УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА СЛОВЕНИЈЕ ЛЕПЕ ПЕСМЕ НАШИХ ПЕСНИКА

UDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA SLOVENIJELEPE PESME NAŠIH PESNIKAВАСКРШЊЕ ЈУТРООСВАНУЛА СВЕЖА ЗОРА,ПРЕКО ГОРА, ПРЕКО МОРА.ЈАВИЛО СЕ СУНЦЕ, УМЕТНИЧКИХ БОЈА,НЕГДЕ ТАМО ГДЕ ЈЕ, РОДНА ГРУДА МОЈА. ЈАСНИНУ ТИХ ДАЉИНА ОЦРТАШЕ, ОБЛАЦИ УНИКАТ НЕЖНОГ КРОЈА. ПОМОЛИХ СЕ БОГУ ПРАВОСЛАВНО, ДА ТО ЈЕ ВЕРА МОЈА.КАО ДА СУНЦЕ МАГНЕТНОМ ЈАЧИНОМ ДРЖЕ,КОЈЕ СЕ ДИЖЕ ВИШИНСКОМ СВОДУ БРЖЕ И БРЖЕ. ЖИВНУЛО СВЕ НАКОН ДУГЕ ПРЕСПАВАНЕ НОЋИ,РАДОСНО ОЧЕКИВАНО ТО ВАСКРШЊЕ ЈУТРО, КАДА ЋЕ ДОЋИ.ПО КУЋАМА ВЕСЕЉЕ И ДЕЧИЈА ГРАЈА,НА СТОЛОВИМА БОГАТ ИЗБОР ХРАНЕ, СА КОШАРАМА ШАРЕНИХ ЈАЈА. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ОВОГА ЈУТРА, ОД ДАВНИНА ЗАПИСАНО СТОЈИ. ХРИСТОВО ВАСКРСНУЋЕ, ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СЛАВЕ И СВИ ГАЈИЋИ МОЈИ.ТАКО ЋЕ ВЕЧНО ОСТАТ ВИШИНСКОГ СВОДА СЛИКА,ЛЕПОТЕ РАЈСКЕ БАШТЕ И ЉУБАВ ДО БОГА ВЕЛИКА.УСКС – аутор песник: Саша Гајић     VASKRŠNJE JUTROOSVANULA SVEŽA ZORA,PREKO GORA, PREKO MORA.JAVILO SE SUNCE, UMETNIČKIH BOJA,NEGDE TAMO GDE JE, RODNA GRUDA MOJA. JASNINU TIH DALJINA OCRTAŠE, OBLACI UNIKAT NEŽNOG KROJA. POMOLIH SE BOGU PRAVOSLAVNO, DA TO JE…

