Author Archive

Lepe pesme srpskih knjizevnika

PESMA I IGRA
OBIČAJI KROZ, PESMU, IGRU I SVIRKU,
KORENI SU PRADEDOVA, NACIJE I LIKU.
UPRAVO TO ČINI, BOGASTVO, NARODA I VERE,
NEZABORAVNIH NAŠIH, JAČINA STENA, KOJIMA SE MERE.
ZATO NEGUJTE SVOJE, UZ BITAN RAZUM ZA DRUGE,
JEDINO VREME VEČNO ŽIVI, NOSEĆI GODINE DUGE.
POZNAMO…

...
Opširnije

Удружење ветерана РС Додику: Опаметите се или идемо и ми на протесте

Удружење ветерана РС-а први су који разбијају шутњу у том ентитету и јавно саопћавају тамошњој власти да се не опушта, јер није радила довољно да би то себи могла дозволити. Протеста ће кажу бити и у Републици Српској уколико предсједник ентитета Милорад Додик не схвати озбиљно њихове захтијеве.
“Лакомислена, наивна, па чак и цинична изјава предсједнице Владе Републике Српске о томе како је Република Српска сређена, а и пријетећи тон поруке предсједника Републике Српске, како ће држава наћи механизме да спријечи побуну, не уклапају се у заповијест за одбрану Републике од преливања хаоса из ФБиХ-а.
Напротив, то је додатно доливање уља на ватру чији су потпаљивачи управо носиоци власти на свим нивоима који по сваку цијену желе да одрже државу на криминалу, корупцији, непотизму и ужасном образовању чије последице већ долазе на наплату”, стоји у саопћењу овог Удружења.
Они су у саопћењу такођер врло јано дали до знања да прича владајућих структура у РС-у о тобожњем патриотизму не пије воде и да гладан народ више нема разумијевања за нерад.
“Ма колико се клели у свој патриотизам, називајући издајницима све оне који више вјерују својим очима него мирнодопском бусању у груди јуначке, ми ветерани Војске Републике Српске нећемо предати тапију на Републику, него их позивамо да предузму прве кораке да нам се не деси Федерација”, преносе РТВ БН и портал Истинито.
Удружење је прецизирало и своје захтијеве Милораду Додику и владајућем СНСД-у, а то су:
“Предсједник Републике Српске, по својој уставној обавези о изражавању јединства, дужан је Предсједника БОРС-а (борачка организација у РС) Пантелију Ћургуза, одмах да позове на давање оставке без одлагања, јер га је на ту функцију предсједник Републике и устоличио без икакве уставне обавезе.
Ћургуз већ одавно не представља огромну већину незадовољних демобилисаних ветерана рата чије је незадовољство достигло врхунац пристајањем на понижавајући Закон о борцима и инвалидско-борачкој заштити, чак и мимо ставова мале групе коју представља.
Уколико то предсједник РС не уради најкасније до 15. фебруара у 12. сати ветерани Војске Републике Српске крећу у потписивање петиције под називом: “Да нам се не деси Федерација” у којој ће оставка Пантелије Ћургуза остати прва од десет тачака припремљене петиције.
У међувремену, од свих носиоца функција у РС захтијевамо да на све састанке на који се позивају представници борачких категорија учествују и представници ветерани Војске Републике Српске.
Захтјевамо од предсједника Републике Српске да најкасније до првог марта опозове Ранка Шкрбића, амбасадора у Београду и препусти га органима гоњења и тиме да први знак добре воље да као предсједник РС не игнорише свој народ.
Под овом тачком захтјевамо и јавну и недвосмислену подршку свих структура власти и опозиције да чврсто стане иза Министарства унутрашњих послова које у приоритет мора узети предмете пљачкашке приватизације и кренути у коначни обрачун са тајкунима који су на радничкој муци и превари свих нас створили империје у земљи и иноземству.
У овом тренутку не желимо фабриковати захтјеве него испитати вољу носиоца власти у РС коју смо им повјерили на чување, да ли стварно чувају Републику Српску или армирану криминалну структуру и своје послушнике.
За разлику од свих плаћених републичких и државних служби ми смо “Улицу и мотке“ предвидјели, као што и оставку координатора полицијских структура на нивоу БиХ видимо као увод у поновно постављање реформе полиције на дневни ред.
Стратегија и тактика су прије свега војне дисциплине и ми их јако добро разумијемо. Зато морате знати предсједниче РС да су нам и ваша стратегија и тактика као и циљеви свих политичких вођа у Републици Српској провидне. Зато у памет се функционери! Док сву војску погубили нисте”, стоји у саопћењу ове организације, којег смо пренијели у цијелости.
Udruženje veterana RS Dodiku: Opametite se ili idemo i mi na proteste
Udruženje veterana RS-a prvi su koji razbijaju šutnju u tom entitetu i javno saopćavaju tamošnjoj vlasti da se ne opušta, jer nije radila dovoljno da bi to sebi mogla dozvoliti…

