Savez Srpske Dijaspore Slovenije
ZNAČAJNO OBAVEŠTENJE - PRESUDA U IMENU NARODA!

ZNAČAJNO OBAVEŠTENJE - PRESUDA U IMENU NARODA!

Još jedna u nizu pravomoćnih PRESUDA U IMENU NARODA, koju je kroz tužbu dobio Save srpske dijaspore Slovenije, koju je zastupao g. Saša Gajić, pod rednim brojem I U 1265/2013-11 od 10. aprila 2014. dostavljena 24.04.2014. – sudski postupak vodio je predsednik senata sudija…

Opširnije
Размишљања o Меморандуму

Размишљања o Меморандуму

Приликом објављивања Меморандума, ауторице др. Вере Кржишник-Букић, научне саветнице у Институту за питања народности из Љубљане, заиста смо први пут, у нашем, скоро две деценије дугом заузимању за признавање Србима ( и свима осталима непризнатим националним мањинама), Уставно загарантованог статуса-националне мањине, од стране словеначке државе, добили и научно добро верификовану потврду, како наша заузимања нису била узалудна. Зашто то треба посебно истаћи? Пре свега због чињенице, каквим све, пре свега политичким, правним, медијским и осталим ”акробацијама”, били смо изложени од стране словеначких елита. Било је ту и сасвим отворених, и претњи, као и оног ”класично-наивног”пренемагања у обилику питања: а шта би Ви, у нашем конкретном случају Срби, хтели? Зар Вам се Република Словенија, није довољно смиловала, и прихватила Вас, после распада бивше заједничке државе? Помешале су се ту и, по оној народској, ”и бабе и жабе”, мислим да у вечини случајева, сасвим намерно, како би се што више замаглила суштина.
Представници словеначке, поготово политичке елите, није битно којој политичкој боји припадају, намерно су сводили питање око давања статуса националне мањине, на питање:
”како је, просто немогуће, мењати Устав Републике Словеније, како би непризнатим мањинама била дата њихова права!”. Потсетимо се само, ту је ”немогућност”, у свом познатом маниру, својевремено одглумио, приликом своје посете Србији и бивши Председник владе Р Словеније и садашњи Председник Републике, господин Борут Пахор.
Исту ”монодраму”, са сличном ”поруком”, одглумио је и садашњи Министар иностраних послова, господин Карл Ерјавец. Разлика је само у томе да лекцију, о ”немогућности” мењања словеначког Устава, због непризнатог статуса националне мањине, нису добили Срби, него
представници, такође непризнате немачке националне мањине у Републици Словенији. Дипломатска ”публика” у том случају, био је, нови аустријски Министар иностраних послова,
господин Себастијан Курц (Sebastian Kurz).
И добро је, а пре свега инструктивно да је др.Вера Кржишник-Букић, сасвим добронамерно,
скренула пажњу словеначкој политичкој елити, а и осталима, каква су све досада документа, било: међународна, европска или искључиво интерно словеначка, потписана и верификована, у вези односа према (непризнатим) националним мањинама у Републици Словенији. Сасвим искрено, нисам ни знао, колико, просто обавезујућих докумената о правима мањина, већ је прихватила Република Словенија.
Никако неби било на одмет, и овог пута, не споменути досада неприкосновени ”аксиом” или ако желите ”замајац”, словеначког Устава, а исти се назива ”статус аутохтоних националних мањина”. У принципу, у случају, ”аутохтоних националних мањина” (Италијани, Мађари и делимично Роми), уведен је као критериј признавања статуса националних мањина, уствари према међународној правној класификацији, непостојећи или барем појам који се не користи.
Увођењем, споменутог правног појма, у Уставу Републике Словеније, представници словеначке политичке елите, били су убеђени, како су, упркос бројним потписаним међународним споразумима, повељама и сличном, стекли правни алиби, да се једном великом броју грађана Републике Словеније, одузме право на статус припадника националних мањина.
Др. Вера Кржишник-Букић, такође је оправдано указала у Меморандуму, како су тиме у вези, од стране словеначке државе, била доста ”заборављена” и два документа и то: Споразум политичких странака о заједничком иступању на плебисциту за самосталну и независну државу Републику Словенију (6.12.1990), као и Писмо о добрим намерама (6.12.1990…

