B E Š E T O, N E T A K O D A V N O
I NA NJEMU TREŠNJIN CVET.
BEŠE I JEDNA DEVOJKA,
SLOBODNA KAO PTICE LET.
BEŠE TU I MLADIĆ ZGODAN,
SAMO POSLU I DEVOJKAMA ODAN.
BEŠE TO LJUBAV PRAVA.
ONA, ŠTO DUŠE I SRCA RAZARA.
BEŠE PROLEĆE RANO, KADA ODE ON
I OSTAVI JE U BOLU I SAMOĆI.
BEŠE PROLEĆE RANO,
NAJLEPŠE OD BOGA DANO.
ON REČE DA VIŠE NIKADA, NI SLUČAJNO NEĆE DOĆI..
PROLAZILI SU DANI, PROLAZILE NOĆI.
BEŠE JEDNOM ČAROBNA DEVOJKA, KOJU SADA, POKRIVA LIVADSKO CVEĆE,
JER KAKO NA SAMRTI REČE, U ŽIVOTU NIJE IMALA SREĆE.
A DA, BEŠE TU I STARAC, KOJI POBRA SVO LIVADSKO CVEĆE
I STAVI KRAJ SRCA SVOG, ZNAJUĆI DA TU NIKADA UVENUTI NEĆE.
Milica Vulović