Lepe pesme

ZLOČIN U DOBROVOLJAČKOJ

NA HILJADU DEVETE STOTINE,
DEVEDESET I DRUGE GODINE.

BEŠE JASNO, KAO I NA SLICI,
IZVRŠEN JE ZLOČIN U DOBROVOLJAČKOJ ULICI.

DOGOVORI GENERALA KUKANJCA I MEKENZIJA,
SA PREDSEDNIKOM PREDSEDNIŠTVA BiH ALIJE IZETBEGOVIĆA,
MNOGIMA SUNCE VIŠE NE SIJA.

EJUP GANJIĆ, ZAMENIK ALIJE,
SVE JE ZNAO I JOŠ UVEK KRIJE.

KOMANDA JE OD NJEGA POZNATA,
ZA TA SPORNA DVADESET I ČETIRI SATA.

NA PRESTOL GA POSTAVI ALIJA,
DA ZAMRAČI I SUNCE ŠTO SIJA.

MUISLIMANSKA VOJSKA, UNATOČ DOGOVORU,
NAPRAVI ZLOČINE U SMIŠLJENOM LOVU.

ODJEK JAKE PUCNJAVE SVE VIŠE I VIŠE,
DOK SE DIO KOLONE IZ ŽIVOTA BRIŠE.

TAKO NESTA MLADALAČKOG LIKA,
DOSTA SRPSKIH NEVINIH VOJNIKA.

ZLOČINAČKA, TO JE BILA SLIKA,
GENERALA, SUMNJIVOGA LIKA.

TUŽNA GA JE PORODILA MAJKA,
NOSI GENE OD ZLOČINCA JAKA.

IDENTITET JOVANA DIVJAKA,
KOME NEĆE, ZEMLJA BITI LAKA,

KOMANDANTA ZELENIH BERETKI,
NEČOVEKA, ZLOČINACA SVETSKI’.

BI NJEGOVA KOMANDA LAKA,
UBIO JE I DOSTA MOMAKA.

UZ PLAČ SUZA, TU JE MAJSKA ROSA,
OPLAKUJU MOMKE OD PONOSA.

PRILIKOM EVAKUACIJE, NAPALI SU NEZAŠTIĆENU KOLONU,
PRETEŽNO SRPSKIH VOJNIKA UZ OFICIRE, UZ TUŽNU ISTINU.

GARANCIJE UJEDINJENIH NACIJA I EJUPA GANJIĆA, VEČNO ĆE DA BOLE,
ISPRED VOJSKE GENERAL MILAN AKSENTIJEVIĆ, VODIO JE PREGOVORE.

UNATOČ GARANCIJAMA UJEDINJENIH NACIJA,
ZA BEZBEDNU EVAKUACIJU, MNOGIMA SUNCE NESIJA.

UZ DOKAZE, ČINJENICA DOSTA,
AL’ NIKO OSUĐEN NE POSTA.

NESTA BROJKA NEVINIH VOJNIKA,
OSTA MRAČNA GARANCIJE SLIKA.

NAPAD NA TU KOLONU, BIO JE PLANIRAN
U TOJ KRVAVOJ IGRI, UPLETEN BEŠE I ALIJA SAM.

DAKLE, NAPAD NA KOLONU NISU IZVELE TETKE,
NEGO ZLOČINAČKE ZELENE BERETKE.

NA OSNOVI NELJUDSKOSTI SOPSTVENE SILE,
POBILI SU I NEVINE CIVILE.

NEKA JE SLAVA UBITIM, UZ SEĆANJE NEVINIH,
DOK VREME PROLAZI, UGAŠENIH ŽIVOTA SVIH.

PREKIDNULI MLADE SNOVE I ŽIVOTNU NADU,
TAKVI ZLOČINCI SRAMOTE PRAVNU DRŽAVU MLADU.
USKS – autor pesnik: Saša Gajić

ЗЛОЧИН У ДОБРОВОЉАЧКОЈ

НА ХИЉАДУ ДЕВЕТЕ СТОТИНЕ,
ДЕВЕДЕСЕТ И ДРУГЕ ГОДИНЕ.

БЕШЕ ЈАСНО, КАО И НА СЛИЦИ,
ИЗВРШЕНА ЈЕ ЗЛОЧИН У ДОБРОВОЉАЧКОЈ УЛИЦИ.

ДОГОВОРИ ГЕНЕРАЛА КУКАЊЦА И МЕКЕНЗИЈА,
СА ПРЕДСЕДНИКОМ ПРЕДСЕДНИШТВА БиХ АЛИЈЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА,
МНОГИМА СУНЦЕ ВИШЕ НЕ СИЈА.