Opširnije

ЛЕПЕ ПЕСМЕ ПЕСНИКА УСК ИЗ СЛОВЕНИЈЕ

ЛЕПОТА ЖЕНЕЊЕНА ДУГА ЦРНА КОСА,ЦРНИЈА ЈЕ ОД ГРАНИТА.МЕКА БАЈНА КАО СВИЛА,РАСУЛА СЕ ПО ПЛЕЋИМА.КАДА БЛАГИ ВЕТРИЋ ПИРНЕ,ЊЕНЕ КОСЕ ТАД ДОДИРНЕ.ЗАЛЕПРША МЕКА СВИЛА,ЧИНИ МИ СЕ ЛЕБДИ ВИЛА. ЊЕНЕ ОЧИ, ДВА КЕСТЕНА ВРЕЛА,УКРАШЕНЕ ЧАРОБНИМ ВЈЕНЦИМА.ДУГИХ ЦРНИХ ТРЕПАВИЦА,И СВИЛЕНИХ ОБРВИЦА.КОГА ГЛЕДА И КОГА ПОГЛЕДА..?РАСТОПИО БИ СЕ ДА ЈЕ САНТА ЛЕДА.КАД ГОВОРИ И КАД ЗБОРИ,ТАД БИСЕРИ ЗАТРЕПЕРЕ.УСНЕ ЈОЈ СЕ У ЛИК СТВОРЕ,НАБУБРЕНЕ, НАВЛАЖЕНЕ.А ИЗ УСТА МЕД СЕ ТОЧИ,ОД ПЧЕЛИЊЕГ; МНОГО СЛАЂИ, МНОГО СОЧНИ.НИЗ УЛИЦУ КАДА КРЕНЕ, КОРАКОМ ГАЗЕЛЕ,ЊЕНО ВИТКО ТЕЛО КАО ВИЈОЛИНА.ОТКРИВА СВУ ЧАР И ЛЕПОТУ ЖЕНЕ,ТУ ВЕЛИКУ РАСКОШ ПРЕЛЕПИХ ОБЛИНА.ЕХ ДА МИ ЈЕ БАР ТРЕНУТАК ЈЕДАН,ДА ПРИЛЕГНЕМ ПОРЕД ЊЕНОГ ТЕЛА.ДА ДОДИРНЕМ ЊЕНЕ ГРУДИ ВРЕЛЕ,СЈЕДЕ БИ МИ КОСЕ ПОЦРЊЕЛЕ.Песник – Петар Стојановић – Петрија   ПРЕ НЕГОПре н`о што се руке око врата склопе,права се љубав већ одавно родипа те онда тако, понајчешће ћутке,до краја живота омамљена води.Када ти се снови из корена срушеи најлепше почне у души да боли,не тугуј што си усред тог беспућа,јер срећи је ближе онај који воли.До среће у љубави нема једног путаи никада за њу никога не моли.Када срце једном престане да лута,тад` у ствари оно почиње да воли.Воли и кад мислиш да је узалудно,у животу када наопако крене.Као цвет,и љубав најјаче мирише,баш на месту на којем и увене.Аутор песник: Љубенко Звиздић ЛЕПОТИЦА Како је лепа била кад корача!Не бледи тај мио траг.Ја не знам да л` је била већатих трена – љубав или страст.На белом јој лицу,к`о сванућа,немирна ока лако плануи к`о да јој све звезде овог светаодједном на лице стану.Коса јој низ леђа пала,додирнула лако танак струк.Пред призором овим од свих чулаза мис`о буде најлепши пут.Кад јој таквој на недра врелапољупци моји топли кану,све казаљке овог светана истом месту тада стану.Аутор песник: Љубенко Звиздић     ЂУРЂЕВАК УЗ ЂУРЂЕВДАНДИВНО ЦВЕЋЕ БЕЛЕ БОЈЕ,УСПОМЕНЕ ШИРИ МОЈЕ.ОСВАНУЛА ЗОРА РАНА,СРПСКОЈ СЛАВИ ЂУРЂЕВДАНА.У ПРОЛЕТНОЈ ЦВЕТНОЈ РОСИ,ПРАВОСЛАВЉЕ ЉУБАВ НОСИ.ОКОЛИНОМ МИРИС КРУЖИ,А И ДАН ЈЕ НЕШТО ДУЖИ.НАСРЕД СТОЛА СВЕЋА ЧЕКА,И КРУХ СЛАВНИ ПОПУТ ЛЕКА.СТОЈИ ВАЗА ПУНА ЦВЕЋА,КАД СЕ СЛАВИ ТО ЈЕ СРЕЋА.РАДОСНИ СУ СВИ У КУЋИ,УСКОРО ЋЕ ГОСТ УЋИ.ПОСЕБНА СЕ ВОЉА КУЈЕ,ДА КУМОВЕ ДОЧЕКУЈЕ.СВЕТИ ЂУРАЂ УБИО ЈЕ И ЗМИЈУ АЖДАЈУ,ДА БИ БРОЈНИ ПРАВОСЛАВЦИ БИВАЛИ У РАЈУ.ВРЕМЕ ЛЕПО СУНЦЕ СИЈА,БИЋЕ СЛАВА ВЕСЕЛИЈА.ЂУРЂЕВАК ЈЕ ПРЕДХОДНИЦА,ЗА СВЕ ЉУДЕ СВЕТЛОГ ЛИЦА.ОН МИРИШЕ КРСНОЈ СЛАВИ,ПРАВОСЛАВЉУ СРПСКОЈ ГЛАВИ. Аутор песник: Саша Гајић   МИРИС ЈОРГОВАНАОСВАНУЛА ЗОРА РАНО,ВЕТРИЋ ПИРИ ПОЛАГАНО.ЈАСНО СУНЦЕ ШИРИ ЗРАКЕ,РАЗБИЛО ЈЕ СВЕ ОБЛАКЕ.НЕЖНО ПЛАВА БОЈА СТОЈИ,ВИШИНАМА ДАН СЕ КРОЈИ.НА ЈЕЗЕРСКОЈ ЧИСТОЈ ВОДИ, ОГЛЕДАЛА ПРАВИ СЛИКЕ,ПОСПАНЕ СЕ СЕНКЕ ВИДЕ, ОЦРТАНЕ КРОЗ ОБЛИКЕ.ПРЕПУНЕ СУ БАШТЕ ЦВЕЋА, ЧИЈИ МИРИС ВЕТАР НОСИ,ОКОЛИНОМ ЦЕЛОГ КРАЈА, ПО ЈУТАРЊОЈ СВЕЖОЈ РОСИ.ТУ КЛУПИЦЕ ПРАЗНЕ СТОЈЕ, КО ДА БРОЈНА ЛЕТА БРОЈЕ.