Prilikom raspada bivše zajedničke države SFRJ i nastankom novih državica na Balkanu, prihvatile su neke zakone iz te socijalističko – komunističke države. Neki su čak postali i člani Evropske unije, ali istini na volju, nikako da se pojedinih »bratskih« zakona reše. Tako mo…
Naravno, mi pratimo budno sva događanja, a ako se to nastavi imamo i mi hipotetično svoje osigurače između ostaloga i za sam izvoz slovenačkih proizvoda, uticaj na priznate slovenačke manjine u drugim državama i slično. Uz sve to dodatno pozivamo slovenačku…
Prođe još jedna godina u nizu drugih. Godinama se usavršavamo od malena, tokom celog života učimo da smo stručni, radni, pošteni, dostojni i ponosni kroz svoj životni vek. Niko ko se rodio, nije se rodio nepoštene ili umazane duše. Logično, rodio se…
Zapadna civilizacija, pogotovo u 21. vijeku sva je stala u riječ imati, gdje je gotovo iščiljela bilo kakva prirodnost i emotivnost. Zapad je u ozbiljnoj krizi, samopouzdanje koje se ograničava na materijalno poljuljano je, kriza identiteta je sve vidljivija i razornija. Pojedinac iscrpljen, umoran od stalnog disciplinovanja socijalnim…
Припремио: Зоран Стевановић
МОДРИЧА,13.септембра 2009 г.– Епископ зворничко-тузлански, господин Василије, уз саслужење више свештеника СПЦ, освештао је 13.09.09 Храм „Светог архиђакона Стефана“ у Врањаку код Модриче.
Након тог светог чина, епископ Василије позвао је велики број вјерника да се окупљају око припадајуће вјере, да уграде циглу своје вјере у храм у изградњи у Модричи, те Храм Светог Илије на Дугим Њивама чију ће изградњу подржати Влада Републике Српске и Општина Модрича. „Испијајте воду са извора свог духовног. Угледајте се на ктиторе овог Божијег храма, улажите у изградњу богомоља, јер ко то ради, Богу посуђује, а Свевишњи ником дужан не остаје. Није богаство брдо новаца него снага духовна и вјера Србинова“, поручио је господин Василије, изражавајући наду да ће импозантно здање новог храма у Вишњику код Модриче бити употпуњено до краја године. Он је увјерења да ће будући манастирски Храм „Светог Илије“ на Дугим Њивама имати велики значај за Требаву и читаву регију.
Иначе храм „Светог архиђакона Стефана“ у Врањаку, димензија 11 пута 5 метара саградили су супружници Милорад и Ружа Савић. У његово подизање уложили су око 80 хиљада марака, а након освештења изјавили су да су имали жељу да постану ктитори, да је то њихов поклон Врањаку, али да након смрти буду сахрањени у тој цркви.
Након предаје кључева храма, владика Василије позвао је и остале да се угледају на Савиће. „Задужбинарски дух у српском народу увијек је био смисао живота истинског светосавца и увијек је давао снаге српској сиротињи да ће имати на кога да се ослони. Ово нису Савићи подигли сувишка срца свога, него по снази вјере своје у живога и бесмртнога Бога. Ако вјерујете у тог Бога, долазите у овај храм и молите му се“, рекао је Василије у својој бесједи.
У Врањаку код Модриче сада постоје три храма СПЦ, а због свог ангажовања, мјесноог свештеника Недељка Анђелића, владика Василије одликовао је златним крстом.
Врањак, Новембра 2009 године
Ктитор и донатор цркве „Светог архиђакона Стефана“ – Њивице. Савић Милорад
10.10 1943 родјен је у Врањаку Савић (Цвјетка) Милорад, син мајке Радојке.
У то вријеме, трајао је други свјетски рат.
Након само 6 мјесеци Милорад остаје без оца Цвјетка, који је погинуо у старој Југословенској војсци. Убрзо затим мајка Радојка се преудаје за Гостиц (Васе) Новака, с којим се Милорад као својим очухом изузетно добро слагао.
Милорад полази 1950 године у Врањаку у школу, и 1954 године завршва 4 разреда основне школе.
После завршена 4 разреда основне школе, слиједи наставак школовања у основној школи у Модричи.
У Модричу је већином ишао пјешке, прелазећи пут од 8 километара, а ријетко се имало пара у то вријеме за воз. Тако Милорад 1958 успијева да заврши осмогодишњу школу.
1959 године, трбухом за крухом, Милорад одлази у Србију тачније на изградну
ауто – пута у велику Плану на курс за зидара, који успјешно завршава након 2 мјесеца.
1960 године слиједи одлазак за Словенију, тачније у Нову Горицу, гдје је радио као зидар једну годину, а затим се пресељава у Љубљану, гдје се задржао до данашњег дана.
1980 користи кратак излет у Либију гдје је такодје радио као зидар, да би по повратку из Либије 1981 отворио обрт, а 1992 основао градјевинску фирму. Руководио је својом фирмом пуних 10 година, да би у 59 години зивота отишао у пензију.
Милорад проводи пензионерске дане, мало у Врањаку, мало у Љубљани, а одлучио се да своме селу Врањаку поред гробља на Њивицама, на земљишту, које су поклонили Стјепановићи сагради прелијепу српску цркву. Октобра 2009 године предао је кључеве новоизградјене цркве
„Светог архиђакона Стефана“ – Њивице коју је сам финансирао и уложио својих 80.000.- км.
Цркву је освештао 13.09.2009 године владика Василије. Иначе Милорад је све од 2008 године веома активан члан Савеза српске дијаспоре Словеније.
OGLEDALO DOSTOJANSTVA I POŠTENJA OD VERNIKA
Pripremio: Zoran Stevanović
MODRIČA,13.septembra 2009 g…