Kraj balkanskih ratova, početak Bukureštanskog mira

Pripremio: Jovan Gajić

Pre tačno sto godina – 10. avgusta 1913 – sklopljen je Bukureštanski mir, kojim je završen Drugi balkanski rat. Njegovim odredbama u sastav Srbije ušli su Kosovo, Raška oblast i Vardarska Makedonija
Predsednik srpske vlade Nikola Pašić i predsednik crnogorske vlade serdar Janko Vukotić na beogradskoj železničkoj stanici po povratku sa Mirovne konferencije u Bukureštu

„Junaci! Juče je u Bukureštu zaključen mir. Ovim mirom zaključena je i nova granica između nas i Bugarske, granicom ovom, pored zadobijenih teritorija u ratu sa Turskom obuhvaćen je još i znatan deo istočne Makedonije. Junaci! Svojom prolivenom krvlju i junaštvom, svojim požrtvovanjem i slavnim pobedama učinili ste da je Srbija postigla svoj zavetni amanet: osvetili tužno Kosovo i sprali ljagu sa Slivnice. Vi ste opravdali sve žrtve koje je narod podneo za ovaj rat, opravdali ste nade moje, vašega Vrhovnog komandanta. Vi ste učinili da je Srbija postala slavnom i priznatom u celom svetu…” Ovaj proglas kralja Petra I Karađorđevića, objavljen pre sto godina, na prvoj strani „Politike”, ukazivao je da se tih dana dogodilo nešto zaista značajno.

