ПОДСЕЋАЊА : ВОЈВОДА НОВИЦА РАНЂЕЛОВИЋ У ОТВОРЕНОМ ПИСМУ ПОЗВАО ВУКА ДРАШКОВИЋА ДА СЕ ПРЕДАЈУ ХАГУ А УБРЗО ПОТОМ ПОД ЧУДНИМ ОКОЛНОСТИМА УМРО! ИЗВОРИ ТВРДЕ ДА ЈЕ ОТРОВАН ! "ВУЧЕ АЈМО У ХАГ"

 

У ” Српским новинама ОГЛЕДАЛО” 01.12. 2004. године објављено је
отворено писмо сарадника “Огледала” Новице Ранђеловића, где он позива
Вука Драшковића да се предају Хагу, под насловом ” ВУЧЕ АЈМО У ХАГ” .
Убрзо потом, аутор текста господин Ранђеловић је под чудним
околностима умро! Потписница овог текста је била новинар “Српских
новина Огледало” и од више поузданих извора дошла до информације да
је Новица Ранђеловић највероватније од чланова СПО отрован, да не би
против Вука Драшковића, сведочио у Хагу, а кога због одређених ”
заслуга” и сарадње са њима а против интереса Срба, штити Запад!
“Српске новине огледало” су по други пут објавиле ово писмо у броју
77 среда 05.јул 2006.године на страни 24 и 25 . Међутим , у јавности
се знало за то писмо, али ретко ко је знао да је Ранђеловић под
мистериозним околностима одмах после објављивања писма напречац умро!
То писмо су преузели многобројни листови. Ко стоји иза смрти Новице
Ранђеловића? На ово питање није тешко дати одговор. Али се нико није
усудио да пита , јер је Драшковић у свим службама и структурама имао
своју корумпирану мафију , која је радила за стране обавештајне центре

Да ли је Новица Ранђеловић уклоњен као опасан сведок по Вука
Драшковића ?! Који је Драшковићу био камен око врата. Вук Драшковић
се удварао Хагу, прогонећи све српске хероје и за испоруку Срба Хагу
један је од најодговорнијих. Нико их није прогонио и тражио колико Вук
Драшковић , чијим су залагањем многи Срби завршили у Хагу , а многе
су вратили у лименим сандуцима. Зато да им се и он не придружи и
испуни ово тестамент – писмо Новице Ранђеловица ?! Вука Драшковића што
пре послати у Хаг ! Јер ако је неком тамо место, онда он тамо треба да
остане доживотно! И да одговора за сарадњу са многим криминалцима, са
страним службама, за подвођење и силовање Српкиња, за пљачкање
Србских кућа ! Драшковића иначе финансира нарко- мафија и црногорска
и шиптарска , а један од његовог обезбеђења био је познати нарко-
дилер !

ОТВОРЕНО ПИСМО

Војвода Новица Ранђеловић у отвореном писму позива Вука Драшковића

ВУЧЕ, АЈМО У ХАГ !

• Командант Српског комитског покрета који је заједно са Вуковим
ратницима војевао по Хрватској, позива Вука Драшковића, врховног
команданта Српске гарде да се заједно, добровољно предају хашком
трибуналу и докажу да нису криви по командној одговорности.

Господине Драшковићу, обраћам ти се са муком, болом и тешком мучнином
у стомаку, изазваном твојим недоследним изјавама и поступцима, који не
могу да нађу границе са којима би се граничиле. Да ли се граниче са
незрелошћу, са малоумношћу, са издајством, или, пак, са слугењарством
неком одређеном газди, или, можда, са удворништвом до чланкова, не
могу одредити.

Вуче Драшковићу, сећам се 1991. године, када си, користећи туђе новце,
кренуо да формираш Српску гарду. Сећам се Белога, ти си га заборавио,
сећам се Гишке и Госпића, и на њега си пљунуо. Њих си само величао и
уважавао док си користио њихова средства и док су ти били од користи.
Сећам се твојих говора на њиховим гробовима, сећам се како си својим
говорима палио и дражио српску младеж, да су српске границе свуда тамо
где су српски гробови, где су српске цркве и црквишта… свуда тамо
где је са усташког ножа капала српска крв, ту су српске границе…

Млади Срби – добровољци, гутали су сваку твоју реч, која им је грејала
срца и палила крв да крену у одбрану српске нејачи, српских домова,
српских цркава преко Дрине. То, са њихове стране, било је уреду. Они
су били патриоте, отаxбинољупци, а ти, ти си био профитер, и то
двоструки ратни профитер – материјални и политички, а посебно што си
био ратни хушкач – по мерилима које сада ти прокламујеш.