ТУ МИРИШЕ СВИХ ДАНА,ЦВЕТНЕ ГРАНЕ ЈОРГОВАНА.ДОК НЕСТАЈЕ СВЕЖА РОСА,ЗРАК МИРИШЕ СВЕ ДО НОСА.ЧИСТИМ ЗРАКОМ ТУ СЕ ДИШЕ,УЗ ЈОРГОВАН ШТО МИРИШЕ.Аутор песник: Саша Гајић ОГЛЕДАЛО КРАЈИНЕТЕЧЕ УНА КАО БИСЕР ЧИСТА,А НА ВОДИ И СУНЦЕ СЕ БЛИСТА.ОГЛЕДАЛО ОЦРТАВА СЛИКЕ,У КРАЈИНИ ЉУБАВИ ВЕЛИКЕ.ДЕВОЈАКА И МЛАДИЋА ИМА,РОДНА ГРУДА ДОПАДА СЕ СВИМА.МЛАДИ ПАМТЕ ЈУНАЧКЕ СИНОВЕ,СВЕ ОД УНЕ ДО ПЕТРОВЕ ГОРЕ.ЧАК И ВИШЕ ИСТОРИЈА ПИШЕ,РОДНИ КРАЈ СЕ НИКАДА НЕБРИШЕ.ЗА СВА СРЦА УВЕК СУНЦЕ СИЈА,ПРЕДИВНИ СУ КОРДУН И БАНИЈА.ТУ СЕ ПЕСМА КРАЈИШНИКА ЧУЈЕ,ДОК СЕ ЉУБАВ У СРЦИМА КУЈЕ.ЈОШ ЈУНАКЕ ОПЛАКУЈУ КИШЕ,ИСТОРИЈА СВУ ИСТИНУ ПИШЕ.ЈОШ КРАЈИНУ ГУСТЕ ШУМЕ ВЕЖУ,А ВИШИНЕ РОДНУ ЉУБАВ СТЕЖУ.Аутор песник: Саша Гајић   ДЕВОЈКА ИЗ СНОВАПОКОШЕНА ЛИВАДА МИРИШЕ,МИЛЕНА МИ ДУГА ПИСМА ПИШЕ.ЈАКО СУНЦЕ ГРЕЈЕ СВЕ ДО НОЋИ,МИЛЕНА ЋЕ ПОНОВО МИ ДОЋИ.КРОЗ СЕЋАЊА ЈОШ ОД ЛАЊСКОГ СЕНА,ЉУБИ МЕ ПРЕЛЕПА МИЛЕНА.ПРАВА ЉУБАВ НИКАД НЕ ПРЕСТАЈЕ,И НА НЕБУ ЗВЕЗДЕ ВЕЧНО СЈАЈЕ.МИЛЕНА ЈЕ ДЕВОЈКА ИЗ СНОВА,НЕ ТРЕБА МИ УЗ ЊУ ЉУБАВ НОВА.УЗ ЉУБАВ ЈЕ ДОШЛА И ДИПЛОМА,И МИЛЕНА ЖЕНА МОЈИХ СНОВА.САД ЗАЈЕДНО БУДУЋНОСТ СЕ СТВАРА,СРЕЋНИ, ЗДРАВИ, А ИМА И ПАРА.Аутор песник: Саша Гајић   ЦВЕТ Уснуле звезде просуло је небо,у златан везна постељи белој ко снег.- Такав је Јасмин цвет.Кад једном прођетешко се вратиа можда је и ред да увекна друго место сврати,тако нежан и леп,нестварно чист и бео- тај Јасмин цвет.Можда сам неки лепши цвет среоали овај је био посебно нежан и мио,у срцу мом баш он је свео- заувектај лепи Јасмин цвет.Аутор песник: Љубенко Звиздић Мисли ми се ројеДанас сам тужна због вас Срби,Драге, избеглице моје.Родна земља, део неба. Неки народи мисле, да нама то не треба.Србине, брате, да ли је воља Божија?Да, на родни дом. немам право ни ја.У зноју лица свога, кућу и све си стеко.Из чистог хира, из ње те изгна неко.У туђој земљи, далеко од роднога прага.Волим те! За тобом чезнем, Земљо драга!Браћо и сестре! Србија је тамо где сте!Узимају све, куће нам рушенедоступна им је само, дубина наше душе.Разумемо, осветници нисмо. Оличење чисте доброте, ми смо.Имасмо славу, свеца свога, заступника нам код Бога.Крстимо се: у име Оца и Сина и Духа Светога.Нема силе да се одрекнемо тога.Љутимо се, само на наше људе.  Странац на том нивоу, не може да буде.Kо се српског рода одрекне?  Издају никад, не може да порекне.Српство је рођењем дато, од Бога.Постати Србин – нема тога.Поштуј и чувај име своје,Србин што си Божија воља то јеИскушења и муке често немају меру. Чувајмо своју веру! Издајице рода свога, нема већег проклетства од тога.Ко не воли ближњег свога, љути господа Бога.Ко верује ко не лаже, томе Бог помаже.Српски род је пример свету. Оплемењује Планету.Аутор песникиња: Љиљана Ћуић       Jednoga dana Jednoga dana kada se istina probudi tu ispred nas a ogledalo vremena dođe i na naše oči ispred našeg lica. Kako ćemo se pogledati u oči tog dana kada istina procveta i kao slučajno se pojavi tu ispred nas. Da, ona…