Opširnije
МЕМОРАНДУМ ПРЕДСТАВНИКА САВЕЗА КУЛТУРНИХ ДРУШТАВА: АЛБАНАЦА, БОШЊАКА, ЦРНОГОРАЦА, ХРВАТА, МАКЕДОНАЦА И СРБА У СЛОВЕНИЈИ ЗА ДОПУНУ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

МЕМОРАНДУМ ПРЕДСТАВНИКА САВЕЗА КУЛТУРНИХ ДРУШТАВА: АЛБАНАЦА, БОШЊАКА, ЦРНОГОРАЦА, ХРВАТА, МАКЕДОНАЦА И СРБА У СЛОВЕНИЈИ ЗА ДОПУНУ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

Потписани представници, сваког појединачног савеза културних друштава (према
азбучном реду националне заједнице АБЦХМС), који чине чланство Савета Владе за
питања националних заједница припадника народа некадашње СФРЈ у
Републици Словенији,
на заједничком састанку, 25.02.2014, сагласно смо прихватили следећи закључак.
У сагласности са Одлуком 3.тачке 2.седнице Савета владе за питања националних
заједница припадника народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији, дана
28.јануара 2014,године предлажемо Савету, чији смо чланови у учешћу половине
чланства тог саветодавног тела Владе Републике Словеније, да прихвати нашу доле
формулисану иницијативу на следећој седници Савета. Потписани представници
желимо како би на споменутој седници, наша иницијатива била прихваћена као
закључак Савета, а истог, тај орган могао би посредовати у разматрање Влади.
Наша иницијатива, иницијатива свих изабраних представника националних
заједница, а чији смо чланови Савета владе за питања народних заједница припадника
народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији гласи:
Национална заједница припадника народа некадашње Социјалистичке Федеративне
Републике Југославије који живимо у Републици Словенији, према међународним
стандардима, јесмо националне мањине. Двадесет година, после осамостаљења
Републике Словеније, нас је са политичком Декларацијом као националне заједнице:
Албанаца, Бошњака, Црногораца, Хрвата, Македонаца и Срба (набројане према
азбучном редоследу) који смо словеначки грађани, одредила Скупштина
(Državni Zbor) Републике Словеније.
Предлажемо да нас, после 22. године, Република Словенија поново укључи у правни
ред, наше државе Републике Словеније, и да нас, у новим геополитичким
околностима, после распада СФРЈ, третира као мањинске националне заједнице.
Устав Републике Словеније нека се допуни следећим чланом:
64.а члан
(положај и посебна права националних заједницапо, према свом извору, из
некадашње СФРЈ у
Словенији)2
Албанци, Бошњаци,Црногорци, Хрвати, Македонци и Срби који живе у Републици
Словенији, јесу национално-мањинске заједница.
Њихов положај и посебна права одређује закон.
Шира аргументација, споменуте иницијативе, била је претстављена у стручној
аргументацији коју је на 2.седници Савета Владе поднела др. Вера Кржишник-Букић,
научна саветница на Институту за питања народности из Љубљане, а укључена је у
Записник, споменуте седнице. Том стручном аргументацијом, слажемо се доле
потписани, због тога је као, објашњавајућа допуна, саставни део иницијативе за
допуну Устава Републике Словеније, односно нашег Меморандума.
Љубљана, 25. 02.2014
АРГУМЕНТАЦИЈА ЗА УКЉУЧЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА:
АЛБАНАЦА, БОШЊАКА, ЦРНОГОРАЦА, ХРВАТА, МАКЕДОНАЦА И СРБА
У УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ
( из експозеа др. Вере Кржишник-Букић, научне сараднице Института за питања
народности на 2.седници Савета Владе за питања националних заједница
припадника народа некадашње СФРЈ у Републици Словенији, дана 28.01.2014)
У последњој деценији, дошло је до бројних и ојачаних разлога као и аргумената за
укључење националних заједница (НЗ): Албанаца, Бошњака, Црногораца, Хрвата,
Македонаца и Срба (АБЦХМС) који живе у Словенији, у Устав Републике Словеније
(РС).
