Лепе песме песника удружења српских књижевника и њихових пријатеља

 

ЈОЛЕ И САТ

Играо се мали Јоле,играо се без дозволе.

Није се ни помучио,да би време научио.

Колико је било сати,тада није мого знати.

Све због неке игре нове,па закасни на часове.

Играо се  пустог рата,с три дечака истог спрата.

Пуцале су трмблон мине,да из цеви ватра сине.

Пуцали су на сва врата,док не дође његов тата.

па погледа свога сата,језа поче да га хвата.

Ја знам да се игра воли, Јоле ти трк својој школи.

Сутра игре неће бити,сат се мора научити.

До школе се мора знати,колко ће то потрајати.

Тако даље по свом реду,по школскоме распореду.

Касниш  данас на два часа,учитељ  се чудом чуди.

Ни извини не зна рећи,какви су то сада људи.

Хоћу тата да ти дође,и оправда закашњење.

Прихватити рече уча,нећу лажно извињење.

Јолета је учит стао,већ поподне његов тата.

Да научи све делове,тог висећег кућног сата.

Бистар Јоле,брзо учи,док сат куца тика така.

На сат знао он гледати,исто вече још пре мрака.

Београд,27.11.2013.г.

Аутор:Раде Пантелић

ШТА ЈЕ ТО СР(Б)СКА ЋИРИЛИЦА

То је сунце Србиново у које се најчистије загледа.

То је пуна домаћинска кућа.

То је  најпотпунији завјет са Православљем.

То је суза до највећег бола.

То је најпространија Србинова радост.

То је крв из које се васкрсава.

То је Савин пут , светосавници и светојавници.

То је Лазарево најистинитије причешће.

То су руке мелемнице девојке Косовке.

То су знамени беспоштедног подвиговања.

То су бројанице  ископаних очију.

То је трпљење до кости.

То је најпаметнија ср(б)ска тканица.

То је  наше име и наша судбина.

То је  траг по којем нас познају.

То је  наше зборење, дисање и јуначење.

То је наша мученичка епопеја.

То су гусле, око Србиново.

То је путир суза сестре Батрићеве.

То је мећава љепоте и сладости.

То је зор од гордости и истрајавања.

То је слога, смелост , снага и ситост.

То је ведрина којом се Србин  рађа и умире!
Аутор песник: Мр. Слободан М. Чуровић

 

 

 

 

ŠTA JE TO SR(B)SKA ĆIRILICA

To je sunce Srbinovo u koje se najčistije zagleda.

To je puna domaćinska kuća.

To je  najpotpuniji zavjet sa Pravoslavljem.

To je suza do najvećeg bola.

To je najprostranija Srbinova radost.

To je krv iz koje se vaskrsava.

To je Savin put , svetosavnici i svetojavnici.

To je Lazarevo najistinitije pričešće.

To su ruke melemnice devojke Kosovke.

To su znameni bespoštednog podvigovanja.

To su brojanice  iskopanih očiju.

To je trpljenje do kosti.

To je najpametnija sr(b)ska tkanica.

To je  naše ime i naša sudbina.

To je  trag po kojem nas poznaju.

To je  naše zborenje, disanje i junačenje.

To je naša mučenička epopeja.

To su gusle, oko Srbinovo.

To je putir suza sestre Batrićeve.

To je mećava ljepote i sladosti.

To je zor od gordosti i istrajavanja.

To je sloga, smelost , snaga i sitost.

To je vedrina kojom se Srbin  rađa i umire!

Autor pesnik: Mr. Slobodan M. Čurović

 

ПРАВОСЛАВНА ЗЕМЉА

ПРАВОСЛАВЉА ЗЕМЉА СТОЈИ,
ВИТЕЗОВЕ СЛАВНЕ БРОЈИ.

ОСТАЛЕ СУ ЖИВЕ СЛИКЕ,
ОД ХРАБРОСТИ ТЕ ВЕЛИКЕ.

ОД ПРЕДАКА ВЕРА ЈАКА,
ПОНОС СРБА И ЈУНАКА.

ЗАКЛИЊЕМ СЕ РОДУ СВОМЕ,
ВЕРИ, БОГУ ЈЕДИНОМЕ.

ЗА КРСТ ЧАСНИ И ИСТИНУ,
ВОЛЕТ’ СВОЈУ ОТАЏБИНУ.

