Savez Srpske Dijaspore Slovenije
5. Godišnji međunarodni tradicionalni takmičarski folklorni festival “FOLKLOR BALKANA” i 5 festivalu “PEVAČKIH GRUPA” Ljubljana 29. avgusta 2015

5. Godišnji međunarodni tradicionalni takmičarski folklorni festival “FOLKLOR BALKANA” i 5 festivalu “PEVAČKIH GRUPA” Ljubljana 29. avgusta 2015

ZVEZA SRBSKE DIASPORE SLOVENIJE
САВЕЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ
ZDRUŽENJE SRPSKIH KNJIŽEVNIKA V SLOVENIJI
УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА У СЛОВЕНИЈИ
Linhartova cesta 13 Ljubljana 1109 p.p. 2595
E-pošta: srpska.dijasporaslo@t-2.net ili srpska.dijasporaslo@gmail.com
www.srpski-knjizevnici.org ili www.srpska-dijaspora.org
‘ 059/931-023 Fax.: (0) 1 5055-877, gsm…

Opširnije
III. MEĐUNARODNI JAVNI NATJEČAJ ZA IZBOR “MISS FOLKLORA SRPSKE DIJASPORE EVROPSKE UNIJE” LJUBLJANA 2015 Opširnije
 Традиционални међународни годишњи конкурс за песничко признање и награду “ЗЛАТНО ПЕРО” 2015

Традиционални међународни годишњи конкурс за песничко признање и награду “ЗЛАТНО ПЕРО” 2015

У Љубљани, дана: 09. maja 2015
Почетак: 09. maja 2015
Крај конкурса: 27. juna 2015
Признање и награду “ЗЛАТНО ПЕРО” 2015 за најбољу песму доделићемо у Љубљани 29. августа 2015. године на 7. традиционалној презентацији српске културе “ВЕСЕЛИ ДАНИ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ” у Љубљани, а конкурс је отворен од 09. maja 2015 до 27. juna 2015.
Најбољи такмичари који буду уврштени у прво, друго или треће такмичарско место биће обавештени у року од 15 дана по завршетку конкурса писменим путем и путем обавештења у електронском медију Српска дијаспора www.srpska-dijaspora.org и www.srpski-knjizevnici.org. За додатне инфиормације можете се обратити на горе наведену адресу, гсм. 041/369-457 или путем електронских адреса: srpska.dijasporaslo@gmail.com и srpska.dijasporaslo@t-2.net или додатно institut_prevent@t-2.net.
С обзиром да се ове године навршава sedmo традиционално презентовање српске културе, награда ће тим поводом бити уручена у оквиру међународне традиционалне годишње презентације “Весели дани српске дијаспоре Словеније”, који трају у Љубљани од 28 до 30. августа 2015.
Том пригодом биће уприличено посебно песничко вече уз добитнике тог вредног признања и слично.
За признање и награду могу конкурисати сва лица сатара 18 или више година који пошаљу своју фотографију, попуњену изјаву и краћу биографију уз три још необљављене песме. Песме требају бити у српском језику (ћирилица или латиница) у три примерка шифроване за три члански стручни Жири формиран у склопу УСКС, на горе наведену адресу организатора, са назнаком: Не отварај – конкурс песничког признања и награде “ЗЛАТНО ПЕРО” 2015…

Opširnije
ДР . АРЧИБАЛДУ РАЈСУ

ДР . АРЧИБАЛДУ РАЈСУ

Пред спомен- костурницом у Мачванском Прњавору

Чујте Срби, чувајте се себе , дал су Срби чули опомену ,
кад клањају се своме Мучитељу , не гледају борце, ни рањенике ,
ни богаље, а ни брањенике , све до јуче Србске заштитнике .
Целом свету кад су климоглави , само своме роду су душмани ,
ољагали, своје испљували. Сутра исту славу дочекали.
И не чују звона Хиландарска , обезглављене их воде крвопије,
покидан чокот винове лозе њихово ће бити покољење,
а очи им ко кактуса бодље , најубојитијом светлицом засевне,
не признају предзнак ни замење, а браћи су највећи међаши
Чујте Срби, не часите часа, саслушајте Свеглас сред безгласја ,
и великог пријатеља Срба мудрооког Арчибалда Рајса.
Злотворима крунишете главе, дарујете ордење, медаље ,
а свом роду сакатом рањеном, трнов венац мученичке славе .
Проклеће вас Свевид у Невиду , жигошете колоне скелета ,
суза спаљене мајке и детета , где хиљаде костура и сенки
невидом вас прошлости надгледа.
Где стрељани, мучени, убијени, спаљивани до најмлађег детета ,
без даха, гласа и покрета , без живота , наде и полета.
Чујте Срби грмљавину гласа, глас истине Арчибалда Рајса .
То су рећи и Светога Саве : Само слога Србина Спасава !
Кад олуја ветар заталаса и проговоре многе мртве главе ,
кад посете спомен- костурницу ,
где похрањене су кости 535…