Садржај споменутих разлога и аргумената могуће је претставити на различите начине,
и у зависности, од изабраних, појединачних аспеката и акцената. Узимајући у обзир
обим и комплексност тематике као целине, може се методолошки приступити њеној
артикулацији и разматрању преко шест следећих тематских контекста: историјско-
правног контекста; билатерално-компаративног контекста; међународно-правни
контекста; текућих домаћх политичких околности; интересних аспеката државе,
словеначке нације и словеначког народа; захтевеа народних заједница АБЦХМС у
самој РС. У наставку биће садржајно и формално, згуснуто, претстављених:3
22 РАЗЛОГА и АРГУМЕНТА
за укључење НЗ АБЦХМС у Устав РС:
I. Историјско-правни контекст
- Укључење НЗ АБЦХМС, у Устав РС, пошто је споменута тематика била присутна у
политичком контексту, као и правно-формално све до 1991.године, у свим Уставима
Словеније из социјалистичког периода, када су народи и народности били
конститутивни елемент, тако Федерације, како и сваке од федералних јединица.
(значи I. разлог/аргумент ”пакетног укључења” АБЦХМС у Устав РС, био је, и још
увек је, елемент конститутивности свих 6 народа и народности, у држави
Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији/СФРЈ, чија међународно
правно призната наследница данас, је држава РС).
- РС није испунила, своја обећања, из периода пре одржавања плебисцита (о
осамостаљењу) из децембра 1990, ”како се за (припаднике АБЦХМС) ништа неће
променити на горе /лошије,” из децембра 1990. То обећање садржано је у следећим
документима:
Споразум политичких странака и посланичких скупина Скупштине Републике
Словеније о заједничком иступању на плебисциту за самосталну и независну
државу Републику Словенију (6.12.1990), Писмо о добрим намерама (6.12.1990).
(значи, 2.разлог: за укључење: испуњење самоиницијативнoг обећања РС из
децембра 1990, где је реч, о испуњењу недовршеног задатка државе РС).
- У ново насталим геополитичким околностима које су уследиле после
распада СФРЈ, једино примерено да се политичко-статусна категорија
конститутивности народа и народности, бивше заједничке државе, у случају затечених
мањинских делова народа, ван његовог вечинског насељавања, замени односно
компензира са национално мањинским именовањем и статусом, у ново насталим
државама, са подручја бивше заједниче (државе).
(знаћи, 3. аргумент: за укључење АБЦХМС у Устав РС; успостављање, у новим
околностима, колективног статусног положаја на национално мањинској разини у
Уставима, држава наследница бивше СФРЈ.
- Тематика националности, такве је врсте тематика, која изискује разматрање у
континуитету, уколико се у вези са њом није дошло до одређене, например значајне
демографске промене ( исте се нису десиле, пошто је у другој половини 1991.године
затражило словеначко држављанство преко 174 хиљада грађана СФРЈ који нису били
припадници АБЦХМА са сталним боравком у РС, и том је приликом око 171 хиљада,
словеначко држављанство, и добило.
(значи, 4. разлог за укључење: јесте елемент сталног боравка бројних АБЦХМС, као
традиционално присутних популација на територију Словеније, у 20.веку, и пре тога.4
II. Билатерално компаративни контекст
У Споразуму о наслеђивању иза некадашње СФРЈ из 2002.године, питање општег
оквира јединственог уређења национално мањинске проблематике, остало је у РС
затворено, односно у споменутом документу ради се о пуној отсутности решавања
национално мањинске тематике
(знаћи 5. разлог: битно отсуство Споразума о наслеђивању иза некадашње СФРЈ,
мада је иницијатор истог била управо Скупштина РС, са актом Налази, становишта и
уређење будућих међунационалних односа на подручју Југославије, 5.10…

Opširnije
Srecan Vaskrs!

