ZNAČAJNO OBAVEŠTENJE - PRESUDA U IMENU NARODA!

Još jedna u nizu pravomoćnih PRESUDA U IMENU NARODA, koju je kroz tužbu dobio Save srpske dijaspore Slovenije, koju je zastupao g. Saša Gajić, pod rednim brojem I U 1265/2013-11 od 10. aprila 2014. dostavljena 24.04.2014. – sudski postupak vodio je predsednik senata sudija…

Opširnije

Размишљања o Меморандуму

Приликом објављивања Меморандума, ауторице др. Вере Кржишник-Букић, научне саветнице у Институту за питања народности из Љубљане, заиста смо први пут, у нашем, скоро две деценије дугом заузимању за признавање Србима ( и свима осталима непризнатим националним мањинама), Уставно загарантованог статуса-националне мањине, од стране словеначке државе, добили и научно добро верификовану потврду, како наша заузимања нису била узалудна. Зашто то треба посебно истаћи? Пре свега због чињенице, каквим све, пре свега политичким, правним, медијским и осталим ”акробацијама”, били смо изложени од стране словеначких елита. Било је ту и сасвим отворених, и претњи, као и оног ”класично-наивног”пренемагања у обилику питања: а шта би Ви, у нашем конкретном случају Срби, хтели? Зар Вам се Република Словенија, није довољно смиловала, и прихватила Вас, после распада бивше заједничке државе? Помешале су се ту и, по оној народској, ”и бабе и жабе”, мислим да у вечини случајева, сасвим намерно, како би се што више замаглила суштина.
Представници словеначке, поготово политичке елите, није битно којој политичкој боји припадају, намерно су сводили питање око давања статуса националне мањине, на питање:
”како је, просто немогуће, мењати Устав Републике Словеније, како би непризнатим мањинама била дата њихова права!”. Потсетимо се само, ту је ”немогућност”, у свом познатом маниру, својевремено одглумио, приликом своје посете Србији и бивши Председник владе Р Словеније и садашњи Председник Републике, господин Борут Пахор.
Исту ”монодраму”, са сличном ”поруком”, одглумио је и садашњи Министар иностраних послова, господин Карл Ерјавец. Разлика је само у томе да лекцију, о ”немогућности” мењања словеначког Устава, због непризнатог статуса националне мањине, нису добили Срби, него
представници, такође непризнате немачке националне мањине у Републици Словенији. Дипломатска ”публика” у том случају, био је, нови аустријски Министар иностраних послова,
господин Себастијан Курц (Sebastian Kurz).
И добро је, а пре свега инструктивно да је др.Вера Кржишник-Букић, сасвим добронамерно,
скренула пажњу словеначкој политичкој елити, а и осталима, каква су све досада документа, било: међународна, европска или искључиво интерно словеначка, потписана и верификована, у вези односа према (непризнатим) националним мањинама у Републици Словенији. Сасвим искрено, нисам ни знао, колико, просто обавезујућих докумената о правима мањина, већ је прихватила Република Словенија.
Никако неби било на одмет, и овог пута, не споменути досада неприкосновени ”аксиом” или ако желите ”замајац”, словеначког Устава, а исти се назива ”статус аутохтоних националних мањина”. У принципу, у случају, ”аутохтоних националних мањина” (Италијани, Мађари и делимично Роми), уведен је као критериј признавања статуса националних мањина, уствари према међународној правној класификацији, непостојећи или барем појам који се не користи.
Увођењем, споменутог правног појма, у Уставу Републике Словеније, представници словеначке политичке елите, били су убеђени, како су, упркос бројним потписаним међународним споразумима, повељама и сличном, стекли правни алиби, да се једном великом броју грађана Републике Словеније, одузме право на статус припадника националних мањина.
Др. Вера Кржишник-Букић, такође је оправдано указала у Меморандуму, како су тиме у вези, од стране словеначке државе, била доста ”заборављена” и два документа и то: Споразум политичких странака о заједничком иступању на плебисциту за самосталну и независну државу Републику Словенију (6.12.1990), као и Писмо о добрим намерама (6.12.1990…

