Skip to content Skip to main navigation Skip to footer

PARAZITI ZAVIJENI U MAGLU – PROTESTNO PISMO ČINJENICA

1.VLADA REPUBLIKE SRBIJE
KANCELARIJA ZA SARADNJU
S DIJASPOROM I SRBIMA U REGIONU

Direktorka dr. Slavka Drašković
Vase Čarapića 20, 11 000 Beograd

2. VELEPOSLANIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE U LJUBLJANI
Nj. ekselenciji g. Aleksandru Radovanoviću
Slomškova ulica 1, 1000 Ljubljana

Protest i obaveštenje Saveza srpske dijaspore u Sloveniji  i većeg broja Srba u Sloveniji

UVAŽENI

Izražavamo čuđenje, i našu zabrinutost, kao i naš protest nad stavom koji su prema našoj organizaciji, Savezu srpske dijaspore u Sloveniji, zauzeli vodeći lideri Republike Srbije kroz selektivni Položaj i perspektive srpske zajednice u zemljama okruženja.
Kao i  više puta do sada, želimo podvući sledeće. U Republici Sloveniji postoje dve krovne organizacije srpskih društava, Savez srpske dijaspore u Sloveniji i Savez srpskih društava Slovenije koji čini »bratski« sastavni dio Saveza Exymak sa Šiptarima i drugima. Dakle i jedna, i druga krovna organizacija srpskih društava, imaju različite; poglede, programe, programske ciljeve, a pre svega oblike svog delovanja. Takvo je realno stanje među srpskom etničkom zajednicom u Republici Sloveniji.