ТРЕБА СВАКО ДЕТЕ ЗНАТИ,
СВОЈУ ВЕРУ САЧУВАТИ.

Аутор песник: Саша Гајић

 

 

PRAVOSLAVNA ZEMLJA

PRAVOSLAVLJA ZEMLJA STOJI,
VITEZOVE SLAVNE BROJI.

OSTALE SU ŽIVE SLIKE,
OD HRABROSTI TE VELIKE.

OD PREDAKA VERA JAKA,
PONOS SRBA I JUNAKA.

ZAKLINJEM SE RODU SVOME,
VERI, BOGU JEDINOME.

ZA KRST ČASNI I ISTINU,
VOLET’ SVOJU OTADŽBINU.

TREBA SVAKO DETE ZNATI,
SVOJU VERU SAČUVATI.

Autor pesnik: Saša Gajić

 

ДИВИМ ТИ СЕ

ДИВИМ ТИ СЕ ЗЕМЉО МИЛА,
И КАД ЗОРА НЕБО БОЈИ.

РАДО ГЛЕДАМ У ДАЉИНУ,
ПРАДЕДОВИ ГДЕ СУ МОЈИ.

ТАКО СВИЋЕ ЗОРА РАНА, ПРЕКО МОРА И ПЛАНИНА,
НАЈЛЕПША СИ ОТАЏБИНО И ПОНОС СИ СВАКОГ СИНА.

ПОЛАКО СЕ СУНЦЕ ЈАВИ И ПРАТИ ГА ОБЛАК ПЛАВИ,
ДА ОБАСЈА СВЕ ПАРОВЕ, КОЈИ ЖИВЕ У ЉУБАВИ.

ОТАЏБИНО ПУНА СЛАВЕ, ТИ ПОНОСНИХ ВЕЛИКАНА,
БУДИ СРЕЋНА И ТИ СНАМА, БУДИ СРЕЋНА СВАКОГ ДАНА.

ЛЕПОТЕ ТЕ ТВОЈЕ КРАСЕ, ШУМЕ, РЕКЕ И ЈЕЗЕРА,
ОТАЏБИНО ДИВНА НАША, ПРЕПУНА СИ ТИ ВЕСЕЉА.

Аутор песник: Саша Гајић

 

 

 

DIVIM TI SE

DIVIM TI SE ZEMLJO MILA,
I KAD ZORA NEBO BOJI.

RADO GLEDAM U DALJINU,
PRADEDOVI GDE SU MOJI.

TAKO SVIĆE ZORA RANA, PREKO MORA I PLANINA,
NAJLEPŠA SI OTADŽBINO I PONOS SI SVAKOG SINA.

POLAKO SE SUNCE JAVI I PRATI GA OBLAK PLAVI,
DA OBASJA SVE PAROVE, KOJI ŽIVE U LJUBAVI.

OTADŽBINO PUNA SLAVE, TI PONOSNIH VELIKANA,
BUDI SREĆNA I TI SNAMA, BUDI SREĆNA SVAKOG DANA.

LEPOTE TE TVOJE KRASE, ŠUME, REKE I JEZERA,
OTADŽBINO DIVNA NAŠA, PREPUNA SI TI VESELJA.

Autor pesnik: Saša Gajić

 

 

 

 

ЛЕПОТА  ЖЕНЕ

ЊЕНА ДУГА ЦРНА КОСА,
ЦРНИЈА ЈЕ ОД ГРАНИТА.
МЕКА БАЈНА КАО СВИЛА,
РАСУЛА СЕ ПО ПЛЕЋИМА.

КАДА БЛАГИ ВЕТРИЋ ПИРНЕ,
ЊЕНЕ КОСЕ ТАД ДОДИРНЕ.
ЗАЛЕПРША МЕКА СВИЛА,
ЧИНИ МИ СЕ ЛЕБДИ ВИЛА.

ЊЕНЕ ОЧИ, ДВА КЕСТЕНА ВРЕЛА,
УКРАШЕНЕ ЧАРОБНИМ ВЈЕНЦИМА.
ДУГИХ ЦРНИХ ТРЕПАВИЦА,
И СВИЛЕНИХ ОБРВИЦА.
КОГА ГЛЕДА И КОГА ПОГЛЕДА..?
РАСТОПИО БИ СЕ ДА ЈЕ САНТА ЛЕДА.