Srecan Vaskrs!

Svim ljudima dobre volje, koji slave najradosniji hriscanski praznik, zelimo puno mira, srece i veselja, uz pozdrav Hristos Vaskrse…

Opširnije
КЊИГА " ЗЛАТОВЕЗ МУЊА" СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ ДОБИТНИК СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА АКАДЕМИЈЕ "ИВО АНДРИЋ"- БЕОГРАД  ЗА  2014. ГОДИНУ

КЊИГА " ЗЛАТОВЕЗ МУЊА" СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ ДОБИТНИК СПЕЦИЈАЛНОГ ПРИЗНАЊА АКАДЕМИЈЕ "ИВО АНДРИЋ"- БЕОГРАД ЗА 2014. ГОДИНУ

СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ  АКАДЕМИЈЕ ” ИВО АНДРИЋ ” ПО ТРЕЋИ ПУТ У РУКАМА
СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ
У Удружењу књижевника Србије 27. 03. 2014. године  додељена су
специјална признања Академије “Иво Андрић ” – Београд. По трећи пут
заслужено специјално признање Академије “Иво Андрић” – Београд
завршило  је у рукама  новинарке ињижевнице  Славице Јовановић
из Мачванског Прњавора за најновију књигу ” Златовез муња”
родољубиве и духовне садржине Радови објављени у књизи
награђивани су на књижевним  конкурсима. Ово је њена седма објављена књига.
У жирији су били: Предраг Богдановић Ци књижевник,
проф. др. књижевности Даринка Вучинић  и Радомир Смиљанић
књижевник  председник Академије ” Иво Андрић” .
Ово је  треће  специјално признање Академије “Иво Андрић” – Београд
које је добила Славица Јовановић . 2007. године, добила је  специјално
признање Академије “Иво Андрић” за књигу” Небом  лете церски саморасти ”
и  2008. године за књигу  ” Косовски , црни  косови” Уместо  образложења
приликом уручења признања  Академије ” Иво Андрић”  Славици Јовановић,
Радомир Смиљанић  књижевник и председник Академије , прочитао је
рецензије из књиге као и посвету. Књига ” Златовез муња” посвећена је
Генералу полиције др. Братиславу Дикићу, чији лик  налази на насловној
страни књиге, због његове неустрашивости у борби за откривање истине о
убијаним Србима на Косову , уз напомену да је и сам Генерал Дикић
супростављајући се  шиптарским терористима на Косову био тешко рањен …
   Посвета
    Ову књигу посвећујем  брату, патриоти, неустрашивом генералу
полиције др. Братиславу Дикићу, који се једини усудио да уклони
споменик шитптарским терористима у Прешеву, а подигне споменик
изгинулим полицајцима и припадницима Жандармерије, који су мучени,
киднаповани и зверски убијани  од стране шиптарских терориста у рејону
села Лучане, Општина Бујановац
                  Ауторка Славица Јовановић

