VESELI DANI

Слике и текст припремио: Ведран Војводић

Успешно завршена велика традиционална културно уметничка међународна презентација 8. »Весели дани српске дијаспоре Словеније« у Љубљани 26.08 – 28.08.2016
Ову презентацију организује и успешно изводи већ oсму годину Савез српске дијаспоре Словеније и Удружење српских књижевника Словеније.

ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА САВЕЗА НА ВЕСЕЛИМ ДАНИМА 2016

Додатно ми је задовољство поздравити наше госте, који су ту са нама, да својим присуством дају допринос развоју српске културе у региону. Они представљају мост културе између Р. Српске, Србије и Словеније и својим присуством дају подршку српској заједеници у Словенији.
Посебно се захваљујемо присуству медија из Р. Српске, који доказују да за професионална извештавања не постоје даљине, ни препреке. Молим један аплауз за представнике БН телевизије, за новинарску екипу Блица из Р. Српске, као и за све оне медије који су у међувремену најавили интервју са организационим одбором Савеза српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније.

Испред социјалне странке срба у Словенији, странке која је у формирању, обратио се представник координационог одбора странке, Давид Тепић, који је у уводном говору указао на проблеме који већ дуги низ година прате српску националну заједницу, која је у многим сегментима друштва дискримисана и којој су добрим делом ускраћена права каква имају друге националне мањине у тој земљи. Оснивањем странке, Давид Тепић истиче, почиње и правилно постављање ствари у погледу остваривања права српске мањине, а чим представници странке уђу у парламент Словеније, тад ће се моћи на глобалном плану решавати будућност српске заједнице, а са њом и будућност наше деце.

Повучена је паралела између стања српских заједница у Хрватској и Словенији и констатовало се да је промена неопходна, јер србима прети тотална дискриминација и катастрофа коју одлично проводе бескрупулозне политике како хрватских тако и словеначких власти. Не размишљају на последице такве штетне и лоше политике која се спровoди, да исте могу као бумеранг да се врате њиховим националним мањинама које егзистирају у другим земљама. За сад њихове мањине су испоштоване и уставно признате у свим сегментима друштва, што евидентно није случај у напред наведеним примерима и паралелама које смо навели.

Свечаност и отварање манифестације је почела са Химном Србије, а иза ње је изведена химна Републике Српске. Председник Удружења српских књижевника Словеније Саша Гајић је присутнима уприличио поздравни говор добродошлице.

ДОДЕЛА НАГРАДЕ ЗЛАТНО ПЕРО

vd1Иза кратког говора овогодишњег лауреата, председник удружења српских књижевника Словеније, г. Саша Гајић је уручио награде Златно перо 2016.
У Љубљани је 6.јула 2016. год. одржан састанак комисије за доделу литерарне награде и признања Златно перо, Савеза српске дијаспоре Словеније и Удружења српских књижевника Словеније. Стручна комисија (жири) прегледали су 220 радова (од којих је било 7 непотпуних) преостали су у року, предвиђеним пропозицијама конкурса, приспели на адресу Савеза српске дијаспоре Словеније и УСКС. Комисија је прегледала споменуте радове и закључила да пропозицијама конкурса, као и литерарним критеријама одговарају следећа ауторска дела: Песник Ратко Поповић из Шњеготине – Челинац Р. Српска прву награду златну медаљу и повељу, песник Борислав Бора Благојевић из Новога Сада Р. Србија другу награду срeбрну медаљу и повељу и песник Јоже Бренчич из Врхнике Р. Словенија, трећу награду бронзану медаљу и повељу.
Они чије су песме на међународном конкурсу освојиле повеље и златне медаље академских критерија су песникиња Зорка Чордашевић из Немачке, песник Раде Пантелић из Београда, Р. Србија, песникиња Славица Клеин из Аустрије повељу и срeбрну медаљу и песник Миодраг Томић из Р. Србије, повељу и срeбрну медаљу.
Заслужене награде, признања и плакете у име организатора поделио је председник Саша Гајић у великој дворани Друштвеног дома Бежиград, након наступања добитника 27. августа 2016. године. Велика дворана била је препуна гостију, а услед одлично интерпретираних победничких песама, и незаборавних наступа наших песника, сала је била у знаку громогласних аплауза за награђене.

Затим је следио кратки Говор лауреата.

