Opširnije

Pредстављамо vam симпатичну младу песникињу Тамару Славић из Кикинде са њезиним песмама

Пламен, гори, доброте, срца мог и свачијег. Шапућеш ми тихо тек толико да се приближим теби, вечности моја, љубави и страдалниче под крстом. Гледам те како лако носиш сваки мој грех, теби поверавам сваку моју тугу. Кажеш. ,,Није истина да се женственост крије у штиклама већ у осмеху. Зато. Баци их. И заиграј по киши. Босонога. Плеши до јутра. Играј. Смеј се. Радуј се другима. Воли. Не плаши се да упознаш некога. Сагледај суштину. Једино љубав спашава човека од трулења. И не заборави. Господ те воли. Радости моја”.

Тамара Славић

Божанска љубав, у којој

се прелама светлост 

из које се јасно виде                  

путеви до неба.

Вечност која се заробила 

у прожимању истине,                                                                                                                          човеколика природа узраста 

онолико колико се 

тишине више не боји,                                                                                                                    пролазности, онолико колико 

се смрти не бојимо.

Док душа твоје животворне

светлости скупља, 

као цвеће после кише, 

у којој трпљење осликава радост. 

Као што се мајка радује детету, 

тако се душа радује кад осети благодат

без које човек не достигавши своју потпуност.

 Пропада.Труне.                                                                                                                         Мирис душе је тај који се најпре осети,

попут крина у цветању.  

Онолико смо твоји, 

колико волимо.

Буре немирних мисли, 

као јасан зрак који

допире из деснице твоје, отклањаш. Срцезналче.                                                                                    Зар се од тебе ишта сакрити може?

Мирна луко у којој плови душа моја 

не страхујући никаквих рана,

исцеливши многе, молитвама,

 као миомирис твоја се љубав оче шири.

И све ове речи 

из твојих су усана.

Тамара Славић

У сутон, по ивици бездана ходим, твој сам абер. Ко те у мојим венама сатка? Из мојих очију, не видиш страх, у пукотинама душе, пред њима гле, поглед не окрећеш. Остајеш. Читаш ме душом. Јалове су речи. Неплодне. Нисам ја, жена, без корена, у мени усађене су борбе, и баш у њима научила сам да је победник, онај у којем ‘ја, не бди, горд човек је трула воћка без рода. Од греха склони ме.

Она сам, што се сузама умива, али никада пред светом не плаче. Пред лицем твојим, зар да се сада њих бојим? По њима ћеш ме препознати. Све боли света, спрале су кише. Док корачам, стопе су ми трњем посуте, толико, да загрлим твоје треће ребро да ми душу душом обгрлиш. Ни једна зима више неће бити хладнија од оне у којима сам сама стајала на земљи. Моји су Божури процветали. Моје су ране  огледало, у којима се жртва пројављује. Љубав. Наша. Додирни ме. Нисам ја жена без корена, у мојим ноћима, срце је увек будно. Воли ме делима.

Тамара Славић

Ноћима не могу да заспим, отежано дишем, осећам како ми срце брже лупа а вене на рукама се губе. Имам панични страх од смрти, онда се окренем, видим тебе на мом јастуку, узмем те за руку и пустим себе да кроз тебе трајем, завлачим ти прсте ту код груди и прислањам те тик до моје душе. И ове ноћи смејем се гласно свим мојим страховима. Тачно у лице…

Тамара Славић

Тамара Славић рођена у Косовској Митровици 16.08.1998, још као мала имала је велику љубав према књизи и стваралаштву. Завршила је средњу Економску школу у Лесковцу, и апсолвент је високе школе за образовање васпитача у Кикинди, бавила се чувањем деце, има јасан циљ пред собом а то је да изда прву своју књигу која ће бити огледало њене унутрашњости.&nbsp…

Opširnije

DISKRIMINACIJA DO SRBA EVROPSKE SLOVENIJE

Poznato je, da je Slovenija preuzela presedavanje EU u ovoj godini 2021.  Srpska nacija u Sloveniji je bar za to vreme očekivala toleranciju. Inače, poprečno svake godine EU dodeljuje godišnje slovenačkom Ministrstvu za kulturu iznose od milion do dva miliona evra. Dakle, zahtev EU…

Opširnije

РЕАЛИЗОВАНA И ТРИНАЕСТА ГОДИШЊА ТРАДИЦИОНАЛНA КУЛТУРНО УМЕТНИЧККА ПРЕЗЕНТАЦИЈА „ВЕСЕЛИ ДАНИ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ“ 2021

