LEPE PESME

  ГЛЕДАМИСПОД АЛПСКИХ ТИХ ВИСИНА, ГЛЕДАМ САВУ КАКО ТЕЧЕ.НИЈЕ ДОСТА КАД СЕ ГЛЕДА, НИ УКРАТКО ДА СЕ РЕЧЕ.ЧВРСТЕ СТЕНЕ ШТО ИХ ВЕЖУ, ИЗДИЖУ СЕ ДО ОБЛАКА,ПА ИХ ЧЕСТО МАГЛА КРИЈЕ, ПОНОС ЉУДИ ОД ПРЕДАКА.МИЛУЈЕ ИХ ОНА ТАКО, ДОК СТОЛЕЋА ОНА БРОЈЕ,ЈУНАЧКИ СЕ ОНЕ ДРЖЕ, ДОК КРОЗ ИСТЕ СЛИКЕ СТОЈЕ. КАО БИСЕР ЧИСТА РЕКА, ГДЕ ЈОЈ РИБЕ ВОДОМ ДВОРЕ,ДОК ПОНЕКЕ ЛЕПОТИЦЕ У ВОДИ СЕ ОНЕ СТВОРЕ.ТУРИСТИ СУ ЗАДИВЉЕНИ, УЗ ПРЕЛЕПУ ОКОЛИНУ,ГДЕ НО СУНЦЕ ШАЉЕ ЗРАКЕ, СА ВИСИНЕ У НИЗИНУ.НА ВРХ СТЕНА, КО НА СТРАЖИ, И КОЗОРОГ ЗНА ДА СТОЈИ,КАО ДА НАМ ТВРДИ ТАКО, ДА СЕ НИЧЕГ ОН НЕБОЈИ.ТЕ ВРЛЕТИ СТЕНЕ ВЕЖУ, ГДЕ ОРЛОВИ ТУ ЦАРУЈУ,АКРОБАТИ ДИВОКОЗЕ, МЕЂУСОБНО ГДЕ РАТУЈУ.ВЕЋ ЈЕ И ДАН НА ИЗМАКУ, ПОСЕТЕ СЕ УДАЉУЈУ,ОКОЛИНА У СВОМ МИРУ, ПРОЛАЗНИЦИ ЈОШ СЕ ЧУЈУ.СУНЦЕ ОДЕ ДА ОДМАРА, ПА ПОЛАКО СТИЖЕ ТАМА,СЕДИМ ТАКО И ПОСМАТРАМ, ПОКРАЈ МЕНЕ ТЕЧЕ САВА.ТАМА СТЕНЕ ЗАГРЛИЛА, А ТИШИНА СВУД ЗАВЛАДА,ДОК ПОНЕКИ КРИК СЕ ЧУЈЕ, А ЗА НЕКЕ НЕСТА НАДА.НАД АЛПАМА МЕСЕЦ ТРЕПТИ, ОКО ЊЕГА ЗВЕЗДЕ СЈАЈЕ,ЧИЈИ ОДСЈАЈ РЕКА ЦРТА, ТЕ У ТАМУ СЛИКУ ДАЈЕ.ОКОЛИНА ТАМОМ ДРЕМА, ИЗНАД МЕСЕЦ ПРАВИ ДАСА,ДОК СЕ СЛИКА ОН У САВИ, А ВОДА СЕ ЗАТАЛАСА.УСКС – аутор песник Саша Гајић   GLEDAMISPOD ALPSKIH TIH VISINA, GLEDAM SAVU KAKO TEČE.NIJE DOSTA KAD SE GLEDA, NI UKRATKO DA SE REČE.ČVRSTE STENE ŠTO IH VEŽU, IZDIŽU SE DO OBLAKA,PA IH ČESTO MAGLA KRIJE, PONOS LJUDI OD PREDAKA.MILUJE IH ONA TAKO, DOK STOLEĆA ONA BROJE,JUNA…

Opširnije

LEPE PESME

  RADOST U KUĆIOd radostiskačemo do neba:sestru nam je donijelamama, veseli smo,šta nam više treba?!Kuća bruji sva u sjaju,svi bi htjeli da malenojneko slatko ime daju,Našeg roda običaj je,i djed tako mudro zbori,da kum djeci ime daje. Borislav…

