Standard slovenačke tastature
- Kao prva, udarna vest, primljena, očito sa olakšanjem bez premca u slovenačkim medijima, glasi. Slova ć i đ, odlukom SISTA, uklonjena su iz upotrebe.
- Verovatne implikacije, te odluke SISTA, za pripadnike srpske etničke manjine u Sloveniji, više su nego izvestne. U situaciji kada se pripadnici i nepriznate srpske etničke manjine u Sloveniji, grčevito bore za svoj opstanak, »tehničkom« odlukom SISTA, biće im oduzet i onaj mali ali značajan deo isticanja njihovog ličnog i nacionalnog identiteta.
- Znači, svim slovenačkim zvaničnim institucijama koje koriste računarsku tehnologiju u svojoj komunikaciji sa građanima, biće data šansa (koju su već jednom ispoljili prilikom brisanja iz registra stanovništva, početkom 90-ih godina prošlog veka), da se još jednom oprobaju u sličnoj, a pouzdanoj, tehtnici »borbe za čistotu slovenačkog pisma i jezika«. Interesuje me, kakvim sve rešenjima, će pribegniti, maštoviti slovenački birokrati, a pre svega kako će taj podvig biti izveden? Očito, svim slovenačkim građanima, srpske naconalnosti, uklanjanjem slova ć i đ, biće stvoren potpuno »nov identitet«. »Identitet« primeren slovenačkim »standardima«.
- Ne bih se želio tom prilikom mešati u nesrpske jezičke prilike, recimo: hrvatske bošnjačke ili crnogorske, ali nekako mi se čini da će i njih, zakačiti mera SISTA. No njihovi se »jezici« u tolikoj meri »razlikuju« od srpskog da im to možda i neće pretstavljati neku veću smetnju. Imaju oni svoje jezičke eksperte koji to rešavaju kao od šale. Mi Srbi tek treba da se (konačno) dogovorimo oko svog novog pravopisa.
- I još jedna sitna, skoro beznačajna, primedba.
- Ima u Srbiji institucija koje »brinu« o nama u rasejanju, bolje rečeno o Srbima u regionu. Kako to pravnom preciznošću prvog reda konstatuje novi Zakon o dijaspori. Znači, postoje Srbi u regonu, i Srbi u dijaspori. Budu li prilike dozvoljavale, ima u Srbiji mislioca koji će, kad tad, dovesti u pitanje: da li smo mi, bilo u regionu ili dijaspori, nije bitno, uopšte Srbi? Zna se, prema novijim »naučnim otkrićima«, nacionalna pripadnost nije statička kategorija, ona je podvrgnuta, promenama. I to oni u Srbiji koji »brinu« o nama, itekako dobro znaju.
- Bude li konačni rezultat »naučnog dinamizma« poimanja nacionalne pripadnosti, naša ubrzana asimilacija i nestajanje, to u stvari i nije njihov problem.
- Domet srpske političko-činovničke pameti, kada smo u pitanju, bilo Srbi u regonu ili dijaspori svejedno, svodi se na: poticanje folklora, nuđenje lekcija u sferi »korištenja interneta« i podučavanja o tome »kako treba biti lojalan građanin u državama u kojim živimo«. Bogu hvala da nam oko takvih, nama potpuno nejasnih kategorija, tako prilježno otvaraju oči!
- Tvrdim, a voleo bih da me barem netko, iz nadležnih srpskih institucija ispravi: kod nas posećuju/instruiraju/nude kojekakvu podršku/daju savete/obećanja i tome slično; da li uopšte znaju koji su naši stvarni problemi? Ili je možda za njih bitno, i to po svaku cenu, očuvanje »dobrih slovenačko-srpskih odnosa«, koji će Srbiju svakako uvesti u EU? Za »tumačenje« tih »dobrih odnosa« u matici Srbiji, sa slovenačke strane zadužen je gospodin Zmago plemeniti Jelinčič (inače veliki pobornik toga što je sada konačno sprovela SISTA), a sa strane EU gospodin Jelko Kacin (svojevremeno incijator i glasnogovornik teze o agresorskoj JNA). A ako i to ne pomaže, i beogradski nadbiskup gospodin Stanislav Hočevar (predstavnik države Vatikan koji je prvi požurio sa priznanjem otcepljenja Slovenije.
- Prof. Milenko Vakanjac