Naše je mišljenje takođe da tu i takvu realnost treba shvatiti i prihvatiti kao legitiman oblik demokratski shvaćenih razlika, a ne bezrezervno svrstavanje, uz jednu od krovnih organizacija, u ovom slučaju Savez srpskih društava Slovenije. Mi, u Savezu srpske dijaspore u Sloveniji, suštinsku različitost prema stavovima koje zastupa Savez srpskih društava Slovenije shvatamo, jedino kao razliku koju će da potvrdi ili opovrgne vreme i rad, a nikako kao rivalitet u kome suprotnu stranu treba devalvirati kao ”protivnika jedinstvenog nastupa svih srpskih asocijacija”. Nama je takav stav ”zastupanja nacionalnog jedinstva u cilju viših interesa” stran, poznat je iz nekog drugog vremena, a obično je postizan sredstvima, neprimerenim današnjim demokratskim standardima. Smatramo, da bi i Ambasada Srbije u Ljubljani morala matici predočiti činjenično stanje, pošto je do sada predstavljanje Srba iz Slovenije obavljali isključivo pojedinci iz Saveza srpskih društava Slovenije i nikako iz Saveza srpske dijaspore Slovenije. Činjenično oni pojedinci koji kroz medije Srbima pokušavaju praviti štetu  kroz prikazivanje bar tri puta manjeg  broja Srba u Sloveniji. Smatramo, da bi SRPSKA Ambasada u Ljubljani morala biti »majka« celoj srpskoj naciji i nikim slučajem favoritima (pojedincima), a za većinu »maćeha«. Navedena ambasada je činjenično pod vodstvom prošlog ambasadora Predraga Filipova i njegove omiljene savetnice gospođe Aleksandre Stanković uspevala postati najvećim neprijateljom Srba u Sloveniji izuzev malog broja srpskih društava i pojedinaca. Ozbiljno smo razmišljali, da čak organizujemo proteste pred sopstvenom ambasadom, što se još bar u srpskoj istoriji nije dogodilo. Svakako pod vodstvom novog ambasadora to bi moralo prestati. To, što postoje u Sloveniji dva srpska saveza i nije neka novost. Slovenci na Koroškoj imaju čak tri slovenačka saveza, što je uz razumne slovenačke diplomate veoma učinkovito.
Želimo i očekujemo, korektnu i ravnopravnu saradnju, sa odgovarajućim institucijama naše matice i Republike Srpske i Srbije, bez favorizovanja ili svrstavanja uz jednu od krovnih organizacija srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji. Jednostrano svrstavanje, bilo uz krovne organizacije ili uz pojedince, uvek vodi u produbljivanje tenzija, a završava sa neproduktivnim ishodima na štetu srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji. Ne upuštajući se u nabrajanje svih mogućih poteza i njihovog kvaliteta koji su u prošlosti činjeni od strane institucija naše matice, države Srbije, a u pogledu zaštite prava srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji, želimo istaći sledeće.
Ako se zadržimo samo kod naše situacije u Republici Sloveniji, a da se ne upuštamo u specifiku ostalih ”zemalja u okruženju”, onda treba sa zabrinutošću uočiti neke konstantne koje ostaju nepromenjene, i to od raspada nekadašnje zajedničke države, i proglašenja samostalne slovenačke države. Mada su se od osnivanja samostalne slovenačke države, promenile mnoge, političke partije, i ”leve” i ”desne”, kao i vladajuće elite, njihov odnos prema najbrojnijoj etničkoj zajednici u državi (150.000 hiljada), srpskoj, ostao je uporan, tvrdokoran i nepromenjen. Mi, kao manjina, sa svim odgovarajućim pravima zasnovanim na međunarodnim i evropskim standardima, za slovenačku državu, jednostavno ne postojimo. Postojali smo jedino u redovnim statističkim popisima stanovništva Republike Slovenije, što se ne može smatrati nekim posebnim dostignućem u ostvarivanju prava etničke zajednice, posebno ne zadnji zabrinjavajući statistički popis iz godine 2011, a koji uopće ne vodi brojno stanje Srba u Sloveniji, čemu i nije potreban posebni komentar.
Treba poći od zastrašujuće činjenice da srpska etnička zajednica u Republici Sloveniji, nema nikakvih prava kao najbrojnija etnička zajednica u državi Sloveniji, da ne postoje srpske škole, da ne postoji mogućnost pristupa medijima, da bi realizacija prava na političko udruživanje, od strane slovenačkih vlasti i medija bila dočekana maltene kao atak na slovenačku državu,  i da smo podvrgnuti procesu intenzivne asimilacije, koju ustvari podržava i potiče svojim ponašanjem slovenačka država. Tu činjenicu ne treba izbegavati, umanjivati ili sakrivati frazama ”o dobroj privrednoj saradnji”. Deklaracije za nepriznate nacionalne zajednice, 1. februara 2011. godine svedeno je sve u jedan koš. Št označi izjednačeni su Srbi kao starosedioci Slovenije još iz dalekog 16-snaestog stoleća, kada su Srbi naseljivani u Beloj Krajini itd., kako bi štitili Slovence od Turaka.
Imajući u vidu tu deklaraciju, ona za Srbe nije ništa drugo nego prah u oči. Savez srpskih društava sve godine unazad pravi nam veliku kočnicu u priznanju srpske manjine, to što su se udružili u Savez saveza Exymak sa Šiptarima i drugima je njihova sopstvena odluka..  Recimo privredna saradnja dve države je područje koje ima izuzetno malo veze, sa manjinskim pravima. Dokaz za takvu našu konstataciju vidimo i u apsolutno neprimerenoj razmeni i funkcionisanju samih privrednih tokova, kapitala, i robe, između Republike Slovenije, Republike Srpske i Srbije, a koja su po svim parametrima na štetu Republike Srbije. Shodno tome, trebalo bi sasvim realno utvrditi, šta je to u diapazonu odnosa između Republike Srbije i ”zemalja u okruženju” konkretan interes države, a šta to nije. Naravno, da je značajan deo međudržavnih odnosa upravo privredna saradnja ali svođenje međudržavnih odnosa isključivo na realizam privredne saradnje, a izbegavanje otvorenih manjinskih pitanja u ”zemljama u okruženju”, providna je zamena teza.
Nerešeno pitanje statusa srpske manjine u Republici Sloveniji, kao i izbrisanih, veoma su složena i ne može ih se, prevazići na način pristajanja na poziciju srpske štete, zbog  ”objektivne srpske krivice i cene koju treba srpski narod platiti za svoje greške”. Za nas je ”kriterij srpske krivice” i analogno tome i ”kazne zbog srpskog nacionalizma” koja se stalno podgrejava u ”zemljama okruženja”, a Republika Slovenija u tome nije izuzetak, apsolutno neprihvatljivo stanovište. ”Teorija (jedino) srpske krivice i kazne” veoma je neproduktivna, pošto pokušava probleme raspada nekadašnje zajedničke države, sagledavati isključivo jednodimenzionalno, ustvari permanentno tražeći alibi za vlastite zločine, greške i nedoslednosti. Tako se jednostavno ne može voditi bilo kakav dijalog, ni o sadašnjosti, još manje o budućnosti saradnje sa ”zemljama okruženja”. Dobro je da je konačno u Deklaraciji…. u tačci 2. spomenuta i” primena principa reciprociteta”. Ne treba se plašiti primene principa reciprociteta, kao ni zatvarati oči pred činjenicom da iako malobrojniji, u poređenju sa srpskom etničkom zajednicom u Republici Sloveniji, pripadnici slovenačke i ostalih etničkih manjina u Republici Srbiji, uživaju neuporedivo više prava, od onog ništa, šta nam uporno ”nudi” Republika Slovenija. U pogledu manjinskih prava i zakonodavstva, Srbija i Srpska je već sada apsolutno na evropskom nivou, što se za Republiku Sloveniju, ne može tvrditi, mada je članica EU. Istovremeno, zaštita i priznavanje manjinskih prava srpske etničke manjine u Republici Sloveniji, je prema podacima Instituta za evropska pitanja iz Beograda, na nivou Albanije. A poznato je da Albanija i nije neki primer na koga bi se vredelo ugledati, kada govorimo o manjinskim pitanjima i pravima, a pogotovo kada je reč o ”evropskim perspektivama” i ”saradnji”.