Opširnije
Delegacija Saveza srpske dijaspore kod Mitropolita zagrebačko - ljubljanskog dr. Porfirija Opširnije
Lepe pesme članova Udruženja srpskih književnika Slovenije i njihovih prijatelja

Lepe pesme članova Udruženja srpskih književnika Slovenije i njihovih prijatelja

ИСПОД СТАРОГ МОСТА
Испод старог моста сам шћућурен стојиш
док ти се низ нос кишне клижу капи
низ капљице брзе тренутке бројиш
срце ће је твоје у маси препознати…
Пролазе колоне,много чудног света
са осмехом на лицу сваког чекаш,пратиш
и нервозно гужваш дршку неког цвета
пазећи да њега случајно не сквасиш.
Испод старог моста више ниси један
збуњено се вртиш,од погледа кријеш
до тебе је стао клинац други један
ако њу ти чека, ал ћеш да га бијеш!
Но, убрзо стиже девојчица друга
дечаку до тебе нешто тихо збори
загрљене,сретне дочека их киша
са којом уз тебе, само Мост тај стоји.
Испод старог моста још шћућурен стојиш
чувајућ од кише дршку оног цвета
једна,две,три-нове капље бројиш
клижу се низ сузе,малени поета!
Ауторица књижевница и песникиња: Виолета Божовић

ОТАЏБИНА
Овде сам где живот купију на рате
у безнађе крчме на кантару беде,
чекајући анђеле да им наду врате,
обешеним цестама о небеске греде.
Дишем овај катран зарђалих груди
црно испод нокта завештавам сину,
судбину нам кроје хуље и нељуди,
вечни пламен срама лиже отаџбину.
Не верујем више ни Богу, ни оцу
не тиче се мене умирање птица,
док ми се над главом ко уже на коцу
немилосно њише џелатова жица.
Ој, Србијо мајко, хтео бих ти рећи:
Опраштам ти лажи, сузе скамењене!
Кад с обале реку сам не могу прећи
нека барем река пређе преко мене.
Не верујем да ће ходочашће доћи,
у тишину којом време ране боји,
страх ме да сачекам, а бојим се поћи
према свету у ком – сутра не постоји.
Чувам дане да их вечерају вуци,
док безнађе света очњацима дробе,
овде где и живот умире у руци
ја две смрти живим и љубим их обе.
Аутор песник: Љутомир- Љутко – Рундић
Лозница