КОСОВО У ОКУ ЖАНДАРМЕРИЈА У СРЦУ
 Брату Братиславу Дикићу
Жандармерија, чувар мога сна, корача стазом божура,
она је једна једина, ко двозрнац из кога изникне житни клас.
Жандармерија , достојанствена, поштена, часна, одважна,
да предухитри сваког злотвора, бржа од муње, бржа од зла.
Огњишта да нам сачува, неустрашива, чистих образа,
лучевина јој Хиландар, одроду од рода се не клања
и не чека ничији климоглав.
Чувар вековног  огњишта, непоткупљива, корену одана,
ако затреба и босим ногама преко трња и преко камена.
Жандармерија се у оку огледа, чувадар кућних прагова,
дарује нам миран сан, снажнија од крвопија.
Птицу у лету да ухвати, нико попреко да те не погледа,
њима и сунце салутира, у оку Косово и Грачаница.
Жандармерија чувар мога сна, чувадар , шума, планина,
дарује ти слободу, да будеш, миран, спокојан.
Воли је сваки патриота из семена љубав набубрила,
из ње ће изнићи рукосад и зазвониће звона Дечанска.
Несаломива, муња огњена, да крвопију шчепа за врат,
погледом када засева, душману колено поклекне тад.
Они су ту, ти не осећаш , дишу са тобом, знају ти дах,
у близини су да осоколе те, да прогледаш и да ојачаш..
Жандармерија има корак лак, са осмехом у оку кад те погледа,
минска поља да су около, ти опет би био спокојан.
Жандармерија, пожртвована, корбач  и шибу не призна,
крвник и изрод да ти не приђе, крвљу да сачува кућни праг.
Чувар Светиња, ружа многоцветница, кад увене један,
цвета други пупољак
и трнопоље да прегази , да ти донесе сунчев зрак.
Да сачува светилишта, изникла из камења,
ко љута трава видарица, мелем су за наш  миран сан.
Да сваку тајну сачува, преко кршева, преко планина,
сачува Косово жилиште, чувају Светог  Саве на Врачару Храм.
И ако некад залуташ, пронаћи ће до тебе траг,
увек је ту близу нас, кад корача муња засева тад.
И ако немаш  брата свог, побратим биће ти довека,
до највишег врха планинанског , стиже у неколико корака.
Шарку у недрима Шар – планине,  да ухвати за  тили час
одан до гроба, пожртвован
у чамцу без весла, рукама ће да завесла.
Овде свако се познаје, сви за једног, један за све ,
и побратим и посестрима, ко заклетва изговорена.
Жандармерија, наша икона, за отаџбину спремна живот да ,
да се на вековном Косову,  још дуго љуља српска колевка.
И ова песма је песмодар, најлепших птица  гласодар,
Србији  нико никада неће бити владар , ни  господар,
Жандармерија , неуништива, непобедива , неустрашива ,
кремен и камен , огњиља, босиљак , крст,  Раваница .
А у њиховим редовима  и њихов стари командант
увек одважан , увек упоран и брат Дикић Братислав!
НА ОВОМ МЕСТУ  ЋЕ СЕ УВЕК ЗАСТАТИ
( Пред спомеником изгинулим полицајцима у Прешеву,
припадницима Жандармерије, који је подигнут залагањем
Генерала полиције др. Братислава Дикића )
На овом месту ће се увек  застати,
урлик до неба, чује се сад,
изнад ће летети, соколи, косови,
супростављајући се маглуштинама.
Овде су шиптарски терористи,
покушали да заведу терор и страх,
мучили  и зверски убили,
двадесет полицајаца.
Њихова бесмртност ће надвисити,
надолазеће векове,
а овај спомен  на непомен,
оснажиће сећање на њих сад.
Њих су мучили и зверски убили,
очи им вадили орловским канџама,
тај змијарник што се довлачи,
иза Проклетијских ланаца.
Овде не салутирају само богаљи,
док јављају се јасновиђења,
рушили су нам светилишта,
непоражена истина је остала.
Остају  овде да стражаре,
рано откинути пупољци