У име учесника 6 Међународног конкурса “Златно перо” Љубљана 2016 и у своје лично име користим прилику да се од срца захвалим организаторима на доброј организацију и пријему награђених. Требамо бити срећни и поносни, што Савез српске дијаспоре Словеније има добро организовано руководство на челу са Сашом Гајић и Давидом Тепић и њиховим сарадницима.
Мени је припала посебна част, да моја пјесма ПШЕНИЦА буде награђена златном медаљом. Што је и велика обавеза да и даље наставим са писањем што ћу свакако и чинити.
ССДС и “Удружењу српских књижевника Словеније” и њиковим члановима желим много успјеха у будућем раду. Као и свим учесницима и награђенима на овој манифестацији. Велика је част бити у друштву великана наше поезије као што су Зорка Чардашевић, из Њемачке, Раде Пантелић из БГ, Борислава Благојевића из Србије Славице из Беча и других учесника. Поздрав свимаvd

За сутрашњи дан је најављена протестна шетња и посебнa захвалност је указана спонзорима манифестације . Они су:

1.Савез српске дијаспоре Словеније,
2.Удружење српских књижевника Словеније,
3.Српско удружење Словеније »Стеван Синђелић« Љубљана,
4. Публициста господин Саша Гајић,
5.Српско удружење »Косовка девојка« Љубљана,
6. Директор Инштитута Превент Љубљана Милан Гајић
7.Окрепчевалница »ЗОКИ« Зоран Јовановић с.п. Љубљана,
8.Милорад и Ружа Савић
9. Драгослав и Томка Драгосављевић
10.Јавни склад за културне делатности Љубљане и РС,
и наравно наш генерални спонзор Инштитут, Институт Превент Љубљана.
Програм на најлепши начин завршио фолклор КУД-А Синђелић из Љубљане. У наставку је присутнима свирао –ОРКЕСТАР ВЕСЕЛА СРЦА са Миланом Ћосићем на челу.

ПРОГРАМ ДРУГИ ДАН

Културни дефиле незадовољства почело је испред Скупштине општине Бежиград у 12 и 30, а настављена је улицама Љубљане до центра града, завршава код прешерновог споменика, на великом Прешерновом тргу у Љубљани. Културни дефиле на Прешерновом тргу у 12.30 и повратак испред православне цркве »Ћирила и Методија«.
Свима којима није јасно који је значај културног дефилеа објављујемо истину и дајемо одговоре која је то суштина, културног дефилеа кроз Љубљану (28.08.2016).

Ми смо кроз дефиле центром Љубљане правили промоцију српске културе, српског фолклора и на један леп достојанствен начин указали словеначкој јавности на лепоту српске културне баштине. Тиме је послата порука, да се народу који има такву културу и такве културне представнике морају признати права и омогућити, да се у Словенији негује кроз институције српски језик и српска писменост. Наша деца обучена у прекрасне народне ношње, која су играла и певала су симбол будућности и били су нам свима радост и понос у презентацији Веселих дана.

Лепота српског фолклора заједно са врхунским књижевницима је достојанствено стала испред Прешерновог споменика, који симболично представља темељ словеначке културе и писмености. Зато смо направили промоцију наше културе, наше писмености и наших обичаја, то није био протест, него изведба културних програма у знак скретања пажње словеначке јавности нато да јењ дошло време, да се у Словенији поштује српска култура равноправно како Срби поштују Словенску. Организатори!

Затим су уследили такмичарски наступи фолклорних и певачких група.
• Прво такмичарско место је освојила певачка група КУД »МИРКОВО КОЛО« ВРБАШКА ГРАДИШКА
• СКПД »ПРОСВЕТА« КОЗАРСКА ДУБИЦА
Певачка секција »УНА« освојила друго такмичарско место
• СУС “Стеван Синђелић “Љубљана, певачка група “Млади синђелићи”
освојили треће такмичарско место.

На међународном хармоникашком такмичењу Златна хармоника Љубљана 2016 поред 15 пријављених, победу је однео Милован Галић из Републике Српске, који је одликован златном медаљом и повељом. Поворка се упутила ка порти српске православне цркве где је у наставку дана уприличен програм са којим је званично завршено тродневно културно обраћање Удружења српских књижевника Словеније и Савеза српске дијаспоре Словеније који су били и организатори скупа.
Организатори су се захвалили медијима. Гостима и свима који су својим учешћем допринели великом успеху презентације.

Генерални спонзор догађаја је ИНСТИТУТ ПРЕВЕНТ, ЉУБЉАНА.
Хвала на разумевању, желим Вам од срца срећу и здравље уз угодно дружење! Леп поздрав свима заједно!

Драги наши, организатори, гости и извођачи, ове традиционалне годишње тродневне културно уметничке презентације са заједничким називом 8. »ВЕСЕЛИ ДАНИ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ СЛОВЕНИЈЕ« финанцијски су омогућили:
1.Савез српске дијаспоре Словеније,
2.Удружење српских књижевника Словеније,
3.Српско удружење Словеније »Стеван Синђелић« Љубљана,
4. Публициста господин Саша Гајић,
5.Српско удружење »Косовка девојка« Љубљана,
6. Директор Инштитута Превент Љубљана Милан Гајић
7.Окрепчевалница »ЗОКИ« Зоран Јовановић с.п. Љубљана,
8.Милорад и Ружа Савић
9. Драгослав и Томка Драгосављевић
10.Јавни склад за културне делатности Љубљане и РС,
и наравно генерални спонзор Инштитут, Институт Превент Љубљана.