Када си својим демагошким говорима запалио – пробудио љубав српске
младежи према нацији и отаxбини, решио си да то и уновчиш, да формираш
своју партијску војску, Српску гарду.

Ко је дао идеју за оснивање српске гарде?

У рану вечер 4.6.1991. године, ти си свој план изложио Белом и Гишки.
Они су то са одушевљењем прихватили. Прихватили су да то и
финансирају. Нећу да улазим, нити, пак, да износим из којих су извора
та средства. Ти се, Вуче, њих двојице само по средствима финансија
сада сећаш. Данас бивши припадници Српске гарде, одлазећи на њихове
гробове, проклињу дан када су упознали тебе и Дану.
Њих двојица и цела Српска гарда служили су СПО-у, теби и Даници, као
алиби, јер је гарда својатана, упркос пацифизму који сте ви
проповедали.

Ти си спремио гарду за преузимање власти, како ти то рече: “власти
која се ваља по улици”. У том циљу си хтео и на скупштинском заседању
2.7.91. године да прогураш предлог о оснивању Српске војске, која ће у
“једном даху да порази усташе”. Када ти предлог није прошао, твоја
Српска гарда постала је паравојна формација, прва у Србији. Ти си и
даље стајао и својатао гарду као партијску војску и око 1. септембра
1991. године је шаљеш у Хрватску, тачније на фронт код Госпића, под
командом Божовића-Гишке.

На сав глас си се, Вуче, гардом поносио, поносио си се њиховим
борбама, погибијом Гишке и раније Белога. Формирао си паравојне
формације, слао их на фронт, а са друге стране, позивао на сав глас на
дезертерство из регуларне војске. Средства која су пристизала за гарду
си задржавао, не дајући их онима којима су била намењена.
Ко је Вуков командант Ли

Господине Вуче Драшковићу, позната је твоја заборавност, па бих те
зато подсетио да се сетиш како беше име право – Командант Ли, односно,
ко то беше Командант Ли у Српској гарди, задужен за пребацивање и
упућивање бораца у Славонију? Данас је тај командант највећи поборник
растурања државне војске, државне тајне полиције, а некада је и сам
био припадник и једне и друге, а за време командовања у Српској гарди
био је уредник, а сада је у партијском гласилу СПО-а (српска реч). Да
те подсетим, његово име и тада и сада је Богољуб Пејчић. Значи,
командни трио у Српској гарди је био – Врховни командант и идеолог Вук
Дкрашковић, Комесар – кадровик Даница Драшковић, Организациони
командант Ли – Богољуб Пејчић. Данас сте сво троје велики противници
војске и тајне полиције.

Ваш је циљ напад на све што је српско, да би себе оправдали, а тебе
спасли Хага и командне одговорности.

Када је Гишка погинуо у Госпићу, ти си покушао његову јуначку смрт да
умањиш и припишеш је као убиство, организовано од стране војске – још
тада си почео да рушиш ауторитет војске. Када је убијен Бели,
4.8.1991. године, ти и Даница сте побегли на море, у Будву, и тамо
остали око месец дана.

Обећао си да ћеш 9. октобра организовати демонстрације уколико се не
открије убица Белога, то си обећао на митингу у Крагујевцу 15.9.1991.
године. То обећање ниси одржао. Ниси одмах ни вратио БМВ БГ-10-16,
који ти је Бели позајмио, него тек после четири месеца, и то тек када
сте га слупали и направили штету од 15.000 ДЕМ.

Зашто си, Вуче, одустао од потраге за убицом Белога?

После Гишке, за команданта је постављен Лаиновић, човек који је осам
пута био на ратишту и пар пута је рањаван. Засметао је теби и Дани
зато што је одбио твој и њен захтев да довлачи оружје у Београд и
покушај да Српску гарду одвоји од странке која је требала да за неког
“деветог” заврши прљав посао, па, ако успе, било би: “То је наша
војска”, а ако не, “Ми са гардом немамо никакве везе”, тако си говорио
ти.

Страначка војска – паравојна формација

Зашто су, по речима посланика Марковића, сви спискови гарде –
гардиста, уништени?

Твоја паравојна формација је у то време имала на ратишту око 850
бораца и сви су примали наређења од Лаиновића и твог Штаба.

Баш због твог захтева да гарда довлачи оружје у Србију, пуковник
Шпановић (частан српски официр) је и замрзнуо одлазак на фронт твоје
паравојне формације.

Штаб гарде, на челу са тобом и Даном, хтео је партијску војску са
туђом децом на фронту, у грађанском рату и крвопролићу.