ПЛАВЕ ОЧИ ТВОЈЕ
У очима твојим видех себе.
Плаво небо,
плаво море.
Плаво твоје око.
Летим као птица,
и бродим као морнар.
Пишем на једном облаку,
твоје име.
Тражим те у таласима,
плавога мора.
Крадем од сунца зраке,
да их подарим теби.
Узимам оз облака,
кап кише која још није пала.
Желим да ти овлажим усне.
Желим да ти залијем,
корен твоје лепоте.
Желим да ми,
још брже и лепше цветаш.
И да ти цветови буду плави,
као плаветнило твога ока.
Уздишем,
и примичем се још више.
Да видим негде у прикрајку,
да ли сам сам поред тебе.
Из твога плавог ока,
измами једну плаву сузу.
Коју сам попио својим пољупцем.
Осетих тада још више,
део тебе.
Осетих покрете твојих руку.
Мирис твоје коже,
стиже до моје душе.
Стигох до жеље,
која се скривала у теби.
Засијала је васиона цела.
Таласи плавог мора,
носили су љубав нашу.
Ми смо тада срећно,
досегли до звезда.
Београд,16.07.2013.г.
Аутор песник: Раде Пантелић
НОВА ДАМА
МАГНЕТНА ГРАЂА ЛЕПОТЕ СНОВА,
У НАШОЈ УЛИЦИ ДАМА ЈЕ НОВА.
ПРЕ МЕСЕЦ ДАНА ОНА ЈЕ СТИГЛА,
УЛИЧНЕ МОМКЕ НА НОГЕ ДИГЛА.
ЛЕПОТА ПРАВА ДИВНОГА ГЛАСА,
К'О НАЦРТАНА, ВИТКОГ СТАСА.
ОЧИ ЈОЈ КРАСЕ И УСНЕ ОД МЕДА,
А БУЈНЕ ГРУДИ, ЖЕЉНЕ ПОГЛЕДА.
БОЖАНСКИ ОСМЕХ, РУМЕНО ЛИЦЕ,
ОБРВЕ ЦРНЕ УЗ ДУГЕ ТРЕПАВИЦЕ.
ДОК ДУГА КОСА ПРЕКРИВА ПЛЕЋА,
А ОЧИ КРУПНЕ ПОНОС ЈОЈ ВЕЋА.
КАДА СЕ КРЕЋЕ ЗАДЊИЦОМ ТРЕСЕ,
БОКОВИ ПРАВЕ ГЛЕДАЊЕМ УДЕСЕ.
НОГАМА ВИТКИМ УЛИЦОМ КРЕЋЕ,
КО ЛИ ЈЕ ЉУБИ, ПРЕПУН ЈЕ СРЕЋЕ.
ЖИВЕТИ СА ЊОМ УЗ ГЛАС ЛЕПОТЕ,
БЕЗБРИЖНО ДУГО, ЧАК И ДО СТОТЕ.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић

С У С Р Е Т
СРЕТОХ ЈЕ И НА ЊОЈ ПОГЛЕД МИ СТАДЕ,
У МЕНИ СЕ ЖИВОТНЕ ПРОБУДИШЕ НАДЕ.
ДУГА КОСА ПАЛА ЈОЈ ДО ПАСА,
БЕШЕ ЗГОДНА И ЛЕПОГА СТАСА.
ВЕТРИЋ ЈОЈ ЈЕ КОСЕ МИЛОВАО,
ЗА ЛЕПОТУ ТАКВУ НИСАМ ЗНАО.
СОЧНЕ УСНЕ, А БИСЕРНИ ЗУБИ,
БИЋЕ СРЕЋАН, КОГА ОНА ЉУБИ.
ОБЛИК ЛИЦА ПЛАВЕ ОЧИ ЖАРЕ,
ВИТКОГ СТАСА И ПРЕКРАСНЕ ГЛАВЕ.
ДУГЕ НОГЕ, А БОГАТА ЊЕДРА,
БУЈНЕ ГРУДИ, ЛЕПЕ ГРАЂЕ БЕДРА.
ЛЕПО ВРЕМЕ, А ПРОЛАЗЕ ЉУДИ,
ЗАСТАЈКУЈУ ДОК СЕ ЖЕЉА БУДИ.
ВЕТРИЋ ТАКО ХЛАДИ ЗГОДНО ТЕЛО,
БУЈНЕ ГРУДИ И ЛИЦЕ ВЕСЕЛО.