и мртви, бесмртни непогажени,
чувари Србије ко кондори.
Залуд се труде тамничари,
залуд носе маске, лик им се зна,
Жандармерија још је снажнија,
овде на светом месту застала,
Да се поклони сенима умрлих,
што лете небеским пространствима ,
што засијаће и биће путоказ
звездарница Православља, вековна.
Слава им !
КОСОВО ЈЕ ЛАЗАРЕВО ЗАВЕШТАЊЕ
Косово је наше завештање, ми сејали, зар да туђин жање,
чује се ветрова даворијање, кумрије и кукувије оплакивање.
Завет Лазара и и земље вечне, у праскозорје и подмесечје,
Царске Двери завичају зову, врата иконостаса на Косову.
Отварају се тестаменти, ореоли над главама светих,
еј, Косово, од јасике грано, трепетљиком будиш, Видовданом.
Није човек него изванљудник, ко земљу своју прода, туђу љуби,
с колена на колено пренећу, гавранови огњиште прелећу.
Еј, Косово птицо ластавице, надлећу ти  небо кукавице,
док отварам та прелепа врата, Царских Двери, свете Грачанице.
Узмем стручак траве Видовчице, ноћ уочи Светог Видовдана,
тад сањају несуђенице, изгинуле веренике давног Косовдана.
Али увек има изданака, чак и тамо где је чемерика,
над огњиштем још висе вериге, ко јасика трептим, трепетљика.
Живот као воденичко коло завичају,  црњушо, Косово,
на бабине донећу ти сунце, Царске Двери, тамјанике пуче.
Ко босиљак, гороцвет и божур, чуваркућа, смиље, Lазаркиња,
ниче песма о крвавом боју, ко лековит грм из манастирских рушевина.
Очију ми, кунем се на верност, не случајно баш у Светог Вида,
у завештану Лазареву жељу, у завичај, што душу покида.
Еј, Косово наше завештање, отвори нам своје  Царске Dвери,
нек долети јато соколова, ту где су векови се срели.
Ја не рушим кукувије гнездо, ако певам о сунчаном колу,
пшеница ми порасла до неба, за Видовдан бићу на Косову.
Да растргне те чопор би курјака , о Косову певала ми мајка,
Косово је наше завештање и рађање а и умирање,
ко гуслара гусле јаворове и његове очи што не виде,
на Косову манастире пале,  нек злотвору очи обневиде.
КОСОВО НА БАРИКАДИ
Брату, генералу полиције др. Братиславу Дикићу
Израсте ми биљка Лазаркиња, чуваркућа, божур, рукосади,
мој драги, гороцвет из стења, заноћио ту на барикади.
И пристижу међаши сторуки, да корење поваде из земље,
а не знају лозинку славуја, крилате ми песме омеђене.
Са враниним пером да ли пишем, није срце бодљикава жица ,
да се чује крила лепетање, митарење птица ругалица.
Косово је наше житно поље, нек туђину буде пустопоље.
Косово је наше завештање, ми садили, зар да тудин жање.
Брдо од стења је на путу и док ми сенка на земљу пада,
голоруки крај ватре поноћне,заночимо код последњих барикада.
Еј, Косово моје безвремено , чудотворна набујала реко,
Ивањско цвеће мог огњишта, расков траво,  живота колевко.
Чак и да си иловача само, самородно моје уточиште,
анђео над анђелима ти си, песмопоја дивних izvoriste.
Хоће да ми забране да ходам, светиње и манастире пале,
стопала би радо ми одсекли и да су нам повијене главе.
Косово је ружа многоцветна , један цвет увене а други процвета,
као врбе поткреsане гране, бујају тек кас су поткреsaне,
еј, Косово гусле јаворове, с колена на колено пренете,
ридају ти затегнуте жице,  авет хоће да љуља  колевке
Ми знамо одакле смо дошли и остављали путем крајпуташе ,
на Косову кости су предака, еј, Косово огњиште си наше ,
Еј, гусларко  песмо свих гуслара, у крило ћу положити гусле,
гудалом ћу прећи преко струне, Косово ће опет да Васкрсне!i

