Kraj balkanskih ratova, početak Bukureštanskog mira

Pripremio: Jovan Gajić

Pre tačno sto godina – 10. avgusta 1913 – sklopljen je Bukureštanski mir, kojim je završen Drugi balkanski rat. Njegovim odredbama u sastav Srbije ušli su Kosovo, Raška oblast i Vardarska Makedonija
Predsednik srpske vlade Nikola Pašić i predsednik crnogorske vlade serdar Janko…

Opširnije

PROTEST SRBA U SLOVENIJI

Pozivamo sve poštene Srbe iz Slovenije, članove i prijatelje, koji imaju dostojanstva, želje i ponosa za ljudsku pravdu, da se pridruže mirnoj protestnoj šetnji koja će uz odgovarajuće transparente i zastave krenuti ispred sedišta Saveza srpske dijaspore na Linhartovoj 13, Ljubljana Bežigrad (zgrada opštine…

Opširnije

БЕОГРАЂАНИ СВИРАЈУ У ДИПЛЕ

За Удружење жена са Косова и Метохије (ЖеКиМ)
Вукосава Стевановић, потпредседница

ЗАШТО ЈЕ СМЕЊЕН НЕНАД ТОДОРОВИЋ?
Сви су изгледи да је Ненад Тодоровић не само смењен већ остао и без посла због вербалног деликта у демократској нам Србији у којој су на власти најевропљани. У свом сатиричном тексту – СПОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ И РАЗДРУЖИВАЊУ, поред осталог цитирао je себе па нисмо сигурни да ли је овај цитат разлог његовог смењивања будући да је већ раније објављен, али може бити да му други пут нису опростили:
„Фини људи из Београда ће имати дуге, фине разговоре са финим људима из Приштине, али ће у тим разговорима да забораве Србе са Косова.
Фини људи из Београда ће заборавити нас који нисмо позвани да будемо фини, и ми, који нисмо позвани да будемо фини постаћемо некаква субцивилизацијска вредност – Срби с Косова!”
У тексту се нашло и ово што је можда запарало уши најевропљанима:
„Али, пре неки дан сам увидео да је враг однео шалу и, у складу са трендовима, дотурио фарсу: ако се Срби са Косова, та ускомешана гомилица зомбија, одлучи да прихвати Споразум о стабилизацији и раздруживању, имају шансу да престане медијска, оркестрирана акција, да их третирају као Косоваре (реч Косовар је албанска, и она у преводу на српски значи Косовац).
Са друге стране, уколико се оглуше о претеће молбе самоодлазеће матице и њених служби и не придруже се дарвинистичкој хистерији, то јест не желе да својевољно учествују у тестерисању ноге по колену док су у пети, постоји решење и за њих: биће декретом проглашени за, да цитирам пријатеља, апатриде у рођеној земљи, националну копилад“.
Нема смисла процењивати део по део текста али изгледа да су најевропљани закључили да Тодоровић – “злонамерно и неистинито приказује друштвено-политичке прилике у нашој земљи, на тај начин што је, служећи се очигледним алузијама, на својеврстан начин извео тврдњу да у нашој земљи нема слободе и демократије, да је наступило безнађе…”
Не могу најевропљани да се поистовете са онима који су спаљивали и забрањивали књиге Нушића, Домановића… то су ипак биле књиге. Није згодно ни дати образложење за смену јер не може се у демократском друштву смењивати због вербалног деликта и то у тренутку кад ради на новој представи којом је требало обележити 7. векова Бањске.
Можда нема никакве сличности, али асоцијација се појавила изненада. У листу „Ново време“ је 13. августа 1941. године објављен је Апел српском народу. Аутор Апела био је Велибор Јонић, комесар просвете у управи Милана Аћимовића, а саставни део овог документа био је списак људи – научних, културних, политичких и јавних личности, које су требале да га потпишу. Списак је предат полицији и Драгом Јовановићу, управнику града Београда.
Апел је потписало укупно 411 личности, а међу многима са тог списка који нису потписали Апел најпознатији су били Иво Андрић, Милутин Миланковић, Исидора Секулић, Милош Н. Ђурић.
Мање је познато да је композитор Милоје Милојевић убеђивао професора Ђурића да потпише Апел и да му је он рекао: „Лако је теби, ти у дипле свираш, али ја предајем етику“. Због одбијања да потпише Апел професор Ђурић је пензионисан, а потом заточен у Бањичком логору.
Окупатор и њему лојалне власти нису професору Милошу Н. Ђурићу дале отказ и лишиле га средстава за живот. Његова породица је имала од чега да живи кад је заточен на Бањици.
Када је о професору Милошу Н. Ђурићу реч, просто се наметнула још једна асоцијација. Након рата задесио се у Крагујевцу у време затварања позоришта по унутрашњости. Крагујевачко позориште је спасо речима: „У старој Атини грађани су кажњавани забраном одласка у позориште! Шта су то крагујевчани скривили да им се позориште укида ?“
Намећу се питања: Шта су то Срби са Косова скривили да им се позориште укида? Враћа ли се у кутију од ципела? Да ли ће фотокопије радних књижица запослених бити једини сведок његовог постојања?
Након доласка Ненада Тодоровића у позориште је за гета у којима живе Срби имало посебну улогу. Мисија свих чланова позоришта је прекинута и не само то; кажњене су три баке у Ђаковици, једна у Урошевцу, двадесетак гледалаца у Призрену и оних осамнаест у Пећи …
Српска Влада укинула је једину живу културну институцију на Косову и Метохији! Зашто?
Док су фини људи из Београда 1941. године подписивали Апел српском народу, међу оним који нису подлегли притисцима и претњама нашли су се и виђенији. После смене Ненада Тодоровића огласила се једино Ивана Димић – управница Атељеа 212.
ИЗГЛЕДА ДА ОД ФИНИХ ЉУДИ ИЗ БЕОГРАДА НИКО ВИШЕ НЕ ПРЕДАЈЕ ЕТИКУ!
СВИ СВИРАЈУ У ДИПЛЕ!