...
Opširnije

СВЕТИ СИМЕОН –ДРЖАВОТВОРИТЕЉ СРПСКИ СВЕТОРОДИТЕ И ПРВОСВЕТАЦ

Припремио: мр. сци. Слободан М. Чуровић
Прошло је 813 година од када се упокојио у огледалу свевјечног Христовог лика (некада страшни и велики жупан) Стефан Немања у монаштву наречен Свети Симеон.
Рођен у Рибници(данашњој Подгорици) 1144. као син великог жупана српског Првослава , и прво крштење које је примио било је латинско (гдје тада није било других свештеника до латинских“(Ђорђе Сп. Радојичић).Друго крштење православно задобио је у цркви апостола Петра и Павла у Расу.
Његова  бурна  биографија открива један нелагодан  живот, са мноштвом  искушења, између Истока и Запада ( јер је увијек стјешњива судбина малих народа). Прошао је и лична искушења и искушења којеа су му наметали други, често и најближи. Зна се да је 1189. овај дочекалац, оштровидац и гостопримац угостио Фридриха Барбаросу приликом проласка крсташке војске са циљем да освоји тзв. свете земље (Палестину, Јерусалим ) са којим је склопио савез против Византије.
Топлицу ће одредити да тамо буде његов двор и у њој зида два манастира Св. Николе и Богородичин, јер је схватио значење и моћ црквене подршке . То је засметало његовој браћи .Тихомиру, Страцимиру и хумском кнезу  Мирославу (сину Завидином), Немањином брату по мајци.
Разбратна браћа (вођена сујетом гордољубивом ) затварају брата а са њиме и „избране слуге његове“ како казује Доментијан. Из „пештере камене“ ослобађају га његови људи и он излази још јачи , крепкији , одлучнији  и 1168. год. заузима великожупански престо. У славу св. Ђорђа подиже у Расу манастир овом свецу који га је по легенди ослободио  тамновања .
1172. год. заробљен је од цара Манојла и провео је неколико бесаних дана у манастиру Богородице Добротворке у Цариграду, у чију је славу подигао Цркву у Студеници.
У овом периоду (од 1172. до 1180) буди се код Стефана осјећај дубљи за религиозна питања  и жестоко се обрачунава са богумилским покретом .
Његов син Стефан Првовјенчани(касније и сам вјенчан монаштвом) свједочи у „Животу Светог Симеуна“:
„И он изобличи безбоштво њихово, и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе своје, а домове њихове и све имање сакупив, разда прокаженим и убогим.Учитељу и начелнику њихову језик уреза у грлу његову, што не исповеда Христа, сина Божјег, и књиге његове нечисте спали, и изагна га, запретив да исповедају и помињу по свим странама проклето име. И на све стране искорени ту проклету јерес, да се и не помиње у држави његовој, него да се слави једнобитна и нераздељива и животворна Тројица:Отац и Син и Свети Дух , свагда и сад увек на веке векова.Амин. „и даље вели:“ Порази крстом оне које се боре с нама , да науче Нечастиви непријатељи , како је моћна вера твоја, господине.“
То је важан моменат јачања самопоуздања  и отклањање потенцијалних опасности за опстанак државе, гдје се Стефан показао непоколебљив. И та црта ће обиљежити његов даљи живот. Стефан ће ујединити „Српско Загорје (Рашку) са Зетом (Дукљом)“ и после 38 година успјешне владавине, на Благовијести, 25.марта 1197. сакупио је своју дјецу, црквене великодостојнике и своју дјецу, код Петрове цркве у Расу на свечаном сабору.
То је један од најдирљивијих момената у српској историји ,(и не само у српској) величајан, гдје се Стефан Немања показује у најузвишенијем свијетлу.
Кратковјечно, земаљско рухо одбацује , јер и највећа слава је залудна и крта , и благим гласом, очинским, старатељским, (али одлучним) саопштава ту своју одлуку: “Све вас , као и своју децу , однеговах , ево досад, и научих вас како да се држите правоверне вере…“ а сада отпустите мене, господара свога, с миром , да виде очи моје спасење…“ јер кратак је пут којим ходимо, дим је живот наш, пара, земља и прах. Замало се јавља па брзо пропада .“
Те ријечи су ријечи најдубљег утишења и спознања у српској књижевности, истинске хармоније народа и владара, ријечи љубави, слатке ријечи заједничарења, којима се појединац „смјерношћу унизује, да би себе узвисио у многобожијем. Он некадашњи казнилац непослушних лаживјераца ,ожалошћује свој вјерни народ док се заистински радује одласку на свету воду богостолну, на Светој Гори, гдје га чека онај који је старији у вјери и послушању, првотнији, његова узданица и многовољена особина, Свети Сава.
Савјетује синове да живе у љубави, да се придржавају његових савјета, одриче се престола  и прелама да за свог насљедника  постави млађег Стефана, умјесто прворођеног Вукана. “ Како Свети Сава  каже у житију Светог Симеона: “Јер ја вам ову заповед дајем:да љубите брат брата, немајући никакве злобе међу собом. Овоме, као и од Бога и од мене посађеном на мој престо , ти се покоравај буди му послушан.А ти који ћеш владати не вређај брата својега него га поштуј.“
Опрашта се од властеле и бољара и оставља им мир говорећи да чувају своју вјеру и да буду послушни. Доментијан (његов биограф истиче: “да су многе велможе велике(касније гануте његовим ријечима пошле за њим на Свету Гору, а Теодосије да су неки од њих постали „искусни иноци“ , као што су раније, поред Немање „ увојинству земаљском …просијали.“
Одлази у Студеницу , миран са собом , покоривши своје земне амбиције и заувијек их остављајући , на пропутовању од себе новог незнана , ка оном свих нас , свему знаном , живом спаситељу, Исусу Христу.Добија монашко име Симеон а његова жена Ана која се замонашила именом  Анастасије одлази у молитвену манастирску тихоту. И то је једна од највећих побједа над гордошћу, отресивање свега земног, непоновљиви чин духовне части и надјачавања злата, сребра и украса господарења.
Тиме је Симеон постао добилац духовних имања, а ми Срби имаоци у драгоцјеном и тешкодобивом сасуду боготражног .Старац одлази у Студеницу, Радосницу, Гдје ће и сазидати манастир, Свету Богородицу добротворку, да се намладићује у Оцу, Сину и Светом Духу, да се упути духовном подвиговању и боговољењу и најпотпунијем човјековољењу .Он одлази, да би  га народ његов задобио и Симеоново богоимено дјело . Свети Саво увијек истиче из дубоког поштовања, да је Симеон Господин, и у државништву  и у духовном животу, као што је Ана Госпођа.  “Јер, уистину, отац наш господин Симеон учини по писаном у Јеванђељу;Продаде све што имађаше , и купи само скупоцени бисер Христа, којега ради, све ово учини…“
Али жуд за висинама утјехе и синовљевог чекајућег гледа, монаха Симеона одводи на Свету Гору, у манастир Ватопед, гдје долази 2. новембра 1197. године а„богоносни и пречасни оци … примише га с радошћу и с почашћу великом .“
Он некадашњи „светилник своме отачаству“, хита ка видионику свих нас Срба, да загрли  сина , „да као пастир добри потражи побегло јагње“ ,у богородном Светогорју, сада брата у Христу, Светог Саву, најсветијег сина једне српске мајке и најдаљепристиглог.
Сусрет Оца и Сина је најчеканије грљење и најплеменитије сузе радоснице , Светог Симеона Света Гора усињује , милосније умонашује , а његовог сина Саву, још више оснажује. „Велим у Светој Гори, у којој, као слаткогласну птицу и грлицу која љуби пустињу, нађе једног жељеног монаха, милу утеху христољубивоме старцу, и никад њиме неговано јагње, грану од плода његова и цвет корена његова. “(казује  скромно Свети Сава) и да ће
Отац његов , „испросити“, од кир-Алексе, пријатеља свога, место ради подизања манастира, истичући у прва план оца , иако је немјерљива улога била и Савина у подизању Хиландара, 1199. год.
Тако су два духовника захиландарила у српском памћењу, и оставили најдуховнију, најосмишљенију, најчвршћу колијевку којом се наше постојање одњихало и одваспитало у свевјечно.
У фебруару, 1200. год. свједочи Сава: „поче нешто мало да поболева часна старост његова .“ Осјећа се тренутак растајања и Симеон призива сина свога Саву, са утјешитељским ријечима : “Чедо моје слатко и утехо старости моје , сине , слушај моје речи, к мојим речима приклони своје ухо, и, да не оскудевају извори живота твојега, сачувај их у својем срцу …“ Право ходи ногама својим и путове своје исправљај.“ Те ријечи Симеонове, јесу тиховање и вјековање у радости, најопроштајнија пјесма тепања и бола : “Чедо моје омиљено, светлости очију мојих,  и утехо и чувару старости моје, ево већ приспе време да се растајемо …А ти не тугуј, чедо, гледајужћи мој растанак , јер је ово чаша за све општа. Јер , ако се овде растајемо, онда ћемо се опет састати, где више нема растајања .“
Даје му упутства како да га припреми за сам чин смрти , ка упрошћењу свега видљивог, да га метне на расу, да простре рогозину на земљу.“ И положи ми камен под главу, да ту лежим док ме не походи Господ да ме узме одавде! А ја, све испунив, учиних што ми је заповедио.“
То дочекавање смрти умним очима, неплашење,  највећа је  свемирноћа, врхунски чин мудрости и спасења. Ускоро чиле  и задњи тренуци којима је Симеон уз своје најрођеније чедо, своју  монашку братију, које је поштовао и љубио благошћу и кроткошћу.
Благосиљајући ожалошћене, Симеон умире 13. фебруара 1200. год .као великосхимник, са највећим и најтежим монашким завјетом, пред ликом Богородице Евергетидске .
Сава напомиње да и смрт тако великог човјека и монаха јесте  велика , „а ја, павши на лице његово, плаках горко за дуго часова , и уставши, захвалих Богу што сам видео такву смрт овога предостојног мужа.“
У метежним и тешким годинама Сава ће мироточивим моштима Светог Симеона, које ће пренијети у Србију измирити два брата , Стефана и Вукана, а Свети Симеон иако давно упокојен, ван овог  свијета, наставио своју далековидну, доброљубиву и христољубиву мисију, служења Богу и своме народу.
И та мисија се још није уморила, или како други син Стефан Првовјенчани,  каже у Похвали свом оцу:
“Радуј се пастиру добри,
Радуј се светлолични листе
Радуј се учитељу новаго завета
Радуј се преподобни
Радуј се победитељу супротивним варваром
Радуј се лествице(взводешти) и људи своје чеда в небесније крови.
Радуј  се цвете вери небеснаго вртограда.“
Јер то је уистину он , Св. Симеон, свети, а наш,с рпски.