МИЛУЈЕ ЈОЈ ЊЕНУ ЗГОДНУ ГРАЂУ,
ЈА НЕВИЂАХ ОД ТЕ ДАМЕ СЛАЂУ.
СТАЗИЦОМ ЈЕ ГАЗИЛА ПО ТРАВИ,
ПРАТИШЕ ЈЕ ИЗНАД ОБЛАК ПЛАВИ.
ВЕТРИЋ ЉУЉА ХАЉИНИЦУ ЊЕНУ,
ЊЕНОГ ЛИКА НОСИМ УСПОМЕНУ.
ИЗГЛЕДАШЕ КАО ГОРСКА ВИЛА,
СВАКОМ МОМКУ МОЖЕ БИИТИ МИЛА.
УСКС – аутор песник: Саша Гајић
ГРОБНИЦА ПЛАВА
Златна Лира 2011
О, синови храбри, пуни идеала
што сте некад били и борит´ се знали,
за слободу свете своје Отаџбине –
премладе животе за свој род сте дали.
Плашили се нисте ни буре, ни зиме
лимунови жути гдје су процвјетали
у истој сте браћо гробници остали,
а она се зове баш Гробница Плава.
Ту из ваших тијела никнуше корали
опомињу зборе, с њима шуме вали.
„Путниче, застани ми смо овдје пали
запали нам свијећу док се Сунце злати,
за слободу вама животе смо дали
немојте нас никад забораву дати“.
ЗОРКА ЧОРДАШЕВИЋ – НЕМАЧКА –
ШТО ТЕ НЕМА
Похвала Ниш 2013.
Не чујем ти дуго кораке у мраку,
ни капије шкрипу да отвараш руком.
Гдје си да ме штитиш крху и нејаку
на огњишту нашем што стварасмо с муком.
Не видим те више на старом бунару
одавно те нема, није нам се дало,
некад нам је гнијездо срећом одисало,
а сад само ћуте слике на дувару.
О, гдје си сада у ове ноћи црне!
У самоћи дугој што се с тугом сплела,
да се јавиш вриском који лампе трне
и који је некад разгонио сијела.
Прикради се дођи, изненада бани.
Онако к´о некад – кршан горостасан
подвикни из гласа – оштро громогласан
и на прагу куће к´о заштитник стани.
О, гдје си сада, слободо и снаго!
Да одбраниш шуме, воћњаке и њиве,
гдје откосе густе некада си слаг´о
и садио трешње, јабуке и шљиве.
О, гдје си сада , уснули Славују!
Прерано си заспо, не чујем ти поја.
Огласи се пјесмом, да те опет чују
они што разносе капље нашег зноја.
О, гдје си сада, моја звијездо сјајна!
Што живота мога водиља си била,
док је мирним током протицала Мајна,
путања се твоја крадом угасила.
Бар у снове дођи и реци ми како.
Лавовски се борим с гладним курјацима,
пружи сламку спаса, јер није ми лако
да очувам гнијездо нашим унуцима.
ЗОРКА ЧОРДАШЕВИЋ – ЊЕМАЧКА –