Ти си, Вуче Драшковићу, са својом паравојском, званом Српска гарда,
започео 3. септембра грађански рат у Хрватској, са усташама и
ЗНГ-овцима. Зато и тебе, као врховног команданта Српске гарде, качи
командна одговорност, а још више што је твоја гарда садејствовала са
војском (ЈНА).

На Светога Саву 1992. године, гарда је регистрована као удружење и
уселила се у Теразије бр. 3.

Ти , Вуче, и функционери СПО-а, више не идете ни на један гроб својих
гардиста. Зашто?

Да је Српска гарда страначка војска, цитираћу привременог команданта
Ђорђа Божовића: “Видите, Српска гарда је војна организација, чији
састав понајвише чине чланови СПО, Ројалистичког блока и Демократске
странке… Тренутно нас има око 60.000, а спремних да сваког часа
ступе у борбу има 7.000 бораца… Ти људи су прошли најтежу обуку.
Обука се врши на неколико пунктова, а воде је најспособнији
инструктори… Гарда се ствара по узору на француске легионаре,
америчке ренxере и јеврејски Мосад… Од наоружања поседујемо све
врсте пешадијског наоружања и 40 минобацача марке “Стинxер”. Тренутно
у иностранству чека једна већа испорука оружја, па ћемо се потрудити
да и то стигне на права места.”

Закључујем, Вуче, наређивао си команданту Лаиновићу да довлачи оружје
са ратишта у Србију, у иностранству си имао лагере наоружања, које је
требало да стигне на права места. Зашто ти је требало то наоружање у
Србији? Од кога ти је то наоружање на лагерима у иностранству? Ко је
то финансирао?

Закључујем, припремао си се за грађански рат, увозио си оружје, по
принципу Шпегеља, значи концепција заједничка за покретање грађанског
рата и разбијање државе, а са тим иде и крвопролиће, убиства, разарања
и ратни злочини… Где је ту командна одговорност, где је ту
одговорност за припремање и подстрекивање грађанског рата?

Претио си у Новом Пазару: “Ко понесе турски барјак овом српском
земљом, остаће и без барјака и без руке.” Говорио си да ће само име
“Српска гарда” психолошки натерати Хрвате на капитулацију… Која је
то, Вуче, одговорност?

Где погибоше часни српски борци, припадници Српске гарде, Небојша
Симић, Степан Шаманић, Раде Ловрић, Зоран Трбојевић… Док је оружје
певало своју песму смрти, коју је делимично и твој штаб компоновао,
дотле су ти сви били добри. Док си се њиховом храброшћу китио и на
рачун њихове крви профитирао, били су ти добри. Патриоте, борци,
хероји, хваљени, а сада?

Када ти је неко рекао (вероватно онај, или они који су ти и давали оно
оружје на лагерима по иностранству) – одричи се свега што је српско,
па и Српске гарде – ти си то учинио и почео си да пљујеш на све
српско, почев од СПЦ, па до српских генерала. Све на суд инквизиције,
сви, сви, сви … а ти?

И ти! Ти си, Вуче, стално био дволичан. Говорио си да се мора
прекинути са ратом, јер ће бити крви до колена, а са друге стране,
формирао си Српску гарду и слао је на фронт.

Туђе паре и наша крв

Твоја паравојна формација је финансирана из иностранства, међутим,
постављам ти отворено питање: Да ли су, и у коликој мери, средства
стизала до бораца којима су и била намењена? Само једна помоћ из
Швајцарске, и то прва, од 20.000 швајцарских франака. Затим друга, од
30.000 франака у лековима. А трећа по вредности, највећа, где заврши
она? О томе сведоче Јовица Михаиловић, Горан Бјелић и Драган
Теофановић.

Твоја ратнохушкачка демагогија привукла је и људе из иностранства,
конкретно Србина Xерија Спасића из Канаде, који славно погибе у
Ласлову.

Гинули су борци Српске гарде часно, за српство и себе, а ти, ти си
профитирао. То значи да си ратни профитер, ратни хушкач, оснивач
паравојне формације, изазивач националне мржње и нетрпељивости,
подстрекивач и потпирач грађанског сукоба на просторима бивше
Југославије.

Ти си одговоран за ратне злочине на просторима Хрватске, које су
починили припадници Српске гарде. Командант гарде Звонко Осмајлић је
уцењен на 270.000 ДЕМ од стране Туђманове владе.

По тзв. командној одговорности, ти си, као оснивач, идеолог и врховни
командант, одговоран, и као такав, сада, да би спасио себе од те
одговорности, шаљеш друге (неодговорне) у Хаг. То је, Вуче, мизерно и
кукавички. Одувек си био кукавица и лицемер.