ЕЈУП ГАЊИЋ, ЗАМЕНИК АЛИЈЕ,
СВЕ ЈЕ ЗНАО И ЈОШ УВЕК КРИЈЕ.

КОМАНДА ЈЕ ОД ЊЕГА ПОЗНАТА,
ЗА ТА СПОРНА ДВАДЕСЕТ И ЧЕТИРИ САТА.

НА ПРЕСТОЛ ГА ПОСТАВИ АЛИЈА,
ДА ЗАМРАЧИ И СУНЦЕ ШТО СИЈА.

МУИСЛИМАНСКА ВОЈСКА, УНАТОЧ ДОГОВОРУ,
НАПРАВИ ЗЛОЧИНЕ У СМИШЉЕНОМ ЛОВУ.

ОДЈЕК ЈАКЕ ПУЦЊАВЕ СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ,
ДОК СЕ ДИО КОЛОНЕ ИЗ ЖИВОТА БРИШЕ.

ТАКО НЕСТА МЛАДАЛАЧКОГ ЛИКА,
ДОСТА СРПСКИХ НЕВИНИХ ВОЈНИКА.

ЗЛОЧИНАЧКА, ТО ЈЕ БИЛА СЛИКА,
ГЕНЕРАЛА, СУМЊИВОГА ЛИКА.

ТУЖНА ГА ЈЕ ПОРОДИЛА МАЈКА,
НОСИ ГЕНЕ ОД ЗЛОЧИНЦА ЈАКА.

ИДЕНТИТЕТ ЈОВАНА ДИВЈАКА,
КОМЕ НЕЋЕ, ЗЕМЉА БИТИ ЛАКА,

КОМАНДАНТА ЗЕЛЕНИХ БЕРЕТКИ,
НЕЧОВЕКА, ЗЛОЧИНАЦА СВЕТСКИ’.

БИ ЊЕГОВА КОМАНДА ЛАКА,
УБИО ЈЕ И ДОСТА МОМАКА.

УЗ ПЛАЧ СУЗА, ТУ ЈЕ МАЈСКА РОСА,
ОПЛАКУЈУ МОМКЕ ОД ПОНОСА.

ПРИЛИКОМ ЕВАКУАЦИЈЕ, НАПАЛИ СУ НЕЗАШТИЋЕНУ КОЛОНУ,
ПРЕТЕЖНО СРПСКИХ ВОЈНИКА УЗ ОФИЦИРЕ, УЗ ТУЖНУ ИСТИНУ.

ГАРАНЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА И ЕЈУПА ГАЊИЋА, ВЕЧНО ЋЕ ДА БОЛЕ,
ИСПРЕД ВОЈСКЕ ГЕНЕРАЛ МИЛАН АКСЕНТИЈЕВИЋ, ВОДИО ЈЕ ПРЕГОВОРЕ.

УНАТОЧ ГАРАНЦИЈАМА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА,
ЗА БЕЗБЕДНУ ЕВАКУАЦИЈУ, МНОГИМА СУНЦЕ НЕСИЈА.

УЗ ДОКАЗЕ, ЧИЊЕНИЦА ДОСТА,
АЛ’ НИКО ОСУЂЕН НЕ ПОСТА.

НЕСТА БРОЈКА НЕВИНИХ ВОЈНИКА,
ОСТА МРАЧНА ГАРАНЦИЈЕ СЛИКА.

НАПАД НА ТУ КОЛОНУ, БИО ЈЕ ПЛАНИРАН
У ТОЈ КРВАВОЈ ИГРИ, УПЛЕТЕН БЕШЕ И АЛИЈА САМ.

ДАКЛЕ, НАПАД НА КОЛОНУ НИСУ ИЗВЕЛЕ ТЕТКЕ,
НЕГО ЗЛОЧИНАЧКЕ ЗЕЛЕНЕ БЕРЕТКЕ.

НА ОСНОВИ НЕЉУДСКОСТИ СОПСТВЕНЕ СИЛЕ,
ПОБИЛИ СУ И НЕВИНЕ ЦИВИЛЕ.

НЕКА ЈЕ СЛАВА УБИТИМ, УЗ СЕЋАЊЕ НЕВИНИХ,
ДОК ВРЕМЕ ПРОЛАЗИ, УГАШЕНИХ ЖИВОТА СВИХ.

ПРЕКИДНУЛИ МЛАДЕ СНОВЕ И ЖИВОТНУ НАДУ,
ТАКВИ ЗЛОЧИНЦИ СРАМОТЕ ПРАВНУ ДРЖАВУ МЛАДУ.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић

TAMA

Srebreni orfej 1998. Ffm

Od ove tame nemir me hvata.
O, Bože, nigdje joj kraja.
Pomoć mi treba, a nema brata.
Danicu tražim, nigdje joj sjaja.

