СРЕТЕЊСКИ САБОР У РУСКОМ ДОМУ!

Велика сала Руског дома синоћ је била мала да прими све госте свечане академије „Сретењски сабор“ коју је организивао Српски сабор Заветници поводом две године од свог оснивања.
У знак захвалности домаћину скуп је отворен руском химном и молитвом за спас Србије и Русије.
Након извођења „Боже правде“, коју је отпевала Мија Смиљанић, водитељски пар Јелена Недељковић и Лазар Мијић, најавили су и првог говорника, потпредсеника покрета, Дамњана Кнежевића, који је подсетио на прве дане настанка Заветника, који су се окупљали на барикадама на Косову и Метохији и завршио речима: „Ако Бог да, ми ћемо бити та генерација која ће ослободити и обновити Србију.“
Писмо подршке упутио је и члан национално-политичког савета Српског сабора Заветници, писац Антоније Ђурић: „ И ко нас све није прогнио и ко нас све није клао, и опет би, никад им доста српске крви, али не може више, не дају Заветници, они су сада на бранику отачаства. Ми служимо роду српском и Господу Богу, ми нисмо само деца наших очева и мајки, ми смо синови и кћери наше отаџбине.“
Катарина Комазец, члан Главног одбора у свом обраћању позвала је све Србе у расејању да се врате у своју отаџбину, да нам помогну на овом тешком, али исправном путу.
„Време је да поново изградимо домаћински лик српског интелектуалца, оног кога су прогнали и чију способност, рад и знање нису ценили.“, истакла је она.
Портпарол покрета, Милица Ђурђевић подсетила је на јунаке Првог српског устанка, који су се у Марићевића јарузи сабрали 1804. године на Сретење: „Бесмртни устаници слободе, дошли смо да вам кажемо да је у Србији опет зулум и да су поново на делу нове дахије.“
Председник Српског националног већа Косовске Митровице, Небојша Јовић поздравио је скуп у име чувара мостова из Косовке Митровице и пренео речи њихове подршке.
„Останите на истом путу! Сада вам цела Србија гледа у леђа. Ваше време не долази, ваше време је стигло!“, поручио је Јовић.
У име Срба из расејања који су се вратили у своју отаџбину, обратио се потпредесник Савета дијаспоре, Станислав Гашпаровски: „Сада је свима јасно да Заветници окупљају људе снажне воље и одлучности, најенергичније и најорганизованије. За само две године постали су један од најзрелијих патриотских покрета.“
Председник покрета, Стефан Стаменковски је завршио речима: „Прва наша победа је била што смо се упркос свему сабрали! Друга победа је ова младост подржана људима који су свој живот подредили борби за истину, борби за Србију. А трећа победа се већ назире као светло на крају тунела, трећа победа ће бити и коначна. Победа за отаџбину, за слободу! Победа за Србију!“
Свечаност су својим учешћем увеличали КУД „Крајина“, Симонида Станковић, народни гуслари Вукоица Сандић и Алекса Рончевић, песник Пеђа Тодоровић и Катарина Цвијовић, која је на крају заједно са присутнима отпевала „Са Косова зора свиће“.
Српски сабор Заветници

SRETENJSKI SABOR U RUSKOM DOMU!
Velika sala Ruskog doma sinoć je bila mala da primi sve goste svečane akademije „Sretenjski sabor“ koju je organizivao Srpski sabor Zavetnici povodom dve godine od svog osnivanja.
U znak zahvalnosti domaćinu skup je otvoren ruskom himnom i molitvom za spas Srbije…

Opširnije

Srećna krsna slava domaćini

Dragi vernici, svi koji ovih dana vršite radosno pripreme za svoju krsnu slavu Svetog Jovana Krstitelja »JOVANJDAN« želimo da u veselju dočekate svoje cenjene goste, te da je srećno proslavite. Neka Vam krsna slava bude na pomoći, a Bog da Vas nagradi srećom, zdravljem, veseljem…

Opširnije

Doček Pravoslavne u Ljubljani u veselju do sitnih sati

Piše dopisnik: Radovan Milić
Savez srpske dijaspore Slovenije uz predstavnike svojih društava, članove i prijatelje organizovao i realizovao doček Pravoslavne Nove godine 2014. Doček Srpske Nove održan je u velikoj dvorani Društvenoga centra Linhartova cesta 13, Ljubljana Bežigrad. Ovom prigodom izveden je i…

Opširnije

Dostojanstvo, ponos i herojstvo kod očuvanja srpske nacije

Pripremila dopisnica: Zorica Dragović
Милунка Савић, srpska Jovanka Orleanka. Strela pravde, strpljivi metak u cevi odbrane, hajduk jahačkog kasa, klas žita koji se iz svih rana ponovo radja, Majka Tereza srpske dece, nežna prsa sa znamenjem ordenja, danas, 10. novembra 2013. godine, posle 40 godina od upokojenja, prelazi u Aleju…

Opširnije

200 година од рођења Његоша..

Припремио песник: Раде Пантелић
1813. – Рођен је српски писац Петар II. Петровић Његош, црногорски владар и владика, према већини књижевних критичара највећи српски песник, чија је круна стваралаштва ненадмашни драмски спев “Горски вијенац”. У основи је рефлексивно-лирски песник, што је уочљиво и у његовим најважнијим делима, иако она имају епско-драмски облик, а његов језгровити стил обојен је снажним елементима мирног класичног стиха и свежином народне песме. Глорификовао је хероизам и осећање за слободу Црногораца, које је у националном погледу посматрао као део српског народа. Раде Томов Петровић – из породице која је Црној Гори више од једног века давала владике – монашко име добио је по стрицу, владици и владару Црне Горе Петру I., познатом и као свети Петар Цетињски, који га је одредио за наследника. Школовао се у Цетињском манастиру и у Топли код Херцег Новог, а учитељ му је био и Сима Милутиновић Сарајлија, који га је упутио у историју, филозофију и књижевност. Као државник је положио темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе и издејствовао већу помоћ Русије, али није остварио сан да заједно са Србијом ослободи Босну и Херцеговину. Такође је подигао прву основну школу, а 1834. основао је штампарију. Притиснут болешћу, умро је 1851. у 38. години. Остала дела: филозофски еп “Луча микрокозма”, спев “Лажни цар Шћепан Мали”, мисаоне и лирске песме.

200 godina od rođenja Njegoša..
1813. – Rođen je srpski pisac Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladar i vladika, prema većini književnih kritičara najveći srpski pesnik, čija je kruna stvaralaštva nenadmašni dramski spev “Gorski vijenac”. U…

Opširnije