У Подгорици , 13.2.2013…

...
Opširnije

SRBI U SLOVENIJI TRAŽE OD VODSTVA DRŽAVE PRIZNANJE NAJVEĆE (200.000) SRPSKE MANJINE, NIŠTA VIŠE NITI MANJE NEGO ŠTO SLOVENSKE PRIZNATE MANJINE UŽIVAJU SVOJA PRAVA I VIŠE OD 23 godine u Srbiji, Srpskoj-BiH i Austriji

Propratila:
 prof. Jovana Vujičić
Okupljeni  Srbi ispred ambasade Srbije u Ljubljani 31. Avgusta u 15 i 30 časova pokazali su veliku zabrinutost za braću na Kosovu, a dodatno na severu Kosova. Usklađen tekst podrške i solidarnosti, ispred srpske ambasade u Ljubljani, pročitao je počasni…

...
Opširnije

Socijalni kapital, modernizacija i tradicija

Pripremio: dr.sci. Saša Gajić
Socijalni kapital predstavlja jednu od „ključnih reči” savremenih društvenih nauka, svojevrsnu „panaceu” (boginju isceljenja, lek) koju koriste i „prizivaju” sociolozi, ekonomisti, politikolozi i stručnjaci „postkonflikne obnove” za mnoge preovlađujuće akteulne društvene probleme. Široko je rasprostranjeno uverenje kako…

...
Opširnije

„У СЛАВУ СВЕТОГ САВЕ СЕРБСКОГ“

Заједничким напорима Регионалне друштвене организације «Обједињење Срба», фолклорног друштва „Тамо далеко» и «Сербског земљачества“, по благослову Његовог Високопреосвештенства Представника Патриарха Српског при Патриарху Московском и све Русије епископа Моравичког Антонија, сагласношћу Амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића у свечаној сали Амбасаде Србије у Москви 25. јануара 2014. године са почетком у 17 часова успешно је реализована још једна Светосавска академија „У СЛАВУ СВЕТОГ САВЕ СЕРБСКОГ“
Руски хор је на српском језику отпевао Химну Светога Саве Сербског.

Са поздравним говором О духовним аспектима Св. Саве Сербског говорио је Владика Антоније. Са беседом о Св. Сави Сербског обратио се присутнима  амбасадор Србије у Русији г-н Славенко Терзић.

Ученици школе «Невен» учитељице Данице рецитовали су стихове посвећене Светом Сави Сербском.

Српско фолклорно друштво «Тамо далеко» играло је српска кола из Шумадије и певало песме из централне Србије.

Наступила је млада пијанисткиња, учесница међународних такмичења  Јелена Икановић која је извела «Етјуд слика» Сергеја Рахмањинова али и очарарал публику вокалним извођењем српских песама.

Мали маестро Арсеније Икановић освојио је публику изводећи на виолини сложену партитуру Паганинија «Кантабиле» уз пратњу концертмајстора Михајлове Татјане Владимировне.
.
Солисти друштва «Тамо далеко» Тамара Обрадовић и Данијела Јовановић су отпевале песму «Уснуо Јанко под тополом».

Породични ансамбл Икановићи (у саставу: Будимир – виолина, Миомир – хармоника и органе  и Јелена – вокал) извео је песме «Свилен конац», «Косовски божури», «Тёмная ночь»  и песму о Светом Сави Сербском.

Стево Пантовић је прочитао казивање Јустина Поповића и казивање Светог Николаја (Велимировића) Жичког о Светом Сави.

Божидар Митровић, као иницијатор већ традиционе манифестације приПоВедао је о древној сербској/древном руском речи «веда», коју су очувала словенска племена  Чеси и Словаци – у значењу: «наука», а управо у оквиру науке ми откривамао заједно са Св.  Савом Сербским како је он служио српском народу поможући оцу СтеВану Немањи превлада територијалне принципе владања, котоје му је наметало  Ромејско царство, које данас називамо Византија, пошто су СлоВени увек живели на принципима персоналне припадности роду и без било каквих граница.

Ми смо иницирали и сваке године организујемо свечану СветоСавску академију, да би подцртали значење Св. Саве Сербског у области права, просвете, привредне поуке и заједничке руске и српске културе.

«Св. Сава, архиепископ Српски, саставио је на 356 страница «Кормчују књигу (Законоправило/Номоканон написан словенским језиком) Саве Сербског – Зборник (свих необходних у црквеној пракси правила и закона) искључиво важног значаја за право Руске Православне цркве и других словенских цркава». Законоправило свцтог Саве Сербског у XIII веку је постало не само црквени него и грађански кодекс Србије, Бугарске и Русије, значи, кода многе друге државе нису имале чак ни једне једине странице таквог законодавног акта и споменика права.

Ови дани заједничког слављења Светог Саве  – српског и руског просветитеља Рускаа православна цркова слави 25. јануар, а Српска православна цркова 27. јанвуара. У подворију Српске православне цркве у Москви (Храм Петра и Павла) Срби и Руси ће се поново окупити 27. јануара од 9:30 на литургји а затим и у храмовској трапезни на заједничкој слави Светог Саве где ће испунити поново и руске и српске народне писме.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Председник Регионалне друштвене организације Обједињење Срба,

ПриПоВедање о Светом Сави Сербском

КАКО СПРЕЧИТИ РАЗБИЈАЊЕ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ ЦЕЛИНЕ

Иако сам иницијатор већ традиционалне Светосавске академије у Москви ја у њеној организацији у Москви фактички више и не учествујем, јер сваке године имамо другог домаћина: ове године је то Радомир Николић звани Југо.

Не само као председник Регионалне друштвене организације Обједињење Срба, већ и као иницијатор СветоСавске академије, сваке године приПоВедам о Светом Сави и тиме објашњавам зашто ми организујемо приредбу посвећену Светом Сави.