Институт превент Љубљана
Фирма ограничене одговорности настала је 1990. године
Као предузеће за целокупно решавање превентивне проблематике заштите на раду, противпожарне заштите човекове околине. Дакле, време од 25 године, пре свега несебичног превентивног рада и успешности управо чини огледало њене добре организације. Наравно, захвала иде и свим бројним стручњацима ове институције и њезиног деловања, а наравно и дугогодишњем директору и власнику фирме г. Саши Гајићу.
Успешно реализовани различити пројекти широм Словеније, ту су и бројне стручне књиге из различитих делатности, самохвали морамо бити, да су поједине од њих одређене као обавезно стручно градиво за више и високе школе. Како да не, када су их стварали словенски врхунски угледни стручњаци. Дакле, главне делатности фирме обухватају: анализе, образовање, успособљавање, саветовање, прегледи, мерења, заступања, заложништво, производња и трговина.
Институт се од 2009. до 2011. године нашао у свом веома тешком положају, тако да своја већа потраживања нисмо могли наплатити у вези бројних стечаја Веoграда итд. Наравно таква потраживања у вези субјективних и објективних разлога била су отписана.
Мада са великим залагањем уз божју помоћ, већ у три задње године стали смо поново како кажу – на зелену грану, тако смо уз веома добру успешност почели запошљавати нове кадре, баш недавно смо уз поједине делатности организовали и свој студио у коме запошљавамо искључиво младе студенте.

Свакако, планирамо до краја године запослити и додатне раднике. Сви млади који желе радити и зарадити, нека се јаве код нас, верујемо да ће бити успешни и задовољни. Бићемо мало самохвали у години 2013 и 2014 добили смо и цертификат међународне бонитетне куће, тако да смо од око 1.800 фирми у Словенији уврштени међу 20 најбољих.
Тако су се весело и успешно завршили и ови, oсми по реду Весели дани, председник Саша Гајић у име организатора захвалио се присутнима.

Veseli dani Srpske Dijaspore Slovenije

U Emoni gradu Slovenije,
na jarbolu zastava se vije.
Nema tajne a što da se krije,
Zastava je Srpske i Srbije.

U srcu se domovina čuva,
sa Triglava kada vetar duva.
Pa treperi to srce momačko,
kad ga gleda lice devojačko.

Tad se srpka harmonika čuje,
kolo igra pojac podvriskuje.
Za pravo se u Deželi bore,
Srpski živalj cele Dijaspore.

Nije malo nas 200 hiljada,
gde smo bili a gde li smo sada.
Na popisu Srbin ne postoji,
pa Srbina niko i ne broji.

Srbi slave pravoslavne svece,
kad okupe svu mladost od dece.
Da se nikad i ne zaboravi,
kada Srbin Gospojinu slavi.

Svirac svira a kolo se vije,
igraju se igre iz Srbije.
Nošnja srpsaka svakom lepo stoji,
ko se više te šajkače boji.

Park Tivoli beše ovih dana,
u dvorištu pravoslavnog hrama,
okupi se ta velika svita,
na veliki praznik da se pita?

Gde je pravo Srba u Deželi,
niko o tom’ da priča ne želi.
Ustanove Ministarsva ćute,
šta tražimo prosto da se ljute?

Pa nije nas samo desetina,
nije više ni neka stotina.
Dve stotine hiljada se bore,
svoje mesto pod suncem da stvore.

Joj Evropo gde su ti zakoni,
zar vam nikad u uhu ne zvoni.
Sad je vreme nepravdu otkriti,
u Deželi Srbina šititi.

U Deželi Srbin sada živi,
sa ponosom korenom se divi,
pantalone na bridž rado nosi,
ima čime i da se ponosi.

Dijaspora Srba Slovenije,
kult kulture prosvete ne krije.
Takmiči se, pesme svoje piše,
rodoljublje podiže naviše.

Ministarvo kulture se krije,
evro jedan do sad dalo nije.
Zlatno pero i dalje postoji,
ko će mesto prvo da osvoji?

Zlatno pero kroz godine ove,
dobre pesme i pesnike zove.
Da se prizna, dodeli nagrada,
za pesnika tog Pantelić Rada.

Nagrade su mnoge osvojene,
na postolju uvek pokraj mene.
Priznati se i uvažit mora,
stoji čvrsto Čordašević Zora.

Nagrađenja za pesmu je bila,
pesnikinja Jovanović Mila,
koja dobi priznanje svog rada,
pesma stiže baš iz Beograda.

Stiže pesma ni duga ni kratka,
od pesnika Popovića Ratka.
Pesme svoje on peva bez muke,
stigao je čak iz Banja Luke.

U Srbiji gde Morava teče,
pesme piše skoro svako veče.
Potpisuje samo gde se mora,
ime mu je Blagojević Bora.