Посебно си одговоран за смрт бораца, чланова Српске гарде. Одговоран
си за безброј рањених бораца и велики број инвалида. Бринеш ли сада о
њима, да ли их обилазиш ти и “комесар кадровик” Даница Драшковић?

Не, свих њих сте се одрекли! Сада се њих стидите, а завели сте их и
послали на кланицу! То је кривично дело! То је издаја!

Одвео си их, својим обманама, својим борбено-хушкачким говорима, на
бојиште, у рат, за који сада трубиш да је био бесмислен.

Ондашњи режим је тврдио да Србија није у рату. Ти си тврдио да то није
тачно. У праву си био, ти си Србију уводио у рат, својом приватном
партијском војском.

Твоје страначно гласило “Српска реч”, или, тачније речено “Антисрпска
реч”, било је пуно националних усклика, борбених поклича, позива на
обрачун са другим народима у бившој СФРЈ.

Ти си, Вуче, тада био “Србин”, велики Србин. Сада си министар спољних
послова државне заједнице. Неко је давно рекао: “Свако време има своје
идиоте и сваки идиот има своје време.” Твоје време најзад је дошло.
Можеш сада свим Србима да ј… мајку, како ти газде кажу. Можеш да
пљунеш на све и свакога, пљунуо си на своје команданте, пљунуо си на
своју војску, пљунуо си и на себе, на своју посвету од срца написану
на свом роману, који поклони генералу Павковићу “националном јунаку за
успешну одбрану српства…”. Тако онда написа. А сада?

Сви, сви, сви у ХАГ

Вуче, теби је место, пре свих, пред свим судовима овога народа, па
онда и тзв. међународним трибуналом у Хагу. Ти, који, као “велики
Србин” добро мислиш и желиш Србима, не дозволи да Србија буде твој
талац. Иди тамо и објасни тим српским инквизиторима да српске патриоте
не би прешле Дрину, да није било твојих ратнохушкачких говора, твог
убеђивања да је српство у опасности од повампиреног усташтва, од нових
Јасеноваца, Пребиловца, Голубњаче…, и тиме скини љагу са српског
имена. Нека “свет” схвати да је Вук крив, а не његови команданти, који
више нису живи. Зашто? Били би они данас добри сведоци против тебе,
јер су од тебе примали директна наређења.

Ти си их, из само теби познатих разлога, повео у рат против Хрвата и муслимана.

Генерали то нису, њих је у рат отерала службена обавеза, њих је у тај
крвави посао послала врховна команда, а позвали су их терористи,
сецесионисти и непријатељи српства, који су хтели насилно отимање
српских територија, насилно протеривање Срба са својих огњишта,
одвајање од своје вере, своје цркве и својих црквишта.

Генерале је на посао одбране отерала власт у којој си био ти и твоја
странка – покрет.

Они су командовали државним оружаним снагама, а ти паравојним. Они из
народног рачуна и за државни интерес, а ти из личног рачуна и за
страначки интерес.

Па, где је ту и чија одговорност? Да ли је ти видиш? Видиш је, Вуче,
али не смеш да је видиш, газда ти је то забранио, и да не би погрешио,
написао ти је: “генерали су криви и морају у Хаг… Генерали у Хаг,
сви, сви, сви … повлачимо тужбу против НАТО, одмах, одмах, одмах…”

Ја сам, Вуче, 16…

Opširnije

ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ БАРАЈЕВО 2014 . ГОДИНЕ

 

ПРВО МЕСТО ЗА РОДОЉУБИВУ ПОЕЗИЈУ ОСВОЈИЛА ЈЕ

СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА

ЗА ПЕСМУ :

ЗАВИЧАЈ ОД ЈАСНОВИДА
Моје су песме изникле из камења завичаја мог,
тамо где моја мајка меси хлеб од Небеског Брашна ,
из чворноватих руку праочева изникла винова лоза ,
свако ко се диви завичају туђем , остаје непробуђен ,
песма ми преродила и препородила
и сваки импулс мога срца небо ослушкује ,
заједно дишемо, осећам му дах,
тај звездани титрај и преплетај,
кад Зорњача се појави , неко остаје, неко одлази
и тад су птице , путокази , путокази …

Као човек на самрти , што оставља у наслеђе
синовима оранице, пехар вина и комад чеснице
и песничке тестаменте , јата која небом језде ….
У родном крају озарени, навикли на анђеоска лица ,
на стихове пониклице, песмодаре, песмопоје ,
изворишта и огњишта ,
свако јутро житородно , самородно, чудотворно,
светилишта изникла су из згаришта ,
Изворнику и Небо се обраћа
чуварица родне груде , сад постаде и Зорњача ,
Увек се неко враћа, а неко одлази
и звезде су постале путокази, путокази….

