KOLO »ŠOTA« POSMRTNO KOLO SRPSKIH NEZNALICA

Stručni savet intelektualaca srpske dijaspore Slovenije smatra, da kolo »šotu« nebi trebali na nikakvoj srpskoj prezentaciji igrati, posebno ne, mlade populacije Srba. Dakle, dostojnih Srba koji vole svoje nacionalne kulturne i verske tradicije, magde oni bili ili boravili. Razumemo, da svako treba voleti svoje, a stim i razumeti druge. Nepodbitno je, da se srpska kultura u mnogo čemu razlikuje od drugih brojnih kultura, mada ona svakako spada u lestvicu bogatijih, a svojoim davnim nastankom i značajnijih. Srpske tradicije imaju svoje davne i duboke istorijske korene, koje brojne tradicije nacija nemaju. Baš u vezi toga, dosta je zabrinjavajuće za Srbe, da se od toliko lepih, starih i novih srpskih kola i igri u zadnje godine, čak u srpskim folklorima i svadbama dosta igraju tuđa kola i igre, kao što je »šota«. Naravno, to za one »Srbe«, koji se pokušavaju dokazivati, negujući dosta tužnu tuđu tradiciju, na štetu mladih srpskih naraštaja, kao i svojih pokolenja. Istinito i tužno, srpsku decu koja su bačena na vatru i tako goreći, za zločince bila »veseli« događaj igrajući kolo »šota«. Taj tužni događaj, koji za normalne nema baš ni malo za logike, a kamoli veselja. Igrati uz posmrtni jauk goreće dece.. Ako objetktivno razumemo i druge, to kolo nikako nebi trebale igrati ni druge nacije. Mentalno današnje naše okruženje jeste činjenično takvo, kakvo do sada nikada gore i nije bilo. Pitamo se – Dali ste gledali, Šiptara ili Turčina, da igra srpski Moravac ili Užičko kolo?
Istorijski zapisi činjenično potvrđuju, da poreklo imena šota dolazi od imena Šota Galica, ženi velikog neprijatelja srpske nacije “kačaka” (odmetnika) Azema Bejte iz sela Galice (1889-1924.) koji je svojevremeno harao po Kosmetu i Metohiji. Šota Galica je nakon muževljeve pogibije zulumćarila i predvodila odmetnike. U srpskom narodu sačuvano je sećanje na užasan događaj kada je Šota uhvatila šestoro srpske dece, čobančadi kod stada, na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru i sve ih bacila u oganj. Dok su deca gorela Šota je sa “kačacima” igrala svoju igru oko vatre, orgijala i pevala: “Šote mori šote, šote mašala, davno želim šote, mori, šote, da te igram ja!”. Na mestu stradanja nevine dečice podignuta je spomen-ploča koja je stajala do kraja II svetskog rata, kada su je komunisti uklonili kako bi sačuvali “bratstvo i jedinstvo”, još jednom poturajući narodu lažne istorijske činjenice. Proverite i sami na Internetu… Azem Bejt ili Bejta je idol Šiptarima na forumima…. Planina Mokra se je na severozapadu Kosmeta. Za Šotu Galicu (često i Šota Galjinica) sam pronašao pravo ime: Qerime Halili Galica – Šota, što bi se na srpsko čitalo kao Čerimi Haljilji Galica – Šota. Danas, kada se naučno dolazi do genetskog porekla svakog pojedinca, nije ni čudno istini za volju, da ima i takvih srpskih grupa.
Tekst o tome je napisao i svestenik iz RS. Nalazi se u listu “Svetosavsko zvonce”, objavljen početkom 2007. “Šota” nije nastala tako davno, da se je ljudi ne bi sećali odnosno znali kako je nastala. Dakle, kod svega već napisanog, molimo Vas, da pomognete sebi, svojoj srpskoj naciji i njenim tradicijama te posmrtno kolo »šota« izbacite iz svog repertuara. Kako bi stradala srpska deca i dalje mirno počivala u tišini cvetne rajske nebeske bašte. Trebamo voleti svoje, a tuđe razumeti. Pa, dragi naši Srbi, o ovom našem pisanju i tužnom kolu »šota« obavestite i druge, da znaju i sami steknu svoje lično mišljenje. Pomozite sebi, pomolite se za stradalu srpsku decu, pomoće Vam i Bog. Neka Vas, upravo on čuva u dobrom zdravlju i sreći. Uz srdačan pozdrav, ponos i srpsko dostojanstvo..

STRUČNI SAVET SAVEZA SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE