Ali Baba i nekoliko hajduka…

Samostalnost šake političkog jada u Srbiji, postala je veća od jednostrano proglašene nezavisne i samostalne šiptarske države Hašima Tačija…

Ali Baba je imao 40 hajduka i tajnu pećinu koju je punio opljačkanim blagom. Srđan Srećković, ministar za dijasporu, danas ima njegovo ministarstvo i u njemu pare iz budžeta siromašne Srbije, a daje ih šakom i kapom onima kojima ne bi trebalo. Na primer dobro stojećim srpskim organizacijama i pojedincima u zapadnim zemljama, ali i za projekte SPO-a koji nemaju veze sa dijasporom. Današnji Ali Baba u Srbiji ima para za mnogo toga (naravno ne njegovih, već od osiromašenog srpskog naroda i mršavog budžeta Srbije), a nema 40 hajduka.

Na pritisak ministarstva i od njega odabranih, a kobajagi izabranih od dijaspore, ima uz sebe broj pojedinaca, od onih 49 delegata koji su verifikovani na konstutivnoj Skupštini dijaspore. A to što zakonom Srbije Skupština dijaspore može da ima samo 45 delegata, nije ni briga, ni prepreka, za Alibabu Srđana. To je briga ovakve Srbije u kojoj je ministar zakon, a ne obratno. I to je prepreka da Srbija bude onakva kakvom bi je svi želeli. Hajdučijom se počelo još pre konstituisanja Skupštine, a Srđanovi hajduci pokušavaju da spreče poštene delegate da rade na osnovu stavova onih koji su ih izabrali i budu ono što jesu: delegati dijaspore u Skupštni dijaspore i Srba u regionu, jer ih samo takve dijaspora može prihvatiti kao ”svoje”. 

Dakle, Ministarstvo za dijasporu je ministarstvo koje se (uz prećutnu dozvolu predsednika Tadića i premijera Cvetkovića) odavno ”izdvojilo” i proglasilo svoju samostalnost. Nezavisno je, i od Vlade, i od dijaspore. Neprihvatljivo često ovaj ministar i ovo ministarstvo deluju suprotno određenoj političkoj strategiji vlade Republike Srbije. Zbog toga nije iznenađujuće da ga mnogi ne smatraju i nazivaju ministarstvom, već tvrđavom SPO-a, prepunom tajni i nezakonitih marifetluka. Samostalnost šake političkog jada, postala je veća od jednostrano proglašene šiptarske samostalne države Kosova. Razlika je u tome što je nezakonito delovanje Hašima Tačija i samostalnost Kosova do danas priznala samo trećina zemalja, članica UN-a. A samostalno delovanje, suprotno zakonu, strategiji države Srbije, dogovorene političke platforme i Ustavu Srbije, priznali su i dozvoljavajuje predsednik i premijer i svi ministri njegove Vlade. Veoma brzo će još zemalja priznati Kosovo kao samostalnu državu. A zašto i ne bi, kada se u Srbiji dugo čuju javna pozivanja čelnih ljudi SPO-a, i još nekih političara, da se ne treba poštovati, ignorisati ga i raditi suprotno od Ustava Srbije, kada je Kosovo u pitanju. Predsednik, premijer i tužilaštvo neće to da sankcionišu, a po Ustavu su dužni da to učine. Ako neće da to čine zbog Srbije (a izgleda da zbog nje i neće) onda bar neka zaustave bezobrazluk kameleona ”Alibabe” koji se često prepoznaje i kao Minhauzen. To nije mnogo, ali je prvo što dijaspora od njih zahteva. Recite da se stane sa time zbog zaustavljanja sramote i uklanjanja svega što nam dugo i neizdržljivo smrdi pod nosom. Sramota je kada čitamo ono što je Srećković, ne tako davno u jednim medijima koje mu pomažu da laži konstantno predstavlja kao istinu. Ovog puta je govorio o nečemu što je ”izuzetno važno za međusobno poštovanje i nov odnos matice i rasejanja”, i te njegove reči okarakterisao kao „istinu” o ideji i razlogu osnivanja ”istorijske” Skupštine dijaspore i Srba u regionu:
”Ideja je da okupimo relevantne predstavnike Srba iz celog sveta, da njihov izbor i kandidatura budu nezavisni od državnih organa Srbije i da povratimo poverenje dijaspore u maticu.”, reče Srećković!?
Nije to bila ni ideja ni cilj stvaranja ove i ovakve Skupštine dijaspore, gospodo. Nisu ni trećina delegata u toj Skupštini relevantni predstavnici Srba iz celog sveta” kako slaga ministar. Ako bi to bila samo trećina od njih, Srbija bi bar nešto napredovala, a nažalost neće. Izbor dela delagata bio je sve drugo, samo ne „nezavisan od državnih organa”! Najcrnje od svog crnila je, da je i ono malo poverenja koje je do skoro postojalo prema matici, danas manje nego što je bilo pre mesec dana.

Samo pre dve nedelje jedan imenom i prezimenom potpisan novinar napisao je da i dalje ne prestaju diskusije o „izboru“ delegata u Skupštinu dijaspore. I još i da „kandidate mnogi ne poznaju niti su za njih glasali i da su ih namestili ljudi iz Ministarstva za dijasporu!“ Ovo je tvrdnja za „Novosti“ gde piše i sledeće:
„Posle pompeznih izveštaja viđenih na RTS-u o „verifikaciji“ delegata za Skupštinu dijaspore u Beogradu, raznih prijema i proslava, Srbi se sa pravom pitaju – ko su ti delegati, ko ih je predlagao, gde,  kada i od koga su navodno birani! U Štutgartu, Minhenu, Dizeldorfu, Frankfurtu i Berlinu mnogi naši građani misle da je sve bio lopovluk, prevara, nameštaljka! Oni tvrde da ih dijaspora nije birala. Slično govore Srbi  iz Švajcarske. Iz mnogih razgovora i zahteva da se publikuju mišljenja građana a ne samo, kako kažu, propaganda MZD, izdvojili smo nekoliko. Svi razgovori idu u istom pravcu – lopovluk i prevara!“

„Desa Burazor iz Štutgarta kaže da je u Baden-Virtembergu „glasalo“ nekoliko  folkloraša i da njen klub nije bio ni pozvan na tu bajagi „izbornu skupštinu“. Ni  klubovi lekara, akademika… takođe nisu bili pozvani ni da kandiduju svoje ljude ni da glasaju i nastavlja:
„Izbore je unapred namestilo MZD. Neki njima podobni ali bez podrške građana postali su „poslanici“. Ti „delegati“ mene i moje prijatelje ne predstavljaju niti mi je njihovo predstavljanje i nekakva „zaštita“ potrebna. To je obmana dijaspore!“

Milovan Ristić je takođe progovorio za „Novosti“ gde je rekao:
„Koja Skupština? To je čista prevara! Nije bilo poziva na izbore, niti je bilo ikakvih informacija ili najava neke „izborne skupštine“.  Glasalo se u  provinciji da im klubovi i pojedinci iz Štutgarta, gde živi oko 15.000 Srba ne bi slučajno pokvarili „skupštinu“! To je  bila nameštaljka najgore vrste. Čak ni Milošević nije tako radio. Takav „izbor“ je nacionalna sramota za Srbiju koja tvrdi da se demokratizovala. MZD treba zatvoriti jer ničega dobrog osim unošenja razdora među Srbe u dijaspori i trošenja novca za putovanja po svetu, nije učinilo. Sram ih bilo, bitange!“
Ima ih još, kojima sigurno treba verovati više nego Srećkoviću ili onome šta su objavile neke režimske ili nemoralne medije (što mu izlazi na isto) i što je emitovao Satelitski program Javnog servisa RTS-a.

„Akademik prof. dr Dušan Gruden, poznati automobilski stručnjak, osnivač i predsednik prvog Društva inženjera van matice, tvrdi da ih niko nije obavestio  ili pozvao na neku izbornu skupštinu gde su navodno birani delegati za Beograd.
Magistar tehničkih nauka Tanasije Rajić, sekretar istog udruženja smatra izbore apsolutno nelegalnim. MZD verovatno nije želelo da iz Nemačke u skupštini ima naučnike i stručnjake koji mogu da pomognu srpskoj privredi. Nas niko ništa nije pitao, nije obavestio a ministar govori o „demokratskom izboru“ delegata. Mi ne znamo ko su oni i čime se bave jer to nigde nije objavljeno. To kao da je  „državna tajna“ ministarstva…“ – kaže Rajić.
Mirko Jović aktivista iz Berlina i član Socijaldemokratske partije Nemačke je istog mišljenja – sve je urađeno nelegalno, tajno i bez  podrške dijaspore. MZD je protivzakonito sve lažiralo i namestio. Među delegatima iz Nemačke nema ljudi koji bi pomogli matici. Jedan „delegat“ iz Berlina, živi od socijalne pomoći. On ne može da pomogne ni sebi, a još manje nama ili Srbiji. Kako će on prema zakonu, o svom trošku dolaziti na skupove u Beograd, kada nema ni za sebe…?!“