Jedna žena lepog belog lica,
Iz Vijene stiže nam Slavica.
Da osvoji povelju priznanje,
i podeli s nama radovanje.
Na konkurs je stig’o iz daleka,
Tomić Mile kog nagrada čeka.
Stigao je posle noći duge,
da opeva miris južne pruge.

Jože Brenčić Slovenac po rodu,
ruku pruži Srpskome narodu.
Po odličje nama se pridruži,
prijateljsvo nek međ’ nama kruži.

Andrej Kokot, poznat je po peru,
piše pesme stvara note svoje.
Pa u žanru kao pravi roker,
svoje dve tri pesme otpevo je.

Gitara je za njega svetinja,
kada samo naštimuje žice.
Pojačalo njemu i ne treba,
svi će čuti dalje od Cerknice.

Veseli su dani Dijaspore,
KUD do KUD-a noga se prepliće.
Nošnje krase momke i devojke,
a i kolo Moravac tu biće.

Pesma naša glasom odjekuje,
ozvučenje, ne treba ni biti.
Te vesele dane Dijaspore,
u srcima mnogi će nositi.

Kada se hor čuje i zapeva,
nota notu iz grla istisne,
joj kako je samo lepo čuti,
kad na kraju glas devojke vrisne.

Radovane ti Miliću brate,
tvoje ime Dijaspora prati.
Ti se i deo istorije naše,
Ambasada to mora da shvati.

I tako nam godine prolaze,
smenjuju se pesnici u stroju.
Pesmom kažu kako samo vole
celu SRPSKU i SRBIJU svoju.

Ko će više poneti priznanje,
ko će biti dobar u igranje,
ko će i MIS svog folklora biti,
priznanje se mora dodeliti.

Dve hiljade šesnestoga leta,
27-og avusta predveče.
Svoju stranku osnovaše Srbi,
u parlament da za pravo kreće.

Prvi lider stranke osnovane,
aplauzom koji je dug bio.
Gajić Sašu Stranke Srpskih prava,
tom priliko sebi postavio.

Na veliki praznik Gospojinu,
liturgija tek je samo prošla.
Zvone zvona Ćirila Metoda,
Stranka prava za Srbe je došla.

David Tepić obrati se glasno,
što pred crkvom stajao je mirno.
Mi tražimo samo ista prava,
za sve Srbe dijaspore zbirno.

Liturgija pravoslavna zove,
na dan svete Gospojine mati.
Gde će lako par hiljada ljudi,
pod okrilje svoje se sabrati.

Sve u porti Ćlimenta Metoda,
zvona zvone dok se sve to zbiva.
Srbima se tu daje na znanje,
da se stranka za Srbe osniva.

Rukovodstvo obeća narodu,
borba neće prestati do kraja.
Dok Srbinu ne prizna se pravo,
što je veće od zvezdanog sjaja.

Nek postoji borba neprestana,
nek luč svetli da se Srbin vidi.
Da li smo to, grđi neki narod
pa Dežela da se Srba stidi.

Socilana Stranko Srpskih prava,
put trasiraj za svoju slobodu.
A daće Bog da pamet nadjača,
da se pravo prizna mom narodu.

Nismo više teniska loptica,
da reketom neko nas izbaci.
Mi smo Srbi mnogi tu rođeni,
al poreklo svakom mnogo znači.

Dižem svoj glas tražeć leka spasu.
Dižem svoj glas kao stranka nova.
Dižem svoj glas tražim svoje pravo.
Da izađem iz ovih okova.

Znam da sunce posle kiše dođe.
Znam i duga posle kiše bude.
Znam da ima ljudi svakojakih,
pokvarenost krasi mnoge ljude.

Znam zora će osvanuti naša,
gospojinski dani kada teku.
Naša borba urodiće plodom,
neka nikog nepravde ne peku.

I tada ću moj Prešerne doći,
na stepenik pokraj tebe stati.
Da ti mogu iskreno od srca,
moju Srpsku pesmu pročitati.

Dok me budeš gledo sa visine,
ti se seti što je nekad bilo.
Priseti se nepravde i tada,
za pravdu se i tada borilo.

Nisam velik kao ti pesniče,
ali imam srce od junaka.
Moraš priznat veliki Prešerne,
svaka mi je, reč velika, jaka.

Ja ću sutra sa šajkačom doći,
krasiće me pantalone bridž.
Bilo je to nekad i sad jeste,
kod Srbina i pravi imidž.

Krstiću se sa tri prsta svoja,
nazdraviću sa hlebom i soli.
Srbin jeste dobroćudan čovek,
zato njega nepravda i boli.

Hvala rode domaćine mili,
na dočeku stisku ruke moje.
Hvala dalje na pozivu samo,
gde se pesme čitaju i poje.