Opširnije

LEPE PESME PESNIKA UDRUŽENJA SRPSKIH KNJIŽEVNIKA SLOVENIJE

ПођиК'о равница широка ми душа,ја сам она која увек греши,а треба ми не'ко да ме слуша,кад сам тужна, нек'о да ме теши.Пођи са мном да смиримо реке,пођи са мном да летиш до неба,заборави глупаве препреке,помози ми, подршка ми треба.Искуство ми ископало очи,судбина ме изгребала шапом,нека пише на мермерној плочи,да сам грешник под небеском капом. Ја не умем да објасним ништа,а хтела бих да ме нек'о чује,и не нудим мирна пристаништа,само нудим буре и олује.   Аутор песникиња: Љиљана Ољача Јањатовић PođiK'o ravnica široka mi duša,ja sam ona koja uvek greši,a treba mi ne'ko da me sluša,kad sam tužna, nek'o da me teši.Pođi sa mnom da smirimo reke,pođi sa mnom da letiš do neba,zaboravi…

Opširnije

ПОБЕДНИЧКЕ ПЕСМЕ КОНКУРСА "ЗЛАТНО ПЕРО" 2012, I., II. И III. МЕСТО

  КАД СИ ОТИШЛАКад си отишла од мене небо је плакалоптицама које су у тишини нестајале са хоризонта.Само је остала плава река успоменакоја је корачала ћутке крај менеи топлина руку твога загрљаја.Остао сам сам верујући да ми се то не може десити, у ствари, веровао сам у тебе,у нека осећања која само понекад извиру из срца, и то баш онда када су најпотребнија,кад потиру све што није добро и лепо,кад човек лако уз њих заборављаи креће сигуран у љубав некоме коме је јако потребан. Често се будим, а око мене све је празно,тишина и тама плешу уз ритам мојих јецаја.Волео сам де те гледам док спаваш,док чуваш нашу љубав затворених очијуза још једно срећно сутра.Уз тебе, она су свитала лако.И сунце је покушавало да пре мене дође на твоју трепавицу.Узалуд. Умео сам бесконачно до твог осмехада ходам на прстима само да те не пробудим.Волео сам те једнако и кад сам ћутао,кад си сумњала да мислим на неку другуи кад сам ти говорио да без тебе не могу бити срећан.Лепша си ми била од анђелаза које сам чуо да постојеи веровао да су они само твоје копије на небу.А сад се бојим времена које не уме да застанеи које не разуме молитве моје.Осећам, доћи ће кад најмање будем желеои узети ми тренутке кад бихтеби кренуо поновои можда другачијеградио мост до твог срца.А овако, само ме сећања не остављајуи плава река што у даљини трајеи подсећа на тебејер нестаје испод неба без птицау времену које узалуд покушавада ме отргне од тебе.Аутор песник: Љубенко Звиздић   ОСТАЋЕСПУСТИЛО СЕ НЕБО СА НЕБЕСКОГ СВОДА,НА ПЛАНИНСКИ МАСИВ, ДИВНОГ ЉУДСКОГ РОДА.МИЛУЈУЋИ ТАКО И ШУМЕ И СТЕНЕ,УЗ ВИДОКРУГ ОКА МУШКАРЦА ИЛ ЖЕНЕ.ТА ДАЉИНА САКУПЉА СВЕ НИЈАНСЕ БОЈА,НАЈЛЕПША ЈЕ И ДАЉЕ ОТАЏБИНА МОЈА.СА ВИСИНЕ СУНЦА, ШАЉЕ СВОЈЕ ЗРАКЕ,ДА ЛЕПОТA ОБАСЈА, ПОЉА И СОКАКЕ.БИСЕР ВОДУ ИЗВОРА, ПОТОКА ПЛАНИНА,ДО ЈЕЗЕРА, РЕКА, ПРЕЛЕПИХ НИЗИНА.ТУ НАЈЛЕПШУ ЗЕМЉУ ОД ДИВНИХ ПРЕДАКА,ГДЕ И МЕНЕ РОДИ ДАВНО МОЈА МАЈКА.ЈОШ НА СТРАЖИ СТОЈЕ ГРОБНИЦЕ ЈУНАКА,ОТАЏБИНОМ ЦЕЛОМ ОД ДАВНИХ ПРЕДАКА.ТЕ ГРОБНИЦЕ ЧВРСТЕ, К’О КАМЕНЕ СТЕНЕ,ГДЕ ГОДИНЕ СВАКЕ СВЕЖЕ ЦВЕЋЕ ВЕНЕ.ОСТАЋЕ У НАМА УВЕК ПРИЧА НОВА,СЕЋАЊЕ НА ПРЕT…

Opširnije
Opširnije