Opširnije

МЕМОРАНДУМ ПРЕДСТАВНИКА САВЕЗА КУЛТУРНИХ ДРУШТАВА: АЛБАНАЦА, БОШЊАКА, ЦРНОГОРАЦА, ХРВАТА, МАКЕДОНАЦА И СРБА У СЛОВЕНИЈИ ЗА ДОПУНУ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

Потписани представници, сваког појединачног савеза културних друштава (према
азбучном реду националне заједнице АБЦХМС), који чине чланство Савета Владе за
питања националних заједница припадника народа некадашње СФРЈ у
Републици Словенији,
на заједничком састанку, 25.02.2014, сагласно смо прихватили следећи закључак.
У сагласности са Одлуком 3.тачке 2.седнице Савета владе за питања националних
заједница припадника народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији, дана
28.јануара 2014,године предлажемо Савету, чији смо чланови у учешћу половине
чланства тог саветодавног тела Владе Републике Словеније, да прихвати нашу доле
формулисану иницијативу на следећој седници Савета. Потписани представници
желимо како би на споменутој седници, наша иницијатива била прихваћена као
закључак Савета, а истог, тај орган могао би посредовати у разматрање Влади.
Наша иницијатива, иницијатива свих изабраних представника националних
заједница, а чији смо чланови Савета владе за питања народних заједница припадника
народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији гласи:
Национална заједница припадника народа некадашње Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије који живимо у Републици Словенији, према међународним
стандардима, јесмо националне мањине. Двадесет година, после осамостаљења
Републике Словеније, нас је са политичком Декларацијом као националне заједнице:
Албанаца, Бошњака, Црногораца, Хрвата, Македонаца и Срба (набројане према
азбучном редоследу) који смо словеначки грађани, одредила Скупштина
(Državni Zbor) Републике Словеније.
Предлажемо да нас, после 22. године, Република Словенија поново укључи у правни
ред, наше државе Републике Словеније, и да нас, у новим геополитичким
околностима, после распада СФРЈ, третира као мањинске националне заједнице.
Устав Републике Словеније нека се допуни следећим чланом:
64.а члан
(положај и посебна права националних заједницапо, према свом извору, из
некадашње СФРЈ у
Словенији)2
Албанци, Бошњаци,Црногорци, Хрвати, Македонци и Срби који живе у Републици
Словенији, јесу национално-мањинске заједница.
Њихов положај и посебна права одређује закон.
Шира аргументација, споменуте иницијативе, била је претстављена у стручној
аргументацији коју је на 2.седници Савета Владе поднела др. Вера Кржишник-Букић,
научна саветница на Институту за питања народности из Љубљане, а укључена је у
Записник, споменуте седнице. Том стручном аргументацијом, слажемо се доле
потписани, због тога је као, објашњавајућа допуна, саставни део иницијативе за
допуну Устава Републике Словеније, односно нашег Меморандума.
Љубљана, 25. 02.2014
АРГУМЕНТАЦИЈА ЗА УКЉУЧЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА:
АЛБАНАЦА, БОШЊАКА, ЦРНОГОРАЦА, ХРВАТА, МАКЕДОНАЦА И СРБА
У УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ
( из експозеа др. Вере Кржишник-Букић, научне сараднице Института за питања
народности на 2.седници Савета Владе за питања националних заједница
припадника народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији, дана 28.01.2014)
У последњој деценији, дошло је до бројних и ојачаних разлога као и аргумената за
укључење националних заједница (НЗ): Албанаца, Бошњака, Црногораца, Хрвата,
Македонаца и Срба (АБЦХМС) који живе у Словенији, у Устав Републике Словеније
(РС).
Садржај споменутих разлога и аргумената могуће је претставити на различите начине,
и у зависности, од изабраних, појединачних аспеката и акцената. Узимајући у обзир
обим и комплексност тематике као целине, може се методолошки приступити њеној
артикулацији и разматрању преко шест следећих тематских контекста: историјско-
правног контекста; билатерално-компаративног контекста; међународно-правни
контекста; текућих домаћх политичких околности; интересних аспеката државе,
