoliko pjesama je prevedeno na slovenački jezik i emitovano u radio emisiji Literarni nokturno radia Ljubljane. Radio je u sektoru obezbjeđenja. Bavi se sportskim novinarstvom, član je društva novinara Slovenije i društva književnika koji pišu na srpskom jeziku u Sloveniji.

Subota u Ljubljanjskoj mljekari

Dugo čekale se kiše
bezvoljne jeseni 2006
iako u sivini
dok ona traje
lakše se disše
pametnije misli
se bude
u Beogradu je decembar
sa rekordom toplote
na Evropskom prvenstvu
u rukometu
Makedonkama
protiv Madjarica
ne uspjeva nešto više
Pamtim
tada toliko
neopazne kiše
s pogledom na sjever
grada mog djetinjstva
topolu koja se je
dizala kao i mi
sve više
preko crvenkasta krova
kina Boka
Pamtim lik tetke
njene plavkaste oči
boje daljeg mora
brizljivo navijene
ridje pletenice
Dugo je nisam vidio
nažalost
vidjet je nikad
neću više.

Miloš Đonović