NAJBOLJI OD NAJBOLJIH

NAJBOLJI OD NAJBOLJIH

SAOPŠTENJE ŽIRIJA PO KONKURSU „ZLATNE GUSLE“ Ljubljana 2018

Savez srpske dijaspore Slovenije i Udruženje srpskih književnika u Sloveniji

NAJBOLJI OD NAJBOLJIH – Šesti međunarodni konkurs pod nazivom

„ZLATNE GUSLE“ Ljubljana 2018

U okviru pod nazivom „ZLATNE GUSLE“, žiri pod vodstvom presednice  Silvane Aleksić,   dana 23.07. 2018. godine,  doneo je

ODLUKU broj 23/07-ZSKS/2018

o dodeli nagrada „ZLATNE GUSLE“ Ljubljana 2018

DOBITNICI NAGRADA:

Glavne nagrade:

Naš međunarodni guslarski konkurs pod nazivom „Zlatne gusle“ Ljubljana 2018. okupio je više takmičara diljem naše planete. Davno je prota Matija Nenadović rekao, da u kojem se narodu pojave junaci pojaviće se i oni koji će to junaštvo opisati…

Jedan od naših najčuvenijih ljudi koji su opisivali junaštvo i čojstvo srpskog naroda zasigurno jeste i slijepi narodni guslar, pjesnik i pjevač Filip Višnjić.

Lijepo je imati ljude koje ćemo pominjati kroz istoriju ali zasigurno trebamo ići dalje i tražiti nove pjesnike koji će nam pjevati o nekim novim herojima našeg roda.

Mi smo u mnoštvu pristiglih pjesama pokušali da izvučemo maksimun, pa smo odabrali nekoliko kandidata koji će nam svoje pjesme i odsvirati na guslama ili doneti snimljeno za našu kulturno umjetničku manifestaciju  Veseli dani 2018.

  1. mjesto  Milorad Šarović – pjesma „Smrt Gavrila Ptrincipa“
  2. mjesto Saša Nikolić- pjesma „Dan Republike Srpske“
  3. mjesto Ratko Popović – pjesma „Orao Svetog Save“
  1. za postignuto prvo takmičarsko mesto sa zlatnom medaljom, značkom, zahvalnicom  i poveljom SSDS uz takmičarsku lentu (peškir).
  2. za postignuto drugo takmičarsko mesto sa srbrnom medaljom, značkom, zahvalnicom  i poveljom SSDS.
  3. za postignuto treće takmičarsko mesto bronzanom medaljom, značkom, zahvalnicom  i poveljom SSDS.

Nagrađenim pjesnicima čestitamo i želimo još puno lijepih stihova praćenih zvukom gusala.

Ostalim kandidatima više sreće drugi put! Organizatori SSDS i USKS.

Nagrađeni:

Milorad M. Šarović

Milorad M. Šarović je rođen u selu Pržine, opština Gacko u Visokoj Hercegovini 18.06.1961. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio u rodnom gradu a studirao u Sarajevu i stekao zvanje Nastavnik Srpskog jezika i književnosti. Učestvovao u Otadžbinskom ratu 1992-1995. godine. 1999. godine objavio epsku zbirku poezije „Glave izabrane“. 2015. godine objavio Srpsku epsko-lirsku trilogiju „Život je paukova mreža“. Pisac velikog broja epitafa i preko 60 nekrologa. Srpski narodni guslar sa snimljenom poemom „Odbrana srpskog Sarajeva“. Prepjevao i snimio uz gusle poemu „Srpsko srce Jovanovo“. Pjesme objavljivao u zbornicima i časopisima. Član je Udruženja književnika, pjesnika i umjetnika Srba iz Crne Gore i rasijanja „Gorska vila“ kao i Udruženja Radnik Pjesnik u Tuđini-Štutgart. Otac četvoro djece. Živi i radi u Beogradu.

Saša Nikolić

Saša Nikolić je rođen 3. januara 1975. godine u Olovu, opština Olovo, od oca Ljubomira i majke Nevenke, rođene Vasković. Od 1996. godine zaposlen je u policiji Republike Srpske u Palama, gdje i stanuje sa porodicom – suprugom i četvoro djece. Od 2012. godine predsjednik je Crkveno-upravnog odbora Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Drecelju kod Olova.
Do sada je objavio šest knjiga: Srbi – Drecelj i Dreceljani (2012), Život u pjesmi (2013), Crkva u Drecelju (2015), Paljanska policija (2016), Orlovi lavljeg srca (2017) i Pravoslavlje (2017).