Ovakvih stavova, tvrdnji i izjava koje smo pročitali u članku Peđe Rakočevića u „Novostima“, ima na stotine. A ima par ljudi koji tvrde da je ministarstvo ipak platilo nekim delegatima put za Beograd. Verovatno izabranim hajducima. Svima nisu mogli da plate. Još nisu sigurni da svi prihvataju da budu na taj način selektirani među selektiranima, a zakonom je određeno da delegati sami snose troškove svojih putovanja i dolaska u Beograd.
Od poštenih dlegata odmetnuti hajduci imaju kao prvi zadatak, izgleda, da obezbede tajnost rada Skupštine dijaspore. Da nije tako onda bi se njen predsednik, gospodin Gvozdenović Slavoljub iz Rumunije, odavno oglasio i rekao im da je nedopustivo da od dijaspore (od onih koje oni kobajagi predtsvljaju i u čije ime će da govore) kriju šta delegati diskutuju, planiraju ili (ne)rade. Ali on to do danas nije učinio i cirkus se nastavlja. A to što 99% ljudi u dijaspori ne zna ni ko su, ni odakle su, ni koga zapravo predstavljaju, te delegate ne uzbuđuje? Ni da li bi oni mogli, i u čemu bi mogli, da bez dijaspore pomognu Srbiji?! Osladilo se pojedincima što ih je Srećković prostavio za delegate Skupstine dijaspore, pa hoće i više od toga. Krenuli su otvaranjem Internet portala „Serbiandelegate“, gde javnost nema pristup. Samo oni, uz pomoć ličnih lozinki i šifara, da ne bi neko od onih u čije ime govore znao šta među sobom muvaju? Onaj od delegata ko se drzne da svoju matičnu bazu, koja ga je zaista izabrali i organizaciju koju predtavlja, delimično obavesti o dešavanjima u Skupštini, izoluje se od onih čija je baza grupica ljudi ili samo jedan čovek.

Dakle nema više zezanja sa Srđanovim hajducima. To su toliko važne osobe, da više ne prihvataju da ih bilo ko pominje, ili ne daj Bože, da se njihovo ima piše ili izgovara na srpskom, jeziku nekog malog i genocidnog naroda sa Balkana. Jok bre, nego na engleskom! Sećate se one narodne: „Videla žaba da se konji kuju, pa i ona digla nogu“. Ko među odmetnicima diže noge zaista ne znam i ne interesuje me. Videli su da danas u Srbiji može da se radi sve i svašta (a malo pametnog i poštenog) pa se i oni ugledali na Hašima Tačija i Srđana Srećkovića, i proglasiše sebe samostalnom, od dijaspore nezavisnom institucijom. Nisu oni od jula meseca 2010. više ni neki socijalni slučajevi ni harmonikaši, ni (kako muški deo naroda kaže, a dame nek nam oproste), neki „pičkin dim“. Oni su  „Serbiandelegate“, sa velikim S. Znači da predstavljaju sve Srbe. Kad ministar Srećković može sam da odluči ko će iz nekih zemalja da bude delegat dijaspore, može i desetak ljudi da sebe unapredi u delegate svih Srba. To je demokratija, bre! Još im samo treba dobar prevodilac sa engleskog na srpski, da babi Stani iz Lajkovca i deda Miloju iz Lazarevca objasne da „serbiandelegate“ znači srpski delegati. Jer i Stana i Miloja su Srbi. I nemaju potrebe da starcima objašnjavaju razloge zašto ni babe ni dede ne mogu da znaju šta njihovi delegati na tom sajtu dogovaraju, koga ogovaraju i šta kuvaju? Kakvu papazjaniju pripremaju u njihovo ime? Sigurno nešto korisno, ali ne toliko za građane Srbije ili za milione Srba u rasejanju, koliko za neke projekte, za koje će oni dobiti pare.

I pravi i ovakvi hajduci su imali svoje babe i dede i verovatno se sećaju kada im je baka, koja se nije možda zvala Stana, u jesenje kišne večeri, uz petrolejku i pucketanje grančica i varnica, pričala priče. Možda i onu koja se završava rečenicama:
„Miš za macu, maca za kucu, kuca za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu, povuci – potegni…“.
Nažalost, deo delegata Skupštine dijaspore i Srba u regionu, deo političkog vrha države Srbije i deo njenih medija, zaboravili su zašto su nam ovakve priče pričane i šta je njihovo naravoučenije…?!

Nikola Janić

U idućem broju pišemo ko su ljudi koji su delegati „svih Srba“ i na osnovu čije se dozvole nekoliko hajduka usuđuje da od dijaspore krije šta oni zapravo rade u ime dijaspore? 

Kratko obaveštenje:
Ima i poštenih i za Srbiju važnih aktivnosti koje se među dijasporom privode kraju i o čemu će www.koreni.net takođe pisati. Ovog puta je to o završnim pripremama konferencije osnivanja Nacionalnog saveta Srpskog rasejanja, koja će se održati 24. i 25. septembra ove godine.
Zainteresovane organizacije i pojedinci mogu već sada da najave svoje eventualno interesovanje za učešće na ovom važnom skupu. Na  mail [email protected] pošaljite poruku o vama i vašu meil adresu (ako nije ista sa onom sa koje se javljave) a na koju će vam se slati bliže i detaljnije informacije o Nacionalnom savetu srpskog rasejanja i konferenciji.
Vaša poruka će biti prosleđena organizacionom odboru konferencije.