Али ове године моји  мудри пријатељи су већали да ли да ми дозволе да приПоВедам. Већали су сат ипо, данима и то не само њих неколико већ и цели моћни систем. Јер нису знали шта ја могу да кажем у заштиту српског народа. Али били су ипак великодушни и допустили су ми да приПоВедам под једним јединим условом: да приПоВедам «искључиво о о Светом Сави»! Рекло би се нема једноставнијег нити логичнијег услова и кориснијег савета! Али је немогуће причати само о светом Сави!

I.    Пре него што вам објасним зашто је немогуће причати само о Св. Сави, ја ћу Вам још једном напоменути зашто ми организаујемо сваке године вече посвећено Св. Сави и зашто управо ја приПоВедам о Св. Сави Сербском,
II.    Онда ћу Вам прецизно изложити зашто је немогуће «приПоВедати само о Св. Сави»,
III.    Али сво време вас молим да имате у виду, да и када не причам о Св. Сави ја истичем значај Светог Саве и како ћу ја ипак испунити тај, понављам немогући услов мојих пријатеља.

I.    Зашто ми организујемо вече посвећено Св. Сави Сербском у Москви и зашто ја приПоВедам о Светом Сави

За нас је Св. Сава чувар српских речи. Сећате се како смо уз помоћ мале Полине и Владике Антонија на првој вечери посвећеној Св. Сави  вратили у српски језик реч «СпасиБо» јер потиче од две српске речи «Спаси» и «Боже» оног који чини добро дело и коме изражавамо благоДарност.

Неспорно је да је реч приПоВедати  српска реч јер је у њеној основи српска реч «веда». Чеси и Словаци  и дан данас под речју «веда» подразумевају «наука/наук». Иако би многи реч «веда» везали за систематизована знања и предања у Индији, то је српска/древне руска реч «ведать – знати» . Е па ја овде у Москви сваке године приПоВедам на вечери посвећеној Св. Сави да би сво ми указали на научни значај Светог Саве и да би говорили о Св. Сави као о законотворцу јер је он саставио први грађански и црквени кодекс који је под називом «Законоправило» или «Кормчаја књига» или «Номоканон написан на “словенском” језику»:
    «Одмах по састављању 1219 године Законоправило Светога Саве Сербског било је разаслано по епархијама Српским као «Законик Светих Отаца» и служила као главних извор не само црквеног, него и државног права,
    1221 била послата у Бугарску, где је такође добила официјално признање, полунезависном кнезу Иакову Сватославу (руског прекла из Галиције) где је добила официјелно признање,
    «Кормчаја књига» је на молбу руског митрополита Кирила била зачитана на Саборе во Владимире на Кљазме 1272. године и добила је одобрење на Руси» и до дана данашњег је црквени кодекс Српске, Бугарске и Руске православних цркава,

Наше и моје припоВедање се увек преноси и у другим деловима српског и руског мира па ће и данас не само у Амбасади Србије у Москви на Светосавској академији, о томе бити речи већ данас 25. маја 2014. ово разматрају и у Београду на округлом столу на тему «Како спречити разбијање српске културе».

Али није свако приПоВедање приПоВедање. ПрипоВедање је само преношење оног древног знања које може да слушаоцу пружи наук односно поуку о садашњем и будућем.

II.    Зашто је немогуће приПоВедати «само о Св. Сави»

Сунце можемо и да не спомињемо али лети његова Жара (Јара/Јарило) неће због тога бити мање моћна, а зими наша душа, кожа и тело неће бити њега мање жељни.

Али ја не могу удовољити «мудром» савету мојих пријатеља, јер говорити само о Св. Сави је – немогуће, пошто се он никада није руководио идејом «У се, на се и пода се!»

Свети Сава је био из владарске породице али је увек и свуда служио, пре свега свом роду и народу.

Зато кад год говоримо о Светом Сави Сербском ми говоримо пре свега о онима којима је он предано служио.

И када славимо то чему је Св. Сава служио ми учимо и треба да учимо од њега.

Да бисте схватили величину приступа Св. Саве морате имати у виду да је цела друга половина XIX века и сав ХХ век посвећен ослобађању човека од природе, од власти, од израбљивања, од сопствене свести и подсвести да би тело повечије максимално користило своје капацитете и максимуме својих чула. И почео је човек да служи своме телу. На које је све странпутице то одвело човека и човечанство нећу овом свечаном приликом.

Да ме не би оптужили да сам причао о философији неких великана ја желим да укажем на неопходност постизања равнотеже духовног и телесног. Један од најсавршенијих система за то и за перманентно усавршавање је оно чиме ми вечерас прослављамо у Москви Светог Саву – а то је српска народна игра коло. Пробајте кући испред огледала да вртите у руци марамицу као колоВођа, да преплићете ногама из кука, да певате, имате осмех на лицу и да то ускладите са десетак других – видећете да је то цела космогонија социјализације, остварења равнотеже духа и тела у колективу.

Ми организујемо светосавско вече само да би истакли Св. Саву као просветитеља и законотворца јер је Св. Сава саставио Кормчју књигу која се звала и ЗаконоПравило и НомоКанон писан слоВенским језиком. Назив «Кормчја књига» или како је уобичајено у српској историји права «Крмчија», настао је од древне слоВенске речи «кормчиј» орјентир, управитељ, онај према којем се крманимо/управљамо, усмеравамо. Тако се и данас када Крмчија више нема значај грађанског кодекса али јесте црквени кодекс Српске, Бугарске и Руске православних цркава, ми се управљамо по многим (законо)правилима Кормчје књиге јер ми и јесмо црква, ми који смо прост народ, што често заборављају и неки јерарси у врховима црквеним.

ПриПоВедање о томе како је Св. Сава служио обједињавању раздробљених Српских земаља
ПриПоВедам о томе како је Св. Сава служио свом роду и свом родитељу и посебно како то може бити поучно за савремени српски народ, који је данас као и руски народ подељен (раздробљен) на неколико суверених држава, како је и у време Стевана Немање био раздељен а раздељен је био да би се њиме управљало из центра да би римски трговци могли слободно да се крећу по тим територијама и продају своју робу.

Ми треба стално да понављамо
Ко год да је
православног рода
не признаје границе
Лењина и Броза.

У време Св. Саве није било Јосипа Броза нити Лењина да нацртају «унутрашње границе», које су на Балкану после 50 година а у Русији после 70 постале «међународне границе» којима је српски и руски народ располућен. Али и тада је постојало Ромејско царство (у време Стевана Немање и Саве није постојала Византија јер је то било Ромејско царство, пошто је термин Византија настао тек 1547. године ). У Римској империји или Ромејском царству наука о управљању великим територијама била је толико напредовала да су схватали да би се управљало великим територијама оне морају да се деле на мање територије, па су  свестрано примењивали територијалне поделе које је Гај Јулије Цезар описао у «Записима о Галском рату» у оквиру којих је поделио Галију на ЦисАлпијску (са ове стране Алпа) и ТрансАплијску (соне стране Алпа) да би лакше поразио Гале сукобљавајући их једне против других.

Свети Сава је служио своме роду и своме оцу као родоначелнику Немањића. Ако вам се овога пута учини да више причам о СтеВану Немањи не заборавите да ја величам служење Светог Саве и несагледиву величину тог преданог служења које је као цемент и арматура очувало целину српског националног бића и српске културе и у простору и у времену. Ја величам тај модел објединитељне силе Св. Саве Српског и његовог служења СтеВану Немањи да очува РасСенску, персоналну цивилизацију.