КАД ГОВОРИ И КАД ЗБОРИ,
ТАД БИСЕРИ ЗАТРЕПЕРЕ.
УСНЕ ЈОЈ СЕ У ЛИК СТВОРЕ,
НАБУБРЕНЕ, НАВЛАЖЕНЕ.
А ИЗ УСТА МЕД СЕ ТОЧИ,
ОД ПЧЕЛИЊЕГ; МНОГО СЛАЂИ, МНОГО СОЧНИ.

НИЗ УЛИЦУ КАДА КРЕНЕ, КОРАКОМ ГАЗЕЛЕ,
ЊЕНО ВИТКО ТЕЛО КАО ВИЈОЛИНА.
ОТКРИВА СВУ ЧАР И ЛЕПОТУ ЖЕНЕ,
ТУ ВЕЛИКУ РАСКОШ ПРЕЛЕПИХ ОБЛИНА.

ЕХ ДА МИ ЈЕ БАР ТРЕНУТАК ЈЕДАН,
ДА ПРИЛЕГНЕМ ПОРЕД ЊЕНОГ ТЕЛА.
ДА ДОДИРНЕМ ЊЕНЕ ГРУДИ ВРЕЛЕ,
СЈЕДЕ БИ МИ КОСЕ ПОЦРЊЕЛЕ.

УСКС аутор песник: Петар Стојановић

 

 

 

 

LEPOTA ŽENE

NJENA DUGA CRNA KOSA,
CRNIJA JE OD GRANITA.
MEKA BAJNA KAO SVILA,
RASULA SE PO PLEĆIMA.

KADA BLAGI VETRIĆ PIRNE,
NJENE KOSE TAD DODIRNE.
ZALEPRŠA MEKA SVILA,
ČINI MI SE LEBDI VILA.

NJENE OČI, DVA KESTENA VRELA,
UKRAŠENE ČAROBNIM VJENCIMA.
DUGIH CRNIH TREPAVICA,
I SVILENIH OBRVICA.
KOGA GLEDA I KOGA POGLEDA..?
RASTOPIO BI SE DA JE SANTA LEDA.

KAD GOVORI I KAD ZBORI,
TAD BISERI ZATREPERE.
USNE JOJ SE U LIK STVORE,
NABUBRENE, NAVLAŽENE.
A IZ USTA MED SE TOČI,
OD PČELINJEG; MNOGO SLAĐI, MNOGO SOČNI.

NIZ ULICU KADA KRENE, KORAKOM GAZELE,
NJENO VITKO TELO KAO VIJOLINA.
OTKRIVA SVU ČAR I LEPOTU ŽENE,
TU VELIKU RASKOŠ PRELEPIH OBLINA.

EH DA MI JE BAR TRENUTAK JEDAN,
DA PRILEGNEM PORED NJENOG TELA.
DA DODIRNEM NJENE GRUDI VRELE,
SJEDE BI MI KOSE POCRNJELE.

USKS autor pesnik: Petar Stojanović

 

 

 

РОДНИ  ЗАВИЧАЈ

НЕДГЕ ДАЛЕКО, ТАМО ГДЕ СВИЋУ НАЈЛЕПШЕ ЗОРЕ,
ГДЕ ЖИВЕ ПОНОСНИ ЉУДИ, ТАМО СУ НАЈЛЕПШЕ ГОРЕ.

РОЂЕН САМ И ЈА ТАМО, ПОД ДИВНИМ ПЛАВИМ СВОДОМ,
ГДЕ БИСТРЕ КАПИ НАПОЈЕ СВАКОГ’, К'О БИСЕР, ЧИСТОМ ВОДОМ.

ТАМО ГДЕ ЈОШ ЦВАТАЈУ, ПРЕДИВНЕ МИРИСНЕ РУЖЕ,
ТАМО И ЖИВОТ БРОЈИ, ГОДИНЕ НЕКЕ ДУЖЕ.

ВЕСЕЉЕ ЗА ЉУДЕ ДОБРЕ, ПРЕПУНО НОВОГА СЈАЈА,
ПРЕДИВНЕ ПЕСМЕ ПЕВАЈУ, УЗ ИГРЕ СВАКОГА КРАЈА.

ЛЕПОТЕ ПЛАНИНСКОГ ПОДНЕБЉА, УЗ ЉУДЕ ЗДРАВЕ ВОЉЕ,
ГДЕ НЕМА ЦРНИХ МИСЛИ И СВИМА БУДЕ БОЉЕ.