Trenutne odluke ambasade Srbije i državnih institucija Srbije potpuno su neshvatljive za društva i pojedince koji su članovi našeg Saveza i nastavljaju ignorisanje postojanja Saveza srpske dijaspore i hiljada Srba iz Slovenije, koji su članovi našeg Saveza. Savez srpske dijaspore i za veoma velika i aktivna srpske društva iz cele Slovenije, kao što su:

01.    SRPSKO KULTURNO HUMANITARNO DRUŠTVO »DESANKA MAKSIMOVIĆ«,
02.    UDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA SLOVENIJE,
03.    DRUŠTVO SRPSKA KULTURNA ZAJEDNICA,
04.    SRPSKO UDRUŽENJE SLOVENIJE »STEVAN SINĐELIĆ«,
05.    SKD »SRETENJE« ,
06.    SRPSKO UDRUŽENJE SLOVENIJE  »OBILIĆ«,
07.    SRPSKO NOGOMETNO DRUŠTVO »RED STAR,
08.    SPORTSKI KLUB »SRPSKA DIJASPORA«,
09.    SRPSKO UDRUŽENJE SLOVENIJE »CRNI ĐORĐE«,
10.    SRPSKA BIBLIOTEKA »VUK KARADŽIĆ«,
11.    SRPSKO UDRUŽENJE SLOVENIJE  »KOSOVKA DEVOJKA«,
12.    SRPSKO UDRUŽENJE SLOVENIJE »MLADI SVET «…

Čast nam je da Vam i dodatno predstavimo naš Savez srpske dijaspore Slovenije.

Dakle, činjenično,  jedinu čistu krovnu organizaciju Srba iz Slovenije, koja nije vezana za bilo koju sektu, niti je udružena u bilo koji drugi nacionalni kulturni i verski savez Slovenije Sa radom smo počeli godine 2007, a naša pojedina društva slaviće uskoro i dvadeseti svoj rođendan. Savez između ostalih sačinjavaju  stručnjaci i naučnjaci iz različnih oblasti: prosvete, prava, književnosti, medicine, mašinstva i kulture. Naravno, pojedina društva udružuju decu i omladinu, đake i studente. Naša prva srpska biblioteka »VUK KARADŽIĆ« u Ljubljani odnosno Sloveniji, sakuplja isključivo knjižne izdaje od srpskih autora, dakle autora koji imaju ista ili dosta slična govorne oblasti. Mada je biblioteka u rascvetu već daje plodne rezultate. Tako i naši elektronski mediji Srpska dijaspora i Otadžbina veoma su priljubljeni među čitaocima, a čiji broj već prelazi 620.000.  Dodatni i pohvalni segment što ga redovno izvodimo kroz status društva/saveza posebnog državnog interesa obuhvata pomoć Srbima, i drugima iz Slovenije omogućujući izvođenje društveno korisnog rada, na osnovi posebnih pogodbi sa državnim institucijama Slovenije. Naravno, to obuhvata sve one koji su u prometu napravili pojedine prekršaje, a novaca za takva visoka novčana sredstva nemaju ili slično, takvi pojedinci obavljaju radne aktivnosti kod nas i ne da bi išli u zatvor čak i do (3)  tri meseca. Dok naš pravni sektor, koji ima i pet vrhunskih pravnika, bezplatno pomaže pojedince, bilo da su iz Srbije, Srpske ili Hrvatske oko bilo kojeg pravnog postupka. Bićemo slobodni i samohvali, zadnjih godina su mnogi od njih iz Slovenije odbiveni od pridobivanja zaslužnih penzija ali uz našu pomoć već ih mnogi primaju.