У Београду је 9. новембра 2013. године одржана годишња скупштина Друштава српских домаћина коју је отворио Председник друштва Нићифор Аничић, Србин из расејања који живи и успешно ради у Јужној Африци. Он ме је лично позвао и замолио да дођем на Скупштину у Београд и чак ми платио повратну авионску карту Москва – Београд – Москва.

Нису од мене тражили ни да говорим нито су ме позвали да ми уруче било какво признање. Било им је стало само да ја будем међу њима.

Свечани део Скупштине Друштва српских домаћина је био посвећен:
900 годишњици  од рођења Стефана Немање. О значају тог јубилеја је беседио професор др Марко Поповић.
200 годишњици од рођења Петра II Петровића Његоша. О значају тог јубилеја одржао је беседу академик Матија Бећковић.

Није ни било планирано да ја говорим нити сам се ја спремао да говорим. Али не лежи враже!

Професор који је говорио о значају Стефана Немање неколико пута је споменуо да је Стефан Немања као велики државник представљао Рас/Рашку, али сваки пут на помен назива «Рас» (било да је реч о тврђави или о граду или о области) овај коректни научник је користио и изразе: «претпостављам», «могуће», «вероватно», јер нико, никада није нашао тај, како су нас злотвори убедили «митски град».

И ту ја не издржах већ се јавих, али не за реплику, јер ко зна да ли би ми и добри Аничић дао реч, већ се јавих да покажем фреску Српски чудотворци, на којој се налазе Св. Сава Сербски и Преподобни Симеон (које и Руска православна црква слави као свеце).

Том приликом сам рекао:

«Као председник Регионалне друштвене организације ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА из Москве желим да вам пренесем поздраве свих чланова Управе и свих чланова нашег друштва.

На данашњем скупу, поводом  900 годишњице од рођења Стефана Немање истакнут је неспорно његов огроман значај као државника. Скренуо бих пажњу да је значај Стефана Немање као државника изнет само са позиције схватања државе у ромејском, територијалном смислу.

У књизи «КолоВени (СлоВени) и непрекидност културе и права» можете видети фреску «Српски чудотворци» која се налази у Архангелском саборном храму у московском Кремљу на којој је приказан Преподобни Симеон и његов син Св. Сава Сербски јер они заиста јесу чудотворци јер су нам открили истински древни назив СлоВена: КолоВени.

Реч држава у свим западним језицима потиче од латинске речи статус status/положај, припадност (енгл. state, нем. der Staat, фр. Etat, дан. stat, шп. Estado, итал. stato, у Холандији staat, порт. estado). На Западу се статус човека и опредељење његове припадности друштву од 509. г.п.н.е. односно од тзв. Римске револуције (војни пуч када су Латини, односно, према неким научницима Рамни свргли последњег изборног етруског цара) одређује искључиво преко одређења суверенитета који подразумева територију.

Хиљадама година до тада статус појединца се одређивао искључиво преко припадности (статусу) појединца једном или другом роду.

Као доктор правних наука овде пред вама, у име свих правника, свих магистара правних наука, свих доктора правних наука и свих професора права молим опроштај од Великог Стефана Немање због тога што се на свим факултетима појам државе излаже искључиво са позиција Римске империје, односно преко појма монопола физичке принуде на одређеној територији.

Словенско поимање припадности појединца заједници уопште није подразумевало територију већ род. Овде је историчар и археолог говорећи о Стефану Немањи неколико пута истакао појам Рас – тврђава, град и увек је истицао термине «могући» (изглед), «претпостављени», «вероватно».

Нас су све убедили да је «Рас» српски митски град који нико не може да нађе. Али Рас уопште није град нити има икакве везе са градом, некаквом претпостављеном тврђавом Рас или уопште са територијом.

Рас је кованица од слова, речи: Р (род) Аз/Ас (првобитног, а првобитно је за древне слоВене било Коло) те је СтеВан Немања не само велики државник, него пре свега, величанствени представник најстарије цивилизације толерантности и равноправности различитости у којој се припадност појединца одређивала по припадности роду, а не по припадности некаквој територији. Ту најстарију цивилизацију у Европи данас називамо Винчанска култура иако јој је истинско име било Рас.

Али Сенат римски је прогласио територијални принцип: «Сви грађани Рима су – Римљани», па овај принцип и дан данас важи на Западу те су: «Сви грађани Француске – Французи», «Сви грађани Италије – Италијани», «Сви грађани САД – Американци» (који су због тога измислили чак и термин «мелтинг пот/melting pot», по којем су се у котлу све нације у САД претопиле у Американце).

Ми треба да се поносимо на то што чак и данас у Србији и Русији овај ромејски принцип не важи јер «Сви грађани Србије – нису Србијанци односно нису Срби» јер:
    смо ми родПрвобитни односно Рас, како смо се називали све до 1848. године када су из Беча убедили патријарха Јосипа Рајачића да је «Рас» уствари «Рац/Rac», што је наводно погрдан угарски назив за Србе, иако се види да је то била божанска ознака Кола као Аз/Праизворника свега живога,
    јер наша цивилизација поштујући један род поштује и све остале родове и народе па је у тој цивилизацији толерантности очувано преко 180 родова и народа.

Тај појам «Рас» је настао у време Лепенског Вира и Винче и за основу има божанско поимање «Аз/Ас» као праизвор свега што је за те древне Србе односно СлоВене био у облику слова «А»  односно речи Аз као круг са два Сунчева зрака (како је овде представљена:
    основа дворске цркве у Дежеви (Дежева, Рас/Рашка/Руска, код Новог Пазара) као олтарни круг (потковичасти облик апсиде),
    са два Сунчева зрака у облику носећих зидова централног дела храма/наоса)
    и припратом са десне стране основе храма.

Због тога ни о каквој наводној романици не може бити ни речи ни на једном једнобродном српском православном храму који су изникли из форме стећка, као окаменеле оностране куће, која је на овом свету прављена од дрвених кочева.

«Аз» није била представа о статичном Сунцу као Творцу свега, већ представа о «Колу» као укупности кретања Мајке-Земље око свога чеда Сунца које се као божанствена сила Коло (хелиоцентричног система) материјализује на пресеку дрвета у виду годова – у једнини је год, помоћу чега су открили колико траје година дана обнове природе, на основу чега су могли да пређу са номадског на седелачки облик живота.  КолоДар (који дарује четири времена года, одакле је настала реч каленДар) је све до 509. г.п.н.е. било тајно знање древних СлоВена који су себе називали КолоВени јер тај Аз, односно Коло, својом годишњом снагом васкрса природе, ствара – венац живота на Земљи. Због тих веда (знања о годишњем циклусу) формираних у Лепенском Виру куће у Винчи су први домови од дрвета грађени у Европи као храмови божанског Кола, због чега у Расу није ни могло бити речи о каменим дворцима и тврђавама.