Велике међународне традиционалне културно уметничке презентације »ВЕСЕЛИ ДАНИ« задњих, пар година, изводе се у вези настале корона пандемије, доста другачије. То јесте више дана, део у Љубљани, а део у Републици Српској. Иначе, наставићемо то и у матици Србији. Наведене презентације »ВЕСЕЛИ ДАНИ« посећивало је и више хиљада заинтересованих, било то по дворанама или на отвореном. Сваке године је учествовало и више од 15 различитих друштава и група из Србије, Српске, Македоније, Хрватске и Словеније. Ове године та значајна велика презентација, њен књижевни део изведен је у Љубљани 19.06 и у граду Дервента 20.08.2021. Наступила је између осталих и женска певачка група Културно – уметничког друштва младих »БОСИЉАК« из Дервенте у саставу: Јелена Нединић, Антониа Ковачевић, Сара Николић, Николина Кршић, Милена Ковачевић, Тамара Недић, Милица Мрђа и Наталија Ковачевић.

„СУЗЕ КОЗАРЕ 2021“НАЈБОЉИ ОД НАЈБОЉИХ

 На Међународни конкурс за књижевно признање и награду „Сузе Козаре“ пристигло је 50 радова из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Њемачке, Аустрије, Канаде и Словеније. Тема конкурса била је и ове године, страдање Срба са подручја  Козаре. Од пјесника се тражило да се, на што бољи начин, на папир пренесу емоције које су се „родиле“ приликом дотицања теме страдања српског народа на Козари. Тематика пјесама овог конкурса је сама по себи тешка, све пристигле пјесме су пуне емоција, а пјесници су имали слободу да сами наслове своју пјесму. Ријечи покољ, сузе, крв, мучење, клање и њима сличне, као и синтагме: ријека спаса, немилосрдни душманин, недужно дијете итд. избијају у први план многих пјесама. Многе пјесничке слике остављају нас без даха:  

„Кроз очи капље срце.

῾мјесто крви дајем ти сузе.“ 

Такође, и сљедећа пјесничка слика тјера нас да се замислимо над смислом и сврхом свега учињеног:

 „Чељад млада и ја, први у колони, 

у очима сузе а кораци тешки,

 не знајући куда, не знајући коме 

корачамо смртно-бесмртни и блиједи.

Жири у саставу проф.Сњежана Миљковић, проф. Милена Грбић и ја, мр Рајка Голић, као редсједник истог, састао се три пута. На првом састанку одабрали смо 9 радова који су ушли у ужи круг, а на сљедећим састанцима смо се усагласили око имена награђених и имена додатно награђених. Сви радови имали су тражено техничко уређење, а награђени радови имају и поетске вриједности, што је на крају и пресудуло у одлуци кога наградити.

Главне награде:

1. „Сузе ῾мјесто крви“, Александар Брашанац (шифра „Јерусалим 888-1“)

2. „Остао сам сам – 1942“, Бранка Благојевић (шифра „Коријен“)

3. „Сунце и жица“, Радован Пиљак   (шифра „Растко“)+

Додатне награде:

1. „Завјет“, Ана Арежина  (шифра „Љубав“)

2. „Крвава Сава“, Милан Тривунчић (шифра „Плива и Сава“)

3. „Дијани Будисављевић“, Недељка Ђукић Боројевић (шифра „Селена 2“)

Главне награде

1.Александар Брашанац – шифра„Јерусалим 888-1“

Рођен 1974.г. у Пријепољу (Р. Србија), завршио средњу економску школу. Послије завршеног Богословског института (2006) уписује Богословски факултет (одсек практичн исмер)  и 2015.г. са десетком, дипломира на истом  код др.професора Епископа Порфирија Перића, садашњег Патријaрха српскога.Ожењен, отац  петоро дјеце (три кћерке и два сина).Свештиничку службу обављао у Пријепољу, Тивту, Бачкој Паланци а тренутно је четврти парох у новосадској општини Каћ.

СУЗЕ  ‘МЈЕСТО  КРВИ

У детињству капљаху често

Са одрастањем злоба их узе

Огањ љубави доносе жртву

“мјесто крви дајем ти сузе.

Ријеке спаса појах у душу

Жртва теби у свему први,

Грешан ридам над собом

Дајем ти сузе ‘мјесто крви.

Живот вјечности капља

провидан к’ плот медузе,

у ноћипоју трећи пјетли

‘мјесто крви дајем ти сузе.

У греху као таоци смрти

Зато Исус сотону смрви,

Животом Јагње нам врати

Дајем ти сузе ‘мјесто крви.

Терет греха пече и боли

Туга души радост одузе,

Кроз очи капље срце

‘мјесто крви дајем ти сузе.

