Riječ na prociji Zbornika“Njiva Bojna neosvojna“

Nije se Mojkovac desio da bi se zaboravio.
Na Mojkovcu se vaskrslo da bi se zauvijek bilo.
Na Mojkovcu je ostao upis u knjigu besmrtnika.
Istinita dokaznica i dični Svetosavnik ljudske odstupnice.
Najtvrđa i najiskrenija riječ u rečniku sr(b)skog jezika.
Veličajna nepotkupljiva bratimnica, gdje se divne pogibije i čojstvena junaštva ištu.
U pomet, da se sliju u himnu slobodi, svetu, da se sretnu na krvištu i na bajonetu.
Bitka na Mojkovcu jeste bogozračni i blagosloveni vijek lednine, kroz prla i urvine , badnjacima što muškim prsima nazdravljahu, sretnjikajući rane.
Bitka na Mojkovcu je viteška branilica i svekolikog Srpstva dokaznica.
Bitka na Mojkovcu jeste pričest vječnine i podviga,prezir smrti.
Bitka na Mojkovcu je progovor predaka i potomaka, još jednom i uvijek (ako nas ima) ogledanje licem u lice.
Snagom Krsta se vjerovalo i postojalo.
I sa tri prsta Bogu prisluživalo, u novokosovskom amanetu, da se zna ko je vjera a ko nevjera, a preci nam glasovljem i škrgutom ljutnje poručuju, šta to bi sa svjetlilom Krsta da se ruši i da se sa njim rati.
Jesmo li ih dostojni, ili bi i mrtve a zauvijek žive ponosnike još jednom da ih ubijemo, da ih počepamo i zaćutlamo kao da nijesmo više njihovi.
Kome se to uslačalo da se kidiše na Krst, kojim bogokivnicima i kojim zlopoglednicima,što bi da nas isele iz naše istorije i uvedu u „mrtvo more“ evropskog projektovanog kastiganja i stidoće svojih najboljih temeljnika.
Bitka na Mojkovcu i pjesma hadži Radovana Trebješkog data nam je za upis u Zakonik etičnosti,novorađanja, jer bez podviga i nema ognjevitog bogoozarja.
Pjesnici zastupljeni u Zborniku odužili su se pjesničkim radovima vitezovima sa Mojkovačke bitke, i pokazali svoje rodoljublje, svoju privrženost svetim principima na kojima je naš narod uvijek hrabroliko gradio i branio svoje ognjište, slobodnicu istinite epopeje .
Ova ljesa stihova je najtvrđa japija kojom će se budući kazivati, prepoznavati u predačkim mostikama kostiju , iznad neba, hukom Tare, da iz tog lučevitog potvrđivanja sebe i svoje riječi,vide šta je iskreno Bratoslovlje I Krstoljublje.
Crne Gore što nikada ne bijaše strahonosna.
Više u bitkama nego u životu.
Beskonačne sjajke Srpstva.
U guslama sin priziva oca.
Ništa drugo, vazda ratničko pričešće.
Od Mojkovca do Mojkovca.
Divotništvo vaše u zvjezdane rojeve se sliva.
Neosvojno, kao Bojna Njiva.
U Podgorici, na Jovandan, 2016. Mr Slobodan M. Čurović Apis

Ријеч на процији Зборника“Њива Бојна неосвојна“

Није се Мојковац десио да би се заборавио.
На Мојковцу се васкрсло да би се заувијек било.
На Мојковцу је остао упис у књигу бесмртника.
Истинита доказница и дични Светосавник људске одступнице.
Најтврђа и најискренија ријеч у речнику ср(б)ског језика.
Величајна непоткупљива братимница, гдје се дивне погибије и чојствена јунаштва ишту.
У помет, да се слију у химну слободи, свету, да се сретну на крвишту и на бајонету.
Битка на Мојковцу јесте богозрачни и благословени вијек леднине, кроз прла и урвине , бадњацима што мушким прсима наздрављаху, сретњикајући ране.
Битка на Мојковцу је витешка бранилица и свеколиког Српства доказница.
Битка на Мојковцу јесте причест вјечнине и подвига,презир смрти.
Битка на Мојковцу је проговор предака и потомака, још једном и увијек (ако нас има) огледање лицем у лице.
Снагом Крста се вјеровало и постојало.
И са три прста Богу прислуживало, у новокосовском аманету, да се зна ко је вјера а ко невјера, а преци нам гласовљем и шкргутом љутње поручују, шта то би са свјетлилом Крста да се руши и да се са њим рати.
Јесмо ли их достојни, или би и мртве а заувијек живе поноснике још једном да их убијемо, да их почепамо и заћутламо као да нијесмо више њихови.
Коме се то услачало да се кидише на Крст, којим богокивницима и којим злопогледницима,што би да нас иселе из наше историје и уведу у „мртво море“ европског пројектованог кастигања и стидоће својих најбољих темељника.
Битка на Мојковцу и пјесма хаџи Радована Требјешког дата нам је за упис у Законик етичности,новорађања, јер без подвига и нема огњевитог богоозарја.
Пјесници заступљени у Зборнику одужили су се пјесничким радовима витезовима са Мојковачке битке, и показали своје родољубље, своју приврженост светим принципима на којима је наш народ увијек храбролико градио и бранио своје огњиште, слободницу истините епопеје .
Ова љеса стихова је најтврђа јапија којом ће се будући казивати, препознавати у предачким мостикама костију , изнад неба, хуком Таре, да из тог лучевитог потврђивања себе и своје ријечи,виде шта је искрено Братословље И Крстољубље.
Црне Горе што никада не бијаше страхоносна.
Више у биткама него у животу.
Бесконачне сјајке Српства.
У гуслама син призива оца.
Ништа друго, вазда ратничко причешће.
Од Мојковца до Мојковца.
Дивотништво ваше у звјездане ројеве се слива.
Неосвојно, као Бојна Њива.
У Подгорици, на Јовандан, 2016. Мр Слободан М. Чуровић Апис