У ЗЕМЉИ ГДЕ СЕ РАЂАЈУ ПОСМРЧАД
У земљи ратова, деца се рађају после очеве смрти, зову их посмрчад,
рађају се на царски рез. Небо им пресеца пупчане врпце
у руке их прихвата бабица и дарује сиротиштима…
Очи им најтужније, радиоактивне, сијају у мраку, они су првенци и првород,
предодређени су да носе гас – маске, да се заштите од тровача,
њима је хелијум и кисеоник једини спас,
док босоноги корачају, минираним пољима рата…
Они не знају где су им гробови очева , детињство им уљези отели…
Од њихових живота више вреди проклета нафта.
Живот после смрти, њихов је једини Дародар, осуђени да дишу на цевчице,
чак и материцу која их је на свет изнела поједе рак…
Молитва за мир, њима је загрљај Неба место где се бескућник скрива од кише.
Моћне дрвосече исекоше шуме, чије су крошње платна неба,
ко кичице сликарске.
Ту нема кисеоника , ту се бори за дах.
У земљи ратова деца се рађају после очеве смрти , рађају се сирочад.
Њихове мајке наричу, гледајући облаке,
што се крећу у правцу кретања сказаљки сата.
Кад би се сви ратови света претворили у један јаук,
пробили би звучне зидове далеких сазвежђа …
Небо је звучник.
Кад се роди истоданче, живота и смрти на тромеђи ратова,
да светлуца кроз живот као опомена,
да га региструју сви радари света.
Житна му поља затрована отровима рата…
Не памти оца бранитеља, копача ровова.
У току је трансфузија, пресипање крви,
из  жиле живог човека у жилу мртвог. Неуспела реанимација…
Овде се рађају мртви, небо им талисман.
Злотвор им узорао њиве касетним бомбама.
О земљо моја, непроклијало семе, неће ти родити земља изуједана.
Мени је данас затруднела песма и рађа стиховима, мајки лелекача .
У мојим сиротиштима живе деца рођена после очеве смрти.
ожигосана пре рођења.
Питање је дана кад ће их појести рат,
док корачају кроз живот светлуцајући.
У њиховим очима не сија сунце….
Дајте им ваздуха….
Песме ми нецензурисане….
Овде се рађа посмрче са спрженим оцима хемикалијама рата,
из светских лабораторија смрти…
Јуче Србија, данас Сирија,
хоће ли икад прогледати човечанство,
хоће ли прогледати Јустиција !?
Ваздуха хоћу…
Рађају се двоглави и богаљи, радијација им лична карта…
Даруј им Боже , живот љубави, Дародар,
усвоји заморчад нечовека,
даруј им ведро небо и сунца зар,
да из земље не ниче затровано семе ,
хемијског оружја…
Од тог хлеба испадају зуби и опада коса,
последњи је час да се отрезни човечанство.
СТОП – ратовима  ….
Белешка о аутору.
Славица Јовановић је рођена 15.9.1969.год.у Шапцу. Пише поезију и
прозу. Професионални је новинар,члан Удружења новинара Србије (УНС) и
стални сарадник више редакција.
Објавила је збирке песама”Алилуја” ,Издавач Књижевна омладина Панчева
1995.год. “Албатрос” , Удружење писаца Србије, “И уби дрво човека” ,
ауторско издање 2002.год., “Небом лете Церски саморасти”, Заслон
2007.год. ,”Косовски црни,косови”, Удружење писаца Србије 2008.год.,
“Подсмевач” , Удружење писаца Србије 2009.год.”Златовез муња” ауторско
издање 2014
Заступљена у више од sто књижевних зборника, у антологијама” Песме о
мајци” приредио Бранислав Бојић,  “Антологија Чивијаског хумора и
сатире”  приређивача Живка Гавриловића,  “Бисери Балканског афоризма”
 Васила Толевског,  “Прва EX -YU антологија” Сабахудина Халиаџића