Bog će dati neka nova jutra,
nove dane i blažene zore.
Ko iz bajke kada neki sluga,
stane nogom u te carske dvore.
Zagrljaji i poljupci naši,
koje samo prijatelji znaju.
Bili su nam na samom početku,
dok poljubac sledi i na kraju…

Vidimo se vidimo junaci,
vidimo se Gospojine nove,
kad će opet novo Zlatno pero,
na Vesele Dane, da nas zove..

Nisam ljubitelj puške, a ni metka,
niti britke sablje da se borim,
ali držim pero u desnici
da tim vidom kažem da te volim.

31.08.2016/Autor pesme: Rade Pantelić

ПШЕНИЦА

Пшеница је благородно жито
А ипак је мученица права
Кад је мељу пролази кроз сито
Кад је мала зелена ко трава

У јесен је из окна изваде
Па је неким прашком третирају
Ратар вриједно на пољима ради
Преко зиме спрема јој одају

Кад заору кукурузна поља
Златно сјеме десницом бацају
Све у нади, да ће бити боља
Увјек истом они се надају.

Сјеме мало земљица претешка
А за вратом трактор и брнача
Испод бразде, пшеница се смјешка
Муке трпи али нема плача.

Кад се мало та бура утиша
Од трактора и других машина
Њој се за врат, спусти хладна киша
Падне снијег и окује зима

И тако ће она до прољећа
Испод снијега да мучи и трпи
А после ће доћи мука већа
Кад је оштри буду жели српи!

Од априла па до краја маја
Када сунце по пољима засја
Из стабљике нарасту пераја
А из врата повелика класја

То су за њу најсрећнији дани
Ускоро ће бити пожевена
Својим родом, људе ће да храни
Тад јој гора долазе времена.

Нове јој се отварају ране
Кад последњи тренутак одзвони
Дође комбај и до земље жање
А класје јој кроз бубањ прогони

Ратари су на њу поносити
Кад комбаји силосе напуне
Није лако хљебно жито бити
Све су њене покидане струне!

Ни ту њеној муци нема краја
У млину ће да јој буде страшно
И тада ће, сјетити се маја
Кад је буду самљели у брашно.
Кад посао заврше млинари
Још ће веће да претрпи муке
Тада ће је мучити пекари
Прогонећи тијесто кроз руке.

И коначно моћи ће и лећи
У облику тијеста и пецива
Али само у огњене пећи
Из којих ће да изађе жива.

Само што је изваде из пећи
Ко и досад у свакоме вијеку
На комаде ножи ће је сјећи
Биће храна свакоме човјеку

Нека знаде и мртво и живо
Порука је са небеског крова
Од пшенице, зашто је кољиво?
Пшеница је пуна благослова

И зато јој ја у своје име
Посвећујем ове скромне редке
Под Узломцом, у сред Шњеготине
Хранила је она моје предке

Аутор песме: Ратко Поповић

КОШУТА

Кошута ми у снове долази
И лагано на врата улази
О како је лијепа умиљата
Сва од сребра и сувога злата

Од скерлета хаљина је њена
Каже тражи једнога јелена
Шума густа високи обронци
Јелена су уловили ловци

Па је мени свратила у снове
Да је чувам до године нове
На посјети теби много хвала
Чуваћу те Кошутице мала

Ако треба и до краја љета
Ти си цвијеће које ријетко цвијета

Аутор песме: Ратко Поповић

СВЕ СУ ЧАШЕ ПОЛОМЉЕНЕ

Све су чаше поломљене
Нема више вина
Само моја горка
И њена судбина

Не дирајте ране
Ни моје ни Њене
Не пије се вино
Из чаше сломљене

Даљина нас раздвојила
А пјесма нас веже
Између нас многи
Километри леже

Хајде сиви соколе
Посуди ми крила
Да одлетим тамо
Гдје је моја Вила

Док ја будем летео
Ти се мене сјети
На твојим ћу крилима
Вољену донијети

Крила ћу ти вратити
Вјеруј ми соколе
Јер и тебе многе
Соколице воле

Аутор песме: Ратко Поповић
У МИЛЕШЕВИ

Звони манастирско звоно у кишно јутро
Што виси у звонари к,о сат на клатном
Шест је већ прошло и молитва траје
Монахиње Христу се дају и крсту златном

У немој полутами на крилима Анђела белог
Са украшеног олтара лелуја одсјај свеће
И прах Савин тихо силази са небеса
С,Господом да опет види наше распеће

И бљесну слика са неокречених дувара
Што су настале крадом у Турско време
И као тајновите сенке на рубу таванице
Нестану у храстовој греди што чува слеме

И све се умири после од шума Милешевке
А одозго са магленог стења извиру световна лица
Ниске бројаница у низу на вратима храма
Чувају окрњену светлост изнутра од ластавица

И знам да овде умиру све невоље људске
Као да време стоји и да су сви сати мртви
У неком обећаном рају где правда истину тражи
Благосов се проспе у опрост и џелату и жртви

Мајстори зографи оставили су време које тражим
Да на белој хартији клечећи песму словима златим
И на крилима Милешевског Анђела белог
Равници и цару Лазару идем да се вратим

Аутор песме: Борислав Бора Благојевић

КУДА ЈЕ ОТИШЛА

Свуда срећу сусрећем,
на фотографијама,
дотакне ме мелодијом,
трепери у крошњама
и шапуће у летњим вечерима.

