ОГЛЕДАЛО ДОСТОЈАНСТВА И ПОШТЕЊА ОД ВЕРНИКА

Припремио: Зоран Стевановић

МОДРИЧА,13.септембра 2009 г.– Епископ зворничко-тузлански, господин Василије, уз саслужење више свештеника СПЦ, освештао је 13.09.09 Храм „Светог архиђакона Стефана“ у Врањаку код Модриче.

Након тог светог чина, епископ Василије позвао је велики број вјерника да се окупљају око припадајуће вјере, да уграде циглу своје вјере у храм у изградњи у Модричи, те Храм Светог Илије на Дугим Њивама чију ће изградњу подржати Влада Републике Српске и Општина Модрича. „Испијајте воду са извора свог духовног. Угледајте се на ктиторе овог Божијег храма, улажите у изградњу богомоља, јер ко то ради, Богу посуђује, а Свевишњи ником дужан не остаје. Није богаство брдо новаца него снага духовна и вјера Србинова“, поручио је господин Василије, изражавајући наду да ће импозантно здање новог храма у Вишњику код Модриче бити употпуњено до краја године. Он је увјерења да ће будући манастирски Храм „Светог Илије“ на Дугим Њивама имати велики значај за Требаву и читаву регију.

Иначе храм „Светог архиђакона Стефана“ у Врањаку, димензија 11 пута 5 метара саградили су супружници Милорад и Ружа Савић. У његово подизање уложили су око 80 хиљада марака, а након освештења изјавили су да су имали жељу да постану ктитори, да је то њихов поклон Врањаку, али да након смрти буду сахрањени у тој цркви.

Након предаје кључева храма, владика Василије позвао је и остале да се угледају на Савиће. „Задужбинарски дух у српском народу увијек је био смисао живота истинског светосавца и увијек је давао снаге српској сиротињи да ће имати на кога да се ослони. Ово нису Савићи подигли сувишка срца свога, него по снази вјере своје у живога и бесмртнога Бога. Ако вјерујете у тог Бога, долазите у овај храм и молите му се“, рекао је Василије у својој бесједи.

У Врањаку код Модриче сада постоје три храма СПЦ, а због свог ангажовања, мјесноог свештеника Недељка Анђелића, владика Василије одликовао је златним крстом.

 Врањак, Новембра 2009 године

Ктитор и донатор цркве „Светог архиђакона Стефана“ – Њивице. Савић Милорад 

10.10 1943 родјен је у Врањаку Савић (Цвјетка) Милорад, син мајке Радојке.
У то вријеме, трајао је други свјетски рат. 
Након само 6 мјесеци Милорад остаје без оца Цвјетка, који је погинуо у старој Југословенској војсци. Убрзо затим мајка Радојка се преудаје за Гостиц (Васе) Новака, с којим се Милорад као својим очухом изузетно добро слагао.

Милорад полази 1950 године у Врањаку у школу, и 1954 године завршва 4 разреда основне школе.
После завршена 4 разреда основне школе, слиједи наставак школовања у основној школи у Модричи.
У Модричу је већином ишао пјешке, прелазећи пут од 8 километара, а ријетко се имало пара у то вријеме за воз. Тако Милорад 1958 успијева да заврши осмогодишњу школу.
1959 године, трбухом за крухом, Милорад одлази у Србију тачније на изградну
ауто – пута у велику Плану на курс за зидара, који успјешно завршава након 2 мјесеца.
1960 године слиједи одлазак за Словенију, тачније у Нову Горицу, гдје је радио као зидар једну годину, а затим се пресељава у Љубљану, гдје се задржао до данашњег дана.
1980 користи кратак излет у Либију гдје је такодје радио као зидар, да би по повратку из Либије 1981 отворио обрт, а 1992 основао градјевинску фирму. Руководио је својом фирмом пуних 10 година, да би у 59 години зивота отишао у пензију.

Милорад проводи пензионерске дане, мало у Врањаку, мало у Љубљани, а одлучио се да своме селу Врањаку поред гробља на Њивицама, на земљишту, које су поклонили Стјепановићи сагради прелијепу српску цркву. Октобра 2009 године предао је кључеве новоизградјене цркве
„Светог архиђакона Стефана“ – Њивице коју је сам финансирао и уложио својих 80.000.- км.
Цркву је освештао 13.09.2009 године владика Василије. Иначе Милорад је све од 2008  године веома активан члан Савеза српске дијаспоре Словеније.

OGLEDALO DOSTOJANSTVA I POŠTENJA OD VERNIKA

Pripremio: Zoran Stevanović

MODRIČA,13.septembra 2009 g.– Episkop zvorničko-tuzlanski, gospodin Vasilije, uz sasluženje više sveštenika SPC, osveštao je 13.09.09 Hram „Svetog arhiđakona Stefana“ u Vranjaku kod Modriče.