НОСИМ ТЕ У СРЦУ
У дубини мога срца
твоје име записано
и никада, вјеруј никад
неће бити избрисано.
Ту те чувам к´о светињу
и надам се срећном дану,
да ћеш опет да ми дођеш,
да ме љубиш раздрагану.
Твоје очи склонила сам
у коморе преткоморе,
крвотоком протичу ми,
с њима будна чекам зоре.
И љепоту твога лица
у своје сам срце скрила,
остали ми уздисаји –
а некад сам срећна била.
У дубини мога срца
ја те чувам к´о анђела,
а можда би боље било
да те никад нисам срела.
ЗОРКА ЧОРДАШЕВИЋ – ЊЕМАЧКА-
Пјесме пријатеља
У ПРОЛЕЋЕ КАД ЗАМИРИШУ ТРАВЕ
О Боже, како миришу траве у пролеће
у јуну, кад огреје у Србији
кад зазелени, расцвета, разбокори
кад опије, омами лепота.
Кад руменим осмехом
замаме девојке наше
и с очима чежње, уснама сна,
позову лепоту дана.
Кад речи потеку попут песме
док стојимо насмејани
међ´ шљивицима и јабукама
у вајатима.
Кад наздравимо
и прекрстимо с три прста
и замислимо и зажелимо љубав и срећу
и себи и другима.
О Боже, како потече радост у нама
у трену овом
нас Срба
кад траве замиришу у пролеће.
НЕЂО ЋИЋО СТОЈАНОВИЋ – Београд –
ЗЕЈТИНЛИК
Зејтинлик
покој, тишина неоскрнављена,
чича док прича на лицу му сена.
Крстови,
силних ратника српских,
небеска битка опет добијена.
Тела,
француска, енглеска, талијанска,
руска и тела далеких туђинаца.
Војници,
леже у строју сви мирно пред Богом,
пали за правду с вером у Христа.
ИГОР СТАНКОВИЋ- Нови Сад –
ВАЛЦЕР МЕЂУ ЗВИЈЕЗДАМА
Награда Мркоњић Град 2015.
Нису звијезде прозрачни кликери
који се просипају анђелу
дјечаку из џепова.
То су стопе свих заљубљених
који у жару љубави своје
додирују небо
и додиром остављају траг
који пламти.
Није Млијечни пут звјездана
прашина
нарендана на ренде маме
оног дјечака.
То је стаза којом
заљубљени плешу
овај валцер
кад се у пламу љубави
одгурну од Земље.
И Сатурнов прстен је
пируета заљубљене жене
која је у највећој свечаности
плесала за своју љубав.
Горе изнад нас је музеј
свих љубави
и одликовања оног који
стварно је љубав.
Чекаћу те вечерас
на подијуму Ориона.
на одсјају Белтегеза
лако ћеш уочити
и сјај мојих очију.
Чекам те да плешемо
и плесом
стварамо нове звијезде.
ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ – Подгорица –
Плашим се да пишем
Плашим се да пишем,
јер не разумем маштовите људе
који маштом
желе да покажу оно што им је на срцу.
Да изговоре ,
а ћуте,
јер ћутањем се лакше брани
оно што је давно речено.
А оно што је давно речено,
однесе мрачни ветар сумње.
Ветар сумње и капи кише ,
неизговорених речи
што чекају да буду написане.
страх је писати ,
писати je и живот,
и сва чар која са њиме долази .
У рајском животном кутку
страх је једино писати
а све остало је смисао животне бесмислице.
Прашина
Дуго размишљам
прашина
све је прекрила,
и давно нестале трагове
и твоју некада огромну љубав
а сада маглу.
Ћутање ми даје снагу
да не видим слепило ,
прашина
све прекри
и ничег више за мене нема.
Певањем олакшавам изгубљену душу
прашина
за моје се срце лепи
жигоше пепео моје љубави
заувек затвара моје јадно срце.
Прашина
се шири целим мојим телом
моје лице бледи,
сцена светли
а завеса пада.
Прашина
на старом пешчанику
песак у њему
показују да је време стало
спустио се вечни мрак.
И после нас остаће само прашина.
Марко Мирковић
НЕКО МЕ ЧЕКА
Хоћу да вриштим, а немам с киме,
људски је понор дубоко море.
Трепери душа сред бурне плиме,
дрво живота оста без коре!
Коме то птица злослутна пева?
Безуха глава хук речи слуша.
Муња над водом дрхти и сева,
моја се река увира гнуша!
Ја палим свећу за нову зору,
и с врата скидам црно камење.
Шта више треба божанском створу,
сем искре, ватре, за отрежњење?
Корачам небом, неко ме чека,
ја сав уплакан, он луд од смеха!
Аутор песник: Саша Мићковић
ПРОЛАЗЕ ТРЕНУЦИ
Свећа догорева, капље восак жути,
паук се у углу игра својим пленом.
Ноћ душама шапће, све остало ћути,
тајац игру води с успаваном зеном!
Тишина од бола несноснога пишти,
разиграна муња мутно небо ждере.
Време нас овакве, премале поништи,
и са лица земље вавијеков спере!
Сунчани се зраци са црнилом деле,
и у телу, крви, то се живот ломи.
Пролазе тренуци и јадни и хроми,
звездице у оку угарком увеле!
Сат на зиду јавља, последњи ударци,
дрхтавим се светом размилели жмарци!
Аутор песник: Саша Мићковић
ПАТРИЈАРХ   ПАВЛЕ
Светачки мирне, кристалне очи,
урањаш нежно у туђе мисли.
Перјана душа, ка Небу крочи,
пред којом греси многи су свисли!
Подсвесно чујем те славне речи,
„Будимо људи“, поука златна.
Још твоје звоно Србијом звечи,
не плашећи се временског клатна!
У ово доба, тако нам треба,
ручица света да нас поведе,
а људско срце вечито вреба,
злокобно око, да га заведе.
Са Неба сипај светлосно иње,
љубав се наша к`теби успиње!
Аутор песник: Саша Мићковић
СУМРАК СА МРТВИМ ПЕСНИЦИМА
Верлен, Рембо и Бодлер, из тишине и језе,
надвију се тек сенком над капијом Париза,
док им гробове чама, црв ковчеге нагриза,
у ћилибар им усуд катрене верне везе!
Великанске се душе низ Сену шуштећ вију,
Морис Равел ту вешто Болером се расвира,
а повр њине хумке смрт труло цвеће збира,
само још срца жеђна, ко сунцокрети зрију!
Пред сумрак, често видим, како се небом крећу,
док у прозору своме жежем мирисну свећу,
ех, тако прича крене… из чудесних давнина…
Валери, Ронсар, Готје… сред собе ми изроне,
и њихова се рима у светлодашју проне,
па онда капка – капком, све скри париска тмина!
Аутор песник: Саша Мићковић
Париз, 15.08.2014…

Opširnije