Opširnije

LEPE PESME PESNIKA USK IZ SLOVENIJE

ZVEZDEŠALJEM TI NOĆI NAJLEPŠIH SNOVA,STOTINE ŽELJA LJUBAVI NOVA.NEŽNOST ZAGRLJAJA U SREĆI SJAJA,VISINSKE ZVEZDE SJAJA DO RAJA.DA U TIM SNOVIMA SANJAŠ I MENE,LJUBAV I CVEĆE, KOJE NE VENE. DA SANJAŠ ZVEZDE, VISINSKOG SVODA,RADOST U SRCU, SA PRAVDOM RODA.ZVEZDE…

Opširnije

UDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA SLOVENIJE

ZVEZDANO NEBOROMANTIČNO NOĆNO NEBO, VEDRINU NAM DAJE,OKOLINOM TAMNOG SVODA, BROJNE ZVEZDE SJAJE.NEDALEKO MESEC STOJI, KAO NEKI PRAVI DASA,NA VIŠINSKOM PLAVOM SVODU, UNIKAT JE ON UKRASA.MESEČINA OBASJAVA, OKOLINU TAMNE NOĆI,I KLUPICU ISPOD BUKVE, ZALJUBLJENI GDE ĆE DOĆI. SA PROZORA GLEDAM…

Opširnije

LEPE PESME PESNIKA UDRUŽENJA SRPSKIH KNJIŽEVNIKA SLOVENIJE

  PRAVOSLAVKAJA SAM MALA PRAVOSLAVKA,OD PONOSA JA SAM JAKA.JA JOŠ MALO LETA BROJIM,POSLE SVOJIH PRADEDOVA, JA DOSTOJNO UVEK STOJIM.UČILI ME RODITELJI, TRADICIJI VERE NAŠE, DA DOSTOJNO MI ČUVAMO, ŠTO NAM PRECI SRPSKI DAŠE. MI I DRUGE RAZUMEMO, SVUDA DOBRIH LJUDI IMA,SVE NAS JEDNO…

Opširnije