У том смислу назив Стефан односно прецизније и изворније СтеВан није било име појединца већ ознака рода, јер су сви наши краљеви и кнежеви имали назив SтеВан где је префикс односно идеографски знак сличан латиничном слову «S/S…

...
Opširnije

Правници саветују

ПОЛИЦИЈИ НА КИМ
У току је, или је већ извршена достава Решења о престанку радног односа запослених у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија. Како су појединачна Решења донета на бази подзаконских аката Владе као носиоца извршне  власти која није надлежна да уређује односе у области радних односа нити прописује  услове за престанак радног односа, те како није испоштован Законом предвиђени  поступак за доношење одлуке о престанку радног односа, то је неопходно да сви који су незадовољни одлуком, благовремено уложе жалбу и тиме отворе пут ка преиспитивању Решења и у судском поступку пред Управним судом.
Текст који следи указује на основне разлоге незаконитости Решења о престанку радног односа са циљем да се свим запосленим помогне у доношењу одлуке о томе да ли ће  уложити жалбу, те у образлагању исте. Приложен уз текст је и модел жалбе (Напомена:неопходно је попунити тачне личне податке подносиоца жалбе (запосленог), навест тачан број Решења који се налази у горњем левом углу и својеручно потписати жалбу).
Правни тим удружења “Никад граница” 05.01.2014.
РАЗЛОЗИ НЕЗАКОНИТОСТИ РЕШЕЊА О ПРЕСТАНКУ РАДНОГ ОДНОСА ЗАПОСЛЕНИХ У МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА НА ТЕРИТОРИЈИ АП КОСОВО И МЕТОХИЈА
Решење којим се одлучује о поједначном праву, обавези или одоговорности државног службеника има карактер управног акта који мора бити донето у писменој форми и  мора садржавати све саставне делове у складу са чланом 196. Закона о општем  управном поступку (ЗУП). У том смислу, Решење би морало да у образложењу  садржи, између осталог и, позивање на правне прописе на основу којих је конкретна  управна ствар решена. У овом Решењу се не наводи ни један правни основ престанка радног односа који прописују важећи Закони који регулишу област радних односа.
Ради се о престанку радног односа запослених у Министарству унутрашњих послова. Положај, права, обавезе и одговорности запослених у МУП­у регулисан је Законом о  полицији, Законом о државним службеницима, Законом о раду. Ни једна одредба наведених закона није цитирана у Решењу о престанку радног односа па одлука не садржи правни основ.
У Решењу се наводе разлози за престанак радног односа, а то су следећи разлози:
­ организационе промене тј. доношење Правилника о изменама постојећег Правилника  о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у МУП­у у циљу имплементације Закључка Владе 05 број 02­3570/2013 од 22.04.2013. године којим је прихваћен Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа; ­ запослени у МУП­у је на дан 09.12.2013. године живео односно имао боравиште на територији АП Косово и Метохија.
1. Законом о државним службеницима је у Глави 11 (Права државних службеника при  промени уређења државних органа) у чл. 133 предвиђа да ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен,  прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последње три године. Уколико одговарајуће радно место не постоји, прекобројни државни службеник може, уз своју сагласност, бити премештен на ниже радно место које одговара његовој стручној спреми, а ако ни такво радно место не постоји постаје нераспоређен. О нераспоређености државног службеника руководилац држаног органа обавезно доноси посебно решење о нераспоређености, а тек након протека рока од два месеца од дана настанка нераспоређености радни однос престаје по сили закона, те  надлежни орган може донети решење о престанку радног односа, које решење је декларативног карактера. Иначе, нераспоређен државни службеник има право на накнаду плате, сва права из радног односа оставарује у државном органу у којем је до тада радио. Радни однос нераспоређеном државном службенику престаје ако у  року од два месеца, не буде премештен у други државни орган. Према чл. 139 Закона о државним службеницима коначно решење о нераспоређености ме морало бити достављено Служби за управљање кадровима ради завођења у евиденцију интерног тржишта рада и испитивања премештаја нераспоређених државних службеника.  Нису примењене одредбе чл. 46 и 47 Посебног колективног уговора за полицисјке службенике које предвиђају да је послодавац пре поступка смањења броја запослених услед технолошких, организационих, економских или неких других разлога (рационализација) направи анализу стања и размотри могућност премештаја запосленог на друге послове; преузимање запосленог од стране другог министарства;преквалификације и доквалификације запослено и рад са непуним радним временом запосленог. У Решењу о престанку радног односа руководилац није ценио ни један од услова предвиђаних чл. 47 Посебног колективног уговора.
Приликом доношења Решења, руководилац органа није применио одредбе Закона о државним службеницима (чл. 133, 138, 139), а које одредбе недвосмислено регулишу управо ову правну ситуацију. Тиме је послодавац избегао законску обавезу премештаја запосленог, односно доношење решења о нераспоређености. Имајући у виду да су прекршене наведене законске одредбе, те да је услед тога дошло до кршења Законом прописане процедуре која претходи доношењу појединачне одлуке о престанку радног односа, то је јасно да је Решење незаконито. 2. Систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалног  осигурања и других облика социјалне сигурности; друге економске и социјалне односе од општег интереса је надлежност Републике Србије (чл. 97 ст.1 тач. 8 Устава) па је  искључиво Народна скупштина надлежна да законима и другим општим актима уређује ту област. Влада, као носилац извршне власти нема надлежности да својим актима   уређује област радних односа и одређује услове за престанак радног односа мимо  разлога и услова прописаних законима: Законом о полицији, Законом о државним  службеницима, Законом о раду, и другим актима Народне скупштине. Ни једним  законским прописом није одређено да чињеница живота и боравка на територији АП  Косово и Метохија на дан 09.12.2013. представља разлог за престанак радног односа,  па се не ради о законском разлогу за престанак радног односа.
3. Решењем се утврђује престанак радног односа са правом на посебну пензију коју прописује Уредба о условима за остваривање права на посебну пензију запослених у  МУП на територији АП Косово и Метохија 05 број 110­11250/2013 од 25.12.2013 (Сл.гласник  РС бро 115/2013 од 26.12.2013). Услови за стицање права на пензију се не могу уређивати подзаконским актима органа извршне власти, већ је у искључивој надлежности Народне скупштине да законима или евентуално другим актима уреди ову област. Закон о пензијском и инвалидском осигурању не познаје наведене услове за стицање права на пензију. Закон не предвиђа могућност стицања права на пензију запосленима у МУП­у којима услед «организационих промена» престаје радни однос и то само из разлога што им се место рада налази на територији АП Косово и Метохија! 4. Решењем није утврђена обавеза послодавца из чл. 186 Закона о раду која се односи на посебну обавез послодавца да је до дана престанка радног односа дужан  исплатити запосленом све неисплаћене зараде, накнаде зарада и друга примања која  је запослени остварио до дана престанка радног односа, а која се исплата има извршити најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа (чл. 186 Закона о раду). 5. Решење не садржи одлуку о праву на отпремнину. а) Према одредби чл. 38…

...
Opširnije

Лепе песме песника удружења српских књижевника и њихових пријатеља

ПЛАВЕ ОЧИ ТВОЈЕ
У очима твојим видех себе.
Плаво небо,
плаво море.
Плаво твоје око.
Летим као птица,
и бродим као морнар.
Пишем на једном облаку,
твоје име.
Тражим те у таласима,
плавога мора.
Крадем од сунца зраке,
да их подарим теби.
Узимам оз облака,
кап кише која још није пала.
Желим да ти овлажим усне.
Желим да ти залијем,
корен твоје лепоте.
Желим да ми,
још брже и лепше цветаш.
И да ти цветови буду плави,
као плаветнило твога ока.
Уздишем,
и примичем се још више.
Да видим негде у прикрајку,
да ли сам сам поред тебе.
Из твога плавог ока,
измами једну плаву сузу.
Коју сам попио својим пољупцем.
Осетих тада још више,
део тебе.
Осетих покрете твојих руку.
Мирис твоје коже,
стиже до моје душе.
Стигох до жеље,
која се скривала у теби.
Засијала је васиона цела.
Таласи плавог мора,
носили су љубав нашу.
Ми смо тада срећно,
досегли до звезда.
Београд,16.07.2013.г.
Аутор песник: Раде Пантелић