словеначке нације и словеначког народа; захтевеа народних заједница АБЦХМС у
самој РС. У наставку биће садржајно и формално, згуснуто, претстављених:3
22 РАЗЛОГА и АРГУМЕНТА
за укључење НЗ АБЦХМС у Устав РС:
I. Историјско-правни контекст
– Укључење НЗ АБЦХМС, у Устав РС, пошто је споменута тематика била присутна у
политичком контексту, као и правно-формално све до 1991.године, у свим Уставима
Словеније из социјалистичког периода, када су народи и народности били
конститутивни елемент, тако Федерације, како и сваке од федералних јединица.
(значи I. разлог/аргумент ”пакетног укључења” АБЦХМС у Устав РС, био је, и још
увек је, елемент конститутивности свих 6 народа и народности, у држави
Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији/СФРЈ, чија међународно
правно призната наследница данас, је држава РС).
– РС није испунила, своја обећања, из периода пре одржавања плебисцита (о
осамостаљењу) из децембра 1990, ”како се за (припаднике АБЦХМС) ништа неће
променити на горе /лошије,” из децембра 1990. То обећање садржано је у следећим
документима:
Споразум политичких странака и посланичких скупина Скупштине Републике
Словеније о заједничком иступању на плебисциту за самосталну и независну
државу Републику Словенију (6.12.1990), Писмо о добрим намерама (6.12.1990).
(значи, 2.разлог: за укључење: испуњење самоиницијативнoг обећања РС из
децембра 1990, где је реч, о испуњењу недовршеног задатка државе РС).
– У ново насталим геополитичким околностима које су уследиле после
распада СФРЈ, једино примерено да се политичко-статусна категорија
конститутивности народа и народности, бивше заједничке државе, у случају затечених
мањинских делова народа, ван његовог вечинског насељавања, замени односно
компензира са национално мањинским именовањем и статусом, у ново насталим
државама, са подручја бивше заједниче (државе).
(знаћи, 3. аргумент: за укључење АБЦХМС у Устав РС; успостављање, у новим
околностима, колективног статусног положаја на национално мањинској разини у
Уставима, држава наследница бивше СФРЈ.
– Тематика националности, такве је врсте тематика, која изискује разматрање у
континуитету, уколико се у вези са њом није дошло до одређене, например значајне
демографске промене ( исте се нису десиле, пошто је у другој половини 1991.године
затражило словеначко држављанство преко 174 хиљада грађана СФРЈ који нису били
припадници АБЦХМА са сталним боравком у РС, и том је приликом око 171 хиљада,
словеначко држављанство, и добило.
(значи, 4. разлог за укључење: јесте елемент сталног боравка бројних АБЦХМС, као
традиционално присутних популација на територију Словеније, у 20.веку, и пре тога.4
II. Билатерално компаративни контекст
У Споразуму о наслеђивању иза некадашње СФРЈ из 2002.године, питање општег
оквира јединственог уређења национално мањинске проблематике, остало је у РС
затворено, односно у споменутом документу ради се о пуној отсутности решавања
национално мањинске тематике
(знаћи 5. разлог: битно отсуство Споразума о наслеђивању иза некадашње СФРЈ,
мада је иницијатор истог била управо Скупштина РС, са актом Налази, становишта и
уређење будућих међунационалних односа на подручју Југославије, 5.10…

Opširnije

VESELA VEČER POEZIJE UZ BAND BUMERANG IZ SRPSKE

U velikoj dvorani Društvenog centra u Ljubljani – Bežigrad 28.03.2014. u 19:30h Predsednik Saveza srpske dijaspore Slovenije g. Saša Gajić, pozdravio je prisutne, te zaželeo svima ugodno raspoloženje uz dobro veselje. Savez srpske dijaspore Slovenije organizovao je i izveo uz svoje članstvo kulturno…

Opširnije

POŠTOVANJE - U ALPSKOJ DEŽELI NOVO VODSTVO DIJASPORE

Javlja dopisnica: prof. Jovana Vujičić

Godišnja skupština Saveza srpske dijaspore Slovenije održana 21.03.2014 u prostorima na svom sedištu   (Linhartova cesta 13 Ljubljana) za vremenski perod od četiri godine izabrala je novo vodstvo i to:

–    predsednik saveza prof. Saša Gajić, univ. dipl.polit…

Opširnije