U ovom grču što srce steže
i ovom mraku nenačetom,
nikad ovako i nikad teže
plačem nad rodom i sudbom kletom.

U ovoj zemlji što bijaše naša
zamrla svaka je radost.
Od Svevišnjeg nigdje glasa,
prosuta nas kune mladost.

Kraj ukletog ovog vijeka
požurio da nam sudi,
svud se kama čuje zveka,
više glave smrt nam gudi.

Čudno nešto slute vrane,
stalno gaču, ne prestaju.
Nema nade u bolje dane,
a staza nem žuri kraju.

Danica se sjajna skrila,
Vlašići se taklonili,
smrtnim ritmom biju bila,
sve je pusto u toj tmini.

Na pragu zmuja zaspala,
na krovu sova huče,
svaka nam radost nestala,
isto nam sutra i juče.

Korozija grize ralo,
prazne njive nesijane,
sve u bolni jauk stalo
crna tama smijeni dane.

Ovoj tmini nigdje kraja,
bez zenica tumaramo,
ostasmo bez zavičaja,
kome, Bože pripadamo?

Paučina pala po kandilu,
već odavno tamjan ne miriše,
ko će ovu zaustavit´ silu,
kud god prođe granice nam briše.

Pleme moje svud se rasprštalo
niko više skupit´ ga ne može,
nijemo ćuti napušteno ralo,
ko smo, šta smo, o, kaži nam Bože?

Prosute mladosti rane
mašu nam ručice bijele,
tijela nam gavrane hrane,
o, Bože, kuda nas sele?

Očne duplje zjape prazne,
u đerdan nam nižu zjene,
ima l´, Bože, veće kazne –
zvijezde naše pogašene?

Niko nam ne vida rane,
niko da pruži lijek,
nit´ zore ima da svane
uklet nam ovaj vijek.

Danice sjajna, baci nam zraku,
pokaži stazu u izbavljenje,
nestaje roda u ovom mraku –
sa leđa skini laži nam breme.

Grob je prazan u daljini,
majka sina nosi kosti,
nikog nema u ovoj tmini
sem dželata bez milosti.

Majka sina nosi kosti –
otac rodne zemlje grumen,
ovom vijeku nikad dosti
krvi naše gledat´ rumen.

Mrak i tama, tama i mrak,
a nigdje zore da plavi.
Izdrži, rode, ostani jak
zast´o na Drini i Savi.

Tuđa je ona obala druga,
a još djetinjatva čuva nam barke,
u čaši čemer u srcu tuga –
a tol´ke želje ostaše žarke.

Zagrmi gromom, Ilija,
Drinu presuši, obale sravni,
ognjišta prazna, prokleta avlija,
kune nas vjera i preci slavni.

Sveti Savo, oglasi se,
pomiri braću zavađenu,
ne vidi nam oko više –
srebren uštap, niti mijenu.

Za radost nam više ne zna duša,
obavijeni i tamom i tugom,
odbačeni kao oskoruša –
dodijeljeni nekomrodu drugom.

Izdrži rode, ostani jak
sačuvaj vjeru, još imaš to!
neka te bije memla i mrak
ne može veće snaći nas zlo….

Autor – pesnikinja: Zorka Čordašević

ТАМА

Сребрени орфеј 1998. Ффм

Од ове таме немир ме хвата.
О, Боже, нигдје јој краја.
Помоћ ми треба, а нема брата.
Даницу тражим, нигдје јој сјаја.

У овом грчу што срце стеже
и овом мраку неначетом,
никад овако и никад теже
плачем над родом и судбом клетом.

У овој земљи што бијаше наша
замрла свака је радост.
Од Свевишњег нигдје гласа,
просута нас куне младост.

Крај уклетог овог вијека
пожурио да нам суди,
свуд се кама чује звека,
више главе смрт нам гуди.

Чудно нешто слуте вране,
стално гачу, не престају.
Нема наде у боље дане,
а стаза нем жури крају.

Даница се сјајна скрила,
Влашићи се таклонили,
смртним ритмом бију била,
све је пусто у тој тмини.

На прагу змуја заспала,
на крову сова хуче,
свака нам радост нестала,
исто нам сутра и јуче.

Корозија гризе рало,
празне њиве несијане,
све у болни јаук стало
црна тама смијени дане.

Овој тмини нигдје краја,
без зеница тумарамо,
остасмо без завичаја,
коме, Боже припадамо?

Паучина пала по кандилу,
већ одавно тамјан не мирише,
ко ће ову зауставит´ силу,
куд год прође границе нам брише.