Ratko Popović

Ratko Popović, rođen u Šnjegotini Srednjoj opština Čelinac. Autor je 4 zbirke pjesama, od kojih su dvije objavljene, „Pretakanje života” iz 1998 i “Putokazi” iz 2016. Zbirka “Sunce u zavičaju” treba uskoro u štampu. Pored poezije piše i aforizme. Zastupljen je u 20 zbornka poezije, i više puta nagrađivan na međunarodnim konkursima za poeziju. Dobitnik je zlatne medalje na konkursu “Zlatno pero” Ljubljana 2016 za pjesmu “Pšenica” u organizaciji srpskih književnika Slovenije.Od istog organizatora na konkursu.”Pesnikova duša” dobitnik je srebrne i bronzane medalje za rodoljubivu i guslarsku poeziju.2017 u Tesliću na temu “Pred ikonom Svetog Save” osvojio je treće mjesto sa pjesmom Sveti Sava. 2018 za pjesmu slava od KK “Vukovo pero” iz Loznice dobitnik je plakete Belo Vukovo pero.

 

СМРТ ГАВРИЛА ПРИНЦИПА (28.04.1918.)

Узех гусле, ставих преко крила
Да опјевам Принципа Гаврила
Тог витеза родом од Грахова
О ком збори историја нова
Што је хицем крај Миљацке воде
Одшкринуо врата од слободе
За коју је Србин кадар мријет’
Сав се томе задивио Свијет

Нема момку ни двадесет љета
Али то му ни мало не смета
Да покаже храброст и јунаштво
И витешко Српско прегалаштво
Да му десна не задрхти рука
Пред Ћесаром да се не обрука
Но да славу за навијек стекне
Када Ћесар на кољена клекне
Који скита ђе му није мјесто
Због чега је изгубио престо

Чим оружје Принцип испотеза
Ухватише Гаврила витеза
Као гладне разјарене але
На витеза сама кидисале
Па га вежу у ланце и жицу
Да га воде у ледну тамницу
Принцип на њих са зубима шкрипи
Док болове подноси и трпи

Јер га жица бодљикава стеже
Коју крвник без милости веже
Волио би више но да бјежи
Да Ћесара види како лежи
И потврди своје храбро дјело
Кад му почну читат’ опијело
И возит’ га према Бечу граду
Јер му Принцип поквари параду
И каза му да је Земља ова
Колијевка Српских соколова

Све то Принцип размишља у глави
А брада му и чело крвави
По лицу му од крви угрушци
Пола их је на крвничкој пушци
Са којом га немилице бију
Тад затворску угледа капију.

Но кад џелат замандали врата
Терезина Чешког казамата
И Принцип се у самици нађе
Брзо схвати шта га данас снађе
Мисли како поручити браћи
Да жив неће одатле изаћи
И у томе своме јадовању
Мислима се нађе на имању
Као да се шета по Обљају
Предивноме своме завичају
Па дјечачке снове будан снива
Да га мајка Марија дозива
Отац Петар грли и призива
Са поносом на родном огњишту
Онда поче сањат’ о бојишту
Ђе му браћа гину и страдају
Ал’ се ипак нечему надају
Јер нијесу к'о он у тамници
Него неђе у крвавој бици
Тамо можеш срести ратну срећу
А ја никад жив изаћи нећу

Није шала убити Ћесара
Аустријске силе господара
Па се надат’ слободи и суду
Ко то снива, снива узалуду
На мене ће ударити муке
Као некад Турци на Хајдуке
Него Боже ја се теби молим
Да великим мукама одолим
Ти једини можеш ми помоћи
И пружити Свету руку моћи
Да ми мука не буде велика
А ја имам срце од челика
Што не пуца од сваког ударца
То је срце Вујадина Старца
Чврсто као Обилић Милоша
Да распори Цара кад је поша’

Срца имам али шта ми значи
Кад је џелат од сужања јачи
Па ће моје кости да пребија
Као плијен кад прождире змија

Тако ће ме издат’ мушка снага
Ти не кукај мајко моја драга
Но се сином своијем поноси
Што је кадар Бечу да пркоси
И да ране подноси крваве
У тамници сред Чешке државе

Док се јунах са мислима бори
Неко врата ћелије отвори
Кад Принципа крвавога виђе
Нит се каје нити се постиђе
Но га опет крвнички удара
Да му смрска срце из њедара
Један бије дох се други смије
А обадва тешке крвопије
Не пуштају младога Гаврила
Док се локва крви наточила
Па га онда оставише сама
Да крв лије из дубоких рана
И тако је сваког новог дана
Млади Принцип допадао рана
Које су га бољеле све више
Па одлучи да јаде запише
Али нема на чему да пише
А стисло га не може да дише
Па докучи порцију лимену
Од бацања скоро изломљену
Па на њојзи урезује име
Са ноктима друго нема чиме
Надајућ’ се да ће некад неко
Прочитати шта је сужањ реко’

Све је више у њему нервозе
Од самоће и туберкулозе
Која плућа у јунаку пара
А он дјело неумрло ствара
На порцији, на парчету лима
Пише Принцип на оном шта има
Како тромо вријеме се вуче
Данас исто што је било јуче
Мемла, влага и тишина ледна
Ђе ме држе и гладна и жедна
Мјесто да ми бојне трубе јече
Око мене ропски ланци звече
Ал’ се борим као соко сиви
Ко умире вјечно ће да живи
И ко живот даје за слободу
Вјечно живи у своме народу

То уреза а клону му рука
Од убоја и великих мука
И у зору мјесеца априла
Мушка га је снага напустила
Осамн'еста година у низу
А крај рата већ бијаше близу
Кад се Принцип преда бесмртности
А његове мученичке кости
Стражу држе у суђеном граду
И чувају и вјеру и наду
У сред Српског града Сарајева
Да свједочи и одолијева

Да је тамо Српска Земља Света
Од постанка до краја Свијета
Ђе ће мајке Рода Србинова
Рађат’ јата сивих соколова
Који теже бесмртноме дјелу
Са Гаврилом Принципом на челу!


ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Републико Српска земљо снова!
Колијевко кћери и синова!
Земљо моја, мојих праотаца!
Витезова, јунака, светаца!

Рођена си уз Благослов Бога!
На Дан нашег Стефана Светога.
У тешка си и ратна времена,
Републико Српска одбрањена!

У свијету цијелом позната,
од свих свјетских сила си призната!
Имаш своју Скупштину и Владу,
у највећем Бања Луци граду.

Свака нам је значајна регија:
Романија, Бирач, Семберија,
Посавина, Озрен и Крајина
православна сва Херцеговина.

Републико Српска земљо славна!
Отаџбино моја православна.
Рођендан ти срећан земљо мила!
Бог те чув'о и срећа пратила!


ОРАО СВЕТОГ САВЕ

1
Лети Орле до Призрена града
Ђе је некад Душан царевао
И кажи им опет ће да влада
Косово је Бог Србима дао

2
Кад обиђеш Душанове дворе
Прoшетај се ти до Црне Горе
На Ловћену одмори се мало
Подај што сам Његошу послао

3
Упитај га да л’ се уморио
И какав је ноћас санак снио
Добро пази о чему говори
И на чијем он језику збори

4
Према њему сад су многи дрски
На Ловћену он говори српски
Нема њему у свијету премца
Ни стихова к'о из „ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА“

5
Са Ловћена лети до Острога
И поздрави свеца чувенога
Кажи Орле братској Црној Гори
На Острогу да се српски збори

6
Кад обиђеш братску Црну Гору
Тад полети ка Егејском мору
Лети Орле ђе још ниси био
Ђе је Сава монаштво примио

7
Кад се вратиш ти са Свете Горе
Ђе монаси на српском говоре
У Трнову одмори се мало
Ту је Сава Богу душу дао

8
Из Трнова лети до Охрида
Са поносом без имало стида
Види да ли има оног сјаја
К'о у доба Светог Николаја

9
Све је своје испунио жеље
Ту написа српско Јеванђеље
Књигу која стиже и до Бога
Аутор је „ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА“

10
Најљепше је пјесме испјевао
Свој допринос светосављу дао
У логор га швабе одведоше
Али крсту ништа не могоше

11
Из Охрида крени ка Врачару
Обавијести најсветију главу
Шта си чуо и шта си видио
И какав је Његош санак снио

12
У повратку ти застани мало
Ђе је Лазар клетву изрекао
Ђе Обилић раскроји Мурата
Турског цара, Вуку из ината

13
Арнауту нашој црној ноћи
Кажи да ће као Мурат проћи
Крај долази и њиховој бури
Поново ће цвјетати божури

14
Свети Сава вида наше ране
Стефан, Душан, чувају Дечане
Метохија опет ће да сија
Кварно сјеме не може да клија

15
Арнаути из земљице свете
боље вам је сами да одете
Док је жива на рамену глава
Лазар своју војску васкрсава

16
Кад Орао на Врачару стаде
Пред икону Светог Саве паде
Уморна је прекрстио крила
Божија га обузела сила

17
И овако пред иконом збори
Светитељу истину говори
У Призрену више Срба нема
Епархија призренска срушена

18
Растјераше Србе на све правце
Љути вуци поклаше јагањце
На Ловћену Владика не спава
Са Богом се стално разговара

19
Слушао сам када они зборе
На српскоме језику говоре
У вјери је највеће богатство
Вратићемо Душаново царство

20
На Острогу Свети Василија
Дар од Бога што на земљи сија
Када вјетар звук звона понесе
И у Риму Ватикан се тресе

21
Кад сам био близу Хиландара
Мислио сам да ме око вара
Сад Хиландар новим сјајем сија
Твоја ,Саво, црква најмилија

22
У Охриду нема оног сјаја
К'о у доба светог Николаја
Од српске се цркве одвојише
Светославље ту више не дише

23
Николаја нико не спомиње
За њим плачу и сада светиње
Пред Господом они много гријеше
Када наше храмове отеше

24
Кад надлетох земљу Метохију
Сузе су ми текле из очију
На стотине храмова без крова
У ранама душа Србинова

25
Хвала Орле на твојему лету
Слушај Саву и пренеси свијету
Васкрснуће наша мајка света
Косовом ће Милица да шета