Прва награда – Вечерње новост 1997.
НАША   СТАЗА
До понора стаза води,
пропиштала земља ова.
По њој моје племе  ходи,
стигла клетва Лазарева.
Крик Милоша и Ивана
пролама се, опомиње.
Из понора пријети тама
и демони и звијериње.
Из Божура капљу сузе,
крв просута Југовића.
Српску земљу други узе,
дједовину Немањића.
Плодом лоза оманула,
пуста поља без пшенице,
умукнула наша фрула,
свуд пепео и згариште.
Не пију се слатка вина,
издахнула крсна свијећа,
неста  мирис рузмарина,
јоргована у прољећа.
До понора стаза води,
ту ће бити крај нам снова,
по њој моје племе ходи –
стигла клетва Лазарева.
Зорка Чордашевић
Франкфурт

Прва  награда  – Милутин Михајиловић 2013.
Горњи Милановац
ОТАЏБИНА
Овде сам где живот купију на рате
у безнађе крчме на кантару беде,
чекајући анђеле да им наду врате,
обешеним цестама о небеске греде.
Дишем овај катран зарђалих груди
црно испод нокта завештавам сину,
судбину нам кроје хуље и нељуди,
вечни пламен срама лиже отаџбину.
Не верујем више ни Богу, ни оцу
не тиче се мене умирање птица,
док ми се над главом ко уже на коцу
немилосно њише џелатова жица.
Ој, Србијо мајко, хтео бих ти рећи:
Опраштам ти лажи, сузе скамењене!
Кад с обале реку сам не могу прећи
нека барем река пређе преко мене.
Не верујем да ће ходочашће доћи,
у тишину којом време  ране боји,
страх ме да сачекам, а бојим се поћи
према свету у ком – сутра не постоји.
Чувам дане да их вечерају вуци,
док безнађе света очњацима дробе,
овде где и живот умире у руци
ја две смрти живим и љубим их обе.
Аутор песник: Љутомир- Љутко – Рундић

Лозница
Још док цигарета,
тиња на столу и догорева.
А дим се лагано шири,
према прозору,
собе моје.
У безумљу,
тражим опрост твој.
Нову љубав, не тражим,
јер друге,
љубави за мене,
више не постоје.
Очи ми,
од дима сузне,
а тело у болу пати.
Палим, још једну,
на ту скоро догорелу,
и незнам како,
све то, да схватим.
Како да срцу,
нађем лек?
Како за свој бол,
мелем наћи?
Како волети неку другу?
Када рука моја жели,
Жели само тебе.
Само тебе,
дотаћи.
И бол и туга, око мене,
а цигарета и даље гори.
Патња ми раздире,
моје груди,
и чезне за тобом,
да те воли.
А тебе нема,
остајем сам
Са својом тугом,
и цигаретом
која још гори.
Београд,14.07.2013.г.
Аутор песник: Раде Пантелић

СУСРЕТ
СРЕТОХ ЈЕ,  НА ЊОЈ МИ ПОГЛЕД СТАДЕ,
У МЕНИ СЕ ЖИВОТНЕ, ПРОБУДИШЕ НАДЕ.
ДУГА КОСА ПАЛА ЈОЈ ДО ПАСА,
БЕШЕ ЗГОДНА И ЛЕПОГА СТАСА.
ВЕТРИЋ ЈОЈ ЈЕ КОСЕ, НЕЖНО МИЛОВАО,
ЗА ЛЕПОТУ ТАКВУ, ЈА НИСАМ НИ ЗНАО.
СОЧНЕ УСНЕ, А БИСЕРНИ ЗУБИ,
БИЋЕ СРЕЋАН, КОГА ОНА ЉУБИ.
ОБЛИК ЛИЦА ПЛАВЕ ОЧИ ЖАРЕ,
ВИТКОГ СТАСА И ПРЕКРАСНЕ ГЛАВЕ.
ДУГЕ НОГЕ, А БОГАТА ЊЕДРА,
БУЈНЕ ГРУДИ, ЛЕПЕ ГРАЂЕ БЕДРА.
ЛЕПО ВРЕМЕ, А ПРОЛАЗЕ ЉУДИ,
ЗАСТАЈКУЈУ, ДОК СЕ ЖЕЉА БУДИ.
ВЕТРИЋ ТАКО ХЛАДИ ЗГОДНО ТЕЛО,
БУЈНЕ ГРУДИ И ЛИЦЕ ВЕСЕЛО.
ДОК МИЛУЈЕ, ЊЕНО ЗГОДНО ТЕЛО,
ОЧИ ЖАРЕ, УЗ ЛИЦЕ ВЕСЕЛО.
СТАЗИЦОМ ЈЕ ГАЗИЛА ПО ТРАВИ,
ПРАТИШЕ ЈЕ ИЗНАД ОБЛАК ПЛАВИ.
ВЕТРИЋ ЉУЉА ХАЉИНИЦУ ЊЕНУ,
ЊЕНОГ ЛИКА НОСИМ УСПОМЕНУ.
ИЗГЛЕДАШЕ КАО ГОРСКА ВИЛА,
СВАКОМ МОМКУ МОЖЕ БИИТИ МИЛА.
Аутор песник: Саша Гајић

ЛЕПОТА   ЖЕНЕ
ЊЕНА ДУГА ЦРНА КОСА,
ЦРНИЈА ЈЕ ОД ГРАНИТА.
МЕКА БАЈНА КАО СВИЛА,
РАСУЛА СЕ ПО ПЛЕЋИМА.
КАДА БЛАГИ ВЕТРИЋ ПИРНЕ,
ЊЕНЕ КОСЕ ТАД ДОДИРНЕ.
ЗАЛЕПРША МЕКА СВИЛА,
ЧИНИ МИ СЕ ЛЕБДИ ВИЛА.
ЊЕНЕ ОЧИ, ДВА КЕСТЕНА ВРЕЛА,
УКРАШЕНЕ ЧАРОБНИМ ВЈЕНЦИМА.
ДУГИХ ЦРНИХ ТРЕПАВИЦА,
И СВИЛЕНИХ ОБРВИЦА.
КОГА ГЛЕДА И КОГА ПОГЛЕДА..?
РАСТОПИО БИ СЕ ДА ЈЕ САНТА ЛЕДА.
КАД ГОВОРИ И КАД ЗБОРИ,
ТАД БИСЕРИ ЗАТРЕПЕРЕ.
УСНЕ ЈОЈ СЕ У ЛИК СТВОРЕ,
НАБУБРЕНЕ, НАВЛАЖЕНЕ.
А ИЗ УСТА МЕД СЕ ТОЧИ,
ОД ПЧЕЛИЊЕГ; МНОГО СЛАЂИ, МНОГО СОЧНИ.
НИЗ УЛИЦУ КАДА КРЕНЕ, КОРАКОМ ГАЗЕЛЕ,
ЊЕНО ВИТКО ТЕЛО КАО ВИЈОЛИНА.
ОТКРИВА СВУ ЧАР И ЛЕПОТУ ЖЕНЕ,
ТУ ВЕЛИКУ РАСКОШ ПРЕЛЕПИХ ОБЛИНА.
ЕХ ДА МИ ЈЕ БАР ТРЕНУТАК ЈЕДАН,
ДА ПРИЛЕГНЕМ ПОРЕД ЊЕНОГ ТЕЛА.
ДА ДОДИРНЕМ ЊЕНЕ ГРУДИ ВРЕЛЕ,
СЈЕДЕ БИ МИ КОСЕ ПОЦРЊЕЛЕ.
Песник – Петар Стојановић – Петрија