Зури у мене
зачуђеним очима
на обронцима хтења
док тонем
у живи песак свакидашњице.

Кап тишине
прође из дана у веће
док хватам равнотежу
на ивици ноћи
и претварам је у мисао.

Ништа није заувек,
жар избледи,
кафа се охлади,
цигарета угаси
и време прође.

Зими ми доносила пролеће
у капима и снежним пахуљицама.
Створио сам је за себе,
постало јој је тесно у одећи,
махнула ми из одлазећег воза.

Аутор песме: Јоже Бренчич

ИСКЛЕШИ ДО КРАЈА

Поток жубори песму
преко стена сећања.
Час баладе, тужбалице
час поскочне мелодије
шапуће гранама
повијеним над водом.
Стене су уморне
обрасле муљем времена
клизаве као путеви свакидашњице.
Не тражим више кутке,
разиграност као некада у пролеће,
корак је спорији.
Потези нису нагли
мимо саграђених мостова
и путева које означаваш
у свим нијансама жеља
младалачке плаховитости
међу љигавим гљивама.
Одећа је поцепана,
пртљаг тежак и крвав,
свуда трагови трња.
Поток и даље жубори
нека исклеше до краја
ове стене сећања.

Аутор песме: Јоже Бренчич
МОРЕ И СТАРАЦ

оног лета нисам размишљао
о светлосним годинама растојања између светова
и полетео сам међу сазвежђа
на крилима израслим након неколико чаша вина
у башти ресторана уз море

за свој свет сам исткао небо
које дотичем својом смелошћу
сунце ми дарује много времена
чак и месецу позајмљује своју светлост
а море блиста у својој хучности

месечев сјај хлади ми чело
црвене руже ограничавају ме својим трњем
морао бих да их затворим у кавез за дивље звери
да не би била опасна та њихова лепота
хоћу да будем као дрвеће које озелени у свако пролеће

речи су као јато црних врана
гракћу гракћу после гозбе са трешњама
незадовољне тиме што су уништиле
кораци одјекују као моја празнина
слутећи гранитне љиљане који ми боје лице
ноћно лице неба је забринуто
кад у зору зазвоне звона
и море је засићено садашњошћу
неће ме више бити кад сунце обоји твоје очи
раскош увек рани и измами сузе

Аутор песме: Јоже Бренчич

КЋЕРИ ОЛИВЕРА

Ти сањаш о принцу и витезу снажном
да ће једног дана доћи да те проси,
ни слутила ниси шта ти судба носи
да ће мјесто срећеом даривати казном.

Све жеље и наде падоше у воду
твоје срце више нико и не пита,
наредба је стигла бијесног Бајазита
да у харем дођеш – понижење роду.

Из одаја царских ти крену џелату
мислиш како лажно да одглумиш срећу,
и Христос је мирно ишао распећу
да Србију спасеш, да помогнеш брату.

Браћа сузе роне у земљу гледају
међу њима сестра, Христолика бреза,
грозница их тресе, прожима их језа
кад убици Оца, сестрицу предају.

Сва Србија цвили у шпалире стала.
Скрхана од бола, тужна, ојађена.
Од Крушевца града па све до Једрена
испред твојих стопа руже посипала.

Још само пјесници и њихова пера
више твоје име не спомиње нико,
јабуко од злата, иконо и дико.
О, жртвено јање, кћери Оливера!

УСКС – аутор. Зорка Чордашевић

ЉУБАВ У ПЕСМИ ЗАПИСАНА
Песму бих да пустим из груди,
онако, на слободу, као птицу
из кавеза – да живи!!
Да буде слободна,
да јој се диве, да осети радост,
милост и она миловањâ
која су у мојим сећањима сада.

Не, нећу безобразно и гараво
да погледам,
нећу пијано, ни пуно емоцијâ,
без уздаха!!
Нећу ни да признам да те још волим
… као некада.

У ствари – не смем!!!
Јер наш почетак увек мирише на крај.

А на том крају увек тешим себе,
да само је навика остала,
и по која наша избледела слика,
пуна прашине због годинâ…

Чудна је то љубав била…

Сад љубав наша живи у песми,
теби написаној.
Па је пуштам на слободу.
Јер једино тако остат’ ћемо
вечно у љубави – на папиру записано.
Аутор песме: Славица Клеин

УСКОРО ЋУ ТЕБИ ДОЋИ
-елегија-

Још се сећам моје драге мајке
њених топлих, нежних загрљаја,
било је то могу сада рећи
од рођења све до њеног краја….