Zadovoljstvo kralja Petra nije bilo bez osnova. Mirom sklopljenim u Bukureštu 10. avgusta 1913. godine (po julijanskom kalendaru 28. jula) završen je Drugi balkanski rat, a njegove odredbe bile su za Srbiju više nego povoljne – u njen sastav ušli su Vardarska Makedonija, Kosovo i stara Raška, odnosno istočni deo novopazarskog sandžaka. Time je Srbija duplo uvećala svoju teritoriju u odnosu na vreme pre balkanskih ratova, dobila zajedničku granicu sa Crnom Gorom i postala najsnažnija država na Balkanu.
Podsetimo, balkanski ratovi trajali su od 8. oktobra 1912. do 10. avgusta 1913. godine, U Prvom balkanskom ratu, koji je završen 30. maja 1913. potpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora, hrišćanske države na Balkanu: Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska zajednički su ratovale protiv Osmanskog carstva. Turska je u ovom ratu bila poražena pa se Londonskim mirovnim ugovorom morala odreći svih teritorija u Evropi, izuzev Istanbula sa okolinom.
Ali, balkanske države, a pre svih Srbija i Bugarska, nisu mogle da se dogovore oko podele Makedonije, a novi momenat bio je i stvaranje Albanije, čija je samostalnost uz svesrdnu pomoć Austrougarske proglašena u Valoni 28. novembra 1912, kako bi se sprečio izlazak Srbije na Jadransko more. Austrougarska je inače tih meseci bila veoma uznemirena zbog srpskih vojnih uspeha, pa je čak planirala i da napadne Srbiju, pravdajući to „humanitarnim razlozima”.
– Pod izgovorom da albanski narod štiti od „srpskog pogroma” Austrougarska je planirala da napadne Srbiju, odnosno da protiv nje sprovede takozvanu humanitarnu intervenciju. Naime, Austrougarska je pobunjivala Albance protiv Srbije, kako bi posle toga slučajeve eventualne odmazde nad njima prikazivala kao nameru. Istina je, naravno, bila drugačija. Nigde na Kosovu nad njima nije sprovođen teror, a Pašić i srpska vlada nastojali su da pridobiju albanske prvake kako bi oni na mirovnoj konferenciji podržali srpske zahteve. Srećom, Austrougarska je u svojim namerama ostala usamljena, a ostale sile, uključujući i Nemačku, nisu je podržale, tako da se od napada na Srbiju tada odustalo – objašnjava Mile Bjelajac, istoričar iz Beograda.
Umesto toga Austrougarska se odlučila da podbunjuje Albance protiv Srbije, kao i da podstiče Bugarsku na rat sa Srbijom zbog nesuglasica oko podele teritorija u Makedoniji. Ostalo je zabeleženo da je, želeći da izbegne rat, srpska vlada na kraju pristala na arbitražu ruskog cara, pokrovitelja Balkanskog saveza, sklopljenog 1912, pa makar ona bila i nepovoljna po Srbiju. Ali, 29. juna 1913. bugarska vojka je na reci Bregalnici napala srpske jedinice, što je bio povod za početak Drugog balkanskog rata. Bregalnička bitka završena je pobedom srpske vojske, a u ovaj rat su na stranu Srbije ušli Crna Gora i Grčka. Rat su iskoristili i Rumunija, koja je napala Bugarsku sa severa, i Turska, koja je napala sa juga. Bugarska se našla u teškom položaju, pa je 10. avgusta u Bukureštu morala pristati na mir koji po nju nije bio povoljan – Rumuniji je pripala Dobrudža, Turskoj deo Trakije sa gradom Jedrenom, Grčkoj Egejska, a Srbiji Vardarska Makedonija. Bugarska je zadržala Pirinsku Makedoniju, kao i delove Trakije i Dobrudže. Tako je pre sto godina završeno ovo vojevanje.
– Srbija je iz balkanskih ratova izašla uvećana i ojačana, a osim vojnih uspeha tome su doprineli i njena politička i intelektualna elita koja se dosledno borila za ostvarenje naših nacionalnih ciljeva. Nažalost, danas smo svedoci pokušaja revizije istorije čiji je cilj da se, u skladu sa interesima pojedinih uticajnih zemalja, događajima iz prošlosti da drugačija konotacija. Takvih pokušaja ima i kada je reč o balkanskim ratovima i zato je važno da se sačuva svest o njihovom značaju i posledicama – ističe Mile Bjelajac.
————————————————————-
Uzajamne čestitkePovodom zaključenja Bukureštanskog mira „Politika” je na prvoj strani objavila i čestitke koje su uzajamno razmenili Tomo Milošević, predsednik cetinjske opštine, i Ljubomir Davidović, predsednik beogradske opštine.
U čestitki koja je sa Cetinja stigla u Beograd pisalo je: „Kao i Beograd i Cetinje se raduje zaključenju mira u Bukureštu. Slobodno srpstvo od Dunava do mora danas pronosi bogu zahvalnost za uspjehe srpskog oružija. Na osvitku sjajne srpske budućnosti kojoj pouzdan temelj položi zajednički prolivena krv naših vitezova kod Bregalnice Cetinje hita da Beogradu čestita ovaj veliki istorijski dan, toliko srećan za obije srpske kraljevine.”
Ljubomir Davidović je, sa svoje strane, istakao: „Beograd je razdragan što sa Cetinjem može iskreno podeliti radost za mir sklopljen u Bukureštu. Taj veliki istorijski dan doneće obema kraljevinama sreću u kojoj će slobodan srpski narod neumorno raditi na kulturnom napredovanju svome. Naše napore tom napretku uvereni smo da će civilizovani narodi pravilno oceniti, kao što su ocenili i junačke podvige naših vitezova na Bregalnici. J. G.
————————————————————-
Ulazak vojske u BeogradDve nedelje posle potpisivanja Bukureštanskog mira srpska vojska svečano je ušla u Beograd. Taj događaj i euforično raspoloženje koje je tada vladalo opisani su u tekstu objavljenom na prvoj strani „Politike”, u kojem se, pored ostalog ističe: „Srpska prestolnica slavi danas najveći dan koji je Srbija imala od krunisanja Dušanovog. Ulaskom srpske vojske u Beograd završava se velika epopeja koju je stvorilo veliko današnje pokolenje narodno. Danas se, na razvalinama Turske, pored pobeđene Bugarske, slavi obnova srpske carevine”… J. G.

Objavljeno: 10.08.2013.