Удружење жена са КиМ (ЖеКиМ)
Београд, Сремска бр.6…

Opširnije

САМО ВЕРА И МАНАСТИРИ ОСТАЈУ ВЕЧНО

Београд, Србија, 7522. л.Г., трешњар, дан 28-ми, Видовдан. Отворено писмо и Молба Архиепископу Пећком, Митрополиту Београдском и Карловачком и Патријарху Србском, Г.  Иринеју,   Ваша светости,вероватно сте чули за причу једног руског геометра коју је испричао кад је већ био старац на почетку ”Перестројке” за коју зналци тврде да је исправније рећи ”Катастројка”, коју су објавиле новине. Двадесетих  година, прошлог века, случајно се затекао у Сибиру, у недођији,  трасирајући неки пут и нехотице је постао сведок ужасног призора. Чекисти су код већ припремљене гробнице довели седог игумана. Један од ”кожних мантила” и са напереним пиштољем, питао га је само једно питање: ”Верујеш ли у Бога, попе?” Одговор је био: ”ДА”. Одјекнуо је пуцањ и Игуман се стровалио у раку. Онда су привели следећег црнорисца, до ивице раке. Исто питање: ”Верујеш ли у Бога?” И добио одговор: ”ДА”. И њему метак у главу. И тако стрељали су тог дана неколико стотина монаха на очиглед свих и сваком је било постављено исто питање, И СВИ ДО ПОСЛЕДЊЕГ СУ ОДГОВОРИЛИ СА ”ДА”! Овај несрећни геометар, дрхтао је као лист, док се нису сви удаљили. Живео је са тим сазнањем више од 60 година, ником ни реч није смео да спомене, до пред крај живота. И највише се чудио да нико није поклекнуо, цвилео, молио за милост, почев од Игумана па до последњег искушеника који су храбро исповедили Христа, и одлучили се за Царство небеско, те пострадали! Он је после сазнао да су то били монаси из више манастира доведени на ликвидацију. Обележио им је гроб на карти и постао невољни сведок ужасне трагедије. МОЛБАВаш светости,Опростите ми на смелости што Вам се обраћам на овај начин и овако отворено али моја Молба се тиче свих верујућих и православних Срба .Молим Вас, да се у најскорије време повратите на трон Светога Саве, а то је сви знамо Пећ и Пећка Патријаршија. Да напустите Београд и да трајно столујете у Пећкој Патријаршији, тамо где је наш први Архепископ Србски (први, барем по овој званичној историографији коју у школама науковасмо) и сигурно не случајно већ по Промислу Божијем, баш ту постави свој трон и седиште свих будућих Архиепископа и Патријараха Србских. Да се повратите Дому своме. У осталом ту сте и примили патријаршијски чин.Знам да ће сада све дежурне гракталице и врани гаврани заграјати: ”Зашто, па Београд је престоница Србије! Ту је сва световна власт! Ту су и све стране амбасаде!  Доле је небезбедно! Тамо је повећана радијација и онколошка епидемија! Ваздух и вода су отровани! Тамо нема услова за посете високих делегација! Је ли овај човек луд, шта он то предлаже?”Београд, нажалост, одавно није престоница ни Срба ни Србије. Београд је престоница блуда, содомије и наркотика. Београд је престоница кријумчара,  жбира и потказивача свих врста и боја.  Београд је сливник и талог свега најгорег и најпрљавијег што постоји у Србији, довољно је само да погледамо црне хронике новинске. Нека ми опросте, за ове изговорене речи,  они Београђани који живе часно и по људским и по Божијим законима, и који верујем чине велику већину. Али ако непушач стално борави у просторији где сви пуше, готово је недоказиво да је он непушач. Одаје га смрад дувана из властите одеће, косе, тела, плућа.  