САЊАЛА СИ
Сањала си у срцу
без бола,
на јсатуку мом
мила моја,
гола…..
… Осмех те мој
миришљаву крио
док сам у твом
оку био.
На твојој пути
ко лептир жути
што кишу слути
драг ти био.
Ти ниси била гола
анђела моја.
Ниси ти била,
већ љубав моја,
мила моја.
Аутор песник: Љубенко Звиздић

МОРЕ ПОЉУБАЦА
На моме телу пољупци твоји,
љуби ме нежно,
нећу да бројим
љубићу те душо
љубити до јутра
… и опет ћу наставити сутра.
Љуби ме нежно осећам
укус усана твојих
страсно те милујем
језиком додирујем.
Од тебе сам врела,
тресем се цела…
Дрхтим цео много сам
те пожелео,
привијам те себи
нежно ме греби.
У очи ме гледаш
и другој ме не даш…
Не желим те дати,
са мном ћеш остати…
Ова игра трајаће до јутра
Биљана љубави
шта ће бити сутра?
Љубави мила ја сам твоја,
осећам се као
у бајкама снова.
Тајна љубав сада нас спаја,
волећу те до самога краја…
Срце и душу теби ћу дати,
тихо ми причај
да ти чујем глас,
желим те: својом звати.
У соку сам нашем,
желим те толико
љубиш ме драги као
нико досад.
Пришао сам тихо у очи те гледам,
љубим те нежно и никоме те не дам…
Стегни ме јаче,
од среће срце ми скаче,
желим те за себе
бићеш само моја…
Узми ме за руку
заувек сам твоја…
Аутори песници: Биљана Бебић Гајић и Иван Гајић
СРЕЋНА НОВА
ПЕСМО МОЈА, ИСПОД СВОДА ПЛАВА,
ПОСЛЕ СНОВА ДОЛАЗИ НАМ ЈАВА.
ДОЛАЗИ НАМ И ВИШЕ ОД СНОВА,
СВИ СТАРИЈИ, А ГОДИНА НОВА.
СВЕ ШТО ПРОЂЕ, ВРАТИТИ СЕ НЕЋЕ,
ЗАТО СВИМА, ЖЕЛИМ ПУНО СРЕЋЕ.
НЕК’ ВАС СРЕЋА, ДОБРО ЗДРАВЉЕ ПРАТИ,
А УСПЕШНОСТ, ДА ВАС НЕ УСКРАТИ.
ДА ВАМ ЖЕЉЕ, ДОНОСЕ ВЕСЕЉЕ,
У ДОБРОТИ, ДА ВАС ЉУБАВ ГРЕЈЕ.
ТУГА И БОЛ, ДА СЕ НЕ ПОВРАТЕ,
ДА ВАС ЛИЧНА ЗАДОВОЉСТВА ПРАТЕ.
НЕКА БУДЕ, ДОСТОЈАНСТВА ВИШЕ,
ДА НАЦИЈА, ЈОШ ЛАКШЕ НАМ ДИШЕ.
СВЕ УЗ ПРАВДУ И ВЕРУ У БОГА,
СВОЈ НАЦИЈИ, ПРАВОСЛАВЉА МОГА.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић

САМО ТВОЈА
Кроз аутобуско стакло
смењују се суме, ливаде,
путеви сто у празно воде.
Ја идем ка теби,замисљена
у главни град, Београд.
Срце јако лупа у грудима
то ни сад не престаје.
Задњи сусрет, тугу наговестава
цутим и упијам сваку ти црту лица.
Говорис да сам незрела, сањалица
нисам с тобом насмејана.
Колико сам те само волела
али како то наглас реци,
твоје смедје оци на мени
биле су ми довољне
и меки глас када ме зовес.
Говорио си да даљина убија,
моју према теби, видим никада
и сузе су нам падале,
твоја одлука није се мењала
било је у тим оцима кајања
и љубави , само премало.
И поново бих досла на твој позив
само да бих те јос једном пољубила.
Аутор песникиња: Биљана Вицентијевић

Путовао сам
Путовао сам босоног по глибу
сремском,по глибу мом.
Гледам звезде умешене
у блату на
ногама мојим…
осећам мирис фуруна од
черпића твог.
Застајкујем
да видим топот уморних вранаца
што из атара таљиге са бундевама носе,
путујем по прашини
што ми се лепи
на ознојане ноге…
кроз гакање гусака
на сокаку ,
виолинска гудала
од јечна и жита
милују ми стопала детињства.
Ширим руке од клипова кукуруза…
отварам срце амбару да уђе…
равницоооо
мирису шарени мој…
Путујем и ослушкујем мирис диња,
заносна стрњишта моја …
ево иду моје босе ноге ка вама…
уплићу се слике к'о бичеви свињарски
милих торова мојих.
Аутор песник: Мика Влацивић Владисављевић
Као да звезде свој валцер плешу.
Све обучене у дугине боје.
А месец диригент,диригује.
И успут шири,златно жуте зраке своје.
Шушти греж свила,жутих звездица.
И лепрша се, лети у круг.
Како је само леп овај валцер.
Много је звездица,а пут им дуг.
Плаве се очи,ко небо плаво.
Немо гледају,шта ће све бити.
Дал ће се музика,оркестра чути.
Та плавокоса и не слути.
Руке су спремне,играти валцер.
У ритму Штрауса,који га створи.
На лепом плавом Дунаву засвира.
А љубав пуста проговори.
Само се ехо љубави чуо.
У тој звезданој дугој ноћи.
Увече дођох на кратко само.
Али до зоре,немогох поћи.
Купах се у тој љубавној кади.
Купах се у љубави мојих снова.
Ниједна ноћ не беше ми лепа.
Као што беше,звездана ноћ ова.
Звезде су плесале,на небу горе.
Месец је синфонији тактове слао.
Био је то плес по месечини.
Да би својој љубави,љубав давао.
И метеори су летели небом.
Правили су ватромет славе ове.
Моје су огледало биле њене очи.
Јер љубав,љубављу себи зове.
Благодет узех овога света.
И у том чину себе подарих.
Усне сам слатке те ноћи љубио.
Па зар има од тога лепших ствари.
Само сам чуо ехо љубави.
Док су ми звезде на небу сјале.
И док је месец небом марширао.
Да би се волеле,љубави праве.
Београд,23.01.2013…

...
Opširnije