,”Словар о одселнику”  Милића од Мачве, “Чегарске ватре”, Удружење
писаца “Глас корена” из Ниша, у “Сведоку историје” адвоката Вељка
Губерине, у енциклопедији “Новинари и публицисти Подриња” приређивачи:
В. Бујишић-С.Матић , у зборнику афоризама “Извајане мисли 4”
приређивача Славомира Васића и Ивана Матејевића, као и у једној
монографији; u књизи  “  Виђенији  Мачвани “  , у  издању  :Удружења
 књижевних  стваралаца  “Завичај “  из Сремске  Митровице . Заступљена у
‘Видовданским  беседама ” 2013 .  Вучјак , Прњавор БиХ . … У
антологији ” Завештања” , Удружења  Српских писаца из Швајцарске, у
антологијама”  Сабора духовне поезије” – Раковица , у  албуму Крајишке
песме итд ..
  Финалиста “Ратковићевих вечери поезије ” у Бијело Пољу, од 1996.год.
до 1999.год. Финалиста”Подгоричког поетског фестивала” Подгорица
1999.год, Финалиста “Српског пера”у Јагодини више пута. Награђена
трећом наградом на књижевном конкурсу”Лаза К. Лазаревић”  у Шапцу
1994.год. за приповетку, добитник треће награде”Вукови ластари”
lозница  1995.год.,Добитник повеље Свесрпског Савеза
К.К.К.”Карађорђевић” за поезију 2002.год.,Добитник друге
награде”Рудничка врела” У Горњем Миламовцу 2003.год.,Добитник друге
награде у Вранићу за афоризме”Оловко не ћути” 2011.год.Добитник
специјалног признања Академије”Иво Андрић”-Београд, за књигу “Небом
лете Церски саморасти”  , за 2007.год. и добитник специјалног признања
исте Академије за доследно песничко промишљање о страдању Срба,односно
за књигу”Косовски црни косови” за 2008.год.Добитник  специјалне
похвале за песму на Међународном конкурсу “Драган Жигић” 2012 год.
Добитник друге награде за афоризме на Шестом  међународном фестивалу
хумора и сатире “Милован Илић Минимакс” 2012.год.Tакође , освојила је
друго место за афоризме и на Седмом међународном фестивалу хумора и
сатире ‘Милован Илић Минимакс ‘ 2013. год.
На Фестивалу поезије Барајево 2013. године освојила прво место за
мисаону поезију .
Добитник “Позлаћеног афоризма” и аутор најбоље сатиричне приче на
књижевном конкурсу хумора и сатире Мркоњић Град 2012.године.
На књижевном конкурсу Мркоњић Град 2013. године,  хумора и сатире ,
награђена је у  четири категорије, освојила је ‘ Сребрни афоризам’ , у
категоријама најискреније сатиричне приче, најбоље сатиричне песме и
најизазовнијих  афоризама , њена остварења су проглашена најбољим .
Добитник  ” Позлаћеног  афоризма” и награђена у још три категорије у
Мркоњић Граду  2014, за  најизазовније афоризме , најтачнију сатиричну причу
и најоптимистичнију сатиричну песму .
На ‘Банатском перу ‘ Житиште   2012.год . у организацији  Библиотеке
‘Бранко Радичевић’ њена прича проглашена је за најбољу . На X III
Међународном књижевном јавном  конкурсу у  Мркоњић  Граду  2014. за
љубавне пјесме над пјесмама,  њена песма је проглашена за најуспешнију
у категорији ” Најзаводљивија  љубавна песма”
  Члан je…

Opširnije
JUNACI NA DELU

JUNACI NA DELU

Tajna akcija srpskih aviona G-4 u ratu protiv NATO
Tačno mesec dana posle početka agresije i bombardovanja Jugoslavije 1999. NATO se nalazio pred velikom proslavom 50 godina postojanja i još većim izazovom šta uraditi u ratu protiv Jugoslavije. Da li pojačati bombardovanje i po cenu…

Opširnije