Reč urednika
Reč urednika

Možda će mnogi od vas, poštovani čitaoci, da se upitaju: zbog čega pokretati još jedne, u bezbroju internet stranica, kada smo u suštini preplavljeni, bilo informacijama iz sveta ili iz naše matice?

 

 

 

 

 

 

  • Odgovor na spomenuto pitanje i nije jednostavan. Tačno je, a to znaju svi oni koji svaki dan, iz takvih ili onakvih uzroka posećuju brojne internet stranice da informacija o dešavanju, bilo u dijaspori ili matici, ima i previše. Nije problem u količini informacija, mnogo je teže pitanje: kakve su informacije koje se nude i kakav je njihov kvalitet, odnosno objektivnost na koju se oslanjaju. Kada stavimo pod lupu sve ono što nam se nudi na planu informacija pogotovo iz naše matice, onda se, zbog kontradiktornosti samih informacija kao i onih koji nam nude takve informacije bezbroj puta nalazimo, ako ne zbunjeni, onda veoma začuđeni. Nisu naša matica, a ni Republika Slovenija, kada su u pitanju, bilo kontrola informacija ili njihovo »podešavanje« prema određenim političkim interesima (koji obično stoje iza takvih »podešavanja«), nikakva novost. Unatoč sveopštem zaklinjanju kako su, i naša matica i Republika Slovenija, demokratske zemlje, u kojima, ama baš nijednoj političkoj stranci ne pada na pamet kako bi provodila bilo kakvu cenzuru medija, to jednostavno ne odgovara istini. I ne treba preterano preturati i tražiti primere, bilo u Republici Sloveniji ili Srbiji kako bi potvrdili našu tezu. Uzmimo kao primer, u Republici Sloveniji, samo ono što se trenutno dešava na slovenačkoj državnoj televiziji ili sve ono što je prethodilo donošenju Zakona o informisanju u Republici Srbiji i koje sve konsekvencije su usledile, posle donošenja spomenutog Zakona o informisanju u Republici Srbiji. Sve su to poznate stvari, na koje smo navikli, bilo milom, a još više silom.
  • Nije ambicija pokretanja naše internet stranice, menjanje »demokratskih medijskih standarda«, ni u Republici Sloveniji, ni u našoj matici. Priznajemo, bio bi to prevelik zalogaj. Naša je skromna želja da se barem delomično uklone sve one informacione barijere i »filtri« koji su pridoneli da danas, ljudi, kako u Republici Sloveniji, a još više u našoj matici, ustvari i ne znaju, kakva je stvarna situacija nas koji živimo u ne baš tako udaljenom okruženju Srbije. Neobaveštenost, u oba pravca, je prosto zapanjujuća. Dok su naši sunarodnici u Srbiji čvrsto ubeđeni, kako nama, u Sloveniji ništa ne »nedostaje« i kako nam je »dobro«, tako isto, većina pripadnika srpske etničke zajednice u Republici Sloveniji smatra da se većina ili dobar deo problema u našoj matici svodi na raznorazne »krize« pojedinih sportskih asociacija ili estradnih zvezda, a svakodnevni život se nekako odvija u više manje ravnomernom iščekivanju finansijske pomoći, bilo od: EU, Kine ili sada Rusije.
  • Postavlja se pitanje: čiji je interes da između nas u dijaspori/rasejanju ili kako već to nazvali i naših sunarodnika u matici, zjapi takva informaciona crna rupa koja preti da nas, sve skupa, usisa jednog dana, i to zaista , i do kraja? Problem leži u političkim elitama, bilo u Republici Sloveniji, bilo u našoj matici, a njihov interes je, i više nego transparentan. Stvaranje što više Potemkinovih sela/kulisa kako bi se što više zamaglila realnost u kojoj dominiraju (samo njihove) fraze: »o dobroj saradnji«, »razumevanju«, »okretanjima u budućnost« i slično. Budimo realni, »praksa« političkog izvrtanja činjenica i serviranja neistina, ima dugu »tradiciju« na našim prostorima i nikada nije prevaziđena. Nekada su se činjenice izvrtale u ime ideologije ili ideologija, danas je to zaklinjanje u nešto drugo. Recimo da su to principi »sveopšte demokratije«. Bilo kako bilo informaciona manipulacija i politički populizam, garantiran »dobrim namerama«, niti su naša mera ponašanja, a još manje metod rada. Istinu za volju, naša je namera jednostavna. Želimo da se sem spin doktora, raznih političkih pravaca, i kojekakvih neimara »mostova saradnje« konačno progovori i o pravim problemima. Problemima nepriznate srpske etničke manjine u Republici Sloveniji, ali ne na način kako naše probleme »vide« u matičnim institucijama »zaduženim za pitanja dijaspore« ili pojedinim političkim strankama, nego upravo onako kako ih vidimo mi. Bez ulepšavanja ili nasilnog dodavanja »dobrim odnosima i saradnji«.