Племе моје свуд се распрштало
нико више скупит´ га не може,
нијемо ћути напуштено рало,
ко смо, шта смо, о, кажи нам Боже?

Просуте младости ране
машу нам ручице бијеле,
тијела нам гавране хране,
о, Боже, куда нас селе?

Очне дупље зјапе празне,
у ђердан нам нижу зјене,
има л´, Боже, веће казне –
звијезде наше погашене?

Нико нам не вида ране,
нико да пружи лијек,
нит´ зоре има да сване
уклет нам овај вијек.

Данице сјајна, баци нам зраку,
покажи стазу у избављење,
нестаје рода у овом мраку –
са леђа скини лажи нам бреме.

Гроб је празан у даљини,
мајка сина носи кости,
никог нема у овој тмини
сем џелата без милости.

Мајка сина носи кости –
отац родне земље грумен,
овом вијеку никад дости
крви наше гледат´ румен.

Мрак и тама, тама и мрак,
а нигдје зоре да плави.
Издржи, роде, остани јак
заст´о на Дрини и Сави.

Туђа је она обала друга,
а још дјетињатва чува нам барке,
у чаши чемер у срцу туга –
а тол´ке жеље осташе жарке.

Загрми громом, Илија,
Дрину пресуши, обале сравни,
огњишта празна, проклета авлија,
куне нас вјера и преци славни.

Свети Саво, огласи се,
помири браћу завађену,
не види нам око више –
сребрен уштап, нити мијену.

За радост нам више не зна душа,
обавијени и тамом и тугом,
одбачени као оскоруша –
додијељени некомроду другом.

Издржи роде, остани јак
сачувај вјеру, још имаш то!
нека те бије мемла и мрак
не може веће снаћи нас зло….

Аутор – песникиња: Зорка Чордашевић

Tešan Podrugović – Lovi svjetski poredak
(Kad zlu i grdnu rakiju prosusmo)

Po planete ostalo za rugu
Bojnu klanja američku trubu
Tešan uzo gusle na desnicu
U krvavu gleda nam zenicu.

Pola Srba cereka se plugu
Bruke bruka Radovanskom lugu
Ono pola šenluči uz pljugu
Ruga rugi bratski pa podrugu.

Gleda starac kako blude snaše
Pa se pita šta je više naše ljuti prašak crtaju uz cucle
Zadžezili „Što će nama gusle ?“

Pola Srba valja se u lugu
U ludost se zaputili dugu
Zabole ih za onog Podruga
Ne vratismo ni pola mu duga
Zatitili za strašnu su bruku
Pola Srba fensi, ono pola tuku
A posle će sami da se svuku
Pola bježi, pola NA TO vuku.

Tešan opet gusle uprtio
Odmiče im uz žutnicu pljosku
Pečaćenu na krvavu vosku
Neće rapsod u četu robovsku
Po planete u NA TO presvuku
Svejedno im „ćuti!“ ili „kuku“
U krstate gore ide ajducima
Da ne gine ime unucima.

Podrug Tešan zategao strune
Na fešenu Srbi, niko da ga čune
Pustio je glasa dok se ponos grbi
„Idete li braćo, ili još nas Svrbi“
Eno idu nadrndani lovci
Srećno bilo moji fejsbukovci.

Mr. Slobodan M. Čurović Apis

Тешан Подруговић – Лови свјетски поредак
(Кад злу и грдну ракију просусмо)

По планете остало за ругу
Бојну клања америчку трубу
Тешан узо гусле на десницу
У крваву гледа нам зеницу.

Пола Срба церека се плугу
Бруке брука Радованском лугу
Оно пола шенлучи уз пљугу
Руга руги братски па подругу.

Гледа старац како блуде снаше
Па се пита шта је више наше љути прашак цртају уз цуцле
Заџезили „Што ће нама гусле ?“

Пола Срба ваља се у лугу
У лудост се запутили дугу
Заболе их за оног Подруга
Не вратисмо ни пола му дуга
Затитили за страшну су бруку
Пола Срба фенси, оно пола туку
А после ће сами да се свуку
Пола бјежи, пола НА ТО вуку.

Тешан опет гусле упртио
Одмиче им уз жутницу пљоску
Печаћену на крваву воску
Неће рапсод у чету робовску
По планете у НА ТО пресвуку
Свеједно им „ћути!“ или „куку“
У крстате горе иде ајдуцима
Да не гине име унуцима.

Подруг Тешан затегао струне
На фешену Срби, нико да га чуне
Пустио је гласа док се понос грби
„Идете ли браћо, или још нас Сврби“
Ено иду надрндани ловци
Срећно било моји фејсбуковци.

Мр. Слободан М. Чуровић Апис