Propratio: Vedran Vojvodić
U naselju Vrbaška na domak Gradiške 13. decembra 2014. godine ljubazni meštani KUD-a »MIRKOVO KOLO« Vrbaška organizovali su bogatu kulturno umetničku prezentaciju »ŠIRI KOLO PRIJATELJSTVA«, koja je trajala uz veselo druženje do sitnih sati. Navedeni kulturno umetnički program…
Загреб / Бања Лука – Председник Републике Српске Милорад Додик одликовао је хрватског министра обране Анту Котромановића због велике помоћи хрватске војске поплављеним подручјима у српском ентитету у БиХ. Котромановић би данас у Палати Републике у Бањој Луци требало од Додика да прими медаљу заслуга за народ. Анте Котромановић заповедао је 126. бригадом Хрватске војске која је након Олује надирала према Бања Луци.
Данас херој, Котромановић је за српску страну у БиХ годинама злочинац. Због добросуседске солидарности и брзе помоћи пострадалима Додик је одлучио да заборави како сваког лета, како се ближи годишњца ослободилачке операције Олуја, из Бање Луке оптужују истог тог Котромановића за ратне злочине у Мркоњић граду.
Након ослобађања Книна у августу те године 126…
Velika humanitarna akcija pod nazivom „KULTURNO SPORTSKA MANIFESTACIJA PRNJAVOR 2014.“ za pomoć nastradalima u katastrofalnim poplavama koje su se dogodile u Srbiji i Republici Srpskoj, održana je 31.05. i 01.06.2014.godine. Ovo je bila jedna u nizu akcija koju „SAVEZ SRPSKE DIJASPORE SLOVENIJE“ izvodi, kako…
Pripremio: Протинамјесник Петар Јовановић
ХРАМ СВ. ОЦА НИКОЛАЈА (ЦРКВА БРВНАРА) У РОМАНОВЦИМА СО Градишка, Република Српска
Протинамјесник Петар Јовановић – Најстарија богомоља парохије романовчко – машичке јесте стара дрвена црква у Романовцима, највјероватније и најстарија у овом Поткозарском крају. По предању њена старост сеже и до 400 год. Ово мишљење допуњује и сам изгед цркве који има све знаке старине. Приповедају се и две фантастичне приче о мјесту на којем је црква подигнута. Једна, да је било неко језерце и кад је народ тражио да гради цркву, турске су власти дале ово језерце. Људи су се дали на посао. Мушкарци су доњели камење, а жене земљу у прегачама. Језеро је затрпано, изгубило се и премјестило у сусједно село Миљевиће. Друга пак, да су Турци након бројних молби околњих Срба, дозволили градњу цркве искључиво у једном дану, а увече место градње је било одређено управо то језерце. Када су српски неимари током јутра поранили градити, језерце је преко ноћи нестало.
Било тако или другачије, важно је да је та црквица сачувана и данас уз велику бригу и самих мјештана. Црквица је непрецјенљиве између осталога и умјетничке вредности. Можда је значајно нагласити и то, да неки болесници који посећују ту црквицу изјављују, да болови у црквеном кругу нестају или се веома смањују.Тако се те приче преносе са кољена на кољено. Постоји могућност, да је та црквица подигнута кријући од турака у шуми. На ту помисао наводи сам амбиент, положај цркве обкољен је са три стране шумом, а и груби извођађки радови на грађи цркве. По народном причању промјенила је три крова. Не памте ни најстарји људи кад је посљедни пут прекривена. Ни нека бака Јања Ковачевић за коју веле да је живјела 115 год. а умрла око 1934 год. није запамтила кад је посљедни кров постављен. Црква је посједовала, истина у лошем стању, антимис издан за време Митрополита Павла Ненадовића 1749 – 1766 год. који се данас налази у ризници епархије Бања Луке. Ситно урезана цифра 1812 год. на вратима и запис на дверима 1815 год. Најстарији су датуми о њој. Али то ће бити податци вјероватно о њеној последњој поправци. Дуга је 7,40 м; широка 4,16 м обимњих зидова 1,90 м; висина до сљемена 5,75 м. Основна уздужна брвна испадају са западне стране преко 1 м због дуге и извучене стрхе, која образује неку врсту отвореног тријема пред улазом. Ојачање обимне конструкције извршено је костницима, али са унутрашње стране. Кров је стрм са широком стрехом и на челним странама јако извучен, и са источне стране за 1 м, а са западне за 1,60 м. Заобљења су постигнута врло честим роговима и прирошцима. Унутрашњи простор подјељен је на олтар и средњи дио. Притвора нема али је над тим дијелом подигнут хор са степеницама у дужини 2,13 м. Олтар је одвојен сада високом дрвеном преградом са старим дебелим довратницима царских и северних двери. Јужних двери нема. Отвори двери су на декоративан луг. Преградне даске ужљебљене су између стубова и иконостаса. Свети престо је на декоративном стубу на каквом је био и жртвеник кога сада нема. Под језемљен таванице нема, има два спојна отвора. Главни улаз са запада, правоугаоног облика величине 1,46 x 1 м. Затварају га двокрилна храстова врата дебелине од 0,55 м. Други отвор од 65 x 50 цм на олтару до југоисточног угла. За пропуштање светлости на појединим местима, служе уски прорези на брвнима. Храм је посвећен Св. оцу Николају. Пред црквом је у раније време подигнут дрвени звоник са два звона. Од старина сачуване су царске двери од тешког боровог дрвета. Горњи дио је на заобљен луг. Величина појединих крила је 141 x 42 x 4 цм. Површина је уоквирена простим црвеним шарама подељена у три поља која су предвојена црвеним и жутим простим тракама. Сва поља су исликана допојасним ликовним преставама. Технички су веома слабо обрађена, боје су избледеле а темељ се са добрим дијелом скинуо. На лијевом крилу испод полулука, насликан је Св. Архангел Михаил који држи теразије са пуно ситних љутских прилика у тасу, а у другој руци печет са рјечима: Свјат, свјат, свјат. У трећемом пољу Св. Архангел Гаврило од Благовести са крином у руци. Основа је код свих плаве боје, доле бледо ружичасте. Драперије су зелене, окер са мрким сенкама, тамно-црвене и сиво-беле, доста грубог и неукусног тона, избледело од времена. На десном крилу, у горњем пољу: Св. Архангел Рафаил, у краткој војничкој туники, маслинасто-зелене боје, црвеној хламиди и сивим крилима. У једној руци носи рипиду, у другој колут са написом: Свјат, свјат, свјат. У пољу испод њега: Св. апостол Павле, у тамно – плаво хитону, цинобер плашту, са мачем у лијевој руци и пером у другој. У доњем пољу је Богородица, са раширеним рукама како у Богородице, ширшаја небес. У лијевом углу је бјели голуб са благодатним зрацима. Царске двери нису поручбина једног ктитора, него више приложника којих су имена исписана покрај сваког лика. То показује слабо економско стање становништва. Поред Апх. Михаила записано је: Писа Анчелија (Анђелија) одкупи себи; код апостола Петра пише: одкупи себи за помен Стеван вадар. Поред ап. Павла: писа Марко за спомен себи 12 гроша и по: код Богородице: писа Иока (Јока) за помен себи гроша 119. На полеђини двери је слабо читан запис: Теодор? (Ц) Ексан? Писа ереј (апхимандрит Антоније). По књигама има нешто записа. У служевнику штампано у будиму 1799. год. на полеђини насловног листа пише: Сија службеник ест цркве романовачке писа поп Паво Бранковић месеца октобра 1855 године ден 8. На псалтиру Будимског издања 1838. год. првом празном листу: Сија књига салир попа Миаила Новковића откупи га Ђука Суруђић живијем за здравље мртвим пред душу. Бог им дао царство небесно за цванцика 1848. год. Свакако да је ова светиња запамтила многе муке свога народа што би да је сачувано од заборава било од непроценљиве вредности за упознавање ове парохије и овог мјеста.
Први пут 1812. год. цркву су прекрили браћа Пејашиновић (било их је пет), а један од њих био је ковач који је исковао све ексере за прикивање шиндре. Да би се заштитила од тоталног нестанка јер је зуб времена учинијо своје, жене предвођене свештником Велимиром Поповићем извршиле су прекривање цркве црјепом 1955. год. Жене које су водиле посао биле су: Петрана Петровић, Тривуна Макић, Јелена Кукић и Марија Тодоровић.
Зашто су жене водиле овај посао? Људи су били чланови комунистичке партије па се могло десити да неко буде искључен, а то би била велика »несрећа« за дотичног. Желећи да од заборава отргну успомену о Православном вјенчању писца Петра Коћића и Милке Вукомановић, 18. септембра 1904. год. Задужбина »Петар Кочић« Бања Лука – Београд у посљедње време организује додјелу књижевне награде »Кочићево перо« за јесен истакнути прегаоцима на књижевном пољу. На тим годшњим скупинама, народним саборима окупљали су се и општински чиновници који су на неки начин имали могућности а и потребу да материално помогну ове старе Светиње, као и поправку запуштеног пута који води ка цркви. Зборовање ове врсте код овог Светог храма има позитиван утицај на село Романовце.
Č U D N…
Удружење ветерана РС-а први су који разбијају шутњу у том ентитету и јавно саопћавају тамошњој власти да се не опушта, јер није радила довољно да би то себи могла дозволити. Протеста ће кажу бити и у Републици Српској уколико предсједник ентитета Милорад Додик не схвати озбиљно њихове захтијеве.
“Лакомислена, наивна, па чак и цинична изјава предсједнице Владе Републике Српске о томе како је Република Српска сређена, а и пријетећи тон поруке предсједника Републике Српске, како ће држава наћи механизме да спријечи побуну, не уклапају се у заповијест за одбрану Републике од преливања хаоса из ФБиХ-а.
Напротив, то је додатно доливање уља на ватру чији су потпаљивачи управо носиоци власти на свим нивоима који по сваку цијену желе да одрже државу на криминалу, корупцији, непотизму и ужасном образовању чије последице већ долазе на наплату”, стоји у саопћењу овог Удружења.
Они су у саопћењу такођер врло јано дали до знања да прича владајућих структура у РС-у о тобожњем патриотизму не пије воде и да гладан народ више нема разумијевања за нерад.
“Ма колико се клели у свој патриотизам, називајући издајницима све оне који више вјерују својим очима него мирнодопском бусању у груди јуначке, ми ветерани Војске Републике Српске нећемо предати тапију на Републику, него их позивамо да предузму прве кораке да нам се не деси Федерација”, преносе РТВ БН и портал Истинито.
Удружење је прецизирало и своје захтијеве Милораду Додику и владајућем СНСД-у, а то су:
“Предсједник Републике Српске, по својој уставној обавези о изражавању јединства, дужан је Предсједника БОРС-а (борачка организација у РС) Пантелију Ћургуза, одмах да позове на давање оставке без одлагања, јер га је на ту функцију предсједник Републике и устоличио без икакве уставне обавезе.
Ћургуз већ одавно не представља огромну већину незадовољних демобилисаних ветерана рата чије је незадовољство достигло врхунац пристајањем на понижавајући Закон о борцима и инвалидско-борачкој заштити, чак и мимо ставова мале групе коју представља.
Уколико то предсједник РС не уради најкасније до 15. фебруара у 12. сати ветерани Војске Републике Српске крећу у потписивање петиције под називом: “Да нам се не деси Федерација” у којој ће оставка Пантелије Ћургуза остати прва од десет тачака припремљене петиције.
У међувремену, од свих носиоца функција у РС захтијевамо да на све састанке на који се позивају представници борачких категорија учествују и представници ветерани Војске Републике Српске.
Захтјевамо од предсједника Републике Српске да најкасније до првог марта опозове Ранка Шкрбића, амбасадора у Београду и препусти га органима гоњења и тиме да први знак добре воље да као предсједник РС не игнорише свој народ.
Под овом тачком захтјевамо и јавну и недвосмислену подршку свих структура власти и опозиције да чврсто стане иза Министарства унутрашњих послова које у приоритет мора узети предмете пљачкашке приватизације и кренути у коначни обрачун са тајкунима који су на радничкој муци и превари свих нас створили империје у земљи и иноземству.
У овом тренутку не желимо фабриковати захтјеве него испитати вољу носиоца власти у РС коју смо им повјерили на чување, да ли стварно чувају Републику Српску или армирану криминалну структуру и своје послушнике.
За разлику од свих плаћених републичких и државних служби ми смо “Улицу и мотке“ предвидјели, као што и оставку координатора полицијских структура на нивоу БиХ видимо као увод у поновно постављање реформе полиције на дневни ред.
Стратегија и тактика су прије свега војне дисциплине и ми их јако добро разумијемо. Зато морате знати предсједниче РС да су нам и ваша стратегија и тактика као и циљеви свих политичких вођа у Републици Српској провидне. Зато у памет се функционери! Док сву војску погубили нисте”, стоји у саопћењу ове организације, којег смо пренијели у цијелости.
Udruženje veterana RS Dodiku: Opametite se ili idemo i mi na proteste
Udruženje veterana RS-a prvi su koji razbijaju šutnju u tom entitetu i javno saopćavaju tamošnjoj vlasti da se ne opušta, jer nije radila dovoljno da bi to sebi mogla dozvoliti…