KO JE BILA MILEVA MARIĆ AJNŠTAJN?
Piše: prof. Jovana Vujičić
Srpsko udruženje »MILEVA MARIĆ AJNŠTAJN« Ljubljana, jedno je od srpskih udruženja koje sačinjava SAVEZ SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE. Nedavno izabran predsednik ovog društva g. Igor Mitić, upravo je i predložio naziv ovog srpskog društva.
Mileva Marić, je rođena u Titelu, 19. decembra 1875. godine. Veselje njenih roditelja Marije i Miloša, rođaka i prijatelja bilo je posebnog značaja. Mala devojčica Mileva rodila se na verski praznik, Nikoljdan, što im je ulivalo verrovanje da će svetitelj da štiti njihovu hromu devojčicu. Bila je to isključivo 
njihova briga, a svaki razgovor na tu temu svakako su izbegavali. Lečili su je kod vrhunskih lekara, probali su razne domaće lekove i posebno je učili je da pravilno hoda. Mada napretka nije bilo. Ta lepa i hroma devojčica i sama je pokušavala da ispravi tu manu, mada nije ni bila svesna zašto je ta mana bila tako bitna u njenom tek započetom životu. Svoje rano detinjstvo i život na salašu, kod bake i dede u Kaću, za nju je bio nešto najlepše. Ta prelepa okolina božanstvenog mira, u rajskoj prirodi dvorišta njihove kuće, često je razbuktavala njenu dečju maštu. Naravno, nešto kasnije i u novosagrađenoj kući igrala se i nestašno dolazila na kulu zvonaru. Posmatrala je odozgo plelepu okolinu, drveće i cveće njihove bašte, trčkarajući u igrama za kokoškama i pilićima po dvorištu. Volela je da ih prebrojava, a uz to i prepoznaje.
Pa ipak nešto kasnije, Marići se sele u Rumu, gde je Miloš dobio službu. Još mala Mileva u Rumi vredno uči i sa odličnim ocenama završava početne razrede “Opće pučke škole”.
Bez poteškoća se uklapala u novu životnu sredinu. Veoma je dobro govorila nemački jezik, a uz to svirajući dobro na klaviru. Brzo je bila zapažena od rumskog učitelja, koji je do nje imao puno razumevanje, te je stalno hvalio i nagrađivao najboljim ocenama. Milevino predznanje i marljivost, urođena ozbiljnost, mirnoća i samopouzdanje, već tada su je primećujuće izdvajali od preostale dece njenih vršnjaka. Bila je jedna od najboljih u svim oblastima nauke, pa je sa 
odličnim uspehom završila i četvrti razred navedene škole.
Mileva jedna od naših prvih poznatih fizičarki, svojom pojavom uspevala na sebe skrenuti pažnju javnosti patrijarhalne Vojvodine i emancipovane Evrope, na kraju devetnaestog i na samom početku dvadesetog veka. Dakle mudra, skromna i tiha naučnica, uvek je bila, sa radošću, okrenuta činjeničnom ogledalu istina koje je ljudskim populacijama omogućavala, upravo matematika. Zato je svom voljom, znanjem i upornošću veoma darovitim i marljivim radom – rado prihvatila da i sama proučava i otkriva one zakonitosti prirodnih pojava koje su se činile bar na izgled, iznad dohvata.
Uspešnost, uz pomoć supruga Alberta Ajnštajna i svojih kolega, da prihvata, istražuje, uz sopstvene doprinose saznanjima i dokazima pretpostavki brojnih nepoznanica života na našoj planeti. Brojni pokušaji i napori lekara da poprave hod hromoj devojčici, ostali su neuspešni. Svoju tajanstvenu tugu 
pobeđivala je radom i igrama sa bratom Milošem i sestrom Zorkom. Razumni roditelji obećali su im da će svo troje s majkom ići u Kać, da se kriju i penju po plastovima sena, da slušaju zvonjavu sa čarobne kule. A posle u Titelu kod bake i dede da se kupaju na reci. Pre nego što su krenuli tamo, razdragano su trčkarali ispod plavog svoda, kao bez glave, po poljanama, sokacima, sa drugom romskom decom.
Jednog dana je slučajno čula šta joj romska deca dobacuju i videla kako je imitiraju. Upućivali su joj neprimerne reči na račun hodanja. Naravno, sa pravom se naljutila na njih. Sakupivši snagu i hrabrost snagu da joj mladalačko lice neokvase suze. Tako se nadalje trudila se i uspela da nekako prevaziđe i zaboravi taj nemio događaj, no, ipak, sa osećajnim ožiljkom u duši. Došavši u novu sredinu, Mileva se ponovo nađe u školskoj klupi. Zadivljujući svoje profesore i kolege brzim logičkim rasuđivanjem, dobrim pamćenjem te već tada, poznavanjem matematičkih zadataka koji su bili čak i za starije uzraste. Matematika i fizika, bile suj edine želje uz veliku zainteresovanost. Njena dobra koncentracija potvrđivala je predavačima da je zaista talentovana za egzaktne nauke. Dolazimo do otkrića, da Albert Ajnštajn kod zajedničkih pronalazaka značajnih za svet, nikada nije dozvaljao potpisivanje Mileve, dakle svoje žene kao zajedničkog pronalazača.
____________________________________________
Ja volim samoubilački-krvnički nemilosrdno i brutalno.
Neću drugačije. Ko to može da izdrži, a upoznah samo jednog.
‘Moja je krv moj put do tebe’
