PRONALAŽENJE ISTINE O VELIKANU NIKOLI TESLI

Pripremila: Jelena Kalderon

SVETLOST I ISTINA

B. A. Behrend, poznati američki naučnik, prigodnom prilikom je parafrazirajući stihove posvećene Isaku Njutnu rekao:
‘’Priroda  i njeni zakoni, sve beše mrkli mrak;
Reče Bog, neka bude Tesla, i bi svetlosti zrak.’’
Nepoznata je činjenica da je  Nikola Tesla 1894. godine dobio diplomu počasnog magistra Univerziteta Jejl iz Konektikata u Sjedinjenim američkim državama. Na Teslinoj diplomi, na logu univerziteta vidi se zapis na hebrejskom jeziku Urim veTumim, uokviren latinskim Lux et Veritas. Intrigirajuće! Kada je i kako ovaj zapis dospeo na logo ovog  prestižnog američkog i svetskog univerziteta i kakva je njegova veza sa Nikolom Teslom?
Univerzitet Jejl je osnovan daleke 1701. godine, kao koledž Abrahama Kilingvorta. Posle velikodušnog poklona Elijahu Jejla, 1716. godine postaje Koledž Jejl. Nešto više od sto godina pre nego što je koledž prerastao u univerzitet, njegov peti predsednik, sveštenik Ezra Stajls, upoznao je mladog rabina iz Hebrona Haima Isaka Kerigejla.
Rabin Kerigejl je odgovarao arhetipu čudesnog Jevrejina koji je preovladavao u Novoj engleskoj XVIII veka. Rođen u Hebronu 1733. godine, postao je rabin u sedamnaestoj godini. U devetnaestoj je počeo da putuje po svetu, najverovatnije da bi skupljao fondove za religiozne Jevreje u Hebronu. Jedna od njegovih brojnih destinacija bio je Njuport u SAD. Na Purim 1773. godine u sinagogi u Njuportu, vodio je službu kojoj je prisustvovao sveštenik Stajls. Rabin je ostavio izuzetan utisak na sveštenika, jer je ubrzo dobio poziv za posetu koji je označio početak kratkog, ali intenzivnog prijateljstva.
S obzirom da je bio obrazovan čovek, što je bila karakteristika anglo-američkih sveštenika kolonijalnog perioda, bio je ubešđen da je za razumevanje hrišćanstva neophodno bilo čitati Hebrejsku Bibliju na jeziku na kome je napisana. Pored brojnih tema o kojima su razgovarali, rabin je sveštenika intenzivno podučavao hebrejskom jeziku. Ubrzo su usledili prvi prevodi delova Hebrejske Biblije na engleski jezik. Na žalost, rabin je preminuo 1777. godine na Barbadosu, gde je bio duhovni vođa zajednice Kaal Kodeš Midhi Israel.   
Kada je Ezra Stajls bio izabran za predsednika Koledža Jejl, 1781., u svom svečanom govoru obratio se prisutnima na hebrejskom, aramejskom i arapskom jeziku. Posle neuspelih pokušaja da hebrejski uvede kao obavezan predmet, postao je prvi profesor semitskih jezika kao izbornog predmeta.   
Da bi sačuvao uspomenu na svog prijatelja Ezra Stajls je, pored naručenog portreta rabina Kerigejla, na najlepši način obeležio ranu posvećenost univerziteta jevrejskim studijama. Na pečatu i logu univerziteta, na centralnom mestu upisao je reči Urim veTumim. Uokviren latinskim Lux et Veritas, hebrejski zapis je dobio isti smisao: Svetlost i Istina.
Šta zapravo znači Urim veTumum i kako je Ezra Stajls povezao ove reči sa misijom koje naučnici, nauka i univerziteti kao centri svetovnog znanja imaju?
Rabi Kaplan u Priručniku jevrejske misli, kaže da je visok stepen Božanskog nadahnuća bio prisutan prilikom obraćanja za savet Urimu i Tumimu, predmetu koji se nalazio na naprsniku prvosveštenika (Izlazak, 28:30). Reč je o Hošen Mišpat, predmetu u obliku kvadrata, savijenom da predstavlja džep u koji je Moše stavio Urim veTumim, pergament sa upisanim Božijim imenom od 72 slova.  Dvanaest plemena Izraela  bilo je predstavljeno sa dvanaest dragih kamenja na prednjoj strani Hošena. Urim se prevodi kao svetlost, dok se Tumim obično prevodi kao savršenstvo ili uparivanje, kaže dalje rabi Kaplan, jer je poruka isijavala iz Hošena, a prvosveštenik je kombinujući slova verbalizovao odgovor.
Očigledno je da je inteligentni Ezra Stajls posedovao dublje razumevanje hebrejskog jezika i judaizma, jer je shvatio analogiju između odnosa sveštenika i Boga  s jedne strane i naučnika i prirode, s druge. Da bi odgovorio na značajna pitanja sveštenik mora, osim poznavanja i razumevanja predanja, da dobije izvestan stepen Božanskog nadahnuća. Slično, naučnik pored svoje genijalnosti i ogromnog rada mora da ima ono ”još nešto” što ga dovodi do otkrića. To ”još nešto” u Jevreja Urim veTumim, u antičkih Grka i Latina  Eureka, trenutak je prosvetljenja u kome se dolazi do istine.
Takav trenutak je doživeo Nikola Tesla posmatrajući zalazak Sunca u Bidimpešti  i recitujući Getea. Shvatio je prirodni princip čije je tehničko rešenje osvetlilo svet. Odatle  Berendove reči povezuju Teslu i svetlost, a hebrejski zapis na grbu univerziteta Teslu i sa istinom. Traganje za svetlošću i istinom, staro koliko i svet, prevazilazi nacionalno, konfesionalno i istorijsko vraćajući nas  na univerzalna biblijsku priču o stvaranju koja se priča svakog dana iz početka, u svakom individualnom činu.