Glavni cilj našega djelovanja svodi se ka očuvanju nacionalnog identiteta, jezika, kulture i vere, gde nam dosta pomažu i naši sveštenici. Stručni sektori iz Saveza nude bezplatnu pomoć našim populacijama, koji su pomoći potrebni. Dosledno se borimo protiv različitih vrsta diskriminacije, bilo to  lokalnim ili državnim institucijama. Prava, koja već uživaju drugi želimo imati  i mi, a uz Božiju pomoć ustrajaćemo. Svoje mlade populacije učimo tako, da svoje vole, a do drugih da imaju potpuno razumjevanje, a uz to da stasaju u dostojne i poštene ljude te ponosne vernike. Baš u vezi potrebe ljudi za pomoć, a na osnovi zakonskih mogućnosti dogovorili smo se, te vršimo tehničke pripreme oko otvaranja ispostava našeg Saveza srpske dijaspore u Kopru, Kranju i Celju, koje bi obuhvatile i njihove obližnje opštinske regije. Istinito, smatrali smo da će srpsko ministarstvo nadležno za Dijaspopru i veze sa njom bar u novom sastavu biti stručnije i objektivnije. Dakle, objektivnija do našeg SSDS i kao takva, da će omogućiti i našem predstavniku sva potrebna komuniciranja.

Činjenično mi još uvek stojimo sa zaključkom, da samozvane predstavnike iz Slovenije (g. Nikolu Todorovića, g.  Dragu Vojvodića i druge pojedince iz Saveza srpskih društava Slovenije) ne-priznajemo, niti ćemo ih kao takve priznavati.  Na redovnoj skupštini dijaspore, a koja će se održati 8. marta 2013 bićemo prinuđeni, da ovlastimo uvaženog delegata  za Srbiju iz Švedskog saveza, da zastupa i naše interese iz Slovenije. Bitno je, da imamo dosta prijatelja i iz celokupne EU i šire, pa čak i naših uvaženih počasnih člasnova.

Ujedno napominjemo,  da iz Vaše državne institucije ne želimo i nećemo, obavljati bilo kakve razgovore sa korumpiranim g. Miodragom Jakšićem, pošto je dotični napravio dovoljno parazitiranja i svake druge štete od matice za svoje prijatelje ili favorite u Sloveniji. Naravno, kroz dosadašnje  posete Sloveniji uspeo je ništa manje ni više, nego podeliti Srbe, čak i kroz oblast kulture. Svojim samovoljom išao je i korake dalje, te  neosnovano usmerio tužbu protiv Saveza srpske dijaspiore Slovenije, kako bi verovatno pokušao prikriti svoje velike korupcijske poduhvate.

Svakako, favorizovanjem samo jednih (pozivanje na državne proslave)  ili pak delenjem  je prava nacionalna katastrofa i nadamo se da se nikada više neće ponoviti. Našu dijasporu predstavljaju legitimno izabrani ugledni ljudi koji su dostojni srpske nacije i koji nemaju sumljivu prošlost.

Moramo spomenuti  i osnovanu sumnju  oko ubistva pokojnog Dimitrije Markovića u Hrastniku, jula 2008 godine.

Pitamo se – Da li Vam takvi pojedinci možda čine dostojanstvo i poštenje ili ruše ugled države i državnih institucija?

Savez srpske dijaspore Slovenije

U Ljubljani, dana 16.02.2013