Nakon tog svetog čina, episkop Vasilije pozvao je veliki broj vjernika da se okupljaju oko pripadajuće vjere, da ugrade ciglu svoje vjere u hram u izgradnji u Modriči, te Hram Svetog Ilije na Dugim Njivama čiju će izgradnju podržati Vlada Republike Srpske i Opština Modriča. „Ispijajte vodu sa izvora svog duhovnog. Ugledajte se na ktitore ovog Božijeg hrama, ulažite u izgradnju bogomolja, jer ko to radi, Bogu posuđuje, a Svevišnji nikom dužan ne ostaje. Nije bogastvo brdo novaca nego snaga duhovna i vjera Srbinova“, poručio je gospodin Vasilije, izražavajući nadu da će impozantno zdanje novog hrama u Višnjiku kod Modriče biti upotpunjeno do kraja godine. On je uvjerenja da će budući manastirski Hram „Svetog Ilije“ na Dugim Njivama imati veliki značaj za Trebavu i čitavu regiju.

Inače hram „Svetog arhiđakona Stefana“ u Vranjaku, dimenzija 11 puta 5 metara sagradili su supružnici Milorad i Ruža Savić. U njegovo podizanje uložili su oko 80 hiljada maraka, a nakon osveštenja izjavili su da su imali želju da postanu ktitori, da je to njihov poklon Vranjaku, ali da nakon smrti budu sahranjeni u toj crkvi.

Nakon predaje ključeva hrama, vladika Vasilije pozvao je i ostale da se ugledaju na Saviće. „Zadužbinarski duh u srpskom narodu uvijek je bio smisao života istinskog svetosavca i uvijek je davao snage srpskoj sirotinji da će imati na koga da se osloni. Ovo nisu Savići podigli suviška srca svoga, nego po snazi vjere svoje u živoga i besmrtnoga Boga. Ako vjerujete u tog Boga, dolazite u ovaj hram i molite mu se“, rekao je Vasilije u svojoj besjedi.

U Vranjaku kod Modriče sada postoje tri hrama SPC, a zbog svog angažovanja, mjesnoog sveštenika Nedeljka Anđelića, vladika Vasilije odlikovao je zlatnim krstom.

 Vranjak, Novembra 2009 godine

Ktitor i donator crkve „Svetog arhiđakona Stefana“ – Njivice. Savić Milorad 

10.10 1943 rodjen je u Vranjaku Savić (Cvjetka) Milorad, sin majke Radojke.
U to vrijeme, trajao je drugi svjetski rat. 
Nakon samo 6 mjeseci Milorad ostaje bez oca Cvjetka, koji je poginuo u staroj Jugoslovenskoj vojsci. Ubrzo zatim majka Radojka se preudaje za Gostic (Vase) Novaka, s kojim se Milorad kao svojim očuhom izuzetno dobro slagao.

Milorad polazi 1950 godine u Vranjaku u školu, i 1954 godine završva 4 razreda osnovne škole.
Posle završena 4 razreda osnovne škole, slijedi nastavak školovanja u osnovnoj školi u Modriči.
U Modriču je većinom išao pješke, prelazeći put od 8 kilometara, a rijetko se imalo para u to vrijeme za voz. Tako Milorad 1958 uspijeva da završi osmogodišnju školu.
1959 godine, trbuhom za kruhom, Milorad odlazi u Srbiju tačnije na izgradnu
auto – puta u veliku Planu na kurs za zidara, koji uspješno završava nakon 2 mjeseca.
1960 godine slijedi odlazak za Sloveniju, tačnije u Novu Goricu, gdje je radio kao zidar jednu godinu, a zatim se preseljava u Ljubljanu, gdje se zadržao do današnjeg dana.
1980 koristi kratak izlet u Libiju gdje je takodje radio kao zidar, da bi po povratku iz Libije 1981 otvorio obrt, a 1992 osnovao gradjevinsku firmu. Rukovodio je svojom firmom punih 10 godina, da bi u 59 godini zivota otišao u penziju.

Milorad provodi penzionerske dane, malo u Vranjaku, malo u Ljubljani, a odlučio se da svome selu Vranjaku pored groblja na Njivicama, na zemljištu, koje su poklonili Stjepanovići sagradi prelijepu srpsku crkvu. Oktobra 2009 godine predao je ključeve novoizgradjene crkve
„Svetog arhiđakona Stefana“ – Njivice koju je sam finansirao i uložio svojih 80.000.- km.
Crkvu je osveštao 13.09.2009 godine vladika Vasilije. Inače Milorad je sve od 2008  godine veoma aktivan član Saveza srpske dijaspore Slovenije.