Београд је полатиничен. Београд је окупиран град, уосталом као и цела Србија, од 1914. г., и коначно 1944. године, па све до данас. Погледајмо истини у очи и рецимо сами себи: ДА, МИ СМО ОКУПИРАНИ! Ако би услишили ову Молбу, силно би одјекнула та вест међу стадом србским распуђеним по Косову и Метохији! Повратио се Патријарх Србски, Дому своме! Повратио се на трон Светога Саве, еееј, бре Србадијо!!! Повратио се Пастир Добри, недокланом стаду својему, и поред свих курјака и лешинара чије очи цакле у ноћи, док вребају плен! Кликнуће у васцелом Православљу: СРБ ЈЕ ХРИСТОВ, НЕ ПЛАШИ СЕ СМРТИ! И када ка Вама крену разне белосветске делегације, МОРАЈУ проћи кроз разрушено и попаљено Косово и Метохију, с које год стране да крену. Кроз укоровљене и запустеле њиве. Шуме и воћњаке посечене до пања, на брзу руку. Гробља разрована, цркве оскрнављене и сравњене са земљом. Поред нових, без икаквог реда саграђених Арбанашких кућа. И поред безбројних нових бензинских станица и аутоотпада, дивљих депонија смећа. Па право у Патријаршију опасану бодљикавом жицом, високим зидовима и наоружаним стражарима, Боже ме опрости, као да је Аушвиц. Као да је губилиште а не за молитвено тиховање изабрана Божија башта.  И ако тај гост и посетилац Ваш, буде братског срца мораће да му заискри суза у оку и да се јави питање, шта учини Европа, у своме дворишту, на своме изворишту? Ако ли гост и посетилац Ваш  буде неки језуита или  еврољуб и пристане да преноћи под Вашим кровом, Кровом Пећке Патријаршије, сигурно му неће дуго доћи сан на очи, од чудних шумова, јецаја и вапаја немоћних а умирућих, самртног ропца на делове искиданих чија срца, очи, бубрези и јетре ходају и данас по Европи и Америци, али сада као лично власништво тих истих Европљана и западњака. Као СРБСКО СРЦЕ Јоханово, верујем да сте чули  за оног Немца, коме је пресађено срце  отетог Јована косметског, те овај није могао да се смири док није открио страшну истину. И кад нам срце узму и пресаде другом оно и даље куца за ИСТИНУ и ПРАВДУ!  Да им ноздрве штипа дим  попаљених кућа и црквишта, загашених а неугаслих.  Да им се привиђају сени неопојаних и несахрањених мртваца који мир свој траже. Да им се учини да виде неке светле ратнике, витезове, мачоносце и црнорисце, како их из мрака собе гледају строгим очима. Да им задрхти и срце и душа, ако их још уопште и имају! А после непроспаване ноћи да их понудите кафом, манастирским медом од кестена и хладном водом изворском, бистрицом.  Да је попијете у хладу Савиног дуда, па да их испратите лепој кући њиховој као најрођеније, опет истим путем.Још Вас молим, као отац  четворо деце, да ми (нам) благословите још једно чедо од Бога испрошено. Ако буде дечак да га дочекамо поздравом: ”Добро нам дошао осветниче Косова!” а ако ли буде девојчица: ”Добро нам дошла Косовка девојко!” Ваша светости,Праштајте на оволикој слободи са којом сам Вам се обратио у своје име а верујем и у име многих верујућих, православних Срба а и других. Не морате ми писати одговор. Биће нам довољно да чујемо или прочитамо вест у свим медијима: Патријарх Србски Иринеј, повратио своје седиште у Пећку Патријаршију!!!Нека ми буде дозвољено да завршим ово писмо питањем оног чекисте са почетка приче: ”Верујеш ли у Бога, Баћушка?” Од Бога Вам здравље и свако добро. Милан Ц. Исаиловић, рез. пеш. потпоручник, јмбг: 2602964860030…

Opširnije

Sađenje badema u dijaspori

Uprkos tvrdom obećanju direktorke Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima regiona u Ljubljani 27. maja, da će podela  na podobne i nepodobne Srbe kroz finansiranje projekata od strane te kancelarije, biti prekinuto, obećanje nije ispunjeno. Odlukom radne grupe za odlučivanje o pristiglim projektima Srba iz regiona…

Opširnije