Отац из гроба подиже Сина

Подземљом суђаво и црви пустињом

Сешири Оаза Живота

Дајем ти  сузе мјесто крви.

Потоци крви завјет вјере,

Ангели перу крваве блузе,

зажизањ,завјечн ујужизањ

‘мјесто крви дајем ти сузе.

Агнец село ми без деобе

Свет деоба брзо се мрви

Гладан тог хлеба живота

Дајем ти сузе мјесто крви.

Оче, сагреших небу и теби

и због тога страх ме обузе

ко некада тво јблудни син,

‘мјесто крви дајем ти сузе.

Склопих очи а срце је будно

у граду што  содомски врви,

на олтар лажни дувам и пљујем

сузе су увертира прије крви.

Бранка Благојевић -Шифра:

”Коријен”

Бранка Благојевић рођена 1985.године у малом поткозарском селу Горњи Подградци,гдје је завршила основну школу”Младен Стојановић”.По занимању правница и пјесникиња у души. Тренутно је у припреми за објаву њена прва збирка поезије.

OСТАО САМ САМ – 1942

Сједим на пропланку, и замишљам школу,

жеља ми је силна да учим да пишем,

нисам знао слова, ал` волио сам књиге.

Ех, та дивна слова, видио, од брата,

ал` ми нису дали у школу да одем,

тек касније сазнах – због крвавог рата.

Чули су се пуцњи, помислих: олуја.

Потјер`о сам краве убрзаним ходом,

немир ми се јави, нисам знао зашто,

кад сам стиг`о кући, све сам разумио.

Војници с пушкама држали су мајку,

уплашена, плачна, гледала у оца,

питао сам одмах за драгога брата,

војник ме удари, зашутјех, ни словца.

Ја онако ситан, ставише ме грешком,

међ` другаре млађе, одведоше путем,

и не видјех више ни оца ни мајку,

ни јединог брата, мог најбољег друга.

Остаде ми кућа опустјела, празна,

души мојој тешка, несхватљива казна.

Чељад млада и ја, први у колони,

у очима сузе а кораци тешки,

не знајући куда, не знајући коме

корачамо смртно-бесмртни и блиједи.

Стигли смо на мјесто, окружено жицом,

у ред нас сврстали, и косу одсјекли,

стрпали у кавез, ознаке нам дали,

само број на себи и жиг смо носили.

Одлазили друзи, другарице миле,

у групама некуд, нисмо знали куда,

жељели смо и ми ићи, мислили смо

да су одабрани да се врате кући.

Да гледамо жар у огњишту свог дома,

и сањиви мирис Козаре у јутро,

окусимо ручак драге њежне мајке,

посматрамо оца како коље куца.

Спас`ли су ме једног јутра, срећан бејах,

у несрећи овој, никад нигдје горој,

ни сам не знам како, а не знам ни ко је,

знам само да ме у Сиску нахранише.

И знам да сам јео, јео и пио, све

док ме стомак мио није заболио.

Прошли су мјесеци, од најближих мојих

ни трага ни гласа, нигдје никог свога,

сам сам као дух у туђој кући био,

радио сам све што су ми наредили,

бар нисам мислио о судбини злој.

Чујем опет пушке, овај пут су наше,

не мислим наивно да стиже олуја,

партизана ево нас дјецу да спасу,

за пар дана кући ја се вратих с њима.

Огњиште ми празно, до самог темеља,

срушили нам кућу пуну здравља, среће,

наиђе комшија, питам га за своје,

каже ми кроз сузе: Сви су убијени…

А ја, ја од суза падох на кољена,

ја од боли остах закован уз земљу.

Стару шталу коју само не спалише,

тад сам претворио у ново огњиште,

нема прозора, још увијек, али биће,

створићу ја себи живот нови свој.

Ал` заборавити никад нећу мајку,

ни оца, ни брата, мог најбољег друга,

мучење, ни слике, ни звуке, ни боли

коју носим за вијек вијекова у души.

3.Радован Пиљак

– Шифра: ”Растко”

Радован Пиљак рођен 1950.године у Петровом Врелу,општина Гламоч.Члан је УК Републике Српске и до сада је објавио 12…

Opširnije

VESELI DANI SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE 2021 MALO DRUGAČIJE NEGO OBIČNO

Velike međunarodne tradicionalne kulturno umetničke prezentacije »VESELI DANI« zadnjih par godina izvode se u vezi nastale korona pandemije dosta drugačije. To jeste više dana, deo u Ljubljani, a deo u Republici Srpskoj. Inače, nastavićemo to i u matici Srbiji. Navedene prezentacije »VESELI DANI« pose…

Opširnije