Оде мајка, оде небу горе,
оста суза на мом тужном лицу.
и сећања на лик мени мили
који оста свом сину јединцу..

Сада само, черсто свећу палим
често кажем моја стара мати,
старост пуста ево дошла мени
и мени се броје задњи сати..

Ускоро ћу И ја теби доћи,
у загрљај ти ме мајко прими,
смртици смо сви на овој земљи,
са земљом ме ти мајко сједини….
УСКС – аутор песник: Раде Пантелић
Осећам те мила…
-љубавна-

Осећам руке, твоје на на мом телу.
И толплину меку која ме опија.
Осећам како, твоје тело гори,
док моја близина, сва ти више прија.

Осећам како, све мирише на те,
на тај поветарац који мирис носи.
Осећам да си, све ближа и ближа,
као талас мора да ти је у коси.

Осећам усне да су ближе теби,
на корак само да би нам се среле.
Осећам дуње у руци трепере,
Осећам крај себе љубав жене вреле.

Осећам те мила танану и нежну,
у твом плавом оку, видим поглед среће.
Гледам задовољно док блистају звезде,
са тобом се моја васиона креће.
УСКС – аутор песник: Раде Пантелић
Бићеш моја звезда…
-љубавна-

Скинућу облак и дугу са неба.
Скинућу хиљаде звездица што сјају.
Скинућу и месец ако ти то тражиш,
само да ми будеш у мом загрљају.

Скинућу змаја са небеских двора
и пелепу вилу са Мироч планине.
Скинућу брда, зауставит реку,
само да ме очи од суза не пеку.

Скинућу мој кров и са њега цреп,
да дозидам у вис још два до три спрата.
Морам ти признати да те лудо волим
и да си ми сада вреднија од злата.

Како си ми само узбуркала тело,
и као торнадо сад кључа и бије.
Па не волим ноћ кад у кревет идем,
јер у дугој ноћи нема да се спије.

А када ми дођеш бела моја вило,
бели мој анђеле дуге плаве косе.
Са твојих усана и са твога тела,
покупићу у сласт задњу капљу росе.

Бићеш моја звезда најлепша у ноћи,
бићеш дуга среће која све то прати.
У тој ноћи лудој о којој се сања,
своју ћу ти љубав ја заувек дати.
УСКС – аутор песник: Раде Пантелић

ВИНОМ НАПИСАХ ПЕСМУ

Ове ноћи ми песма клизи
док чашом вина натапам душу
тражечи за кафанским столом разум,
љубав, слушајући гитару тужну.

Доста, рекох себи!!! Конобар!
Пиће за целу кафану!
Гитаре свирајте за мојим столом!
Па нек се попије,
нек се сватко напије,
нек се зна када песник тугује
и песмом љуби,
љуби душом боема.

Кад љубим, свака кафана је иста
било да је у Београдска Скадарлија,
Стенка ил тамо нека српска кафана у Бечу.

Чувају успомене на љубави,
туге, смех и песму
а мени лека нема, па вином душу лечим.

Ма живели!
Не морате ме нико разумети,
не морате разумети љубав моју,
љубав песника што полупијан написа песму.

Аутор песме: Славица Клеин
ПИЈАНА И ЛУДА, ПА ШТА

Ноћ, светла великог града,
маме ме у сусрет к'теби
У руци чаша шампањца
– наздрављамо;
(Душо за нас!)
А у ћошку тамбураши
свирају песму нашу
на подијуму
ресторана „Брезе“

Ти и ја у загрљају
– све очи су упрте у нас.
Волим те и овако пијана
нек миришеш на цигарете
и шампањац…
( љубав из чаше вири)
Сваким гутљајем све
више те волим
жељна твог додира и тебе…
пијана сам и луда хаха, па шта!
(горим од додира твог)
Можда ћу те сутра пожелети опет,
а можда се ничега нећу сећати…
Пијана сам и луда, небитно!