Неотворени тестаменти, ко неизникли тролисник ,
изникне ми иванчице цвет , на врховима планинина ,
где је хранилиште орловима месечина
и мојим испруженим длановима потрчим босонога,
праскозорјима детињства….
На географској карти, само је земље грумен
и графолог открива тајну мог рукописа
и са табана чита стихове које сам писала
по светој земљи корачајући …
И ваздушна опасност кад је на снази ,
увек неко остаје, а неко одлази ,
рушевине манастира, су путокази….

Пулсира срце осокољено, кад се сусретну погледи,
муња на муњу, гром на гром кад удари,
огњишту мог вереника долазим ,
тад и најгласнија песма постаје безгласна ,
кажипут ми завичајна река , коју ветар заталаса
и чамџије далеког времена,
чекају у чамцима свитања у будућности преобучена.
Из стопала ми корење ниче, Зорњачо, Изворниче !
Песмо изворнице ….
И није истина да тим путем нико не пролази,
ту су очи наших мајки буквари и непролази….
Завичај од јасновида, багремов мед ми на уснама ,
нектар сновиђења , тебе је бабица на свет донела,
корак ти Северњача, без тебе трагови су неспокојни
Усуд су времена и понор и првород,
еликсир благости ,
чак и онда кад ти је ожиљак од ножа испод гркљана урезан ,
ти летиш небеским пространствима
и ниједан радар открити не може
путање твог налазишта магнетита….
Родна грудо моја, намагнетисана божурима ….

Клањам ти се…. Непокорено огњиште моје
у леденим ноћима ти си грудва,
која се скотрља и лавина постаје,
планина где испод леденог брега
у недрима вулкан је скривен
и жеравице ерупције ….
Кад тад ужарена лава прекриће оне,
што би да ми украду Извориште….
Звезданом Магистралом у завичај се долази,,
до свете земље воде, крајпуташи путокази….
А кад би остала без родне груде,
како би у очи очи гледала људе….

Завичају од јасновида …

 

Белешка о аутору

Славица Јовановић рођена у Шапцу 15.9.1969 . године , новинар и
књижевник .Аутор седам објављених књига :Алилуја” . “Албатрос ” , ” И
уби дрво човека” , “Небом лете Церски саморасти” , “Косовски црни
косови” , “Подсмевач ” , ” Златовез муња” У рукопису још пет књига.
Добитник више књижевних награда и признања .Добитник специјалног
признања Академије” Иво Андрић” – Београд за 2007. год. 2008 .год. и
2014…

Opširnije

OBAVEŠTENJE SRBIMA U SLOVENIJI I SVIM LJUDIMA HUMANITARNOG SRCA.

AKTIVIRALI SMO NA OSNOVU SAKUPLJENIH DOZVOLA HUMANITARNU ISPOSTAVU »ZA SITNICU OSMEH NA LICU« SA KOJOM SAKUPLJAMO ISKLJUČIVO DOBROVOLJNA NOVČANA SREDSTVA ZA POPLAVNO UGROŽENE OPŠTINSKE REGIJE SRBIJE I SRPSKE – BH. AKTIVNOSTI OVOG SEKTORA SPROVODIĆEMO PO SVIM VEĆIM GRADOVIMA SLOVENIJE UZ NAVEDENI TRANSPARENT I OVERENE LISTE…

Opširnije

CERSKA I KOLUBARSKA BITKA – 100 godina

Tekeriš, od 21. 08. 2004. godine. Planinsko seoce na Ceru u lozničkoj opštini. Uz zvuke posmrtnog marša i polaganje vijenaca obilježava se svečana komemoracija srpskim junacima koji su prije 90 godina branili svoj narod i Srbiju. Parastos predvodi Njegova svetost patrijarh srpski gospodin iRINEJ, sa…

Opširnije

U LJUBLJANI RAZIGRANO, VESELO I ZADOVOLJNO PROSLAVLJENA KRSNA SLAVA »PETROVDAN«

Proslavili svoju krsnu slavu »PETROVDAN« uz obeležavanje kulturnih prezentacija po dvoranama Društvenog doma Linhartova cesta 13 u Ljubljani – Bežigrad  12.07.2014. Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika Slovenije.
Koliko drugi cene ova dva značajna srpska subjekta u Sloveniji dovoljno govori na…

Opširnije