БАШ ТАМО ЉУДСКИ ЖИВОТ, СПОНОСОМ ВИСОКО ЦЕНЕ,
ДОСТОЈАНСТВО ОБИЧАЈА И ВЕРЕ, НИКАДА НЕ СЕНЕ.

ТАМО ГДЕ СНЕГОВИ БЕЛИ, ПО ЗИМИ ЛАГАНО ВЕЈУ,
У ЈЕСЕН ВРЕДНИ СЕЉАЦИ, ПШЕНИЦУ ЗЛАТНУ СЕЈУ.

ЕТО, ОПИСАХ ТАКО, ТЕ СЛИКЕ ЛЕПОГА РАЈА,
ПРЕДИВНОГ ТОГА КРАЈА И РОДНОГ ЗАВИЧАЈА.

Аутор песник: Саша Гајић

 

 

 

НЕ ДАМ НИШТА ШТО ЈЕ МОЈЕ

Не дам језик рода мога
За богатство цијелог свијета,
Не дам вјеру прадједова
Што је мрзе, што им смета.

Не дам химну Светог Саве
Од свега је више волим,
Не дан свето јеванђеље
Гдје се кајем, гдје се молим.

Не дам моју Крсну славу
Чуваћу је ко зјеницу,
Ни икону Крститеља
Не дам Бадњак ни чесницу.

Не дам Врачар , звијезду сјајну
Род ми води кроз вијекове,
Ћирилицу не дам Вука
Не дам гусле Филипове.

Ни анђела Бијелог не дам
Под крила ми род склонио,
Не дам Призрен ни Дечане
Гдје је Лазар вино пио.

Не дам земљу метохијску
Што је туђин својом зове,
Не дам Божур ни Косово
Не дам круне Душанове.

Не дам, не дам Свету Гору
Ни њезине свијетле лавре,
Не дам ништа што је моје
Не дам моје Православље.

УСКС – аутор песникиња Зорка  Чордашевић

 

 

 

 

ДА ВАМ..

ДА ВАМ СРЕЋА ЗАКОРАЧА,
ДА ВАМ БУДЕ ЉУБАВ ЈАЧА.

УЗ ТУ ЉУБАВ ПУНУ ЖАРА,
НЕК ЈЕ СРЕЋА СВЕ ДО КРАЈА.

УЗ ЊУ ЗДРАВЉА МНОГО ВИШЕ,
УКРАС ЦВЕЋА НЕК МИРИШЕ.

ЗА УСПЕШНОСТ ПРАВОМ ЦИЉУ,
ЗАДОВОЉНА СРЦА БИЈУ.

СВЕ КРОЈИТЕ ВИ ПО ВОЉИ,
ДА ВАМ ЖИВОТ БУДЕ БОЉИ.

А УЗ СВЕ ТО ВИШЕ, МАЊЕ,
ДА ВАС ПРАТИ БЛАГОСТАЊЕ.

УЗ ВЕСЕЉЕ ДОБРА ВОЉА,
ДА ВАМ ДУША БУДЕ БОЉА.

Аутор – песник: Саша Гајић

 

 

 

 

ПРЕКАСНО ЗА ЈУГ

-Изгледа да смо закаснили!
-Није било разлога за журбу.
Грана је била танка и тресла се све до стабла. Доле су јурили аутомобили. Снег је покрио читаво подручје. Наједном се голубица покрену, као да ће да полети, а онда се стропошта под точкове лимузине.
Мужјак се смрзнут клатио на грани.

 

 

 

 

САВРШЕНСТВО

Из несавршенства
старо сумњало…
Да те заступам пред Богом,
обичан стваралачки ум?!
Нужно записујемо,
за утеху, да не поклекнемо.
Сатима пред завршетак,
разнежени од вина
Франсуског, Пинот Ноир-Маисон Бланцхе,
одиграли последњу танго.
Значи ли ти нешто
битка уплашених мисли,
пуцање у парампарчад
на истоку прошлости!
Имао си шта научити,
данас си тупог, празног погледа!
Преживеће инсект
увијајући се уз удовицу!
Изгледаш покуњено.
Самоћа ће те сачувати
са оним што јеси.
Слика ће те наџивети.
Визуелна чула.
Далеки исток
светла и сјене
птице у јату
бродови и једрење
неизбежно и предвидиво…
Чаролија путовања
до унутрашњег склада!
Девојачки врат
из таме лепота!!!

Аутор песникиња: Татјана Дебељачки