Испиј ме, испиј до дна, ова ноћ само је наша…
Аутор песме: Славица Клеин

***

TRISTA ŠESDESET PET DANA

ZBOG TEBE BI BOGOVI
PADALI NA TEME
A JA SAMO UZDAHNEM
S´VREMENA NA VREME

NE ŽELIM TE VIŠE
NIT´SI SRCU MILA
SA TUĐEG SI IZVORA
HLADNU VODU PILA

GREHOVE SI NAKUPILA
SVE SE JEDNOM PLAČA
NIKAD´ SE ZA LJUBAV
PREVAROM NE VRAČA

TRISTA ŠESDESET PET DANA
I TOLIKO NOČI
DA PONOVO IMAŠ MENE
NEĆE TI POMOČI

KĆERI MOJA DIJAMANTU MALI

SUDBINA SE POIGRALA SA ŽIVOTA TRI
RODITELJE RASTAVILA OSTA MALA KĆI
AL´ NISU DALI DA JE TUŽNA
U SNU NI NA JAVI
BORILI SE KO ĆE VIŠE DATI JOJ LJUBAVI
RASTI RASTI MILA KĆERI DIJAMANTU MALI
DOK SMO ŽIVI TEBI
NE SME NIŠTA DA ZAFALI
RASTI RASTI MILA KĆERI DIJAMANTU MALI
DOK SMO ŽIVI TEBI
NE SME BAŠ NIŠTA DA FALI
RASTEM RASTEM MILI
OČE DIJAMANT SAM TVOJ
PA I AKO NISMO SKUPA TI SI ŽIVOT MOJ
RASTEM RASTEM MILI
OČE DIJAMANT SAM TVOJ
PA I AKO NISMO SKUPA TI SI,
TI SI ŽIVOT MOJ
ROĐENDAN JE DANAS
TVOJ NAZDRAVIMO SADA
DA POSTANEŠ SREĆO MOJA
LEPOTICA GRADA
ROĐENDAN JE DANAS
TVOJ U SRCU MI NADA
DA ĆEŠ UVEK BITI SREĆNA TUŽNA NIKADA
GODINE ĆE DA PROLETE NEUBRANI CVETE
REĆI ĆEŠ MI UDAJEM SE NISAM VIŠE DETE
SVAKOG OCA STEGNE
SRCE ZAŽARI MU LICE
KAD KROZ JECAJ KAŽE
SRETNO KĆERI JEDINICE
RASTI RASTI MILA KĆERI DIJAMANTU MOJ
RASTEM RASTEM MILI OČE
DIJAMANT SAM TVOJ
PA I AKO NISMO SKUPA – TI SI ŽIVOT MOJ
JA SAM ŽIVOT TVOJ

MAJKO – ZVEZDO DANICE

JEDNO JE SUNCE I SVETLOST DANA
JEDNO JE SRCE A PUNO RANA
MNOGA SU CARSTVA AL JEDNA KRUNA
KAD KAŽEŠ MAJKA USTA SU PUNA

OTHRANI NAS MAJKA STARA ODLETOSMO U SVET BELI
OSEDELE KOSE NJENE BRINUĆI SE DA L SMO JELI
ŽELJNO ČEKA SVAKOG DANA GLEDAJUĆI NIZ DOLINU
TEK ŠTO NAS JE OTHRANILA MI OTIŠLI U DALJINU

NEBI MAJKA BILA MAJKA KADA NEBI ZAPLAKALA
NAJMILIJE KAD DOČEKA IL KAD BI IH ISPRAĆALA
TELO DRHTI TEŠKO DIŠE NE IDITE NIKAD VIŠE
MAJKA SAMO ZA VAS ŽIVI AL NE MOŽE DA VAM PIŠE

ŠIRI RUKE MAJKA STARA BLAG JOJ POGLED SNENO LICE
DO NEBATI ZA SVE HVALA NAŠA ZVEZDO DANICE
KAO DUGA POSLE KIŠE ZATREPERE OČI NJENE
KAD OKUPI JATO SVOJE SVE SU ŽELJE ISPUNJENE

BLAGI POGLED SNENO LICE NAŠA ZVEZDO DANICE

NAŠA ZVEZDO DANICE
NAŠA ZVEZDO DANICE
NAŠA ZVEZDO DANICE
AUTOR: Borivoje Boki Manojlović

Tužna ruža

Na proplanku dok zora rudi,
tužna ruža iz sna se budi.

Podižuci svoju snenu glavu,
da ugleda ona rosnu travu.

U šumi se čuje ptica poj,
iz obližnjem grmu pčela roj!

Obuze je neka čudna tuga,
mi imamo svako svoga druga…

Tužna ruža, ostala je sama,
danas, sutra, svakog Božijeg dana!

Šetaše proplankom momak mlad,
umoran, zamišljen, sjede on u hlad…

Prosit dragu krenuo je on,
slušajući stazom životinja lom.

Misli kako obradovat milu?
Novca nema za zlato i svilu!!!

Pažnju mu privuče ružin miris,
i prekrasni cvetovi, stajaše uvis.

Kakav divan prizor, lepote i sjaj,
i pomisli tako – to je poklon znaj.

Uzbra dragoj ruža tih cvetova par,
I odnese dragoj cvetove na dar!!!

U daljini čuse i crkveno zvono,
i ruža uzdahnu ,,Svatovi su ono!!!

Na pamet joj pade tada,
da nježnim pupoljcima isprosena mlada!!!

Toga dana ruža više nebi tužna,
Shvatila je tada da je ljubav nužna!!!!

Zasija ona u punom sjaju svom,
i udalji tugu u momentu tom…

i obeća ljepotom i mirisom svojim,
da će radost djelit, parovima brojnim!!!

Autor pjesme: Tatjana Gnjatović